Klindamicin 150mg kapsula, tvrda

Osnovne informacije

Nema podataka.
Р -
Nema podataka.
kapsula, tvrda
HEMOFARM AD VRŠAC
HEMOFARM AD VRŠAC

Pakovanja

kapsula, tvrda; 150mg; blister, 2x8kom
-
-
-
Lista RFZO
Cena
Doplata
-
1326043
DDD
JKL

SmPC

Neograničen dostup možete dobiti prijavom ili besplatnom registracijom za Mediately račun. Ostali pregledi: 5

Terapijske indikacije

Klindamicin je indikovan za lečenje ozbiljnih infekcija izazvanih Gram-pozitivnim bakterijama, uključujući stafilokoke (koje produkuju i koje ne produkuju penicilinaze), streptokoke (osim Streptococcus faecalis) i pneumokoke. Pored toga indikovan je i za lečenje ozbiljnih infekcija uzrokovanih osetljivim anaerobnim bakterijama.

Klindamicin ne prolazi hematoencefalnu barijeru u količini dovoljnoj da bi postigao terapijske koncentracije u cerebrospinalnoj tečnosti.

Doziranje i način primene

Način primene

Oralna primena.

Klindamicin kapsule treba uvek popiti sa punom čašom vode. Hrana ne utiče značajno na resorpciju klindamicina.

Odrasli (uključujući starije osobe)

Za lečenje umereno teških infekcija uobičajeno je doziranje od 150-300 mg svakih 6 sati.

Napomena: U slučajevima infekcije sa beta-hemolitičkim streptokokom, terapiju klindamicinom nastaviti najmanje 10 dana da bi se verovatnoća nastanka reumatske groznice i glomerulonefritisa svela na najmanju moguću meru.

Doziranje kod starijih osoba

Može biti potrebna redukcija doze kod starijih pacijenata sa oslabljenom bubrežnom funkcijom s obzirom na produženje poluvremena eliminacije leka iz plazme. Ovo je posebno važno kod parenteralnog doziranja leka.

Pedijatrijska populacija (uzrasta od 1 meseca i starija)

Uobičajena dnevna doza je 12-24 mg/kg u 4 podeljene doze.

Kod dece mlađe od godinu dana ili sa telesnom masom manjom od 10 kg, minimalna preporučena doza je 37,5 mg svakih 8 sati.

Klindamicin kapsule mogu se koristiti samo kod dece koja mogu gutati kapsule. Za primenu leka kod dece videti takođe Sažetak karakteristika leka Klindamicin rastvor za injekciju.

Doziranje kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega

Kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega nije potrebno podešavanje doze klindamicina.

Kontraindikacije

Klindamicin kapsule su kontraindikovane za primenu kod pacijenata koji su preosetljivi na klindamicin, linkomicin ili bilo koji drugi pomoćni sastojak leka (videti odeljak 6.1).

Iako nije dokazano postojanje ukrštene preosetljivosti na linkomicin, preporuka je da se Klindamicin ne primenjuje kod pacijenata koji su preosetljivi na linkomicin.

Klindamicin se ne sme primenjivati kod pacijenata sa dijarejom ili inflamatornom bolešću creva.

Posebna upozorenja

Upozorenja

Kod pacijenata koji su na terapiji klindamicinom prijavljene su teške reakcije preosetljivosti, uključujući teške kožne reakcije (kao što su reakcije na lek praćene eozinofilijom i sistemskim simptomima – DRESS sindrom, Stevens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza i akutna generalizovana egzantematozna pustuloza - AGEP). Ukoliko dođe do pojave reakcija preosetljivosti odmah prekinuti dalju primenu klindamicina i primeniti odgovarajuće terapijske mere (videti odeljak 4.3 i 4.8).

Klindamicin bi trebalo koristiti samo za lečenje teških infekcija. Prilikom razmatranja terapije klindamicinom lekar bi trebalo da razmotri tip infekcije, ali i potencijalni rizik od nastanka dijareje koja se može javiti, s obzirom da su zabeleženi slučajevi kolitisa.

Studije pokazuju da su toksini klostridije (naročito Clostridium difficile) glavni i direktni uzročnici kolitisa koji nastaje kao posledica upotrebe antibiotika. Ove studije takođe ukazuju da je toksična klostridija obično in vitro osetljiva na vankomicin. Kada se 125-500 mg vankomicina daje oralno 4 puta na dan, vrlo brzo se u uzorcima stolice više ne mogu detektovati toksini, i posledično nastaje oporavak od dijareje.

Antibiotici dovode do poremećaja normalne crevne flore i preteranog rasta C.difficile. Kolitis nastao zbog

Clostridium difficile je prijavljen prilikom upotrebe skoro svih antibiotika (uključujući i klindamicin).

Studije pokazuju da su toksini klostridije (naročito toksini A i B koje produkuje Clostridium difficile) glavni i direktni uzročnici kolitisa koji nastaje kao posledica upotrebe antibiotika.

Kod pacijenata koji su na terapiji antibioticima, a kod kojih je došlo do pojave dijareje, važno je imati na umu Clostridium difficile kao mogućeg uzročnika. Dijareja može progredirati do kolitisa, uključujući pseudomembranozni kolitis (videti odeljak 4.8), a koji po težini kliničke slike može varirati od blagog do fatalnog. Ukoliko se posumnja ili se potvrdi nastanak dijareje ili kolitisa povezanog sa primenom antibiotika, trebalo bi hitno obustaviti dalju primenu antibiotika, uključujući i klindamicin, i primeniti odgovarajuće terapijske mere. Lekovi koji inhibiraju peristaltiku creva su kontraindikovani u ovoj situaciji.

Klindamicin treba primenjivati s oprezom kod atopičnih osoba, npr. sa astmom ili alergijom.

Klindamicin ne prolazi hematoencefalnu barijeru u dovoljnoj količini da bi postigao terapijske koncentracije u cerebrospinalnoj tečnosti, pa ga ne bi trebalo primenjivati u terapiji meningitisa.

U slučaju produžene terapije potrebno je periodično praćanje testova funkcije jetre i bubrega. Ovakav monitoring se preporučuje i kod neonatusa i odojčadi. Bezbednost primene i odgovarajuće doziranje nisu utvrđeni kod odojčadi koja su mlađa od mesec dana.

Prilikom upotrebe klindamicina može doći do preteranog rasta rezistentnih mikroorganizama, pre svega gljivica.

Produžena upotreba antibiotika, pa i klindamicina, može dovesti do superinfekcije mikroorganizmima rezistentnim na te antibiotike.

Postoji mogućnost za nastanak ukrštene rezistencije sa makrolidima i linkozaminima za neke bakterijske sojeve, pa je potreban oprez (videti odeljak 5.1).

Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama

Lek Klindamicin kapsule sadrže laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek (videti odeljak 4.3). U sastav leka ulaze azo boje, koje mogu izazvati alergijske reakcije.

Interakcije

Klindamicin primenjen parenteralnim putem može da izazove neuromuskularnu blokadu i na taj način da pojača dejstvo lekova koji blokiraju neuromišićnu sinapsu, pa je stoga potreban oprez kod pacijenata koji su na terapiji ovim lekovima.

Antibiotici mogu smanjiti efikasnost oralnih kontraceptiva. Treba primeniti dodatne kontraceptivne mere zaštite u toku trajanja antibiotske terapije.

Antagonisti vitamina K

Zabeležene su promene testova koagulacije (produženje protrombinskog vremena i INR-a) i/ili pojačano krvarenje kod pacijenata koji su istovremeno primali klindamicin i antagoniste vitamina K (varfarin, acenokumarol, fluindion). Stoga su neophodne češće laboratorijske kontrole faktora koagulacije kod pacijenata koji su na terapiji nekim od antagonista vitamina K.

Trudnoća i dojenje

Trudnoća

Studije reproduktivne toksičnosti sprovedene na pacovima i zečevima sa oralno i potkožno primenjenim klindamicinom, nisu ukazale na postojanje štetnog uticaja na plodnost, ili na fetus, osim kod doza koje su uzrokovale maternalnu toksičnost. Rezultati dobijeni iz studija na životinjama ne mogu se uvek ekstrapolirati na ljude.

Klindamicin prolazi kroz placentu kod žena. Nakon ponovljenog doziranja, koncentracije u amnionskoj tečnosti su bile približno 30% od koncentracija u krvi majke.

U kliničkim studijama sprovedenim kod trudnica, sistemska primena klindamicina tokom drugog i trećeg trimestra nije bila povezana sa povećanom incidencom kongenitalnih malformacija. S obzirom da nisu sprovedene adekvatne kliničke studije kod trudnica u prvom trimestru trudnoće, klindamicin se može koristiti samo ukoliko lekar proceni da je to neophodno.

Dojenje

Klindamicin se primenjen oralno ili parenteralno, nalazi u majčinom mleku u koncentracijama od 0,7-3,8 mikrograma/mL. Zbog opasnosti od javljanja potencijalno ozbiljnih neželjenih dejstava kod odojčadi, klindamicin ne bi trebalo primenjivati u toku dojenja.

Plodnost

Studije fertiliteta sprovedene na pacovima koji su dobijali klindamicin u oralnom obliku nisu pokazale nikakav štetan uticaj klindamicina na plodnost ili sposobnost parenja.

Upravljanje vozilom

Nije utvrđeno da klindamicin ima uticaja na sposobnost upravljanja motornim vozilima i rukovanje mašinama.

Neželjena dejstva

Neželjena dejstva koja su registrovana u toku kliničkih studija i tokom post-markentiškog praćenja navedena su u daljem tekstu po klasama sistema organa i učestalosti javljanja. Neželjene reakcije koje su se javile u post-marketinškom periodu prikazane su kosim slovima. Učestalost javljanja je definisana kao: veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 i < 1/10), povremeno (≥ 1/1000 i < 1/100), retko (≥1/10000 i < 1/1000) i veoma retko (<1/10000), nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Česta Povremena Retka Nepoznata
(≥1/100, (≥1/1000, (≥1/10000 učestalost
<1/10) <1/100) ,<1/1000) (ne može se
utvrditi iz
raspoloživih
podataka)
Infekcije i infestacije Pseudome mbranozni kolitis *# Clostridium difficile kolitis*, vaginalna infekcija*
Poremećaj krvi i limfnog sistema Agranulocitoza*, neutropenija*, trombocitopenija*, leukopenija*, eozinofilija
Poremećaji imunskog sistema Anafilaktički šok*, anafilaktoidna reakcija*, anafilaktička reakcija*, hipersenzitivnost*
Poremećaji nervnog sistema disgeuzija
Gastro- intestinalni poremećaji Dijareja, bolovi u stomaku nauzeja, povraćanje ezofagealni ulkus* ‡, ezofagitis* ‡
Hepatobilijarni poremećaji Žutica*
Poremećaji kože i potkožnog tkiva makulopapulo zna ospa urtikarija Stevens Johnson-ov sindrom*, toksična epidermalna nekroliza*, reakcija na lek praćena eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS sindrom)*, akutna generalizovana egzantematozna pustuloza (AGEP)*, angioedem*, eksfolijativni dermatitis*, bulozni dermatitis*, erythema multiforme*, morbilifomna ospa*, pruritus
Ispitivanja Abnor- malni testovi funkcije jetre

* Neželjene reakcije registrovane post-markentiški

‡ Neželjene reakcije se odnose samo na oralne preparate

#videti deo 4.4

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

Nema specifičnih mera lečenja za slučaj predoziranosti klindamicinom. Poluvreme eliminacije iz plazme je 2,4 sata. Hemodijaliza i peritoneumska dijaliza nisu efikasne u otklanjanju klindamicina iz krvi.

Ukoliko se javi alergijska reakcija, primenjuju se uobičajene hitne terapijske mere, uključujući primenu kortikosteroida, adrenalina i antihistaminika.

Farmakodinamika

Farmakoterapijska grupa: antibakterijski lekovi za sistemsku primenu, linkozamidi ATC kod: J01FF01

Klindamicin je antibiotik iz grupe linkozamida sa primarno bakteriostatskim dejstvom protiv Gram- pozitivnih aerobnih i velikog broja anaerobnih bakterija. Linkozamidi kao što je klindamicin inhibiše ranu fazu sinteze proteina vezivajući se za 50S subjedinicu ribozoma bakterije, slično dejstvu makrolida (kao npr. eritromicina). Dejstvo klindamicina je prevashodno bakteriostatsko, mada u visokim koncentracijama može biti i blago baktericidno za osetljive sojeve.

Iako je klindamicin-fosfat inaktivan u in vitro uslovima, brzom hidrolizom u in vivo uslovima prelazi u aktivni klindamicin. U uobičajenim dozama, klindamicin pokazuje bakteriosatsku aktivnost u in vitro uslovima.

Farmakodinamski efekti

Efikasnost zavisi od vremena tokom koga je koncentracija aktivne supstance u krvi iznad vrednosti minimalne inhibitorne koncentracije (%T/MIC) za datog uzročnog agensa.

Rezistencija

Rezistencija na klindamicin se najčešće zasniva na sledećim mehanizmima: mutacije na mestu vezivanja antibiotika za rRNK ili porast vezivanja metil- grupa za 23S rRNK na 50S subjedinici ribozoma. Ovo može uticati i na ukrštenu rezistenciju između klindamicina i streptogramina (MLSB fenotip). Rezistencija je ponekad rezultat promena na ribozomalnim proteinima. Takođe, rezistencija na klindamicin može biti inducirana makrolidima kod bakterijskih izolata koji su rezistentni na makrolide.

Inducibilna rezistencija se može videti na testovima (disk-difuzioni test). Manje mogući načini nastanka rezistencije uključuju modifikaciju antibiotika i aktivni efluks.

Postoji potpuna ukrštena rezistencija između klindamicina i linkomicina. Kao i u slučaju mnogih drugih antibiotika, incidencija rezistencije varira u zavisnosti od uzročnika i geografskog područja.

Rezistencija na klindamicin je veća kod meticilin-rezistentnih stafilokoka i penicilin-rezistentnih pneumokoka nego kod sojeva koji su osetljivi na ove antibiotike.

Većina Gram-negativnih aerobnih bakterija, uključujući Enterobacteriaceae, su rezistentne na klindamicin. Klindamicin pokazuje ukrštenu rezistenciju sa linkomicinom. U in vitro uslovima, neki sojevi stafilokoka rezistentni na eritromicin su brzo razvili rezistenciju i na klindamicin. Mehanizam rezistencije je isti kao kod eritromicina: metilacija mesta vezivanja za ribozom, hromozomska mutacija proteina ribozoma i u nekoliko izolata stafilokoka, enzimska inaktivacija preko plazmidske adeniltransferaze.

Antimikrobna aktivnost

U in vitro uslovima klindamicin je aktivan protiv sledećih mikroorganizama: Aerobne bakterije

Gram-pozitivne bakterije
  • Staphylococcus aureus (meticilin-osetljivi sojevi)

  • Koagulaza-negativni staphylococci (meticilin-osetljivi sojevi)

  • Streptococcus pneumoniae (penicilin-osetljivi sojevi)

  • Beta-hemolitički streptokok (grupa A, B, C i G)

  • Viridans grupa streptokoka

  • Corynebacterium spp.

    Gram-negativne bakterije

    Chlamydia trachomatis

    Anaerobne bakterije Gram-pozitivne bakterije

    Actinomyces spp.

    Clostridium spp. (osim Clostridium difficile) Eggerthella (Eubacterium) spp.

    Peptococcus spp.

    Peptostreptococcus spp. (Finegoldia magna, Micromonas micros) Propionibacterium acnes

    Gram-negativne bakterije

    Bacteroides spp. Fusobacterium spp. Gardnerella vaginalis Prevotella spp.

    Glivice

    Pneumocystis jirovecii

    Protozoe

    Toxoplasma gondii Plasmodium falciparum.

    Granične vrednosti

    Rasprostranjenost stečene rezistencije kod nekih sojeva razlikuje se po mestu i vremenu. Zbog toga su, naročito zbog odgovarajućeg lečenja teških infekcija, lokalni podaci o bakterijskoj rezistenciji neophodni. U slučaju da je, na osnovu lokalnih podataka o rezistenciji, opravdanost upotrebe klindamicina pod sumnjom, treba konsultovati stručnjaka da bi se odredila odgovarajuća terapija. Naročito kod neuspešnog lečenja

    teških infekcija, treba da se razmotri mikrobiološka dijagnoza uzročnika i njihove osetljivosti na klindamicin.

    Rezistencija je obično definisana preko graničnih vrednosti koje su ustanovljene od strane EUCAST (Evropski Komitet za ispitivanje antimikrobne osetljivosti - European Commitee on Antimicrobial Susceptibility testing).

    EUCAST Granične vrednosti su prikazane u tabeli 1.

    Tabela 1. EUCAST Kriterijumi za određivanje osetljivosti na klindamicin
    Vrednosti MIC (mg/L) Dijametar zone (mm)a
    Mikroorganizam S≤ R> S≥ R<
    Staphylococcus spp. 0,25 0,5 22 19
    Streptococcus (grupa A, B, C i G) 0,5 0,5 17 17
    Streptococcus pneumoniae 0,5 0,5 19 19
    Viridans grupa streptococci 0,5 0,5 19 19
    Gram-pozitivne anaerobne 4 4 NA NA
    Gram-negativne 4 4 NA NA
    anaerobne
    Corynebacterium spp. 0,5 0,5 20 20
    a Koncentracija klindamicina u disku 2 mikrograma NA – nije primenljivo S – osetljiv, R - rezistentan

    EUCAST QC opseg za MICvrednosti i dijametar zone su prikazane u tabeli 2.

    Tabela 2. EUCAST kontrola kvaliteta opsega vrednosti za klindamicin (validacija rezultata testova osetljivosti)

    QC soj Opseg vrednosti MIC (mcg/mL) Opseg vrednosti za disk- difuzioni metod (dijametar zone - mm)
    Staphylococcus aureus ATCC 29213 0,06–0,25 23-29
    Streptococcus Pneumoniae ATCC 49619 0,03–0,125 22-28

    ATCC® – Zaštićena oznaka za Američki tip kulture soja

Farmakokinetika

Ispitivanja koncentracije klindamicina u serumu primenom peroralne doze od 150 mg kod 24 zdrava odrasla dobrovoljca pokazala su da se klindamicin brzo resorbuje nakon oralne primene.

Primenom oralne doze od 150 mg, kod odraslih se nakon 45 minuta postiže vršna koncentracija u serumu od 2,5 mikrograma/ml. Koncentracija u serumu 3 sata nakon primene iznosila je 1,5mikrograma/ml, a nakon 6 sati 0,7 mikrograma/ml. Resorpcija nakon peroralne primene je približno 90%, pa istovremeno uzimanje hrane ne menja značajno koncentraciju u serumu, a koncentracije u serumu su ujednačene i predvidljive od osobe do osobe i od doze do doze. Akumulacija, kao ni promena metabolizma, nisu uočeni nakon peroralne primene leka, tokom 14 dana. Poluživot klindamicina je malo produžen kod bolesnika s izrazito oslabljenom funkcijom bubrega. Hemodijaliza i peritonealna dijaliza nisu efikasne u uklanjanju klindamicina iz krvi. Koncentracije klindamicina u serumu rastu linearno sa povećanjem doze. Najmanje 6 sati nakon primene uobičajenih doza, nivoi u plazmi prelaze MIC za većinu mikroorganizama. Klindamicin se široko distribuiše u telesne tečnosti i tkiva, uključujući kost. Prosečno poluvreme eliminacije iznosi 2,4 sata. Urinom se izlučuje oko 10%, a putem stolice 3,6 % klindamicina u mikrobiološki aktivnom obliku. Ostatak se izlučuje u obliku biološki inaktivnih metabolita. Doze klindamicina do 2 g dnevno, primenjene u toku 14 dana kod zdravih osoba su dobro tolerisane, s tim što se incidenca gastro-intestinalnih neželjenih efekata povećava kada se primenjuju veće doza leka. Klindamicin ne prolazi hematoencefalnu barijeru u količini dovoljnoj da bi postigao terapijske koncentracije u cerebrospinalnoj tečnosti, čak ni u slučaju meningitisa. Farmakokinetske studije (i.v. primenjen klindamicin) sprovedene kod starijih osoba (61-79 godina), kao i kod mlađih odraslih osoba (18-39 godina) pokazale su da starost ne utiče na farmakokinetske karakteristike klindamicina (klirens, poluvreme eliminacije, volumen distribucije, AUC vrednost). Nakon peroralne primene klindamicina, poluvreme eliminacije je povišeno na približno 4,0 sata (raspon od 3,4 – 5,1 sati) u poređenju sa 3,2 sata (raspon 2,1 – 4,2 h) kod mlađih odraslih osoba. Količina resorpcije leka se ne razlikuje u zavisnosti od starosne grupe, pa samim tim nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih osoba sa normalnom funkcijom jetre i bubrega (shodno godinama starosti).


Paralele