Cefuroxime 1500mg prašak za rastvor za injekciju/infuziju

Osnovne informacije

B - Lekovi koji se primenjuju u toku ambulantnog odnosno bolničkog lečenja uzdravstvenim ustanovama
СЗ -
Nema podataka.
prašak za rastvor za injekciju/infuziju
LABESFAL - LABORATORIOS ALMIRO S.A.
FRESENIUS KABI D.O.O. BEOGRAD

Pakovanja

prašak za rastvor za injekciju/infuziju; 1500mg; bočica staklena, 10x1500mg
B
1.382,00 DIN
0,00 DIN
Lista RFZO
Cena*
Doplata
3 g
0321667
DDD
JKL
* Cena direktno preuzeta sa RFZO.

SmPC

Neograničen dostup možete dobiti prijavom ili besplatnom registracijom za Mediately račun. Ostali pregledi: 5

Terapijske indikacije

Lek Cefuroxime je indikovan za lečenje sledećih infekcija, kod odraslih i dece, uključujući novorođenčad (od rođenja) (videti odeljke 4.4 i 5.1):

  • Vanbolnička prenumonija

  • Akutna egzacerbracija hroničnog bronhitisa

  • Komplikovane infekcije urinarnog trakta, uključujući i pijelonefritis

  • Infekcije mekih tkiva: celulitis, erizipel i infekcije rane

  • Intraabdominalne infekcije (videti odeljak 4.4)

  • Profilaksa infekcija u gastrointestinalnoj (uključujući i ezofagealnu), ortopedskoj, kardiovaskularnoj i ginekološkoj hirurgiji (uključujući i sectio caesarea)

    U terapiji i prevenciji infekcija kod kojih je verovatno prisustvo i anaerobnih mikroorganizama, cefuroksim treba primenjivati u kombinaciji sa drugim odgovarajućim antibioticima.

    Treba uzeti u obzir zvanične smernice o pravilnoj upotrebi antibiotika.

Doziranje i način primene

Doziranje

Tabela 1. Odrasli i deca telesne mase ≥ 40 kg

Indikacija Doziranje
Vanbolnička penumonija i akutna egzacerbracija hroničnog bronhitisa 750 mg svakih 8 sati
Infekcije mekih tkiva: celulitis, erizipel i infekcije rana
Intraabdominalne infekcije
Komplikovane infekcije urinarnog trakta, uključujući i pijelonefritis 1500 mg svakih 8 sati
Teške infekcije 750 mg svakih 6 sati 1500 mg svakih 8 sati
Profilaksa infekcija u gastrointestinalnoj, ortopedskoj i ginekološkoj hirurgiji (uključujući i sectio caesarea) 1500 mg pri uvođenju u anesteziju. Dodatno mogu biti primenjene još dve doze od 750 mg (jedna nakon 8 sati i druga nakon 16 sati).
Profilaksa infekcija u kardiovaskularnoj i ezofagealnoj hirurgiji. 1500 mg pri uvođenju u anesteziju. U naredna 24 sata se, na svakih 8 sati, primenjuje doza od 750 mg.

Tabela 2. Deca telesne mase < 40 kg

Indikacija Odojčad starija od 3 nedelje i deca telesne mase < 40kg Novorođenčad uzrasta od rođenja do 3 nedelje
Vanbolnička pneumonija 30 mg/kg/dan do 100 mg/kg/dan podeljeno u 3 ili 4 doze. Doza od 60 mg/kg/dan je odgovarajuća za većinu infekcija 30 mg/kg/dan do 100 mg/kg/dan (i.v.) podeljeno u 2 ili 3 doze (videti odeljak 5.2)
Komplikovane infekcije urinarnog trakta, uključujući i pijelonefritis
Infekcije mekih tkiva: celulitis, erizipel i infekcije rana
Intraabdominalne infekcije
Doziranje kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega

Cefuroksim se primarno izlučuje putem bubrega. Stoga se, kao i prilikom primene drugih sličnih antibiotika, kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega preporučuje smanjenje doze leka da bi se kompenzovalo njegovo sporije izlučivanje.

Tabela 3. Preporučene doze cefuroksima kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega

Klirens kreatinina T ½ (sati) Doza (mg)
> 20 mL/min/1,73 m² 1,7-2,6 Nije neophodno smanjivati standardnu dozu (750 mg do 1500 mg tri puta dnevno)
10 - 20 mL/min/1,73 m² 4,3-6,5 750 mg dva puta dnevno
< 10 mL/min/1,73 m² 14,8-22,3 750 mg jednom dnevno
Pacijenti na hemodijalizi 3,75 750 mg na kraju svake dijalize; pored parenteralne primene, cefuroksim-natrijum može biti inkorporiran u peritonealnoj dijaliznoj tečnosti (obično 250 mg na svaka dva litra dijalizne tečnosti)
Pacijenti sa oštećenjem funkcije 7,9-12,6 (CAVH) 750 mg dva puta dnevno; kod low-flux
bubrega na kontinuiranoj 1,6 (HF) hemofiltracije potrebno je pridržavati se
arteriovenskoj hemodijalizi preporučenih doza koje se primenjuju kod
(CAVH) ili high-flux pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega.
hemofiltraciji (HF) na
odeljenjima intenzivne nege
Doziranje kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre

Cefuroksim se primarno izlučuje putem bubrega. Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre se ne očekuje uticaj na farmakokinetiku cefuroksima.

Način primene:

Lek Cefuroxime se primenjuje kao intravenska injekcija u trajanju od 3 do 5 minuta (direktno u venu ili putem tube kap po kap) ili kao infuzija u trajanju od 30 do 60 minuta. Instrukcije za rekonstituciju leka pre primene su navedene u odeljku 6.6.

Kontraindikacije

Preosetljivost na cefuroksim ili bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1. Poznata preosetljivost na cefalosporinske antibiotike.

Kod pacijenata koji imaju u anamnezi podatak o teškoj reakciji preosetljivosti (anafilaktička reakcija) izazvanoj bilo kojim od beta-laktamskih antibakterijskih lekova (penicilina, monobaktama ili karbapenema).

Posebna upozorenja

Reakcije preosetljivosti

Kao i kod svih beta–laktamskih antibiotika, zabeležene su ozbiljne reakcije preosetljivosti a u nekim slučajevima i sa smrtnim ishodom. U slučaju teških reakcija preosetljivosti, terapija cefuroksimom mora biti odmah prekinuta, i treba preduzeti odgovarajuće hitne mere.

Pre početka lečenja, mora se utvrditi da li pacijent ima u anamnezi teške reakcije preosetljivosti na cefuroksim, na druge cefalosporine ili na bilo koji drugi beta-laktamski antibiotik. Poseban oprez potreban je ukoliko se cefuroksim propisuje pacijentima sa manje teškim alergijskim reakcijama na druge beta- laktamske antibiotike u anamnezi.

Istovremena primena sa jakim diureticima ili aminoglikozidima

Cefalosporinske antibiotike u velikim dozama treba oprezno primenjivati kod pacijenata kod kojih se istovremeno primaju lekovi koji snažno stimulišu dijurezu kao što su furosemid ili aminoglikozidi. Zabeleženi su slučajevi oštećenja funkcije bubrega prilikom korišćenja ovih kombinacija lekova. Funkciju bubrega treba pratiti kod starijih pacijenata i kod pacijenata sa već postojećim oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljak 4.2).

Prekomeran rast mikroorganizama neosetljivih na cefuroksim

Upotreba cefuroksima može dovesti do prekomernog rasta soja Candida. Dugotrajna upotreba može dovesti do prekomernog rasta i drugih neosetljivih mikroorganizmima (npr. Enterococci i Clostridium difficile ), što može zahtevati privremeni prekid terapije (videti odeljak 4.8).

Prilikom upotrebe cefuroksima zabeležena je pojava pseudomembranoznog kolitisa koji je u vezi sa primenom antibiotika, a koji može varirati od blagog do po život ugrožavajućeg. Ovu dijagnozu treba razmotriti kod pacijenata sa dijarejom tokom ili nakon terapije cefuroksimom (videti odeljak 4.8). U tom slučaju, potrebno je razmotriti prekid lečenja cefuroksimom i uvođenje odgovarajuće terapije za Clostridium difficile. Ne smeju se primenjivati lekovi koji inhibiraju peristaltiku.

Intrakameralna primena i poremećaji oka

Lek Cefuroxime nije formulisan za intrakameralnu primenu. Zabeleženi su pojedinačni slučajevi i skupovi ozbiljnih očnih neželjenih reakcija nakon neodobrene intrakameralne primene cefuroksim-natrijuma pripremljenog iz bočica odobrenih za intravensku / intramuskularnu primenu. Te reakcije su uključivale makularni edem, edem retine, odvajanje retine, retinalnu toksičnost, oštećenje vida, smanjenu oštrinu vida, zamućenje vida, neprozirnost rožnjače i edem rožnjače.

Intraabdominalne infekcije

Zbog svog spektra delovanja, cefuroksim nije pogodan za lečenje infekcija izazvanih Gram- negativnim nefermentativnim bakterijama (videti odeljak 5.1).

Uticaj na dijagnostičke testove

Pojava pozitivnog Coomb’s-ovog testa povezanog sa primenom cefuroksima može interferirati sa izvođenjem unakrsnih analiza krvi (videti odeljak 4.8).

Može doći do blage interferencije kod metoda koje se zasnivaju na redukciji bakra (Benedict-ova, Fehling- ova, Clinitest). Međutim, ovo ne bi trebalo da dovede do pojave lažno pozitivnih rezultata, što se može desiti sa nekim drugim cefalosporinima.

Do pojave lažno negativanog rezultata može doći u fericijanid testu, pa se stoga preporučuje da se za određivanje koncentracije glukoze u krvi/plazmi kod pacijenata koji primaju cefuroksim-natrijum koriste ili metode zasnovane na korišćenju glukoza-oksidaze ili heksokinaze.

Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama

Lek Cefuroxime sadrži natrijum. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Interakcije

Cefuroksim može uticati na promenu crevne flore i na taj način dovesti do smanjene resorpcije estrogena i smanjenja efikasnosti kombinovanih oralnih kontraceptiva.

Cefuroksim se izlučuje glomerularnom filtracijom i tubularnom sekrecijom. Istovremena primena probenicida se ne preporučuje jer produžava izlučivanje antibiotika i dovodi do povećanja maksimalne koncentracije u serumu.

Potencijalno nefrotoksični lekovi i diuretici Henleove petlje

Velike doze cefalosporina treba sa oprezom primenjivati kod pacijenata kod kojih se istovremeno primenjuju lekovi koji snažno stimulišu dijurezu (kao što je furosemid) ili potencijalno nefrotoksični lekovi (kao što su aminoglikozidni antibiotici), jer u tom slučaju može doći do oštećenja bubrežne funkcije.

Ostale interakcije

Određivanje koncentracije glukoze u krvi/plazmi: videti odeljak 4.4 .

Istovremena primena sa oralnim antikoagulansima može dovesti do povećanja INR (engl. International Normalised Ratio).

Trudnoća i dojenje

Trudnoća

Postoje ograničeni podaci o upotrebi cefuroksima kod trudnica. Ispitivanja na životinjama nisu pokazala reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Lek Cefuroxime se može propisati trudnicama samo u slučaju da potencijalna korist premešuje rizik od primene ovog leka.

Utvrđeno je da cefuroksim, nakon intramuskularne/intravenske primene kod majke, prolazi kroz placentu i postižu se terapijske koncentracije u amnionskoj tečnosti i krvi iz pupčanika.

Dojenje

Cefuroksim se izlučuje u majčino mleko u malim količinama. Ne očekuje se pojava neželjenih reakcija prilikom primene terapijskih doza, ali nije moguće isključiti rizik od pojave dijareje i gljivičnih infekcija mukoznih membrana. U tom slučaju mora se doneti odluka da li da se prekine sa dojenjem ili da se obustavi primena cefuroksima uzimajući u obzir korist od dojenja za dete i koristi od terapije za ženu.

Plodnost

Ne postoje podaci o uticaju cefuroksim-natrijuma na plodnost kod ljudi. Ispitivanja reproduktivne toksičnosti kod životinja nisu pokazale nikakvav uticaj na plodnost.

Upravljanje vozilom

Nisu sprovedena ispitivanja o uticaju cefuroksima na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, na osnovu poznatih neželjenih reakcija, cefuroksim verovatno neće imati uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Neželjena dejstva

Najčešće neželjene reakcije su neutropenija, eozinofilija, prolazno povećanje vrednosti enzima jetre ili bilirubina, posebno kod pacijenata sa već postojećim oboljenjem jetre, ali nema zabeleženih podataka o oštećenju jetre i reakcije na mestu primene.

Kategorije učestalosti neželjenih dejstava koje su navedene u nastavku, su zasnovane na proceni, pošto za većinu neželjenih dejstava nisu dostupni odgovarajući podaci za izračunavanje učestalosti. Pored toga, učestalost neželjenih dejstava povezanih sa primenom cefuroksima može varirati u zavisnosti od indikacije.

Na osnovu podataka iz kliničkih ispitivanja neželjena dejstva su razvrstana prema učestalosti od veoma čestih do retkih neželjenih reakcija. Učestalosti ostalih neželjenih dejstava (tj. onih koja se pojavljuju na < 1 / 10000) su uglavnom određene korišćenjem postmarketinških podataka, a odnose se pre svega na stopu prijavljivanja neželjenih dejstava, a ne na pravu učestalost.

Neželjene reakcije povezane sa primenom terapije su navedene u nastavku prema MedDRA klasifikaciji sistema organa i kategorijama učestalosti i stepenu ozbiljnosti. Kategorije učestalosti su definisane prema sledećoj konvenciji:

Veoma često ≥1/10 Često ≥1/100 do <1/10

Povremeno ≥1/1000 do <1/100 Retko ≥1/10000 do <1/1000 Veoma retko < 1/10000

Nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Sistem organa Često Povremeno Nepoznato
Infekcije i infestacije prekomeran rast sojeva Candida i Clostridium difficile
Poremećaji krvi i limfnog sistema Eozinofilija, neutropenija, smanjena koncentracija hemogolobina Leukopenija, pozitivan Coomb’s-ov test Trombocitopenija, hemolitička anemija
Poremećaji imunskog sistema povišena telesna temperatura izazvana lekom, intersticijalni nefritis, anafilaksa, kožni vaskulitis
Gastrointestinalni poremećaji Gastrointestinalne smetnje Pseudomembranozni kolitis (videti odeljak 4.4)
Hepatobilijarni poremećaji Prolazno povećanje vrednosti enzima jetre Prolazno povećanje nivoa bilirubina
Poremećaji kože i potkožnog tkiva Kožni osip, urtikarija, pruritus Multiformni eritem, toksična epidermalna
nekroliza, Stevens- Johnson-ov sindrom, angioneurotski edem
Poremećaji bubrega i urinarnog sistema Povećane vrednosti kreatinina u serumu, povećane vrednosti uree u krvi i smanjen klirens kreatinina (videti odeljak 4.4)
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene Reakcije na mestu primene, koje mogu da uključuju bol i tromboflebitis

Opis odabranih neželjenih efekata

Cefalosporini su lekovi koji imaju tendenciju da se apsorbuju na površini ćelijske membrane crvenih krvnih zrnaca i reaguju s antitelima usmerenim protiv leka što dovodi do pozitivnog Coomb’s-ovog testa (što može interferirati sa izvođenjem unakrsnih analiza krvi), a vrlo retko i do hemolitičke anemije.

Uočeno je prolazno povećanje vrednosti enzima jetre ili bilirubina u serumu, ali je ovo povećanje obično reverzibilno.

Pedijatrijska populacija

Bezbednosni profil primene cefuroksim-natrijuma kod dece odgovara bezbednosnim informacijama koje su opisane kod odraslih pacijenata.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

Predoziranje cefalosporinima može izazvati neurološke poremećaje, uključujući encefalopatiju, konvulzije i komu. Simptomi predoziranja mogu se pojaviti i kod pacijenata sa oštećenom bubrežnom funkcijom kod kojih doza nije adekvatno smanjena (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Serumske koncentracije cefuroksima mogu biti smanjene hemodijalizom ili peritonealnom dijalizom.

Farmakodinamika

Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu; cefalosporini druge generacije ATC šifra: J01DC02 Mehanizam dejstva

Cefuroksim inhibira sintezu ćelijskog zida bakterija vezivanjem za penicillin-vezujuće proteine (engl. penicilin bunding proteins, PBPs). Kao rezultat nastaje prekid biosinteze peptidoglikana ćelijskog zida, što dovodi do lize i smrti bakterijske ćelije.

Mehanizam rezistencije

Do bakterijske rezistencije na cefuroksim može doći usled jednog ili više sledećih mehanizama:

  • Hidroliza pod dejstvom beta-laktamaza uključujući (ali ne i ograničavajući se na) beta-laktamaze proširenog spektra (engl. extended-spectrum beta-lactamases, ESBLs) i hromozomski-kodirane (AmpC) enzime, čija se indukcija ili stabilna aktivacija može pojaviti u nekim vrstama aerobnih Gram-negativnih bakterija;

  • Smanjenje afiniteta penicillin-vezujućeg proteina za cefuroksim;

  • Nepermeabilnost spoljašnje membrane, koja ograničava pristup cefuroksima penicil-vezujućim proteinima Gram-negativnih bakterija;

  • aktivnost efluks pumpi u bakterijama.

    Očekuje se da mikroorganizmi koji su razvili rezistenciju na druge injekcione cefalosporine budu rezistentni na cefuroksim.

    U zavisnosti od mehanizma rezistencije, mikroorganizmi koji su razvili rezistenciju na peniciline mogu pokazati smanjenu osetljivost ili rezistenciju na cefuroksim .

    Granične vrednosti za cefuroksim-natrijum

    Granične vrednosti MIK (minimalne inhibitorne koncentracije) utvrđene od strane Evropskog komiteta za antimikrobno testiranje osetljivosti (engl. European Committee on Antimicrobial Susceptibility Testing, EUCAST) su sledeće:

    Mikroorganizam Granične vrednosti (mg/mL)
    S (osetljiv, engl. susceptible) R (rezistentan)
    Enterobacteriaceae1 ≤ 8² > 8²
    Staphylococcus spp. Napomena³ Napomena³
    Streptococcus A,B,C i G Napomena4 Napomena4
    Streptococcus pneumoniae ≤ 0,5 > 1
    Streptococcus (ostale vrste) ≤ 0,5 > 0,5
    Haemophilus influenzae ≤ 1 > 2
    Moraxella catarrhalis ≤ 4 > 8
    Granične vrednosti koje se ne odnose na vrste1 ≤ 45 > 85
    1Granične vrednosti MIK cefalosporina za enterobakterije će otkriti sve klinički značajne mehanizme rezistencije (uključujući ESBL i plazmidima posredovane AmpC). Neki sojevi koji proizvode beta- laktamaze su osetljivi ili intermedijarno osetljivi na treću ili četvrtu generaciju cefalosporina sa ovim graničnim vrednostima. Navedene slučajeve treba prijaviti, jer, prisustvo ili odsustvo ESBL, samo po sebi, ne utiče na kategorizaciju osetljivosti. U mnogim oblastima, detekcija i karakterizacija ESBL se preporučuje ili je obavezna u cilju kontrole infekcija. ² Granična vrednost se odnosi na dozu od 1500 mg, tri puta dnevno, samo za vrste E. coli, P. Mirabilis i Klebsiella. ³ Osetljivost stafilokoka na cefalosporine se određuje prema osetljivosti na meticilin osim za ceftazidim, cefiksim i ceftibuten za koje ne postoje granične vrednosti i ne treba ih koristiti za stafilokokne infekcije. 4 Osetljivost streptokoka grupe A, B, C i G na cefalosporine se određuje prema osetljivosti na benzilpenicilin. 5 Granične vrednosti se primenjuju na dnevno doziranje od 750 mg, tri puta dnevno, i velike doze od najmanje 1500 mg, tri puta dnevno, primenjene intravenskim putem.
    Mikrobiološka osetljivost

    Prevalenca stečene rezistencije može da varira geografski i sa vremenom za određene vrste i lokalne informacije o rezistenciji su poželjne, naročito kod lečenja ozbiljnih infekcija. Po potrebi, treba tražiti stručni savet kada je lokalna prevalenca rezistencije poznata i kada je korist leka kod bar nekih vrsta infekcija pod znakom pitanja.

    Cefuroksim najčešće deluje protiv sledećih mikroorganizama in vitro:

    Uobičajeno osetljive vrste
    Gram-pozitivne aerobne bakterije: Staphylococcus aureus (methicillin-osetljiv)$ Streptococcus pyogenes Streptococcus agalactiae
    Gram-negativne aerobne bakterije: Haemophilus parainfluenzae Moraxella catarrhalis
    Mikroorganizmi kod kojih stečena rezistencija može predstavljati problem
    Gram-pozitivne aerobne bakterije: Streptococcus pneumoniae Streptococcus mitis (viridans grupa)
    Gram-negativne aerobne bakterije: Citrobacter spp. ne uključujući C.freundii Enterobacter spp. ne uključujući E. cloacae i E. aerogenes Escherichia coli Haemophilus influenzae Klebsiella pneumonia Proteus mirabilis Proteus spp. (ne uključujući .P penneri i P. vulgaris) Providencia spp. Salmonella spp.
    Gram-pozitivne anaerobne bakterije: Peptostreptococcus spp. Propionibacterium spp. Gram-negativne anaerobne bakterije: Fusobacterium spp. Bacteroides spp.
    Prirodno rezistentni mikroorganizmi
    Gram-pozitivne aerobne bakterije: Enterococcus faecalis Enterococcus faecium
    Gram-negativne aerobne bakterije: Acinetobacter spp. Burkholderia cepacia Campylobacter spp. Citrobacter freundii Enterobacter aerogenes Enterobacter cloacae Morganella morganii Proteus penneri Proteus vulgaris Pseudomonas aeruginosa Serratia marcescens Stenotrophomonas maltophilia
    Gram-pozitivne anaerobne bakterije: Clostridium difficile
    Gram-negativne anaerobne bakterije: Bacteroides fragilis
    Ostali: Chlamydia spp. Mycoplasma spp. Legionella spp.

    $ Svi meticilin-rezistentni S.aureus su rezistentni na cefuroksim.

    Cefuroksim-natrijum u kombinaciji sa aminoglikozidnim antibioticima u in vitro uslovima pokazuje aditivno dejstvo, uz povremeno ispoljavanje sinergističkih efekata.

Farmakokinetika

Resorpcija

Nakon primene intramuskularne (i.m) injekcije cefuroksima kod zdravih dobrovoljaca, srednje vrednosti maksimalnih koncentracija u serumu bile su u rasponu od 27 mikrograma/mL do 35 mikrograma/mL za dozu od 750 mg i od 33 mikrograma/mL do 40 mikrograma/mL za dozu od 1000 mg. Navedene koncentracije su postignute između 30 i 60 minuta nakon primene leka. Nakon intravenske (i.v.) primene cefuroksima u dozi od 750 mg i 1500 mg, koncentracije u serumu su bile približno 50 mikrograma/mL, odnosno 100 mikrograma/mL, a postignute su 15 minuta nakon primene.

PIK i Cmax rastu linearno s povećanjem doze u rasponu pojedinačnih doza od 250 mg do 1000 mg nakon intramuskularne i intravenske primene. Nema dokaza o nakupljanju cefuroksima u serumu kod zdravih dobrovoljaca nakon ponovljene intravenske primene doze od 1500 mg na svakih 8 sati.

Distribucija

U zavisnosti od korišćene metodologije, utvrđeno je da je vezivanje za proteine plazme od 33% do 50%. Prosečan volumen distribucije, nakon intramuskularne ili intravenske primene doza u rasponu od 250 mg do 1000 mg, kreće se u rasponu od 9,3 L/1,73 m2 do 15,8 L/1,73 m2. Koncentracije cefuroksima veće od minimalnih inhibitornih koncentracija za uobičajene patogene mogu se postići u tonzilama, tkivu sinusa, sluzokoži bronhija, kostima, pleuralnoj tečnosti, zglobnoj tečnosti, sinovijalnoj tečnosti, intersticijalnoj tečnosti, žuči, sputumu i očnoj vodici. Cefuroksim prolazi kroz hemato-encefalnu barijeru u slučaju zapaljenja meningealnih ovojnica.

Biotransformacija

Cefuroksim se ne metaboliše. Eliminacija

Cefuroksim se izlučuje putem glomerularne filtracije i renalne tubularne sekrecije. Poluvreme eliminacije u serumu nakon intramuskularne ili intravenske primene je oko 70 minuta. Nakon 24 sata od primene, 85% do 90% primenjenog cefuroksima se izluči urinom u nepromenjenom obliku, od čega se najveći deo izluči u prvih 6 sati. Prosečan renalni klirens kreće se u rasponu 114 mL/min/1,73 m2 do 170 mL/min/1,73 m2 nakon intramuskularne ili intravenske primene doza u rasponu od 250 mg do 1000 mg.

Posebne grupe pacijenata Pol

Nije uočena razlika u farmakokinetici cefuroksima kod muškaraca i žena nakon primene jedne intravenske bolus injekcije od 1000 mg cefuroksima (u obliku cefuroksim-natrijuma).

Starije osobe

Nakon intramuskularne ili intravenske primene cefuroksima resorpcija, distribucija i eliminacija cefuroksima kod starijih pacijenata je slična kao kod mlađih pacijenata sa istom funkcijom bubrega. Budući da je kod starijih pacijenata velika verovatnoća da je bubrežna funkcija oslabljena, potreban je oprez prilikom doziranja cefuroksima, a poželjno je i praćenje bubrežne funkcije (videti odeljak 4.2).

Pedijatrijska populacija

Poluvreme eliminacije cefuroksima u serumu je značajno produženo kod novorođenčadi u zavisnosti od gestacione starosti. Međutim, kod starije novorođenčadi (starosti > 3 nedelje) i dece, poluvreme eliminacije iz seruma je od 60 do 90 minuta, što je slično vrednostima kod odraslih.

Oštećenje funkcije bubrega

Cefuroksim se primarno eliminiše putem bubrega. Kao što je slučaj sa primenom svih sličnih antibiotika, kod pacijenata sa izrazitim oštećenjem funkcije bubrega (tj. CLcr <20 mL/min) preporučuje se da doza cefuroksima bude smanjena, kako bi se kompenzovala njegova sporija eliminacija (videti odeljak 4.2). Cefuroksim se efektivno može eliminisati hemodijalizom i peritonealnom dijalizom.

Oštećenje funkcije jetre

Budući da se cefuroksim primarno eliminiše putem bubrega, ne očekuje se da oštećenje funkcije jetre može uticati na farmakokinetiku cefuroksima.

PK / PD odnos

Za cefalosporine, najvažniji farmakokinetičko-farmakodinamski indeks koji je u vezi sa in vivo efikasnošću jeste procenat doznog intervala (%T) koji omogućava da koncentracija slobodnog cefuroksima bude iznad minimalne inhibitorne koncentracije (MIK) cefuroksima za određene sojeve mikroorganizama (npr. %T > MIK).


Paralele