Cefepim PharmaSwiss 1g prašak za rastvor za injekciju/infuziju
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Smernice
Interakcije sa
Ograničenja
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Cefepim 1g
Lek Cefepim PharmaSwiss je indikovan za lečenje infekcija navedenih u nastavku, izazvanih patogenima osetljivim na cefepim (videti odeljke 4.4 i 5.1):
Odrasli i adolescenti stariji od 12 godina i telesne mase > 40 kg:
Terapija kod pacijenata sa bakterijemijom koja je povezana sa, ili se sumnja da je povezana sa, bilo kojom od navedenih infekcija:
-
vanbolnički stečene infekcije donjeg respiratornog trakta i teška pneumonija,
-
komplikovane i nekomplikovane infekcije urinarnog trakta,
-
febrilne epizode kod pacijenata sa neutropenijom. Empirijsko lečenje kod pacijenata sa febrilnom neutropenijom: monoterapija cefepimom je indikovana za empirijsko lečenje kod pacijenata sa febrilnom neutropenijom. Kod pacijenata sa visokim rizikom od teške infekcije (npr. pacijenti nakon nedavne transplantacije koštane srži, pacijenti sa hipotenzijom, sa hematološkom malignom bolešću ili teškom ili dugotrajnom neutropenijom), antibiotska monoterapija može biti neprimerena. Nedostaju podaci o delotvornosti monoterapije cefepimom kod takvih pacijenata (videti odeljak 5.1),
-
infekcije žučnih puteva.
Deca uzrasta 2 meseca do 12 godina i telesne mase ≤ 40 kg:
-
febrilne epizode tokom neutropenije kada je predviđeno trajanje neutropenije kratko. Dostupni klinički podaci za odojčad i decu ne dopuštaju preporučivanje monoterapije cefepimom.
Potrebno je uzeti u obzir zvanične smernice o pravilnom korišćenju antibiotika.
Doziranje
Odrasli pacijenti sa normalnom funkcijom bubrega:
Uobičajene preporučene doze za monoterapiju ili u kombinaciji sa drugim lekovima su sledeće:
| Tip infekcije | Pojedinačna doza,način primene | Interval doziranja |
| Vanbolnički stečene infekcije respiratornog traktanekomplikovani pijelonefritis | 1 g i.v. ili i.m. | 2 puta na dan |
| Teške infekcije: septikemija/bakterijemija,pneumonija, komplikovane infekcije urinarnog trakta,infekcije žučnih puteva | 2 g i.v. | 2 puta na dan |
| Febrilne epizode kod pacijenata saneutropenijom* | 2 g i.v. | 2 do 3 puta na dan |
| Teške infekcije uzrokovane bakterijomPseudomonas | 2 g i.v. | 3 puta na dan |
* Doza od 2 g tri puta dnevno primenjivana je samo kao monoterapija.
Terapija obično traje 7 do 10 dana, iako kod težih infekcija može biti potrebna produžena terapija. Terapija febrilnih epizoda kod pacijenata sa neutropenijom ne sme biti kraća od 7 dana ili do povlačenja neutropenije.
Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega:
Cefepim se izlučuje putem bubrega, isključivo glomerularnom filtracijom. Kao rezultat toga, kod pacijenata sa smanjenom funkcijom bubrega (glomerularna filtracija < 50 mL/min), doziranje se mora prilagoditi, kako bi se nadoknadile niže stope eliminacije putem bubrega. Glomerularna filtracija se mora proceniti kako bi se odredila doza održavanja.
Protokoli za prilagođavanje doziranja kod osoba sa smanjenom funkcijom bubrega opisani su u tabeli u nastavku:
| Klirens kreatinina (mL/min) | ||||
| Uobičajena doza | 50-30 | 29-11 | ≤ 10 | Hemodijaliza |
| 1 g, dva puta na dan | 1 g, jednom dnevno | 500 mg, jednom dnevno | 250 mg, jednom dnevno | udarna doza: 1 g nakon koje sledi500 mg jednom dnevno* |
| 2 g, dva puta na dan | 2 g, jednom dnevno | 1 g, jednom dnevno | 500 mg, jednom dnevno | udarna doza: 1 g nakon koje sledi500 mg jednom dnevno* |
| 2 g, tri puta na dan | 1 g, tri puta dnevno | 1 g, dva puta dnevno | 1 g, jednom dnevno | udarna doza: 1 g nakon koje sledi500 mg jednom dnevno* |
| 50 mg/kg, tri putana dan | 25 mg/kg, tri putadnevno | 25 mg/kg, dvaputa dnevno | 25 mg/kg,jednom dnevno | |
* U dane dijalize, mora se primeniti nakon završene dijalize.
Kada su dostupni samo nivoi kreatinina u serumu, Cockcroft-Gaultova jednačina se može koristiti za procenu klirensa kreatinina. Kreatinin u serumu bi trebao da odražava uravnoteženo stanje funkcije bubrega:
kod muškaraca: CrCl =
telesna masa (u kg) x (140 – starost [u godinama]) 72 x nivo kreatinina u serumu (u mg/dL)
kod žena: CrCl = 0,85 x vrednost kod muškaraca
Farmakokinetičke karakteristike cefepima pokazuju da je kod pacijenata na hemodijalizi, potrebno smanjiti dozu. Ovi pacijenti moraju primiti udarnu dozu od 1 g prvog dana, a zatim 500 mg narednih dana. Približno 68% ukupne količine cefepima prisutne u organizmu na početku dijalize biće eliminisano tokom dijalize koja traje tri sata. U dane dijalize, cefepim se mora primeniti nakon završene dijalize. Ako je moguće, cefepim treba primeniti u isto vreme svaki dan.Kod pacijenata na kontinuiranoj ambulantnoj peritonealnoj dijalizi, cefepim se može primeniti u dozama preporučenim za osobe sa normalnom funkcijom bubrega, ali svakih 48 sati.
Pedijatrijska populacija
Adolescenti stariji od 12 godina i telesne mase > 40 kg
Uobičajene preporučene doze za monoterapiju ili u kombinaciji sa drugim lekovima iste su kao i za odraslu populaciju. Trajanje terapije je isto kao i ono preporučeno u odrasloj populaciji.
Deca od 2 meseca do 12 godina i telesne mase ≤ 40 kg
50 mg/kg i.v., 3 puta na dan. Dostupni klinički podaci za odojčad i decu ne dopuštaju preporučivanje cefepima u monoterapiji.
Trajanje terapije je isto kao i kod odrasle populacije i obično traje 7 do 10 dana, iako kod težih infekcija može biti potrebna produžena terapija. Za terapiju febrilnih epizoda kod pacijenata sa neutropenijom, uobičajeno trajanje terapije ne sme biti kraće od 7 dana ili dok se neutropenija ne povuče.
Način primene
Lek Cefepim PharmaSwiss 1 g prašak za rastvor za injekciju/infuziju se može primeniti intravenski (i.v.), putem spore i.v. injekcije u trajanju od 3 do 5 minuta, bilo putem infuzije u trajanju od 30 minuta, ili putem duboke intramuskularne injekcije (i.m.) (videti odeljak 6.6).
Lek Cefepim PharmaSwiss je kontraindikovan u slučaju:
-
preosetljivosti na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1
-
preosetljivosti na druge antibiotike iz grupe cefalosporina (videti odeljak 4.4) ili na beta-laktamske antibiotike (npr. penicilin, monobaktami ili karbapenemi)
Encefalopatija
Beta-laktami predstavljaju rizik od encefalopatije (konfuzija, oštećena svest, epilepsija ili abnormalni pokreti), a posebno u slučaju predoziranja i/ili zatajenja bubrega, posebno kod starijih osoba.
Reakcije preosetljivosti
Pojava bilo koje alergijske manifestacije zahteva prekid lečenja.
Kao i kod drugih beta-laktama, prijavljeni su slučajevi teških reakcija preosetljivosti, povremeno sa smrtnim ishodom.
Propisivanje cefalosporina zahteva prethodno ispitivanje. Alergija na peniciline se ukršta sa onom na cefalosporine u 5 do 10% slučajeva.
Primena cefalosporina mora biti izuzetno oprezna kod pacijenata osetljivih na penicilin; neophodan je strog medicinski nadzor od prve primene.
Primenu cefalosporina treba strogo zabraniti osobama sa istorijom trenutne alergije na cefalosporine. U slučaju sumnje, prisustvo lekara sa pacijentom je neophodno za prvu primenu, kako bi se lečila moguća anafilaktička reakcija.
Lek Cefepim PharmaSwiss treba da se daje sa oprezom pacijentima sa istorijom astme ili alergijske pozadine. Ove reakcije mogu zahtevati primenu epinefrina ili drugog pomoćnog lečenja.
Dijareja izazvana Clostridium difficile
Dijareja izazvana Clostridium difficile (engl. Clostridium difficile associated diarrhea, CDAD) je prijavljena u slučaju primene skoro svih antibiotika, uključujući cefepim i varira po težini kliničke slike od blage dijareje do pseudomembranoznog kolitisa koji je životno ugrožavajući. CDAD treba uzeti u obzir kod svih pacijenata kod kojih je prisutna dijareja tokom ili nakon primene antibiotika. Pažljivo uzimanje anamneze je neophodno s obzirom na to da postoje izveštaji o slučajevima gde se CDAD pojavio i dva meseca posle primene antibakterijskog leka. Ukoliko se posumnja ili potvrdi dijagnoza CDAD, postojeću terapiju antibiotikom (koja ne deluje na C. difficile) bi trebalo prekinuti.
Oštećena funkcija bubrega:
Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega (klirens kreatinina ≤ 50 mL/min) ili drugim stanjima koja mogu uticati na funkciju bubrega, doziranje treba uskladiti kako bi se kompenzovala usporena eliminacija leka putem bubrega (videti odeljak 4.2).
Dalje doziranje zavisi od stepena bubrežne insuficijencije, težine infekcije i osetljivosti uzročnika infekcije (videti odeljke 4.2 i 5.2).
Superinfekcija
Kao i kod drugih antibiotika, i za vreme lečenja cefepimom može doći do povećanog rasta neosetljivih mikroorganizama. Ukoliko dođe do pojave superinfekcije tokom terapije, treba preduzeti odgovarajuće mere.
Stariji pacijenti
Kod više od 6400 odraslih osoba koje su u okviru kliničke studije lečene cefepimom, 35% su imali više od 65 godina, dok je 16% imalo više od 75 godina. U kliničkim studijama je bezbednost i efikasnost kod
starijih ljudi ( > 65 godina). Kod osoba sa normalnom funkcijom bubrega, nema potrebe za razmatranjem prilagođavanja doze. Međutim, u slučaju oštećenja funkcije bubrega doza se mora prilagoditi stanju funkcije bubrega pacijenta (videti odeljke 4.2 i 5.2).
Potrebno je pratiti funkciju bubrega kada se cefepim kombinuje sa potencijalno nefrotoksičnim antibioticima (posebno aminoglikozidima) ili sa snažnim diureticima.
Interakcije sa serološkim testovima
Kod pacijenata lečenih cefepimom 2 puta dnevno opisana je pojava lažno pozitivnih rezultata Coombs-ovog testa. Pošto može doći do lažno pozitivne reakcije kada se ispituje glikozurija, poželjno je koristiti metode analize koje koriste enzim glukozaoksidazu.
Spektar antibakterijske aktivnosti cefepima
Zbog ograničenog spektra antibakterijske aktivnosti, lek Cefepim PharmaSwiss nije pogodan lek za terapiju nekih vrsta infekcija, izuzev u slučajevima kada je izazivač infekcije već identifikovan ili postoji osnovana sumnja na infekciju sa izazivačem koji je osetljiv na cefepim (videti odeljak 5.1).
Bakteriostatski antibiotici
Istovremena primena sa bakteriostatskim antibioticima može uticati na dejstvo beta-laktamskih antibiotika.
Posebni problemi INR neravnoteže
Mnogi slučajevi povećane aktivnosti oralnih antikoagulansa su prijavljeni kod pacijenata koji su primali antibiotike. Čini se da su faktori rizika izražen infektivni ili inflamatorni kontekst, starost i opšte stanje pacijenta. U ovim okolnostima, čini se da je teško razlikovati infektivnu patologiju i njen tretman u pojavi INR neravnoteže. Međutim, određene klase antibiotika su više uključene: to uključuje fluorokinolone, makrolide, cikline, kotrimoksazol i određene cefalosporine.
Trudnoća
Podaci na životinjama nisu pokazali nikakve malformativne ili fetotoksične efekte cefepima. Međutim, kako ne postoje adekvatne i dobro kontrolisane kliničke studije kod trudnica,cefepim treba primeniti u trudnoći samo onda, kada očekivana korist opravdava mogući rizik.
Dojenje
Cefepim se u veoma maloj koncentraciji izlučuje u majčino mleko (unesene količine su znatno ispod terapijskih doza. Međutim, treba preduzeti mere predostrožnosti kada se cefepim primenjuje kod žena koje doje. Prestanite sa dojenjem (ili lekom) ako se kod novorođenčeta javi dijareja, kandidijaza ili osip na koži.
Polodnost
Nije primećen negativan uticaj na plodnost prilikom studija sprovedenih kod pacova. Ne postoje podaci o uticaju na plodnost kod ljudi.
Tabela neželjenih dejstava je predstavljena po klasi sistema organa, MedDRA terminologiji kao i MedDRA učestalosti koristeći sledeće kategorije: veoma česta (≥1/10), česta (≥1/100 do <1/10), povremena (≥1/1000 do <1/100), retka (≥1/10000 do <1/1000), veoma retka (<1/10000) i nepoznata (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).
| Klasa sistema organa | Učestalost | MedDRA termin |
| Infekcije i infestacije | Povremeno | Oralna kandidijaza |
| Retko | Kandidijaza | |
| Veoma retko | Vaginalne infekcije | |
| Poremećaji krvi i limfnog sistema | Često | Anemija, eozinofilija |
| Povremeno | Trombocitopenija, leukopenija,neutropenija | |
| Nepoznata učestalost | Aplastična anemija*, hemolitička anemija*,agranulocitoza | |
| Poremećaji imunskog sistema | Retko | Anafilaktička reakcija,angioedem |
| Veoma retko | Anafilaktički šok | |
| Psihijatrijski poremećaji | Nepoznata učestalost | Halucinacije **, konfuzija** |
| Poremećaji nervnog sistema | Retko | Glavobolja, parestezija |
| Veoma retko | Konvulzija, disgeuzija, vertigo | |
| Nepoznata učestalost | Encefalopatija**, napadi**, poremećaj svesti**, epilepsija**mioklonus**,koma** | |
| Vaskularni poremećaji | Povremeno | Flebitis/tromboflebitis na mestuinjekcije |
| Veoma retko | Hipotenzija, vazodilatacija | |
| Nepoznata učestalost | Hemoragija* |
| Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji | Retko | Dispneja |
| Gastrointestinalni poremećaji | Često | Dijareja |
| Povremeno | Mučnina, povraćanje | |
| Retko | Konstipacija | |
| Veoma retko | Kolitis (uključujući pseudomembranozni kolitis), abdominalni bol, ulceracije uustima | |
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Često | Osip |
| Povremeno | eritem, urtikarija, pruritus | |
| Nepoznata učestalost | Toksična epidermoliza*,Stevens-Johnson-ov sindrom, polimorfni eritem* | |
| Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | Retko | Bubrežna insuficijencija |
| Nepoznata učestalost | Toksična nefropatija* | |
| Poremećaji reproduktivnogsistema i dojki | Retko | Genitalni svrab |
| Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | Često | Reakcije na mestu primene infuzije |
| Povremeno | Inflamacija na mestu primene infuzije, bol i inflamacija namestu primene injekcije i.m. ili i.v., groznica | |
| Retko | drhtanje | |
| Ispitivanja | Veoma često | Pozitivan Coombs test |
| Često | Povećanje vrednosti alkalne fosfataze, povećanje vrednosti alanin aminotransferaze, povećanje vrednosti aspartat aminotransferaze, povećanjeukupnog bilirubina, produženo protrombinsko iparcijalno tromboplastinsko vreme | |
| Povremeno | Prolazno povećanje uremije,kreatinina u serumu | |
| Veoma retko | Smanjenje fosfora u serumu | |
| Nepoznata učestalost | Lažno pozitivan rezultat testaglukoze u urinu |
* Ova neželjena dejstva se uglavnom pripisuju drugim lekovima u istoj klasi.
** Beta-laktami predstavljaju rizik od encefalopatije (konfuzija, poremećena svest, epilepsija ili abnormalni pokreti) i, posebno, u slučaju predoziranja i/ili oštećenja funkcije bubrega, posebno kod starijih osoba (videti odeljak 4.9). Simptomi neurotoksičnosti su povoljno napredovali po prestanku lečenja i/ili nakon hemodijalize, međutim, bilo je nekoliko slučajeva sa smrtnim ishodom.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Beta-laktami predstavljaju rizik od encefalopatije (konfuzija, poremećena svest, epilepsija ili abnormalni pokreti), a posebno u slučaju predoziranja i/ili oštećenja funkcije bubrega.
U slučajevima teškog predoziranja, posebno kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, nivoi cefepima u serumu mogu biti smanjeni hemodijalizom. Peritonealna dijaliza je neefikasna.
Farmakološki podaci - Cefepim 1g
Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu; Cefalosporini četvrte generacije
ATC šifra: J01DE01
Klinička efikasnost i bezbednost
Pacijenti sa febrilnom neutropenijom:
Bezbednost i efikasnost empirijskog lečenja febrilne neutropenije monoterapijom cefepim je procenjen u dva multicentrična randomizovana klinička ispitivanja, i koji je uporedio monoterapiju cefepimom (u dozi od 2 g, i.v., svakih 8 sati) sa monoterapija ceftazidimom (u dozi od 2 g, i.v., svakih 8 sati). Ove studije su uključivale 317 pacijenata.
Tabela 1: Karakteristike uključene populacije pacijenata
| Ispitivana demografija pacijenata (samo epizoda 1) | ||
| Cefepim | Ceftazidim | |
| Broj pacijenata | 164 | 153 |
| Medijana starosti | 56,0 (interval, 18 – 82) | 55 (interval, 16 – 84) |
| Muškarci | 86 (52 %) | 85 (56 %) |
| Žene | 78 (48 %) | 68 (44 %) |
| Leukemija | 65 (40 %) | 52 (34 %) |
| Drugi hematološki maligniteti | 43 (26 %) | 36 (24 %) |
| Čvrsti tumori | 54 (33 %) | 56 (37%) |
| Srednji apsolutni brojneutrofili (ćelije/mikrolitar) | 20,0 (interval, 0 – 500) | 20,0 (interval, 0 – 500) |
| Mediana trajanjaneutropenije | 6,0 (interval, 0 – 39) | 6,0 (interval, 0 – 32) |
| Stalni kateter | 97 (59 %) | 86 (56 %) |
| Profilaksa – antibiotska terapija | 62 (38 %) | 64 (42 %) |
| Transplantacija koštane srži | 9 (5 %) | 7 (5 %) |
| Sistolni krvni pritisak < 90 mmHgpri inkluziji | 7 (4 %) | 2 (1 %) |
Tabela 2: Uočene stope kliničkog odgovora; za sve procenjene parameter cefepim je terapeutski ekvivalentan ceftazidimu.
| Odgovori na empirijsku terapiju pacijenata sa febrilnom neutropenijom | ||
| % odgovora | ||
| Parametri koji se procenjuju | Cefepim (n = 164) | Ceftazidim (n = 153) |
| Primarna epizoda je prošla bez promene terapije, bez novefebrilne epizode ili infekcije i sa oralnom antibiotskomterapijom nakon završetka terapije | 51 | 51 |
| Primarna epizoda je prošla bez promene terapije, bez novefebrilne epizode ili infekcije i bez oralne antibiotsketerapije nakon završetka terapije | 34 | 39 |
| Preživljavanje, dozvoljena svakamodifikacija terapije | 93 | 97 |
| Primarna epizoda je prošla bez promene terapije, sa oralnom antibiotskom terapijom, tj sledio je krajterapije. | 62 | 67 |
| Primarna epizoda je prošla bez promene terapije i bez oralne antibiotske terapije posleterapije. | 46 | 51 |
Nema dovoljno podataka koji bi podržali efikasnost monoterapije cefepimom kod pacijenata sa visokim rizikom od razvoja teških infekcija (uključujući pacijente koji su nedavno imali transplantaciju koštane srži, pacijenti sa hipotenzijom, hematološkim malignitetima ili teškom ili dugotrajnom neutropenijom). Nema podataka za pacijente sa septičkim šokom.
Povezanost između farmakokinetike i farmakodinamike:
Efikasnost u velikoj meri zavisi od dužine vremena tokom kojeg nivo aktivne supstance prevazilazi minimalnu inhibitornu koncentraciju (MIC) patogena.
Mehanizmi rezistencije
Cefepim ima nizak afinitet za hromozomski kodirane beta-laktamaze i veoma je otporan na hidrolizu većine beta-laktamaza.
Rezistencija cefepima može se bazirati na sledećim mehanizmima:
-
Deaktivacija putem beta-laktamaza. Cefepim može biti hidrolizovan putem određenih beta-laktamaza, naročito putem beta-laktamaza širokog spektra (tzv. extended spectrum betalactamases,
ESBLs) što se dešava npr. kod sojeva Escherichia coli ili Klebsiella pneumoniae.
-
Smanjeni afinitet PBPs za cefepim. Stečena rezistencija kod pneumokoka i drugih streptokoka se bazira na promeni postojećih PBPs kao rezultat mutacije. Za rezistenciju kod meticilin (oksacilin)- rezistentnog stafilokoka odgovorno je stvaranje PBPs sa smanjenim afinitetom za cefepim.
-
Nedovoljna penetracija cefepima kroz spoljašnji ćelijski zid kod Gram-negativnih bakterija može dovesti do toga da PBPs nisu dovoljno inhibirani.
-
Cefepim se može aktivnim transportom izbaciti iz ćelije putem efluksnih pumpi.
Postoji parcijalna ili kompletna ukrštena rezistencija cefepima sa drugim cefalosporinima i penicilinima.
Cefepim je testiran koristeći standardne dilucione serije. Određene su sledeće minimalne inhibitorne koncentracije za osetljive i rezistentne mikrobe:
EUCAST (European Commitee on Antimicrobial Susceptibility Testing) granične vrednosti (verzija 12.0, 01.01.2022):
| Patogen | Osetljiv | Rezistentan |
| Enterobakterije | ≤ 1 mg/L | > 4 mg/L |
| Pseudomonas spp. | ≤ 0,001 mg/L | > 8 mg/L |
| Staphylococcus spp. | napomena 1 | napomena 1 |
| Streptococcus spp. (grupe A, B,C, G) | napomena 2 | napomena 2 |
| Streptokokne virideans grupe. | ≤ 0,5 mg/L | > 0,5 mg/L |
| Haemophilus influenzae | ≤ 0,25 mg/L | > 0,25 mg/L |
| Moraxella catarrhalis | ≤ 4 mg/L | > 4 mg/L |
| Nezavisno od vrste* | ≤ 4 mg/L | > 8 mg/L |
| Aeromaonas spp. | ≤ 1 mg/L | > 4 mg/L |
1 O osetljivosti stagfilokoka na cefalosporine, koji se koriste za stafilokokne infekcije; zaključci na osnovu osetljivosti na cefoksitin.
meticilin(oksacilin)-rezistentni stafilokok rezistentan.
2 Osetljivost Streptococcus spp. (grupa A, B, C, G) na cefalosporine zasniva se na preosetljivosti na benzilpenicilin.
Osetljivost
Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmi
Staphylococcus aureus (osetljiv na meticilin)
Streptococcus pneumoniae (uključujući penicilin rezistentne sojeve)˚ Streptococcus pyogenes ˚
Aerobni Gram-negativni mikroorganizmi
Citrobacter freundii Enterobacter aerogenes Haemophilus influenzae˚ Moraxella catarrhalis˚ Morganella morganii Proteus mirabilis%Proteus vulgaris˚ Serratia liquefaciens˚
Najčešće osetljive vrste
Prevalencija stečene rezistencije pojedinih bakterijskih sojeva može da varira geografski i sa vremenom. Stoga su potrebne lokalne informacije o osetljivosti sojeva pre započinjanja terapije ‒ naočito za adekvatnu terapiju teških infekcija. Ako je zbog lokalne rezistenciju dejstvo cefepima dovedeno u pitanje, trebalo bi konsultovati stručnjaka. Naročito u slučaju teških infekcija ili u slučaju da terapija ne uspe, potrebno je tražiti mikrobiološku dijagnozu sa dokazom o izazivaču i o njegovoj osetljivosti na cefepim.
| Serratia marcescens |
| Bakterijski sojevi kod kojih stečena rezistencija može predstavljati problem tokom primeneleka |
| Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmiStaphylococcus aureus3 Staphylococcus epidermidis + Staphylococcus haemolyticus+ Staphylococcus hominis+Aerobni Gram-negativni mikroorganizmiAcinetobacter baumannii Enterobacter cloacae Escherichia coli % Klebsiella oxytoca% Klebsiella pneumoniae% Pseudomonas aeruginosa |
| Prirodno rezistentni sojevi |
| Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmiEnterococcus spp.Listeria monocytogenesStaphylococcus aureus (meticilin rezistentni) Aerobni Gram-negativni mikroorganizmi Stenotrophomonas maltophiliaAnaerobni mikroorganizmi Bacteroides fragilis Clostridium difficileOstali mikroorganizmiChlamyia spp.Chlamydophila spp.Legionella spp.Mycoplasma spp. |
˚ Ne postoje aktuelni podaci u vreme objavljivanja tabele. Osetljivost je pretpostavljena u primarnoj literaturi, svakodnevnoj praksi i terapijskim preporukama.
+ Stopa rezistencije je preko 50% u najmanje jednom regionu.
%Beta-laktamaze (ESBL) proširenog spektra-produkujuće vrste su uvek rezistentne.
3U vanbolničkim uslovima, stopa rezistencije je <10%.
Farmakokinetički parametri za cefepim su linearni u opsegu od 250 mg do 2 g intravenski i 500 mg do 2 g intramuskularno i ne razlikuju se u odnosu na trajanje terapije.
Resorpcija
Cefepim se u potpunosti resorbuje nakon intramuskularne primene.
Distribucija
Prosečna koncentracija cefepima u plazmi kod odraslih muškaraca nakon jedne doze od 30 minuta intravenska infuzija sa dozom od 250 mg, 500 mg, 1 g i 2 g i nakon jedne intramuskularne injekcione doze od 500 mg, 1 g i 2 g su sažete u tabeli u nastavku teksta:
Proseče koncentracije cefepima u plazmi (mikrogram/mL)
| Doza | 0,5 sati | 1 sat | 2 sata | 4 sata | 8 sati | 12 sati |
| cefepima | ||||||
| 250 mg, i.v. | 20,1 | 10,9 | 5,9 | 2,6 | 0,5 | 0,1 |
| 500 mg, i.v. | 38,2 | 21,6 | 11,6 | 5 | 1,4 | 0,2 |
| 1 g, i.v. | 78,7 | 44,5 | 24,3 | 10,5 | 2,4 | 0,6 |
| 2 g, i.v. | 163,1 | 85,8 | 44,8 | 19,2 | 3,9 | 1,1 |
| 500 mg, i.m. | 8,2 | 12,5 | 12 | 6,9 | 1,9 | 0,7 |
| 1 g, i.m. | 14,8 | 25,9 | 26,3 | 16 | 4,5 | 1,4 |
| 2 g, i.m. | 36,1 | 49,9 | 51,3 | 31,5 | 8,7 | 2,3 |
Koncentracije cefepima u tkivima i telesnim tečnostima su opisane u tabeli u nastavku teksta:
Srednja koncentracija cefepima u tkivima i telesnim tečnostima
| Tkivo ili telesna tečnost | Doza/način primene | Uzorkovanje: prosečan vremenski interval (h) | Srednja koncentracija: Tkiva (mikrogram/g)Telesne tečnosti (mikrogram/mL) | Prosečna koncentracija u plazmi (mikrogram/mL) |
| urin | 500 mg, i.v.1 g, i.v.2 g, i.v. | 0 – 4*0 – 4*0 – 4* | 2929263120 | 4,9**10,5**20,1** |
| žuč | 2 g, i.v. | 9 | 11,2 | 9,2 |
| peritonealna tečnost | 2 g, i.v. | 4,4 | 18,3 | 24,8 |
| intersticijelnatečnost | 2 g, i.v. | 1,5 | 81,4 | 72,5 |
| bronhijalnasluzokoža | 2 g, i.v. | 4,8 | 24,1 | 40,4 |
| slepo crevo | 2 g, i.v. | 5,7 | 5,2 | 17,8 |
| žučna kesa | 2 g, i.v. | 9,6 | 8,1 | 8,5 |
* Urin prikupljen u interval 0-4 sata nakon primene leka.
** Plazma prikupljena 4 sata nakon primene leka.
Distribucija cefepima u tkivima se ne menja u zavisnosti od primenjene doze u rasponu od 250 mg do 2 g. Srednji volumen distribucije u stabilnom stanju je 18 L. Prosečno poluvreme eliminacije cefepima je 2 sata. Akumulacije kod osoba koje su primale doze od 2 g, i.v., svakih 8 sati tokom perioda od 9 dana, nisu primećene. Vezivanje cefepima za proteine u plazmi je manje od 19% i ne zavisi od koncentracije cefepima u serumu. Poluvreme eliminacije je produženo kod bubrežne insuficijencije.
Biotransformacija
Cefepim se metaboliše u maloj količini. Primarni metabolit u urinu je tercijarni amin, N-metilpirolidin-oksid i predstavlja 7% primenjene doze.
Eliminacija
Prosečna vrednost ukupnog klirensa iznosi 120 mL/min. Prosečni renalni klirens cefepima iznosi 110 mL/min; što pokazuje da se cefepim skoro isključivo eliminiše putem bubrega, prvenstveno glomerularnom filtracijom. Količina nepromenjenog cefepim izlučenog urinom iznosi oko 85% primenjene doze. Nakon intravenske primene 500 mg cefepima, u plazmi se nakon 12 sati nije mogla detektovati aktivna supstanca, dok u urinu nije mogla da se detektuje nakon 16 sati. Prosečna koncentracija u urinu u intervalu od 12 do 16 sati nakon primene injekcije je 17,8 mikrogram/mL. Nakon intravenske primene 1 ili 2 g, prosečne koncentracije u urinu su 26,5 i 28,8 mg/ml, respektivno, u intervalu od 12 do 24 sata.
Cefepim se ne može detektovati u plazmi nakon 24 sata.
Stariji pacijenti
Distribucija cefepima ispitana je kod starijih pacijenata ( > 65 godina). Kod osoba sa normalnom funkcijom bubrega se ne zahteva prilagođavanje doza. U slučaju da istovremeno postoji oštećena funkcija bubrega (glomerularna filtracija < 50 mL/min) doziranje se mora prilagoditi, kako bi se nadoknadile niže stope eliminacije putem bubrega. (videti u odeljke 4.2 i 4.4). Najviše prijavljenih slučajeva reverzibilne encefalopatije javilo se kod ljudi sa oštećenjem funkcije bubrega koji su primali doze veće od preporučenih, posebno kod starijih pacijenata (videti odeljke 4.8 i 4.9).
Deca uzrasta od 2 meseca do 12 godina
Farmakokinetika cefepima kod dece uzrasta od 2 meseca do 12 godina nije promenjena.
Oštećena funkcija jetre
Farmakokinetika cefepima kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre koji su primili jednu dozu od 1 g je nepromenjena. Zbog toga nije potrebno prilagođavanje doze.
Oštećena funkcija bubrega:
Studije sa pacijentima sa različitim stepenom poremećaja funkcije bubrega su pokazale da u slučaju poremećaja funkcije bubrega dolazi do značajnog produženja poluvremena eliminacije leka. Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega postoji linearni odnos između ukupnog klirensa i klirensa kreatinina (videti odeljak 4.2). Kod pacijenata na dijalizi – bez obzira da li su na hemodijalizi ili na kontinuiranoj ambulantnoj peritonealnoj dijalizi - prosečno poluvreme eliminacije iznosi 13 do 17 sati.
Farmaceutski podaci - Cefepim 1g
Lek Cefepim PharmaSwiss se ne sme mešati sa drugim lekovima u istom špricu, boci za infuziju i ne sme davati putim istih intravenskih linija (moraju se posebno davati).
Rok upotrebe neotvorenog leka:
2 godine
Rok upotrebe nakon rekonstitucije/razblaživanja:
Hemijska i fizička stabilnost rekonstituisanog leka pokazana je tokom 7 dana kada se čuva na temperaturi od 2 °C do 8 °C (u frižideru) odnosno 24 sata kada se čuva na temperaturi od 15 °C do 25 °C.
Sa mikrobiološke tačke gledišta, rekonstituisani rastvor se mora odmah upotrebiti. Ukoliko se odmah ne upotrebi, vreme čuvanja i uslovi čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika i normalno ne bi smeli da budu duži od 24 sata na temperaturi od 2 °C do 8 °C, osim ukoliko je rekonstitucija izvedena u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.
Čuvati u orginalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti. Ovaj lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja.
Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije, videti odeljak 6.3.
Unutrašnje pakovanje je bočica, staklena (zapremine 20 mL) od bezbojnog stakla tip I sa čepom od bromobutil gume i aluminijumskim/plastičnim flip-off zatvaračem narandžaste boje.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 staklenih bočica i Uputstvo za lek.
(i druga uputstva za rukovanje lekom)
Intravenska primena:
Cefepim se može rastvoriti sa vodom ili bilo kojim od kompatibilnih rastvarača za preparate za injekciju (videti odeljak “Kompatibilnost” u nastavku teksta).
Volumen rekonstitucije pre primene
| Bočica | Zapremina rastvaračakoju je potrebno dodati (mL) | Približna raspoloživa zapremina (mL) | Približna koncentracija (mg/mL) |
| 500 mg i.m. | 1,5 | 2,2 | 240 |
| 500 mg i.v. | 5,0 | 5,7 | 90 |
| 1g i.m. | 3,0 | 4,4 | 240 |
| 1g i.v. | 10,0 | 11,4 | 90 |
Rekonstituisani rastvori za intravensku primenu mogu se davati direktno putem spore i.v. injekcije (3 do 5 minuta), kroz infuzionu cevčicu ili direktno u kompatibilnu infuzionu tečnost, koja se primenjuje tokom 30 minuta.
Intramuskularna primena:
Rastvoriti cefepim sa vodom za injekcije ili rastvorom lidokain hidrohlorida u koncentraciji 0,5% ili 1%.
Kompatibilnost
Cefepim je kompatibilan sa sledećim rastvaračima i rastvorima: natrijum-hlorid 0,9% (sa ili bez glukoze 5%), glukozom 5% ili 10%, Ringer-ovim rastvorom (sa ili bez glukoze 5%), ili natrijum-laktatom M/6. Cefepim se može primenjivati u isto vreme sa drugim antibioticima. Međutim, korišćenje istog šprica, iste infuzije i istog mesta za ubrizgavanje je zabranjeno.
Kao i kod drugih cefalosporina, rekonstituisani rastvor može da promeni boju (žuta boja ćilibara) bez uticaja na efikasnost leka.
Vizuelni pregled
Lekovi za parenteralnu primenu se moraju vizuelno pregledati pre primene da bi se potvrdilo odsustvo čestica. U slučaju pojave čestica, rastvor treba odbaciti.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.