Desloratadin Sopharma 0.5mg/mL oralni rastvor

Lek Desloratadin Sopharma je indikovan kod odraslih, adolescenata i dece starije od jedne godine za ublažavanje simptoma povezanih sa:

• alergijskim rinitisom (videti odeljak 5.1)

• urtikarijom (videti odeljak 5.1).

Odrasli i adolescenti uzrasta od 12 godina i stariji:

Preporučena doza je 10 mL (5 mg) oralnog rastvora desloratadina, jednom dnevno.

Pedijatrijska populacija

Lekar koji propisuje lek treba da zna da je u većini slučajeva kod pacijenata mlađih od 2 godine uzrok rinitisa infekcija (videti odeljak 4.4.) i da ne postoje podaci koji opravdavaju primenu desloratadina kod rinitisa izazvanog infekcijom.

2,5 mL (1,25 mg) oralnog rastvora desloratadina, jednom dnevno.

5 mL (2,5 mg) oralnog rastvora desloratadina, jednom dnevno.

Bezbednost i efikasnost primene desloratadina u obliku oralnog rastvora, 0,5 mg/mL, kod dece mlađe od 1 godine nije utvrđena. Nema dostupnih podataka.

Iskustva iz kliničkih ispitivanja efikasnosti upotrebe desloratadina kod dece uzrasta od 1 do 11 godina i adolescenata uzrasta od 12 do 17 godina su ograničena (videti odeljke 4.8. i 5.1.).

Intermitentni alergijski rinitis (simptomi su prisutni kraće od 4 dana nedeljno ili kraće od 4 nedelje) bi trebalo lečiti u skladu sa procenom istorije bolesti pacijenta, a lečenje bi se moglo prekinuti posle povlačenja simptoma, odnosno ponoviti terapiju ukoliko se simtomi ponovo pojave.

Kod perzistentnog alergijskog rinitisa (simptomi su prisutni 4 ili više dana u nedelji, odnosno duže od 4 nedelje), kontinuirana terapija se može preporučiti pacijentima u periodu izlaganja alergenu.

Lek je namenjen za oralnu upotrebu. Doza se može uzeti sa ili bez hrane.

Preosetljivost na aktivnu supstancu, ili na bilo koju pomoćnu supstancu navedenu u odeljku 6.1, ili na loratadin.

Desloratadin bi trebalo sa oprezom primenjivati kod pacijenata koji u porodičnoj istoriji bolesti (anamnezi) imaju zabeležene slučajeve konvulzija, posebno kod mlađe dece kod koje postoji veći rizik za pojavu konvulzija u toku terapije desloratadinom. Lekar bi trebalo da razmotri prekid terapije desloratadinom kod pacijenata kod kojih se za vreme terapije pojave konvulzije.

Kod dece mlađe od 2 godine teško je dijagnozu alergijskog rinitisa odvojiti od drugih oblika rinitisa. Treba uzeti u obzir odsustvo infekcije gornjeg respiratornog trakta ili strukturnih abnormalnosti, kao i istoriju bolesti pacijenta, lekarski pregled, kao i odgovarajuće laboratorijske testove i kožne probe koje se moraju uzeti u obzir.

U proseku 6 % odraslih i dece uzrasta od 2 do 11 godina su fenotipski spori metabolizeri desloratadina i kod njih je prisutna veća izloženost leku (videti odeljak 5.2.). Bezbednost primene desloratadina kod dece uzrasta od 2 do 11 godina, a koja su spori metabolizeri desloratadina je istvetna kao kod dece kod kojih se desloratadin normalno metaboliše. Efekat desloratadina kod dece mlađe od 2 godine a koja su spori metabolizeri nije još ispitivana.

U slučaju teške bubrežne insuficijencije, desloratadin treba upotrebljavati sa oprezom (videti odeljak 5.2).

Lek Desloratadin Sopharma sadrži sorbitol. Pacijenti sa retkim naslednim poremećajem intolerancije na fruktozu, ne treba da uzimaju ovaj lek.

Nisu zapažene klinički značajne interakcije u kliničkim ispitivanjima pri istovremenoj primeni desloratadina u obliku tableta sa eritomicinom ili ketokonazolom (videti odeljak 5.1).

Ispitivanja interakcije desloratadina su sprovedena samo kod odraslih.

U kliničko-farmakološkom ispitivanju, desloratadin u obliku tableta, primenjen istovremeno sa alkoholom, nije pojačao uticaj alkohola na ponašanje (videti odeljak 5.1.). Međutim, u postmarkerinškom periodu praćenja leka, prijavljeni su slučajevi intolerancije i intoksikacije alkoholom. Stoga se savetuje poseban oprez ukoliko se desloratadin istovremeno uzima sa alkoholom.

Podaci dobijeni pri upotrebi desloratadina kod trudnica (više od 1000 trudnoća) ne ukazuju na razvoj malformacija, kao ni na fetalnu i neonatalnu toksičnost. Studije na životinjama ne pokazuju direktna ili indirektna neželjena dejstva u pogledu reproduktivne toksičnosti (videti odeljak 5.3). Kao mera opreza, upotreba leka Desloratadin Sopharma se ne preporučuje tokom trudnoće.

Desloratadin je identifikovan kod novorođenčadi/odojčadi i male dece žena koje doje, a koje su na terapiji ovim lekom. Delovanje desloratadina na novorođenčad/odojčad nije utvrđeno. Odluka o tome da li treba prekinuti dojenje ili prekinuti/privremeno obustaviti terapiju lekom Desloratadin Sopharma, oralni rastvor mora se doneti nakon procene koristi dojenja za dete i koristi terapije za majku.

Nema raspoloživih podataka o uticaju desloratadina na fertilitet kod muškaraca i žena.

Desloratadin nema ili ima zanemarljiv uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja vozilom i rukovanja mašinama, na osnovu rezulata kliničkih studija. Pacijente treba informisati da se kod većine ne javlja pospanost.

Međutim, kako postoje individualne varijabilnosti u odgovoru na različite lekove, pacijente bi trebalo savetovati da se ne bave aktivnostima koje zahtevaju mentalnu budnost, kao što je upravljanje vozilom ili rukovanje mašinama, dok ne utvrde kako ovaj lek na njih deluje.

U kliničkim studijama u pedijatrijskoj populaciji, desloratadin je u obliku sirupa primenjivan kod dece uzrasta od 6 meseci do 11 godina (n=246). Ukupna incidenca neželjenih događaja kod dece od 2 do 11 godina je bila slična u grupi koja je primala desloratadin i u grupi koja je primala placebo. Kod dece uzrasta od 6 do 23 meseca, neželjene reakcije koje su se najčešće javljale u odnosu na placebo su bile dijareja (3,7%), povišena temperatura (2,3%) i insomnija (2,3%). U dodatnoj studiji, nije bilo zabeleženih neželjenih događaja kod ispitanika uzrasta od 6 do 11 godina nakon primene pojedinačne doze od 2,5 mg oralnog rastvora desloratadina.

U kliničkom ispitivanju u kome je učestvovalo 578 adolescenata, uzrasta od 12 do 17 godina, glavobolja je bila najčešći neželjeni događaj koja se javila kod 5,9% pacijenata lečenih desloratadinom odnosno, kod 6,9% pacijenata koji su primali placebo.

Pri primeni preporučene doze, u kliničkim studijama u koje su bili uključeni odrasli pacijenti i adolescenti sa raznim indikacijama za primenu leka, uključujući alergijski rinitis i hroničnu idiopatsku urtikariju, najčešća neželjena dejstva su prijavljena kod 3% više pacijenata koji su primali lek, u odnosu na one koji su primali

placebo. Najčešće prijavljivane neželjene reakcije bile su zamor (1,2%), suva usta (0,8%) i glavobolja (0,6%).

Učestalost neželjenih dejstava prijavljenih u kliničkim studijama, kao i u postmarketinškom periodu praćenja leka, prikazana je u tabeli ispod.

Učestalost neželjenih dejstava je definisana kao veoma česta (≥1/10), česta (≥1/100 do <1/10), povremena (≥1/1 000 do <1/100), retka (≥1/10 000 do <1/1 000), veoma retka (<1/10 000) i nepoznata (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka).

U toku postmarketinškog perioda praćenja leka, kod pedijatrijskih pacijenata prijavljeni su i drugi neželjeni efekti nepoznate učestalosti, kao što su produženje QT intervala, aritmija i bradikardija, neuobičajeno ponašanje i agresija.

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Neželjeni događaji koji se javljaju u slučaju predoziranja, slični su onima koji su zabeleženi tokom postmarketinške upotrebe terapijskih doza, ali mogu biti sa jače izraženim efektima.

U slučaju predoziranja, primeniti standardne mere za uklanjanje neresorbovane aktivne supstance. Preporučuje se simptomatska i suportivna terapija.

Desloratadin se ne može ukloniti iz organizma hemodijalizom; nije poznato da li se može ukloniti peritonealnom dijalizom.

U kliničkim ispitivanjima ponovljenog doziranja leka kod odraslih i adolescenata, u kojima su primenjivane doze do ukupno 45 mg desloratadina (devet puta veće doze od kliničkih), nisu primećeni klinički značajni efekti.

Profil neželjenih dejstava koja se ispoljavaju kod predoziranja lekom, što je evidentirano u toku postmarketinške primene leka, sličan je onom koji se uočava pri primeni terapijskih doza, samo što su neželjeni efekti jače izraženi.

Desloratadin je nesedativni, dugodelujući histaminski antagonist, koji ima selektivno antagonističko

delovanje na periferne H1 receptore. Nakon oralne primene, desloratadin selektivno blokira periferne histaminske H1 receptore, budući da ne prodire u centralni nervni sistem.

U in vitro istraživanjima, desloratadin je pokazao antialergijska svojstva. To uključuje inhibiciju oslobađanja proinflamatornih citokina kao što su IL-4, IL-6, IL-8 i IL-13 iz humanih mastocita/ bazofila, kao i inhibiciju ekspresije adhezionog molekula P-selektin na ćelijama endotela. Klinički značaj ovih zapažanja tek treba da se utvrdi.

Efikasnost oralnog rastvora desloratadina nije ispitivana u posebnim studijama u pedijatrijskoj populaciji. Međutim, bezbednost primene desloratadina u obliku sirupa, u kojem je desloratadin prisutan u istoj koncentraciji kao u oralnom rastvoru, prikazana je u 3 ispitivanja, sprovedena u pedijatrijskoj populaciji. Deca, uzrasta od 1 do 11 godina, koja su bila kandidati za terapiju antihistaminicima, su primala dnevno 1,25 mg desloratadina (od 1 do 5 godina) ili 2,5 mg (od 6 do 11 godina). Terapiju su dobro podnele obe ispitivane grupe, što je dokumentovano laboratorijskim testovima, vitalnim znacima i EKG podacima, uključujući i QT intervale. Kada se primenjuje u preporučenim dozama, koncentracije desloratadina u plazmi (videti odeljak 5.2) su bile uporedive između pedijatrijske populacije i odraslih. Prema tome, tok alergijskog rinitisa/hronične idiopatske urtikarije i profil desloratadina su slični kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata, tako da se podaci o efikasnosti desloratadina kod odraslih mogu ekstrapolirati na pedijatrijsku populaciju.

Efikasnost desloratadin u obliku sirupa nije bila ispitivana u kliničkim ispitivanjima kod dece mlađe od 12 godina.

U kliničkoj studiji višestrukog doziranja leka, gde je primenjivano do ukupno 20 mg desloratadina na dan tokom 14 dana, nisu primećeni klinički ili statistički značajni kardiovaskularni efekti. U kliničko- farmakološkom ispitivanju, kod odraslih i adolescenata, u kojem je desloratadin primenjivao u dozi od 45 mg dnevno (devet puta veća doza od kliničke) tokom 10 dana, nije primećeno produženje QT intervala.

Desloratadin ne prodire lako u centralni nervni sistem. U kontrolisanim kliničkim ispitivanjima, pri preporučenoj dozi od 5 mg dnevno kod odraslih i adolescenata, incidenca pospanosti nije bila veća u odnosu na placebo. U kliničkim ispitivanjima, desloratadin primenjen kod odraslih i adolescenata u pojedinačnoj dnevnoj dozi od 7,5 mg nije uticao na psihomotorne sposobnosti ispitanika. U ispitivanjima efekata pojedinačne doze desloratadina od 5 mg kod odraslih, lek nije uticao na standardne parametre za procenu

sposobnosti pilotiranja, uključujući egzacerbaciju subjektivnog osećaja pospanosti ili zadatke vezane za pilotiranje.

U kliničko-farmakološkim studijama, istovremena primena desloratadina i alkohola nije pojačala poremećaj ponašanja uzrokovan alkoholom, niti pospanost. Nisu primećene značajne razlike u rezultatima psihomotornih testova između grupa ispitanika koja je primala desloratadin i one koja je primala placebo, bez obzira da li su tokom terapije uzimali i alkohol.

Nisu zabeležene klinički značajne promene u koncentraciji desloratadina u plazmi tokom kliničkih ispitivanja, interakcija ponovljenih doza desloratadina sa ketokonazolom i eritromicinom.

Efikasnost desloratadina u obliku sirupa nije bila ispitivana kod dece mlađe od 12 godina.

Kod odraslih i adolescenata sa alergijskim rinitisom, desloratadin tablete su bile efikasne u olakšavanju sledećih simptoma: kijanje, svrab i curenje iz nosa, kao i svrab, suzenje i crvenilo oka, i svrab nepca. Desloratadin je efikasno kontrolisao simptome tokom 24 sata. Efikasnost desloratadin tableta nije jasno dokazana u ispitivanjima na adolescentima uzrasta od 12 do17 godina.

Osim ustanovljene klasifikacije na sezonski i celogodišnji, alergijski rinitis se može dodatno klasifikovati kao intermitentni i perzistentni alergijski rinitis, zavisno od dužine trajanja simptoma. Intermitentni alergijski rinitis definisan je kao prisustvo simptoma manje od 4 dana nedeljno ili manje od 4 nedelje. Perzistentni alergijski rinitis definiše se kao prisustvo simptoma 4 ili više dana nedeljno i prisustvo simptoma duže od 4 nedelje.

Desloratadin tablete bile su efikasne u ublažavanju tegoba sezonskog alergijskog rinitisa (SAR), što se vidi iz ukupnog rezultata upitnika o kvalitetu života s rinokonjunktivitisom. Najveće poboljšanje uočeno je na području praktičnih problema i dnevnih aktivnosti, u kojima su ispitanici inače bili ograničeni simptomima alergije.

Hronična idiopatska urtikarija je ispitivana kao klinički model za sva stanja povezana sa urtikarijom, jer je osnovna patofiziologija slična, bez obzira na etiologiju, kao i zbog toga što se hronični pacijenti mogu lakše prospektivno regrutovati i uključivati u ispitivanja. Kako je oslobađanje histamina uzročni faktor svih urtikarijskih bolesti, očekuje se da desloratadin bude efikasan kod simptomatskog lečenja i ostalih stanja povezanih sa urtikarijom, a ne samo kod hronične idiopatske urtikarije, kao što savetuju klinički vodiči.

U dva šestonedeljna ispitivanja s placebo kontrolom kod pacijenata sa hroničnom idiopatskom urtikarijom, desloratadin je efikasno ublažavao svrab i smanjivao veličinu i broj urtikarija do kraja prvog intervala doziranja. U svakom pojedinačnom ispitivanju, dejstvo se zadržalo tokom 24 sata nakon primene doze. Kao i u drugim ispitivanjima sa antihistaminicima u hroničnoj idiopatskoj urtikariji, manji broj pacijenata kod kojih nije ispoljen terapijski odgovor na antihistaminike, bio je isključen iz ispitivanja. Smanjenje svraba za više od 50% zabeleženo je kod 55% pacijenata lečenih desloratadinom, u poređenju sa 19% pacijenata koji su primali placebo. Lečenje desloratadinom takođe je značajno smanjilo uticaj simptoma alergije na spavanje i dnevne aktivnosti, što se merilo skalom od četiri stepena.

Koncentracija desloratadina u plazmi postaje merljiva 30 minuta nakon primene leka kod odraslih i adolescenata. Desloratadin se dobro resorbuje, a najveću koncentraciju dostiže nakon približno 3 sata; terminalno poluvreme eliminacije desloratadina iznosi oko 27 sati. Stepen kumulacije desloratadina bio je u skladu s njegovim poluvremenom eliminacije (približno 27 sati) i intervalom doziranja leka (jednom dnevno). Biološka raspoloživost desloratadina bila je srazmerna dozi, u rasponu doza od 5 mg do 20 mg.

U nizu farmakokinetičkih i kliničkih ispitivanja, 6% ispitanika imalo je veću koncentraciju desloratadina u

plazmi. Prevalenca fenotipa sporih metabolizera bila je uporediva između odraslih (6%) i pedijatrijskih ispitanika uzrasta od 2 do 11 godina (6%), dok je kod pripadnika crne rase bila veća (18% odrasli, 16% pedijatrijski ispitanici), nego kod ispitanika bele rase (2% odrasli, 3% pedijatrijski ispitanici), u obe ispitane grupe.

U farmakokinetičkom ispitivanju pri primeni ponovljenih doza kod zdravih, odraslih ispitanika, u kojem je desloratadin primenjivan u obliku tableta, pronađena su četiri ispitanika sa sporim metabolizmom desloratadina. Ti ispitanici su posle 7 sati od uzimanja leka imali oko 3 puta veću maksimalnu koncentraciju (Cmax), uz terminalno poluvreme eliminacije od oko 89 sati.

U farmakokinetičkom ispitivanju pri primeni ponovljenih doza desloratadin u obliku sirupa kod pedijatrijskih ispitanika uzrasta od 2 do 11 godina s dijagnostifikovanim alergijskim rinitisom, koji sporo metabolišu desloratadin, zapažene su slične vrednosti farmakokinetičkih parametara. Izloženost desloratadinu (PIK) bila je 6 puta veća, a maksimalna koncentracija (Cmax) 3-4 puta veća nakon 3-6 sati, uz terminalno poluvreme eliminacije od oko 120 sati. Kada su lečeni dozama prilagođenim uzrastu ispitanika, izloženost desloratadinu bila je jednaka kod odraslih i pedijatrijskih ispitanika koji sporo metabolišu desloratadin. Bezbednosni profil kod tih ispitanika nije se razlikovao od opšte populacije. Efekti desloratadina u obliku sirupa kod ispitanika mlađih od 2 godine koji sporo metabolišu desloratadin nisu ispitivani.

U odvojenim ispitivanjima po primeni pojedinačne doze, u dozama preporučenim za pedijatrijsku populaciju, vrednosti PIK i Cmax desloratadina kod pedijatrijskih pacijenata bile su uporedive sa vrednostima kod odraslih, koji su primili dozu od 5 mg desloratadin u obliku sirupa.

Desloratadin se umereno vezuje (83%-87%) za proteine plazme. Nema dokaza da dolazi do klinički značajne kumulacije aktivne supstance nakon primene leka jednom dnevno kod odraslih i adolescenata (u dozi od 5 mg do 20 mg) tokom 14 dana.

U ukrštenom ispitivanju po primeni pojedinačne doze desloratadina, farmaceutski oblici tableta i sirup pokazali su se biološki ekvivalentnim. Kako oralni rastvor desloratadina sadrži istu koncentraciju desloratadina kao i sirup, nije potrebno sprovoditi studiju biološke ekvivalentnosti i očekuje se da oralni rastvor bude biološki ekvivalentan sirupu i tabletama.

Enzim odgovoran za metabolizam desloratadina još nije identifikovan, pa se zato neke interakcije s drugim lekovima ne mogu potpuno isključiti. Desloratadin ne inhibira CYP3A4 in vivo, a ispitivanja in vitro pokazala su da lek ne inhibira CYP2D6 i da nije ni supstrat ni inhibitor P-glikoproteina.

U ispitivanju po primeni pojedinačne doze desloratadina od 7,5 mg nije bilo uticaja hrane (hrana bogata mastima, visokokaloričan doručak) na raspoloživost desloratadina. U drugom ispitivanju, sok od grejpfruta nije imao dejstvo na raspoloživost desloratadina.

U ispitivanju pri primeni pojedinačne doze i u ispitivanju pri ponovljenom doziranju leka, upoređivana je farmakokinetika desloratadina kod pacijenata sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom (HBI) u odnosu na farmakokinetiku kod zdravih osoba. U ispitivanju pri primeni pojedinačne doze, izloženost desloratadinu bila je oko 2 puta veća kod pacijenata sa blagom do umerenom HBI odnosno 2,5 puta veća kod pacijenata sa teškom HBI, u odnosu na zdrave osobe. U ispitivanju pri ponovljenom doziranju leka stanje ravnoteže (engl. stady state) je postignuto nakon 11.dana primene, a u odnosu na zdrave osobe izloženost desloratadinu bila

je oko 1,5 puta veća kod pacijenata sa blagim do umerenim HBI odnosno oko 2,5 puta veća kod pacijenata sa teškom HBI. U oba ispitivanja, promene u izloženosti (PIK i Cmax) desloratadinu i 3-hidroksidesloratadinu nisu bile klinički značajne.