Epica® 75mg kapsula, tvrda

Osnovne informacije

A+A1 - U zavisnosti od pakovanja. Za detalje, proverite informacije o pakovanju.
Р -
U zavisnosti od pakovanja. Za detalje, proverite informacije o pakovanju.
U zavisnosti od pakovanja. Za detalje, proverite informacije o pakovanju.
Nema podataka.
kapsula, tvrda
BALKANPHARMA-DUPNITSA AD
ACTAVIS D.O.O. BEOGRAD

Pakovanja

kapsula, tvrda; 75mg; blister, 6x10kom
A1
986,34 DIN
838,39 DIN
Lista RFZO
Cena*
Doplata
0,3 g
1084302
DDD
JKL
* Prikazana cena je izračunata tako što je ceni na veliko sa RFZO dodato 12% marže i 10% poreza. Cena je samo procena i može da varira.
kapsula, tvrda; 75mg; blister, 6x10kom
A
986,34 DIN
50,00 DIN
Lista RFZO
Cena*
Doplata
0,3 g
1084302
DDD
JKL
* Prikazana cena je izračunata tako što je ceni na veliko sa RFZO dodato 12% marže i 10% poreza. Cena je samo procena i može da varira.

SmPC

Neograničen dostup možete dobiti prijavom ili besplatnom registracijom za Mediately račun. Ostali pregledi: 5

Terapijske indikacije

Neuropatski bol

Lek Epica je namenjen za terapiju perifernog i centralnog neuropatskog bola kod odraslih.

Epilepsija

Lek Epica se primenjuje kao adjuvantna terapija parcijalnih konvulzija kod odraslih, sa ili bez sekundarne generalizacije.

Generalizovani anksiozni poremećaj (GAP)

Lek Epica je namenjen za terapiju generalizovanog anksioznog poremećaja kod odraslih.

Doziranje i način primene

Doziranje

Doza se kreće od 150 mg do 600 mg, podeljena u dve ili tri pojedinačne doze.

Neuropatski bol

Terapija pregabalinom se može započeti dozom od 150 mg dnevno, podeljena u dve ili tri pojedinačne doze. Zavisno od individualnog odgovora svakog pacijenta kao i podnošljivosti leka, doza se može povećavati na 300 mg dnevno posle perioda od 3 do 7 dana, a ukoliko je potrebno, do maksimalne doze od 600 mg dnevno posle dodatnog intervala od 7 dana.

Epilepsija

Terapija pregabalinom se može započeti dozom od 150 mg dnevno, podeljena u dve ili tri pojedinačne doze. Zavisno od individualnog odgovora svakog pacijenta kao i podnošljivosti leka, doza se može povećavati na 300 mg dnevno posle perioda od nedelju dana. Maksimalna doza od 600 mg dnevno može se postići nakon dodatnih nedelju dana.

Generalizovani anksiozni poremećaj (GAP)

Dozni opseg iznosi od 150 do 600 mg dnevno, podeljen u dve ili tri pojedinačne doze. Potrebu za lečenjem treba redovno procenjivati.

Terapija pregabalinom se može započeti dozom od 150 mg dnevno. Zavisno od individualnog odgovora svakog pacijenata kao i podnošljivosti leka, doza se može povećavati na 300 mg dnevno nakon perioda od nedelju dana. Nakon perioda od još jedne nedelje, doza se može povećati na 450 mg dnevno. Maksimalna doza od 600 mg dnevno može se postići nakon dodatnih nedelju dana.

Prekid primene pregabalina

U skladu sa trenutnom kliničkom praksom, ukoliko je neophodan prekid terapije pregabalinom, preporučuje se postepeno ukidanje u toku najmanje 1 nedelje nezavisno od indikacije (videti odeljke 4.4 i 4.8).

Oštećenje funkcije bubrega

Pregabalin se eliminiše iz sistemske cirkulacije primarno putem renalne ekskrecije u nepromenjenom obliku. Pošto je klirens pregabalina direktno proporcionalan sa klirensom kreatinina (videti odeljak 5.2), smanjenje doze kod pacijenata sa kompromitovanom funkcijom bubrega mora biti individualizovano prema vrednostima klirensa kreatinina (CLcr), kao što je navedeno u Tabeli 1, uz pomoć sledeće formule:

CLcr (mL/min) =

 1,23 · [140 –uzrast (godine)] x telesna masa kg  

 koncentracija kreatinina u serumu mikromol / L

(x 0,85 za žene)

 

Pregabalin se efikasno uklanja iz plazme hemodijalizom (50% leka za 4 sata). Za pacijente na hemodijalizi, dnevnu dozu pregabalina treba prilagoditi na osnovu funkcije bubrega. Kao dodatak na dnevnu dozu, dodatnu dozu treba dati odmah nakon četvoročasovnog postupka hemodijalize (videti Tabelu 1).

Tabela 1. Prilagođavanje doze pregabalina na osnovu bubrežne funkcije
Klirens kreatinina (CLcr) (mL/min) Ukupna dnevna doza pregabalina* Režim doziranja
Početna doza (mg/dan) Maksimalna doza (mg/dan)
≥60 150 600 2 ili 3 puta dnevno
≥30 – <60 75 300 2 ili 3 puta dnevno
≥15 – <30 25-50 150 1 ili 2 puta dnevno
<15 25 75 1 put dnevno
Dopunska doza posle hemodijalize (mg)
25 100 1 pojedinačna doza+

*Ukupna dnevna doza (mg/dan) treba da bude podeljena prema doznom režimu kako bi se odredili mg/dozi

+ Dopunska doza je pojedinačna dodatna doza

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre nije potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak 5.2).

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost primene leka Epica kod dece mlađe od 12 godina i adolescenata (uzrasta 12-17 godina) nije ustanovljena. Podaci koji su trenutno dostupni su opisani u odeljcima 4.8, 5.1 i 5.2, ali se ne mogu dati nikakve preporuke o doziranju.

Starije osobe

Kod starijih pacijenata može biti potrebno smanjenje doze pregabalina usled oslabljene funkcije bubrega (videti odeljak 5.2).

Način primene

Lek Epica se može uzimati sa hranom ili bez nje. Lek Epica je namenjen samo za oralnu upotrebu.

Kontraindikacije

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Posebna upozorenja

Pacijenti sa dijabetesom

U saglasnosti sa trenutnom kliničkom praksom, pojedinim pacijentima sa dijabetesom koji dobijaju u telesnoj masi tokom lečenja pregabalinom, može biti potrebno prilagoditi terapiju hipoglikemijskim lekovima.

Reakcije preosetljivosti

Ima podataka dobijenih iz postmarketinškog praćenja pregabalina o pojavi reakcija preosetljivosti, uključujući slučajeve angioedema. Upotrebu pregabalina treba odmah prekinuti ukoliko se pojave simptomi angioedema, kao što su oticanje lica, područja oko usta ili gornjih disajnih puteva.

Vrtoglavica, pospanost, gubitak svesti, konfuzija i mentalni poremećaji

Tokom terapije pregabalinom javljaju se vrtoglavica i pospanost, što može povećati pojavu zadesnih povreda (padova) kod starije populacije. U postmarketinškim studijama prijavljeni su slučajevi gubitka svesti, konfuzije i mentalnih poremećaja. Zbog toga, pacijente treba savetovati da budu oprezni sve dok se ne upoznaju sa potencijalnim dejstvima leka.

Dejstva povezana sa vidom

U kontrolisanim ispitivanjima, pojava zamućenog vida prijavljena je češće kod pacijenata lečenih pregabalinom u odnosu na pacijente koji su primali placebo i u većini slučajeva je prolazila sa nastavkom

terapije. U kliničkim studijama u kojima su sprovedena oftalmološka testiranja, učestalost pojave smanjene oštrine vida i promene vidnog polja bila je veća kod pacijenata lečenih pregabalinom u odnosu na pacijente koji su primali placebo; učestalost pojavljivanja promena na očnom dnu bila je veća kod pacijenata koji su primali placebo (videti odeljak 5.1).

Tokom postmarketinškog praćenja, prijavljena je takođe pojava neželjenih reakcija na čulo vida koje obuhvataju gubitak vida, zamućenje vida ili druge promene oštrine vida, od kojih su mnoge bile prolazne. Prekid terapije pregabalinom može dovesti do povlačenja ili poboljšanja tih simptoma.

Bubrežna insuficijencija

Prijavljeni su slučajevi bubrežne insuficijencije i prekid terapije pregabalinom pokazao je da je ova neželjena reakcija reverzibilna.

Obustavljanje istovremene primene drugih antiepileptika

Nema dovoljno podataka o obustavljanju istovremene primene drugih antiepileptika, posle postizanja kontrole epileptičnih napada sa pregabalinom kao dodatnim lekom, u cilju prelaska na monoterapiju pregabalinom.

Simptomi obustave

Nakon prekida kratkotrajnog i dugotrajnog lečenja sa pregabalinom, uočeni su simptomi obustave (engl. withdrawal symptoms) kod određenih pacijenata. Sledeći neželjeni događaji su pomenuti: nesanica, glavobolja, mučnina, uznemirenost, dijareja, grip, nervoza, depresija, bol, konvulzije, pojačano znojenje i vrtoglavica, koji ukazuju na postojanje fizičke zavisnosti. Pacijent treba da bude informisan o ovome na početku lečenja.

Moguća je pojava konvulzija, uključujući status epilepticus i grand mal konvulzije, u toku upotrebe ili ubrzo nakon prekida terapije pregabalinom.

Što se tiče prekida dugotrajnog lečenja sa pregabalinom, podaci ukazuju da učestalost i težina simptoma obustave terapije mogu biti povezani sa dozom.

Kongestivna srčana insuficijencija

U postmarketinškom praćenju pregabalina bilo je prijava kongestivne srčane insuficijencije kod nekih pacijenata koji su primali pregabalin. Ove reakcije su najčešće primećene kod starijih kardiovaskularno kompromitovanih pacijenata tokom terapije pregabalinom za indikaciju neuropatskog bola. Kod ovih pacijenata, pregabalin treba koristiti sa oprezom. Prekid primene pregabalina može dovesti do povlačenja ovih reakcija

Terapija centralnog neuropatskog bola koji je posledica povrede kičmene moždine

Kod terapije centralnog neuropatskog bola, kao posledice povrede kičmene moždine, učestalost neželjenih reakcija uopšte, neželjenih reakcija centralnog nervnog sistema i naročito pospanost je povećana. To se može pripisati aditivnom dejstvu zbog istovremene primene drugih lekova (npr. smazmolitika) koji su potrebni za terapiju ovog stanja. To treba uzeti u obzir kod propisivanja pregabalina kod ovog stanja.

Suicidalne ideje i ponašanje

Suicidalne ideje i ponašanje prijavljeno je kod pacijenata lečenih antiepileptičnim lekovima za nekoliko indikacija. Meta analiza randomizovanih placebo kontrolisanih studija sa antiepileptičnim lekovima takođe je pokazala malo povećan rizik za pojavu suicidalnih ideja i ponašanja. Nije poznat mehanizam ovog rizika i dostupni podaci ne isključuju mogućnost za povećani rizik i kod primene pregabalina.

Zbog toga treba da se prati pojava znakova suicidalnih ideja i ponašanja kod pacijenata i da se razmotri primena odgovarajuće terapije. Savetuje se pacijentima (kao i onima koji se o njima brinu) da potraže medicinski savet ukoliko se pojave znaci suicidalnih ideja ili ponašanja.

Smanjenje funkcije donjeg dela gastrointestinalnog trakta

U toku postmarketinškog izveštavanja prijavljeni su događaji povezani sa smanjenjem funkcije donjeg dela gastrointestinalnog trakta (npr. opstrukcija creva, paralitički ileus, konstipacija) prilikom istovremene primene pregabalina sa lekovima koji mogu da izazovu konstipaciju, kao što su opioidni analgetici. Kada se pregabalin i opioidi primenjuju u kombinaciji, mogu se razmotriti mere za sprečavanje pojave konstipacije (posebno kod žena i starijih osoba).

Pogrešna upotreba, potencijal za zloupotrebu ili zavisnost

Prijavljeni su slučajevi pogrešne upotrebe leka, zloupotrebe i zavisnosti. Pacijente sa podacima o zloupotrebi leka u istoriji bolesti treba sa oprezom pratiti i nadgledati pojavu simptoma pogrešne upotrebe, zloupotrebe ili zavisnosti pregabalina (prijavljeni su razvoj tolerancije, povećanje doze, kompulzivne potrebe za lekom).

Encefalopatija

Prijavljeni su slučajevi encefalopatije, uglavnom kod pacijenata sa postojećim stanjima koja mogu da precipitiraju encefalopatiju.

Interakcije

Budući da se pregabalin pretežno izlučuje nepromenjen u urinu, da je metabolizam ovog leka kod ljudi zanemarljiv (<2% doze se otkriva u urinu u obliku metabolita), da ne inhibiše metabolizam lekova in vitro, a ne vezuju se ni za proteine plazme, malo je verovatno da može izazvati ili biti podložan farmakokinetičkim interakcijama.

In vivo studije i populaciona farmakokinetička analiza

U skladu sa gorenavedenim, u in vivo studijama nisu zapažene klinički značajne farmakokinetičke interakcije između pregabalina i fenitoina, karbamazepina, valproinske kiseline, lamotrigina, gabapentina, lorazepama, oksikodona ili etanola. Populaciona farmakokinetička analiza ukazuje da oralni antidijabetici, diuretici, insulin, fenobarbital, tiagabin i topiramat nemaju klinički značajan uticaj na klirens pregabalina.

Oralni kontraceptivi, noretisteron i/ili etinilestradiol

Istovremena primena pregabalina sa oralnim kontraceptivima noretisteronom i/ili etinilestradiolom ne menja farmakokinetiku obe supstance u stanju ravnoteže.

Lekovi koji deluju na centralni nervni sistem

Pregabalin može da potencira dejstva etanola i lorazepama. U kontrolisanim kliničkim studijama, višestruke oralne doze pregabalina, primenjene istovremeno sa oksikodonom, lorazepamom ili etanolom nisu izazvale klinički značajna dejstva na respiraciju. Ima podataka iz postmarketinškog praćenja o pojavi respiratorne insuficijencije i kome kod pacijenata koji su istovremeno uzimali pregabalin i druge depresore centralnog nervnog sistema (CNS). Izgleda da pregabalin ima aditivno dejstvo na oštećenje kognitivnih i grubih motornih funkcija izazvanih oksikodonom.

Interakcije kod starijih

Nisu sprovedene specifične studije farmakodinamskih interakcija kod starijih dobrovoljaca. Studije interakcija su sprovedene samo kod odraslih.

Trudnoća i dojenje

Žene u reproduktivnom periodu/Kontracepcija kod muškaraca i žena

Pošto je mogući rizik kod ljudi nepoznat, žene u reproduktivnom periodu moraju da koriste efektivnu kontracepciju.

Trudnoća

Nema odgovarajućih podataka o upotrebi pregabalina kod trudnica.

Studije na životinjama su pokazale reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Potencijalni rizik za ljude nije poznat.

Lek Epica ne treba primenjivati u trudnoći, osim ukoliko je to neophodno (korist za majku jasno prevazilazi potencijalni rizik za fetus).

Dojenje

Pregabalin se izlučuje u majčino mleko (videti odeljak 5.2). Dejstvo pregabalina na novorođenče/odojče nije poznato. Potrebno je doneti odluku da li da se prekine dojenje ili da se prekine terapija pregabalinom uzimajući u obzir korist od dojenja za dete i korist od terapije za ženu.

Plodnost

Nisu dostupni klinički podaci o uticaju pregabalina na plodnost žena.

U kliničkim ispitivanjima koja su procenjivala uticaj pregabalina na pokretljivost spermatozoida, zdravi muški ispitanici su bili izloženi dozama pregabalina od 600 mg na dan. Nakon 3 meseca terapije, nije uočen uticaj na pokretljivost spermatozoida.

Jedna studija plodnosti na ženkama pacova pokazala je neželjena dejstva na reprodukciju. Studije plodnosti na mužjacima pacova pokazale su neželjena dejstva na reprodukciju i razvoj. Klinički značaj ovih nalaza nije poznat (videti odeljak 5.3).

Upravljanje vozilom

Lek Epica može da ima neznatan ili umeren uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Lek Epica može da izazove vrtoglavicu i pospanost te samim tim može da utiče na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama. Pacijentima se savetuje da ne upravljaju vozilima, rukuju složenim mašinama, niti da se bave potencijalno opasnim aktivnostima sve dok se ne utvrdi da li ovaj lek utiče na njihove sposobnosti da obavljaju ove poslove.

Neželjena dejstva

Kliničkim programom ispitivanja pregabalina obuhvaćeno je preko 8900 pacijenata koji su izloženi pregabalinu, od kojih je preko 5600 učestvovalo u dvostruko slepim, kontrolisanim studijama uz primenu placeba. Najčešće prijavljene neželjene reakcije bile su vrtoglavica i pospanost. Neželjene reakcije su obično bile blagog do umerenog intenziteta. U svim kontrolisanim studijama, učestalost prekida terapije usled neželjenih reakcija iznosila je 12% za pacijente koji su dobijali pregabalin i 5% za pacijente koji su primali placebo. Najčešće neželjene reakcije koje su dovodile do prekida terapije kod pacijenata u grupi koji su lečeni pregabalinom bile su vrtoglavica i pospanost.

U tabeli 2 u nastavku, navedene su sve neželjene reakcije koje su se javile sa većom učestalošću u odnosu na placebo kod više od jednog pacijenta, klasifikovane prema organskim sistemima i učestalosti: veoma česte (≥1/10), česte (≥1/100 do <1/10), povremene (≥1/1000 do <1/100), retke (≥1/10000 do <1/1000), veoma retke (<1/10000), nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). Unutar svake grupe učestalosti, neželjena dejstva navedena su prema opadajućem stepenu ozbiljnosti.

Navedene neželjene reakcije takođe mogu biti povezane sa postojećim oboljenjem i/ili istovremenom terapijom.

Kod terapije centralnog neuropatskog bola, kao posledice povrede kičmene moždine, povećana je učestalost neželjenih reakcija uopšte, neželjenih reakcija na CNS i naročito pospanosti (videti odeljak 4.4).

Dodatne reakcije prijavljene iz postmarketinških izveštaja su uključene u tabeli u nastavku kao italic.

Tabela 2. Neželjene reakcije pregabalina
Klasa sistema organa Neželjene reakcije
Infekcije i infestacije
Često Nazofaringitis
Poremećaji krvi i limfnog sistema
Povremeno Neutropenija
Poremećaji imunskog sistema
Povremeno Preosetljivost
Retko Angioedem, alergijska reakcija
Poremećaji metabolizma i ishrane
Često Povećanje apetita
Povremeno Anoreksija, hipoglikemija
Psihijatrijski poremećaji
Često Euforično raspoloženje, konfuzija, iritabilnost, dezorijentacija, nesanica, smanjen libido
Povremeno Halucinacije, napad panike, nemir, agitacija, depresija, depresivno raspoloženje, euforično raspoloženje, agresija, promene raspoloženja, depersonalizacija, poteškoće sa izražavanjem, neuobičajeni snovi, povećan libido, anorgazmija, apatija
Retko Dezinhibicija
Poremećaji nervnog sistema
Veoma često Vrtoglavica, pospanost, glavobolja
Često Ataksija, poremećaj koordinacije, tremor, dizartrija, amnezija, oštećenje pamćenja, poremećaj pažnje, parestezija, hipoestezija, sedacija, poremećaj ravnoteže, letargija
Povremeno Sinkopa, stupor, mioklonus, gubitak svesti, psihomotorna hiperaktivnost, diskinezija, posturalna vrtoglavica, intencioni tremor, nistagmus, kognitivni poremećaji, poremećaj mentalnih sposobnosti, poremećaj govora, hiporefleksija, hiperestezije, osećaj žarenja, ageuzija, osećaj slabosti
Retko Konvulzije, parosmija, hipokinezija, disgrafija
Poremećaji oka
Često Zamućen vid, diplopija
Povremeno Gubitak perifernog vida, poremećaji vida, oticanje oka, suženje vidnog polja, smanjena oštrina vida, bol u oku, astenopija, fotopsija, suvo oko, pojačano suzenje, iritacija oka
Retko Gubitak vida, keratitis, oscilopsija, izmenjena dubina vidne percepcije, midrijaza, strabizam, vizuelna svetlina
Poremećaji uha i labirinta
Često Vertigo
Povremeno Hiperakuzija
Kardiološki poremećaji
Povremeno Tahikardija, atrioventrikularni blok prvog stepena, sinusna bradikardija, kongestivna srčana insuficijencija
Retko Produženje QT intervala, sinusna tahikardija, sinusna aritmija
Vaskularni poremećaji
Povremeno Hipotenzija, hipertenzija, naleti vrućine, naleti crvenila, hladnoća ekstremiteta
Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji
Povremeno Dispnea, epistaksa, kašalj, nazalna kongestija, rinitis, hrkanje, suvoća
nosne sluzokože
Retko Plućni edem, stezanje u grlu,
Gastrointestinalni poremećaji
Često Povraćanje, mučnina, konstipacija, dijareja, flatulencija, distenzija abdomena, suva usta
Povremeno Gastroezofagealna refluksna bolest, pojačano lučenje pljuvačke, hipoestezija oralne sluzokože
Retko Ascites, pankreatitis, otok jezika, disfagija
Hepatobilijarni poremećaji
Povremeno Povećane vrednosti enzima jetre*
Retko Žutica
Veoma retko Insuficijencija jetre, hepatitis
Poremećaji kože i potkožnog tkiva
Povremeno Papularni osip, urtikarija, pojačano znojenje, pruritus
Retko Stevens Johnson-ov sindrom, hladan znoj
Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva
Često Grčevi u mišićima, artralgija, bol u leđima, bol u ekstremitetima, cervikalni spazam
Povremeno Oticanje zglobova, mialgija, trzaji mišića, bol u vratu, ukočenost mišića
Retko Rabdomioliza
Poremećaji bubrega i urinarnog sistema
Povremeno Urinarna inkontinencija, dizurija
Retko Insuficijencija bubrega, oligurija, retencija urina
Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki
Često Erektilna disfunkcija
Povremeno Seksualna disfunkcija, odložena ejakulacija, dismenoreja, bolovi u dojkama
Retko Amenoreja, iscedak iz dojki, uvećanje dojki, ginekomastija
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene
Često Periferni edem, edem, nepravilan hod, padovi, osećaj pijanstva, neuobičajeni osećaji, zamor
Povremeno Generalizovani edem, edem lica, stezanje u grudima, bol, pireksija, žeđ, drhtavica, astenija
Ispitivanja
Često Povećanje telesne mase
Povremeno Povećane vrednosti kreatin fosfokinaze u krvi, povećana koncentracija glukoze u krvi, smanjen broj trombocita, povećane vrednosti kreatinina u krvi, smanjena koncentracija kalijuma u krvi, smanjenje telesne mase
Retko Smanjenje broja belih krvnih zrnaca

*Povećane vrednosti alanin aminotransferaze (ALT) i aspartat aminotransferaze (AST).

Nakon prekida kratkotrajne i dugotrajne terapije sa pregabalinom opisani su simptomi obustave primene leka (withdrawal symptoms) kod nekih pacijenata. Sledeće reakcije su pomenute: nesanica, glavobolja, mučnina, uznemirenost, dijareja, sindrom sličan gripu, konvulzije, nervoza, depresija, bol, pojačano znojenje i vrtoglavica, koji ukazuju na fizičku zavisnost. Pacijent treba da bude informisan o tome na početku terapije.

U vezi sa prekidom dugotrajnog lečenja sa pregabalinom, podaci ukazuju da su učestalost i težina simptoma obustave leka dozno zavisni.

Pedijatrijska populacija

Bezbednosni profil pregabalina uočen u četiri pedijatrijske studije kod pacijenata sa parcijalnim konvulzijama, sa ili bez sekundarne generalizacije (12-nedeljna studija efikasnosti i bezbednosti kod pacijenata uzrasta od 4 do 16 godina, n=295; 14-dnevna studija efikasnosti i bezbednosti kod pacijenata uzrasta od 1 meseca do mlađih od 4 godine, n=175; studija farmakokinetike i podnošljivosti, n=65 i jednogodišnje otvoreno praćenje studije bezbednosti, n=54) bio je sličan onom koji je uočen kod studija bezbednosti kod odraslih pacijenata sa epilepsijom. Najčešći neželjeni događaji pregabalina uočeni u 12- nedeljnoj studiji su bili somnolencija, pireksija, infekcija gornjeg respiratornog trakta, povećan apetit, povećanje telesne mase i nazofaringitis. Najčešći neželjeni događaji pregabalina uočeni u 14-nedeljnoj studiji su bili somnolencija, infekcija gornjeg respiratornog trakta i pireksija (videti odeljke 4.2, 5.1 i 5.2).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

Tokom postmarketinškog praćenja, najčešće prijavljene neželjene reakcije kod predoziranja pregabalinom uključuju somnolenciju, stanje konfuzije, agitaciju i nemir. Takođe su prijavljeni i epileptični napadi.

U retkim slučajevima, prijavljeni su slučajevi kome.

Terapija predoziranja pregabalinom treba da obuhvati opšte suportivne mere i može da uključi hemodijalizu ukoliko je to potrebno (videti odeljak 4.2 Tabela 1).

Farmakodinamika

Farmakoterapijska grupa: Antiepileptici, ostali antiepileptici. ATC šifra: N03AX16

Aktivna supstanca, pregabalin, je analog gama-amino buterne kiseline (GABA) [(S)-3-(aminometil)-5-metil heksanoična kiselina].

Mehanizam dejstva

Pregabalin se vezuje za pomoćnu subjedinicu (α2-δ protein) voltažno-zavisnih kalcijumovih kanala u centralnom nervnom sistemu.

Klinička efikasnost i bezbednost

Neuropatski bol

Efikasnost je pokazana u ispitivanjima kod pacijenata sa dijabetesnom neuropatijom, postherpetičnom neuralgijom i povredom kičmene moždine. Efikasnost nije ispitivana kod drugih modela neuropatskog bola.

Pregabalin je ispitivan u 10 kontrolisanih kliničkih ispitivanja u kojima je primenjivan 2 puta dnevno, najviše do 13 nedelja ili tri puta dnevno, najviše do 8 nedelja. Sveukupno, profili bezbednosti i efikasnosti za režime doziranja dva puta ili tri puta dnevno bili su slični.

U kliničkim ispitivanjima koja su trajala do 12 nedelja, i za periferni i za centralni neuropatski bol, smanjenje bola zapaženo je u toku prve nedelje i održavalo se tokom čitavog perioda lečenja.

U kontrolisanim kliničkim ispitivanjima za periferni neuropatski bol 35% pacijenata lečenih pregabalinom i 18% pacijenata na placebu imalo je poboljšanje od 50% na skali procene bola. Za pacijente koji nisu osetili pospanost, ovo poboljšanje zapaženo je kod 33% pacijenata lečenih pregabalinom i kod 18% pacijenata na placebu. Za pacijente koji su osetili pospanost, procenat onih koji su odgovorili na terapiju je bio 48% u grupi koja je primala pregabalin i 16% u grupi koja je primala placebo.

U kontrolisanom kliničkom ispitivanju koje je ispitivalo centralni neuropatski bol, 22% pacijenata lečenih pregabalinom i 7% pacijenata koji su primali placebo je imalo poboljšanje od 50% na skali procene bola.

Epilepsija

Dodatna terapija

Pregabalin je ispitivan u 3 kontrolisana klinička ispitivanja u trajanju od 12 nedelja, u kojima je ukupna dnevna doza leka bila podeljena u dve ili tri dnevne doze. Sveukupno, profili bezbednosti i efikasnosti za režime doziranja dva puta ili tri puta dnevno bili su slični.

Smanjenje učestalosti konvulzija zapaženo je od prve nedelje. Pedijatrijska populacija

Efikasnost i bezbednost pregabalina kao dodatne terapije za epilepsiju kod pedijatrijskih pacijenata mlađih od 12 godina i adolescenata nisu ustanovljene. Neželjeni događaji zapaženi u ispitivanju farmakokinetike i podnošljivosti koje je uključivalo pacijente uzrasta od 3 meseca do 16 godina (n=65) sa parcijalnim napadima bili su slični onima zapaženim kod odraslih. Rezultati dvanaestonedeljnog placebo kontrolisanog ispitivanja koje je sprovedeno sa 295 pedijatrijskih pacijena uzrasta od 4 do 16 godina i četrnaestonedeljnom placebo kontrolisanom ispitivanju koje je sprovedeno sa 175 pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 1 meseca do mlađih od 4 godine radi procene efikasnosti i bezbednosti pregabalina kao dodatne terapije za lečenje

parcijalnih napada i jednogodišnjeg otvorenog ispitivanja bezbednosti sa 54 pedijatrijska pacijenta uzrasta od 3 meseca do 16 godina sa epilepsijom ukazuju da su neželjeni događaji pireksija i infekcije gornjih disajnih puteva zabeleženi češće nego u ispitivanjima sa odraslim pacijentima sa epilepsijom (videti odeljke 4.2, 4.8 i 5.2).

U dvanaestonedeljnom placebo kontrolisanom ispitivaju, pedijatrijski pacijenti (uzrasta od 4 do 16 godina) su primali pregabalin u dozi od 2,5 mg/kg na dan (maksimalno 150 mg na dan), pregabalin 10 mg/kg na dan (maksimalno 600 mg na dan) ili placebo. Najmanje 50%-tno smanjenje parcijalnih napada od početka ispitivanja je zabeleženo kod 40,6% ispitanika lečenih pregabalinom u dozi od 10 mg/kg na dan (p=0,0068 naspram placeba), 29,1% ispitanika lečenih pregabalinom u dozi od 2,5 mg/kg na dan (p=0,2600 naspram placeba) i 22,6% onih koji su primali placebo.

U četrnaestodnevnom placebo kontrolisanom ispitivanju, pedijatrijski pacijenti (uzrasta od 1 meseca do mlađih od 4 godine) su primali pregabalin u dozi od 7 mg/kg na dan, pregabalin u dozi od 14 mg/kg na dan ili placebo. Medijana učestalosti napada tokom 24 sata na početku ispitivanja i pri poslednjoj poseti je iznosila 4,7 i 3,8 za pregabalin u dozi od 7 mg/kg na dan, 5,4 i 1,4 za pregabalin u dozi od 14 mg/kg na dan i 2,9 i 2,3 za placebo. Primena pregabalina u dozi od 14 mg/kg na dan značajno je smanjila logaritamski

transformisanu učestalost parcijalnih napada u odnosu na placebo (p=0,0223); primena pregabalina u dozi od 7 mg/kg na dan nije dovela do poboljšanja u poređenju sa placebom.

Monoterapija (novodijagnostikovani pacijenti)

Pregabalin je ispitan u jednom kontrolisanom kliničkom ispitivanju u trajanju od 56 nedelja, sa režimom doziranja dva puta na dan. Pregabalin nije pokazao neinferiornost u odnosu na lamotrigin u odnosu na parametar efikasnosti: postizanje šestomesečnog perioda bez napada. Pregabalin i lamotrigin su pokazali sličan profil bezbednosti i podnošljivosti.

Generalizovani anksiozni poremećaj

Pregabalin je ispitivan u 6 kontrolisanih kliničkih ispitivanja, koja su trajala 4-6 nedelja, jednom ispitivanju kod starijih pacijenata u trajanju od 8 nedelja i jednom dugotrajnom dvostruko slepom ispitivanju prevencije relapsa sa dvostruko slepom fazom prevencije relapsa, u trajanju od 6 meseci.

Ublažavanje simptoma GAP-a prema skali HAM-A (engl. Hamilton Anxiety Rating Scale) zapaženo je u toku prve nedelje.

U kontrolisanim kliničkim ispitivanjima (trajanje 4-8 nedelja) 52% pacijenata lečenih pregabalinom i 38% pacijenata koji su primali placebo je imalo poboljšanje za najmanje 50% prema HAM-A ukupnom skoru od početka lečenja do kraja terapije.

U kontrolisanim ispitivanjima, pojava zamućenog vida prijavljena je češće kod pacijenata lečenih pregabalinom u odnosu na pacijente koji su primali placebo i u većini slučajeva je prolazila nastavljanjem terapije.

U kontrolisanim oftalmološkim kliničkim ispitivanjima (uključujući testiranje oštrine vida, vidnog polja i pregled dilatiranog očnog dna) bilo je obuhvaćeno preko 3600 pacijenata. Kod ovih pacijenata, smanjenje oštrine vida zabeleženo je kod 6,5% pacijenata lečenih pregabalinom i kod 4,8% pacijenata koji su primali placebo. Promene vidnog polja zabeležene su kod 12,4% pacijenata lečenih pregabalinom i kod 11,7% pacijenata koji su primali placebo. Promene na očnom dnu primećene su kod 1,7% pacijenata lečenih pregabalinom i kod 2,1% pacijenata koji su primali placebo.

Farmakokinetika

Farmakokinetika pregabalina u stanju ravnoteže slična je kod zdravih dobrovoljaca, kod pacijenata sa epilepsijom koji primaju antiepileptike i kod pacijenata sa hroničnim bolom.

Resorpcija

Pregabalin se brzo resorbuje kada se primeni u stanju gladovanja, i dostiže maksimalne koncentracije u plazmi u roku od 1. sata, posle primene jedne ili više doza leka. Bioraspoloživost pregabalina posle oralne primene je jednaka ili veća od 90% i ne zavisi od primenjene doze. Posle ponovljene primene, stanje ravnoteže postiže se u roku od 24 do 48 sati. Kada se pregabalin uzima sa hranom smanjuje se stepen resorpcije što rezultuje u smanjenju Cmax za oko 25-30% i odlaže tmax za oko 2,5 sati. Primena pregabalina sa hranom, međutim, nema klinički značajan uticaj na stepen resorpcije pregabalina.

Distribucija

U pretkliničkim studijama pokazano je da pregabalin prolazi krvno-moždanu barijeru kod miševa, pacova i majmuna. Pregabalin prolazi kroz placentu kod pacova, a takođe je prisutan i u mleku pacova u laktaciji.

Volumen distribucije pregabalina posle oralne primene iznosi oko 0,56 L/kg kod ljudi. Pregabalin se ne vezuje za proteine plazme.

Biotransformacija

Metabolizam pregabalina kod ljudi je zanemarljiv. Posle doze pregabalina obeleženog radioaktivnim izotopom, približno 98% radioaktivnosti otkrivene u urinu poticalo je od nepromenjenog pregabalina. Glavni metabolit pregabalina, N-metil derivat pregabalina, nađen je u urinu i predstavlja 0,9% primenjene doze. U pretkliničkim studijama nije bilo dokaza o racemizaciji S-enantiomera u R-enantiomer pregabalina.

Eliminacija

Pregabalin se eliminiše iz sistemske cirkulacije uglavnom putem bubrega u nepromenjenom obliku. Poluvreme eliminacije iznosi 6,3 sati. Klirens u plazmi i bubrežni klirens pregabalina su u direktnoj srazmeri sa klirensom kreatinina (videti odeljak 5.2 Oštećenje funkcije bubrega).

Neophodno je prilagođavanje doze kod svih pacijenata sa smanjenom bubrežnom funkcijom ili kod pacijenata na hemodijalizi (videti odeljak 4.2, Tabela 1).

Linearnost/nelinearnost

Farmakokinetika pregabalina je linearna u okviru opsega preporučenih dnevnih doza. Interindividualna varijabilnost farmakokinetike pregabalina je mala (<20%). Iz podataka dobijenih na osnovu primene jednokratne doze može se predvideti farmakokinetika višestrukih doza. Dakle, nema potrebe za rutinskim praćenjem koncentracija pregabalina u plazmi.

Pol

Klinička ispitivanja ukazuju da pol nema klinički značajan uticaj na koncentracije pregabalina u plazmi.

Oštećenje funkcije bubrega

Klirens pregabalina je direktno srazmeran klirensu kreatinina. Osim toga, pregabalin se efikasno uklanja iz plazme pomoću hemodijalize (nakon 4 sata hemodijalize, terapijske koncentracije pregabalina u plazmi smanjuju se za oko 50%). Zbog toga što je eliminacija putem bubrega glavni put eliminacije, kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega potrebno je smanjiti dozu i dopuniti dozu odmah nakon hemodijalize, ukoliko je to neophodno (videti odeljak 4.2, Tabela 1).

Oštećenje funkcije jetre

Ne postoje specifične farmakokinetičke studije sprovedene kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre. Pošto se pregabalin samo neznatno metaboliše i pretežno se izlučuje nepromenjen u urinu, ne očekuje se da oštećenje funkcije jetre može značajno da promeni koncentracije pregabalina u plazmi.

Pedijatrijska populacija

Farmakokinetika pregabalina procenjena je kod pedijatrijskih pacijenata sa epilepsijom (uzrasne grupe: od 1 do 23 meseca, od 2 do 6 godina, od 7 do 11 godina i od 12 do 16 godina) pri rasponu doza od 2,5, 5, 10 i 15 mg/kg/dan u ispitivanju farmakokinetike i podnošljivosti primene.

Nakon oralne primene pregabalina kod pedijatrijskih pacijenata natašte, vreme do maksimalne koncentracije u plazmi bilo je generalno slično u svim uzrasnim grupama, a nastupilo je 0,5 do 2 sata nakon primene doze.

Parametri Cmax i PIK pregabalina povećavali su se linearno sa povećanjem doze unutar svake uzrasne grupe. PIK je bio manji za 30% kod pedijatrijskih pacijenata telesne mase manje od 30 kg zbog povećanog klirensa prilagođenog telesnoj masi od 43% za te pacijente u odnosu na pacijente sa telesnom masom ≥ 30 kg.

Terminalno poluvreme eliminacije pregabalina bilo je u proseku 3 do 4 sata kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta do 6 godina, a 4 do 6 sati kod pacijenata uzrasta 7 godina i starijih.

Populaciona farmakokinetička analiza pokazala je da je klirens kreatinina bio značajna kovarijabla oralnog klirensa pregabalina, telesna masa bila je značajna kovarijabla prividnog oralnog volumena distribucije pregabalina, a ti odnosi su bili slični kod pedijatrijskih i odraslih pacijenata.

Farmakokinetika pregabalina kod pacijenata mlađih od 3 meseca nije ispitivana (videti odeljke 4.2, 4.8 i 5.1). Starije osobe

Sa starenjem se klirens pregabalina smanjuje. Ovo smanjenje klirensa pregabalina primenjenog oralno podudara se sa smanjenjem klirensa kreatinina do koga dolazi sa starenjem. Smanjenje doza pregabalina može biti neophodno kod starijih pacijenata kod kojih je bubrežna funkcija kompromitovana usled starosti (videti odeljak 4.2, Tabela 1).

Majke koje doje

Farmakokinetika pregabalina u dozi od 150 mg svakih 12 sati (dnevna doza od 300 mg) ispitana je kod 10 žena u periodu dojenja najmanje 12 nedelja nakon porođaja. Dojenje je imalo mali do neznatan uticaj na farmakokinetiku pregabalina. Pregabalin se izlučivao u majčino mleko u srednjim koncentracijama stanja dinamičke ravnoteže koje su iznosile oko 76% onih u majčinoj plazmi. Procenjena doza koju bi odojče dobijalo iz mleka (uzimajući u obzir srednju konzumaciju mleka od oko 150 mL/kg/dan) žene koja prima 300 mg/dan ili maksimalnu dozu od 600 mg/dan iznosila bi 0,31 odnosno 0,62 mg/kg/dan. Te procenjene doze iznose oko 7% ukupne dnevne majčine doze na osnovu mg/kg.


Paralele