Aciklovir 200mg tableta

Osnovne informacije

A - Lekovi koji se propisuju i izdaju na obrascu lekarskog recepta
Р -
1. Bolesti oka izazvane virusom Herpes zoster (B02.3), 2. U pripremi bolesnika za transplantaciju bubrega ili drugih organa (Z94), 3. Infekcije uzrokovane virusima Herpes simplex (B00), Herpes zoster (B02) i Varicella (B01).
Lek se uvodi u terapiju pod tačkom 1. na osnovu mišljenja oftalmologa, pod tačkom 2. na osnovu mišljenja zdravstvene ustanove koja obavlja zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou a pod tačkom 3. na osnovu mišljenja infektologa ili dermatologa.
Nema podataka.
tableta
ZDRAVLJE AD LESKOVAC
ACTAVIS D.O.O. BEOGRAD

Pakovanja

tableta; 200mg; blister, 5x5kom
A
876,20 DIN
50,00 DIN
Lista RFZO
Cena*
Doplata
4 g
1328230
DDD
JKL
* Prikazana cena je izračunata tako što je ceni na veliko sa RFZO dodato 12% marže i 10% poreza. Cena je samo procena i može da varira.

SmPC

Neograničen dostup možete dobiti prijavom ili besplatnom registracijom za Mediately račun. Ostali pregledi: 5

Terapijske indikacije

Lek Aciklovir je indikovan za lečenje infekcija kože i mukoznih membrana izazvanih virusom Herpex simplex (HSV), uključujući inicijalni i rekurentni genitalni herpes (izuzev neonatalnih infekcija izazvanih HSV i teških infekcija izazvanih HSV kod imunokompromitovane dece).

Lek Aciklovir je indikovan za supresiju (prevenciju rekurencije) rekurentnih infekcija izazvanih Herpes simplex virusom kod imunokompetentnih pacijenata.

Lek Aciklovir je indikovan za profilaksu infekcija izazvanih Herpes simplex virusom kod imunokompromitovanih pacijenata.

Lek Aciklovir je indikovan za lečenje Varicella i Herpes zoster infekcija .

Doziranje i način primene

Doziranje kod odraslih

Lečenje infekcija izazvanih Herpes simplex virusom: 200 mg aciklovira treba uzimati 5 puta dnevno u intervalima od po 4 sata, uz izostavljanje noćne doze. Lečenje treba da traje 5 dana, ali u slučaju teških inicijalnih infekcija lečenje se može produžiti.

Kod teško imunokompromitovanih pacijenata (npr. nakon transplantacije koštane srži) ili kod pacijenata sa oštećenom resorpcijom iz creva moguće je udvostručiti pojedinačnu dozu na 400 mg aciklovira, ili razmotriti intravensku primenu leka.

Primenu leka treba započeti što pre nakon početka infekcije; kada su u pitanju rekurentne epizode najbolje je da se lek uvede tokom prodromalnog perioda ili čim se pojave lezije.

Supresija infekcija izazvanih Herpes simplex virusom kod imunokompetentnih pacijenata: 200 mg aciklovira treba uzimati 4 puta dnevno u intervalima od oko 6 sati.

Za mnoge pacijente prikladan režim doziranja može biti i 400 mg aciklovira 2 puta dnevno, u intervalima od 12 sati.

Smanjenje doze na 200 mg aciklovira 3 puta dnevno, u intervalima od 8 sati, ili samo 2 puta dnevno u intervalima od 12 sati može biti efikasno kod pojedinih pacijenata.

Kod pojedinih pacijenata na ukupnoj dnevnoj dozi od 800 mg aciklovira, može doći do pogoršanja infekcije.

Terapiju treba povremeno prekinuti u intervalima od 6 do 12 meseci, kako bi se utvrdile moguće promene u prirodnom toku bolesti.

Profilaksa infekcija izazvanih Herpes simplex virusom kod imunokompromitovanih pacijenata: 200 mg aciklovira treba uzimati 4 puta dnevno u intervalima od oko 6 sati.

Kod teško imunokompromitovanih pacijenata (npr. nakon transplantacije koštane srži) ili kod pacijenata sa oštećenom resorpcijom iz creva moguće je udvostručiti pojedinačnu dozu na 400 mg aciklovira, ili razmotriti intravensku primenu leka.

Trajanje profilaktičke primene zavisi od dužine trajanja perioda u kome su pacijenti pod povećanim rizikom.

Lečenje Varicella i Herpes zoster infekcija: 800 mg aciklovira treba uzimati 5 puta dnevno u intervalima od oko 4 sata, uz izostavljanje noćne doze. Lečenje treba da traje 7 dana.

Kod teško imunokompromitovanih pacijenata (npr. nakon transplantacije koštane srži) ili kod pacijenata sa oštećenom resorpcijom iz creva treba razmotriti intravensku primenu leka.

Primenu leka treba započeti što pre nakon početka infekcije.
Lečenje Herpes zoster infekcije daje bolje rezultate ukoliko se terapija započne odmah nakon pojave osipa. Lečenje ovčijih boginja kod imunokompetentnih pacijenata treba započeti u toku prva 24 sata od pojave osipa.

Doziranje kod dece

Lečenje infekcija izazvanih Herpes simplex virusom i profilaksa infekcija izazvanih Herpes simplex virusom kod imunokompromitovanih: deca uzrasta dve godine i starija treba da dobiju doze za odrasle, a deca mlađa od dve godine treba da dobiju polovinu doze za odrasle.

Za lečenje neonatalnih infekcija izazvanih Herpes simplex virusom, preporučuje se primena intravenskih doznih oblika aciklovira.

Lečenje Varicella infekcije:

  • Deca od 6 godina i starija: 800 mg aciklovira 4 puta dnevno.

  • 2-5 godina: 400 mg aciklovira 4 puta dnevno.

  • Deca mlađa od 2 godine: 200 mg aciklovira 4 puta dnevno.

Lečenje treba da traje 5 dana.

Doziranje kod dece se može preciznije odrediti na sledeći način: 20 mg/kg telesne mase (maksimalno 800 mg dnevno) aciklovira 4 puta dnevno.

Ne postoje specifični podaci o supresiji infekcija izazvanih Herpes simplex virusom kod dece ili lečenju Herpes zoster infekcija kod imunokompetentne dece.

Doziranje kod starijih pacijenata:

Kod starijih pacijenata neophodno je uzeti u obzir mogućnost renalne insuficijencije i prilagoditi dozu shodno tome.
Potrebno je održavanje adekvatne hidratacije starijih pacijenata koji uzimaju visoke oralne doze aciklovira.

Doziranje kod oštećenja bubrega:

Savetuje se oprez kada se primenjuje aciklovir kod pacijenata sa renalnom insuficijencijom. Potrebno je održavati adekvatnu hidrataciju.

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega preporučene oralne doze za lečenje infekcija izazvanih Herpes simplex virusom neće dovesti do akumulacije aciklovira iznad nivoa utvrđenih pri intravenskoj primeni leka. Međutim, kod pacijenata sa teškim oštećenjem bubrega (klirens kreatinina manji od 10 mL/min) preporučuje se smanjenje doze na 200 mg aciklovira 2 puta dnevno u intervalima od oko 12 sati.

Za lečenje Herpes zoster infekcija, preporučuje se podešavanje doze na 800 mg aciklovira dva puta dnevno, u intervalima od 12 sati, kod pacijenata sa teškim oštećenjem bubrega (klirens kreatinina manji od 10 mL/min), i na 800 mg aciklovira 3 puta dnevno u intervalima od 8 sati kod pacijenata sa umerenim oštećenjem bubrega (klirens kreatinina u rasponu 10-25 mL/min).

Način primene :
Oralna primena.
Aciklovir tablete 200 mg se mogu pre uzimanja dispergovati u najmanje 50 mL vode ili progutati cele sa malo vode. Treba obezbediti adekvatnu hidrataciju pacijenata koji uzimaju visoke doze aciklovira.

Kontraindikacije

Preosetljivost na aktivnu supstancu aciklovir ili valaciklovir ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Posebna upozorenja

Primena kod pacijenata sa oštećenom bubrežnom funkcijom i starijih pacijenata:

Aciklovir se eliminiše renalnim klirensom, zbog čega je potrebno redukovati dozu kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega (videti odeljak 4.2). Može se očekivati da stariji pacijenti imaju oslabljenu funkciju bubrega, zbog čega treba razmotriti potrebu da se redukuju doze aciklovira kod ove grupe pacijenata. Kod obe grupe pacijenata, starijih i pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, postoji povećani rizik od nastanka neuroloških neželjenih dejstava, zbog čega ih treba pažljivo posmatrati u cilju evidencije ovih efekata. U prijavljenim slučajevima, ove reakcije su bile reverzibilne nakon prekida terapije (videti poglavlje 4.8).

Prolongirane i ponovljene terapije aciklovirom kod teško imunokompromitovanih pacijenata mogu dovesti do izdvajanja virusnih sojeva sa smanjenom osetljivošću, zbog čega će izostati terapijski odgovor na kontinuiranu terapiju aciklovirom (videti odeljak 5.1).

Stanje hidratacije: Potrebno je obratiti pažnju na održavanje adekvatne hidratacije kod pacijenata koji primaju više oralne doze, kako bi se izbegao rizik od moguće bubrežne toksičnosti.

Rizik od poremećaja funkcije bubrega se povećava primenom drugih nefrotoksičnih lekova.

Dosadašnji podaci iz kliničkih studija nisu dovoljni za donošenje zaključka da lečenje aciklovirom smanjuje učestalost komplikacija povezanih sa ovčijim boginjama kod imunokompetentnih pacijenata.

Lek Aciklovir sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjima netolerancije na galaktozu, deficijencije Lapp laktaze ili malapsorpcije glukoze i galaktoze, ne treba da koriste ovaj lek.

Interakcije

Aciklovir se primarno eliminiše urinom u nepromenjenom obliku, procesom aktivne tubularne sekrecije u bubrezima. Svaki istovremeno primenjen lek koji konkuriše sa ovim mehanizmom može da poveća koncentracije aciklovira u plazmi. Ovim mehanizmom, probenecid i cimetidin povećavaju PIK (površina ispod krive koncentracije aciklovira u plazmi), i smanjuju bubrežni klirens aciklovira Slična povećanja PIK aciklovira i inaktivnog metabolita mikofenolat mofetila, imunosupresivnog leka koji se koristi kod pacijenata sa transplantacijom, pokazana su pri istovremenoj primeni ova dva leka. Ipak, zahvaljujući velikom terapijskom indeksu aciklovira prilagođavanje doze ovog leka nije neophodno.

Eksperimentalna studija sprovedena kod pet ispitanika muškog pola ukazala je na to da istovremena terapija aciklovirom povećava parametar PIK ukupno primenjenog teofilina za oko 50%. Preporučuje se merenje koncentracije u plazmi tokom istovremene terapije sa aciklovirom.

Trudnoća i dojenje

Trudnoća

Primenu aciklovira u trudnoći treba razmotriti samo kada potencijalna korist premašuje rizik.

Registri koji beleže podatke o post-marketinškoj upotrebi aciklovira u trudnoći, odnose se na sve farmaceutske oblike aciklovira. U zaključcima registra nije utvrđeno povećanje broja defekata na rođenju među porodiljama koje su dobijale aciklovir u odnosu na opštu populaciju, i nijedan defekt na rođenju nije pokazao jedinstvenost niti dosledan obrazac koji bi ukazao na zajednički uzrok. Sistemska primena aciklovira u internacionalno prihvaćenim standardnim testovima nije dovela do embriotoksičnih ili teratogenih efekata kod kunića, pacova ili miševa. U nestandardnim testovima na pacovima, primećene su fetalne abnormalnosti ali isključivo nakon primene tako visokih kutanih doza da je došlo do ispoljavanja maternalne toksičnosti. Klinički značaj ovih nalaza nije utvrđen.

Treba sa posebnom pažnjom proceniti da li terapijska korist za majku prevazilazi rizik po fetus. Saznanja iz studija reproduktivne toksičnosti data su u okviru odeljka 5.3.

Laktacija

Posle oralne primene 200 mg pet puta dnevno, aciklovir je otkriven u humanom majčinom mleku u koncentracijama koje su bile 0,6 do 4,1 puta veće od koncentracije u plazmi majke. Ove koncentracije bi potencijalno izložile odojčad dozama aciklovira do 0,3 mg/kg telesne mase/dan. Iz tog razloga potrebna je izuzetna opreznost ukoliko se aciklovir mora dati ženi koja doji.

Fertilitet

Ne postoje podaci o efektu aciklovira na fertilitet kod žena.

Studija sprovedena kod 20 muškaraca sa normalnim brojem spermatozoida kod kojih je oralno primenjen aciklovir u dozi do 1 g na dan tokom 6 meseci pokazala je da nema klinički značajnog efekta na broj, pokretljivost i morfologiju spermatozoida.

Videti deo koji se odnosi na kliničke studije u odeljku 5.2.

Upravljanje vozilom

Nisu sprovedena istraživanja uticaja aciklovira na sposobnost vožnje i rada na mašinama. Farmakologija aktivne supstance ne ukazuje na mogućnost slabljenja ovih aktivnosti, ali je uvek potrebno uzeti u obzir profil mogućih neželjenih događaja.

Neželjena dejstva

Kategorije učestalosti neželjenih događaja, procenjene su za neželjene reakcije koje su navedene u daljem tekstu. Za većinu neželjenih reakcija nisu bili dostupni odgovarajući podaci za procenu njihove učestalosti. Dodatno, učestalost istih neželjenih reakcija može biti različita u zavisnosti od indikacije. Učestalost

neželjenih dejstava je definisana: veoma česta( ≥1/10); česta (≥1/100, <1/10); povremena (≥1/1000, <1/100); retka (≥1/10000, <1/1000); veoma retka (<1/10000).

Poremećaj krvi i limfnog sistema

Veoma retka: anemija, leukopenija, trombocitopenija

Poremećaj imunskog sistema

Retka: anafilaksa

Psihijatrijski poremećaji i poremećaji nervnog sistema

Česta: glavobolja, vrtoglavica

Veoma retka: agitacija, konfuzija, tremor, ataksija, dizartrija, halucinacije, psihotični simptomi, konvulzije, somnolencija, encefalopatija, koma.

Pomenuta neželjena dejstva su, u principu, reverzibilna i obično zapažena kod pacijenata sa oštećenjem bubrega, ili pacijenata sa drugim predisponirajućim faktorima (videti odeljak 4.4).

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Retka: dispneja

Gastrointestinalni poremećaji

Česta: mučnina, povraćanje, dijareja i bolovi u abdomenu.

Hepatobilijarni poremećaji

Retka: reverzibilno povećanje bilirubina i enzima vezanih za jetru Veoma retka: hepatitis, žutica

Poremećaj kože i potkožnog tkiva

Česta: svrab, osip (uključujući fotosenzitivnost) Povremena: urtikarija, ubrzano difuzno opadanje kose.

Kako je ovaj tip opadanja kose povezan sa širokim rasponom patoloških procesa i lekova, odnos između ovog događaja i primene aciklovira nije jasna.

Retka: angioedem

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Retka: povišena koncentracija kreatinina i uree u krvi

Veoma retka: akutna bubrežna insuficijencija, bol u bubrezima.

Bol u bubrezima može biti povezan sa bubrežnom insuficijencijom i kristalurijom.

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Česta: umor, groznica Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

Simptomi i znakovi: Aciklovir se samo delimično resorbuje iz gastrointestinalnog trakta. Pacijenti su u predoziranju unosili i do 20 g aciklovira odjednom, obično bez toksičnih efekata. Akcidentalno ponavljano predoziranje oralnog aciklovira tokom nekoliko dana bilo je povezano sa gastrointestinalnim efektima (kao što su mučnina i povraćanje) i neurološkim efektima (glavobolja i konfuzija).

Predoziranje intravenski primenjenog aciklovira rezultuje povišenjem serumskog kreatinina, povećanjem nivoa azota iz uree u krvi, i posledičnom bubrežnom insuficijencijom. Neurološki efekti, uključujući konfuziju, halucinacije, agitaciju, konvulzije i komu, opisani su u okviru intravenskog predoziranja.

Lečenje: Kod pacijenta treba brižljivo pratiti znakove toksičnosti. Hemodijaliza značajno povećava odstranjivanje aciklovira iz krvi i može, prema tome, da se smatra opcijom lečenja u slučaju simptomatskog predoziranja.

Farmakodinamika

Farmakoterapijska grupa: Antivirusni lekovi za sistemsku primenu.Nukleozidi i nukleotidi isključujući inhibitore reverzne transkiptaze ATC šifra: J05AB01

Aciklovir je sintetski purinski nukleozidni analog koji in vitro i in vivo inhibira aktivnost humanih herpes virusa, uključujući Herpes simplex virus (HSV) tip I i II i Varicella zoster virus (VZV).

Inhibitorna aktivnost aciklovira prema HSV I, HSV II i VZV je visoko selektivna. Enzim timidin kinaza (TK) normalne, neinficirane ćelije minimalno koristi aciklovir kao supstrat, tako da je toksičnost za ćelije domaćina kod sisara niska. Međutim, TK koju kodiraju HSV i VZV konvertuje aciklovir u aciklovir monofosfat, nukleozidni analog koji se dalje, pomoću ćelijskih enzima, konvertuje do difosfata i konačno do trifosfata. Aciklovir trifosfat interferira sa virusnom DNK polimerazom, inhibira replikaciju virusne DNK, što za posledicu ima prekid lanaca nakon njegove inkorporacije u virusnu DNK.

Produžena ili ponovljena primena aciklovira kod teško imunokompromitovanih osoba može dovesti do selekcije virusnih sojeva sa smanjenom osetljivošću, koji mogu da ne odgovore na kontinuiranu terapiju aciklovirom. Većina kliničkih izolata sa smanjenom osetljivošću bila je relativno deficijentna u virusnoj TK, ali su nalaženi i sojevi sa izmenjenom virusnom TK ili izmenjenom virusnom DNK polimerazom. In vitro izlaganje HSV izolata acikloviru može takođe da dovede do pojave manje osetljivih sojeva. Odnos između in vitro određene osetljivosti izolata HSV i kliničkog odgovora na terapiju aciklovirom nije jasan.

Farmakokinetika

Aciklovir se samo delimično resorbuje iz creva. Srednje maksimalne koncentracije u plazmi u stanju ravnoteže (CSSmax) nakon doza od 200 mg primenjenih na 4 sata bile su 3,1 mikromol (0,7 mikrogram/mL), a ekvivalentne minimalne koncentracije u plazmi (CSSmin) bile su 1,8 mikromola (0,4 mikrograma/mL).

Odgovarajuće CSSmax koncentracije nakon doza od 400 mg i 800 mg primenjenih na 4 sata bile su 5,3 mikromola (1,2 mikrograma/mL), odnosno 8 mikromol (1,8 mikrograma/mL), a odgovarajuće CSSmin koncentracije bile su 2,7 mikromola (0,6 mikrograma/mL) i 4 mikromola (0,9 mikrograma/mL).

Kod odraslih, terminalno poluvreme eliminacije aciklovira iz plazme posle intravenske primene iznosi oko 2,9 h. Najveći deo leka se u nepromenjenom obliku izlučuje putem bubrega. Renalni klirens aciklovira je značajno veći od klirensa kreatinina, što ukazuje da, osim glomerularne filtracije, i tubularna sekrecija doprinosi bubrežnoj eliminaciji leka. Jedini značajan metabolit aciklovira je 9-karboksimetoksi-metilguanin, koji čini 10 do 15% primenjene doze koja se otkrije u urinu. Kada se aciklovir aplikuje jedan sat posle davanja 1 grama probenecida, terminalno poluvreme eliminacije i PIK (površina ispod krive) povećavaju se za 18%, odnosno 40%.

Kod odraslih, srednje maksimalne koncentracije u plazmi u stanju ravnoteže (CSSmax) posle jednočasovne infuzije 2,5 mg/kg, 5 mg/kg i 10 mg/kg bile su, redom, 22,7 mikromola (5,1 mikrograma/mL), 43,6 mikromola (9,8 mikrograma/mL) i 92 mikromola (20,7 mikrograma/mL). Odgovarajuće minimalne koncentracije (CSSmin) 7 sati kasnije su bile 2,2 mikromola (0,5 mikrograma/mL), 3,1 mikromola (0,7

mikrograma/mL), odnosno 10,2 mikromola (2,3 mikrograma/mL).

Kod dece starije od 1 godine, slične srednje maksimalne (CSSmax) i minimalne (CSSmin) koncentracije registrovane su kada je doza od 5 mg/kg zamenjena sa 250 mg/m2, a doza od 10 mg/kg zamenjena sa 500 mg/m2. Kod novorođenčadi (0 do 3 meseca starosti) lečenih dozama od 10 mg/kg koje su primenjivane jednosatnom infuzijom svakih 8 sati, utvrđeno je da CSSmax iznosi 61,2 mikromola (13,8 mikrograma/mL), a CSSmin iznosi 10,1 mikromola (2,3 mikrograma/mL). Terminalno poluvreme eliminacije iz plazme kod tih pacijenata iznosilo je 3,8 h. Izdvojene grupe novorođenčadi tretiranih sa 15 mg/kg svakih 8 sati pokazali su približno proporcionalni porast doze sa Cmax 83,5 mikromola (18,8 mikrogram/mL) i Cmin od 14,1 mikromol (3,2 mikrogram/mL).

Kod starijih osoba, ukupni telesni klirens opada sa povećanjem starosti i udružen je sa smanjenjem klirensa kreatinina, s tim da je promena u terminalnom poluvremenu eliminacije mala.

Kod pacijenata sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom, utvrđeno je da je terminalno poluvreme eliminacije 19,5 h. Srednje poluvreme eliminacije aciklovira u toku hemodijalize iznosi 5,7 h. Plazmatske koncentracije aciklovira snižavale su se približno 60% tokom dijalize.

Koncentracije u cerebrospinalnoj tečnosti iznose približno 50% od odgovarajućih plazmatskih koncentracija. Vezivanje za proteine plazme je relativno malo (9 do 33%) i nema nagoveštaja u pogledu postojanja interakcija između lekova na nivou istiskivanja sa mesta vezivanja.


Paralele