Locamin® 500mg tableta

Osnovne informacije

Nema podataka.
Р -
Nema podataka.
tableta
HEMOFARM AD VRŠAC
HEMOFARM AD VRŠAC

Pakovanja

tableta; 500mg; blister, 1x10kom
-
-
-
Lista RFZO
Cena
Doplata
-
1123569
DDD
JKL

SmPC

Neograničen dostup možete dobiti prijavom ili besplatnom registracijom za Mediately račun. Ostali pregledi: 5

Terapijske indikacije

  • akutni jaki bolovi nakon povreda ili operacija,

  • kolike,

  • kancerski bolovi,

  • ostali akutni ili hronični jaki bolovi u slučaju da nisu indikovane druge terapijske mere,

  • visoka temperatura, koja ne reaguje na druge lekove

Doziranje i način primene

Doziranje

Doziranje zavisi od intenziteta bolova ili temperature i individualne osetljivosti kod reakcije na lek Locamin.

Generalno bi trebalo izabrati najmanju dozu koja kontroliše bol i temperaturu. Odrasli i adolescenti stariji od 15 godina (> 53 kg) mogu da uzimaju do 1000 mg po pojedinačnoj dozi. Maksimalno se tokom dana mogu primeniti 4 pojedinačne doze, u intervalima od 6 do 8 sati. Maksimalna dnevna doza je 4000 mg.

Vidljivo dejstvo može da se očekuje 30 do 60 minuta nakon oralne primene.

Sledeća tabela za doziranje sadrži preporučene pojedinačne doze i maksimalne dnevne doze.

Tabela doziranja za Locamin tablete 500 mg

Starost (telesna masa) Pojedinačna doza Maksimalna dnevna doza
Odrasli i adolescenti ≥ 15 godina (> 53 kg) 1-2 tablete (što odgovara 500- 1000 mg metamizol-natrijum, monohidrata) do 8 tableta (što odgovara 4000 mg metamizol-natrijum, monohidrata)

Deca i adolescenti mlađi od 15 godina

Primena Locamin film tableta kod dece mlađe od 15 godina se ne preporučuje zbog fiksnog sadržaja od 500 mg metamizola po tableti. Dostupni su i drugi oblici doziranja koji omogućavaju odgovarajuće doziranje kod dece i adolescenata mlađih od 15 godina.

Posebne grupe pacijenata

Stariji pacijenti, pacijenti lošeg opšteg stanja i pacijenti smanjenog klirensa kreatinina

Kod starijih pacijenata, pacijenata lošeg opšteg stanja i pacijenata sa smanjenim klirensom kreatinina, treba smanjiti dozu, pošto može da bude produžena ekskrecija metabolita metamizol-natrijum, monohidrata.

Oštećenje funkcije bubrega i jetre

Pošto je kod smanjene funkcije bubrega ili jetre brzina eliminacije smanjena, treba izbegavati ponavljanu primenu visokih doza. Kod kratkoročne primene nije potrebna redukcija doze. Još uvek nema dovoljno podataka o dugoročnoj primeni metamizol-natrijum, monohidrata kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega i jetre.

Trajanje primene

Trajanje primene zavisi od vrste i težine bolesti. Kod dugoročne terapije lekom Locamin potrebne su redovne kontrole krvne slike uključujući diferencijalnu krvnu sliku.

Način primene

Metamizol je dostupan u različitim farmaceutskim oblicima.

Način primene zavisi od željenog terapijskog efekta i stanja pacijenta. U mnogim slučajevima je dovoljna oralna primena da bi se ostvarilo zadovoljavajuće dejstvo. Ako je potrebno brzo dejstvo ili ako nije indikovano oralno ili rektalno davanje, preporučuje se intravenozna ili intramuskularna injekcija metamizol- natrijum, monohidrata. Kod izbora načina primene mora se imati na umu to, da je parenteralna primena leka povezana sa većim rizikom od anafilaktičkih odnosno anafilaktoidnih reakcija.

Tablete se uzimaju nesažvakane sa dosta tečnosti (npr. sa čašom vode).

Kontraindikacije

  • Preosetljivost na aktivnu supstancu ili ostale pirazolone ili pirazolidine (ovo se odnosi i na pacijente koji su nakon primene ovih supstanci reagovali sa npr. agranulocitozom) ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

  • Pacijenti sa poznatim sindromom astme usled dejstva analgetika ili sa poznatom intolerancijom prema analgeticima koja se manifestuje urtikarijom i angioedemom, tj. kod pacijenata koji reaguju sa bronhospazmom ili drugim oblicima anafilaktoidnih reakcija (npr. urtikarija, rinitis, angioedem) na salicilate, paracetamol ili ostale neopiodne analgetike kao npr. diklofenak, ibuprofen, indometacin ili naproksen,

  • Poremećaj funkcije koštane srži (npr. nakon lečenja citostaticima) ili oboljenja hematopoetskog sistema,

  • Genetski uslovljen deficit glukoza-6-fosfat-dehidrogenaze (opasnost od hemolize),

  • Akutna intermitentna hepatična porfirija (opasnost zbog provociranja napada porfirije),

  • Poslednji trimestar trudnoće (videti odeljak 4.6).

Posebna upozorenja

Lek Locamin sadrži derivat pirazolona metamizol-natrijum, monohidrat i ispoljava retke, ali opasne po život rizike od pojave šoka i agranulocitoze (videti odeljak 4.8).

Pacijenti koji ispoljavaju anafilaktoidne reakcije na lek Locamin, naročito su ugroženi, jer na isti način mogu reagovati i na druge neopioidne analgetike.

Pacijenti koji pokazuju anafilaktičku ili neku drugu imunsku reakciju (npr. agranulocitozu) na lek Locamin, naročito su ugroženi, jer na isti način mogu reagovati i na ostale pirazolone i pirazolidine.

Kod pacijenata koji pokazuju anafilaktičku ili neku drugu imunološku reakciju na pirazolone, pirazolidine ili ostale nenarkotičke analgetike takođe postoji visoki rizik, da će na isti način reagovati na lek Locamin.

Agranulocitoza

Još kod pojave neutropenije (< 1.500 neutrofila/mm3) terapija se mora odmah prekinuti i pratiti kompletna krvna slika, sve do normalizacije njenih vrednosti.

Pacijente treba savetovati da odmah prekinu primenu ovog leka i potraže lekarsku pomoć ukoliko se jave sledeći znaci i simptomi: neočekivano pogoršanje opšteg stanja (kao što je groznica, drhtavica, bol u grlu, otežano gutanje), povišena temperatura koja ne pada ili pojava povišene temperature i bolne promene na sluzokoži, naročito u regiji usta, nosa i ždrela ili u genitalnoj ili analnoj regiji. Primena leka Locamin mora odmah da se obustavi i da se izvrši kontrola krvne slike (uključujući diferencijalnu krvnu sliku). Ne sme da se čeka da stignu rezultati laboratorijskih ispitivanja kako bi se prekinula terapija (videti odeljak 4.8).

Trombocitopenija

Ako se jave znaci trombocitopenije kao što je pojačana sklonost ka krvarenju i petehije na koži i sluzokoži (videti odeljak 4.8), mora se odmah prekinuti primena leka Locamin i kontrolisati krvna slika (uključujući diferencijalnu krvnu sliku). Ne sme da se čeka da stignu rezultati laboratorijskih ispitivanja kako bi se prekinula terapija.

Pancitopenija

Kod pojave pancitopenije mora odmah da se prekine terapija i da se prati kompletna krvna slika sve dok se ne normalizuje (videti odeljak 4.8). Sve pacijente bi trebalo upozoriti, da treba odmah da potraže lekara ako se za vreme terapije pojave znaci bolesti i simptomi koji ukazuju na diskraziju krvi (npr. opšta slabost, infekcija, uporna temperatura, hematomi, krvarenja, bledilo).

Anafilaktičke/anafilaktoidne reakcije

Prilikom izbora načina primene mora se imati na umu to, da je parenteralno davanje leka metamizol- natrijum, monohidrata povezano sa povećanim rizikom od pojave anafilaktičkih odnosno anafilaktoidnih reakcija.

Opasnost od moguće pojave ozbiljnih anafilaktoidnih reakcija na Locamin značajno je povećana kod pacijenata sa:

  • sindromom astme usled dejstva analgetika ili kod pacijenata sa intolerancijom na analgetike koja se manifestuje urtikarijom i/ili angioedemom (videti odeljak 4.3),

  • bronhijalnom astmom, naročito ako istovremeno imaju rinosinuzitis i nosne polipe,

  • hroničnom urtikarijom,

  • intolerancijom na boje (npr. tartrazin) ili konzervanse (npr. benzoati),

  • intolerancijom na alkohol. Takvi pacijenti reaguju već na male količine alkoholnih pića sa simptomima kao što su kijanje, suzenje očiju i jako crvenilo lica. Takva intolerancija na alkohol može ukazivati na do tada nedijagnostikovan sindrom astme usled dejstva analgetika (videti odeljak 4.3).

Do anafilaktičkog šoka može doći pre svega kod osetljivih pacijenata. Zato je potreban poseban oprez prilikom primene kod pacijenata sa astmom ili atopijom.

Pre davanja leka Locamin, od pacijenta se moraju uzeti odgovarajući podaci. Kod pacijenata kod kojih postoji povećan rizik od pojave anafilaktoidnih reakcija, lek Locamin se sme dati samo nakon pažljive procene mogućih rizika u odnosu na očekivanu korist (videti i odeljak 4.3). Ako se lek Locamin primenjuje u takvim slučajevima, pacijent treba da je pod strogim lekarskim nadzorom uz obezbeđene mere za urgentnu pomoć.

Ozbiljne kožne reakcije

Postoje izveštaji o životno opasnim kožnim reakcijama pri primeni metamizol-natrijum, monohidrata, Stevens-Johnson-ovom sindromu (SJS) i toksičnoj epidermalnoj nekrolizi (TEN). Ako se razviju simptomi ili znaci SJS ili TEN (kao što je progresivni osip na koži, često sa plikovima ili lezijama sluzokože), terapija lekom Locamin mora odmah da se prekine i ne sme se ponovo uvoditi ni u kom slučaju.

Pacijente treba upozoriti na pomenute znake i simptome i pažljivo pratiti reakcije na koži, posebno u prvim nedeljama terapije.

Izolovane hipotenzivne reakcije

Metamizol-natrijum, monohidrat može izazvati hipotenzivne reakcije (videti i odeljak 4.8). Ove reakcije mogu zavisiti od doze. Veća je mogućnost nastanka kod parenteralne nego kod enteralne primene.

Opasnost od nastanka takvih reakcija takođe je povećana kod:

  • suviše brze intravenske injekcije (videti odeljak 4.2),

  • pacijenata sa npr. već postojećom hipotenzijom, hipovolemijom ili dehidratacijom, poremećajem cirkulacije ili početkom cirkulatornog šoka (kao npr. kod pacijenata sa infarktom miokarda ili politraumom),

  • pacijenata sa visokom temperaturom.

Zato je kod ovih pacijenata neophodno pažljivo proveriti indikaciju kao i pažljivo ih pratiti. U cilju smanjenja rizika od hipotenzivne reakcije treba preduzeti određene preventivne mere (npr. stabilizacija krvotoka).

Lek Locamin sme da se primenjuje samo uz pažljivo praćenje hemodinamskih parametara kod pacijenata kod kojih po svaku cenu treba izbeći smanjenje krvnog pritiska, kao npr. kod teške koronarne srčane bolesti ili relevantnih stenoza moždanih krvnih sudova.

Kod pacijenata sa smanjenom funkcijom bubrega ili jetre, Locamin bi trebalo primeniti samo nakon stroge procene koristi i rizika i odgovarajućih mera opreza (videti odeljak 4.2).

Pre primene leka Locamin, od pacijenta se moraju uzeti odgovarajući podaci. Kod pacijenata sa povećanim rizikom od anafilaktoidnih reakcija, Locamin sme da se koristi samo nakon pažljive procene mogućih rizika u odnosu na očekivanu korist. Ukoliko se Locamin primenjuje u takvim slučajevima, pacijent treba da je pod strogim lekarskim nadzorom uz obezbeđene mere za urgentnu pomoć.

Natrijum

Ovaj lek sadrži 1,42 mmol (32,7 mg) natrijuma po tableti. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Interakcije

Metamizol-natrijum, monohidrat može uticati na smanjenje koncentracije ciklosporina u serumu. Zbog toga se njegove vrednosti moraju kontrolisati ukoliko se primenjuje istovremeno sa lekom Locamin.

U slučaju istovremene primene leka Locamin i hlorpromazina može nastati teška hipotermija.

Dodatna primena metamizola sa metotreksatom može povećati hematotoksičnost metotreksata, naročito kod starijih pacijenata. Zato treba izbegavati ovu kombinaciju.

Pri istovremenoj primeni, metamizol-natrijum, monohidrat može smanjiti dejstvo acetilsalicilne kiseline na inhibiciju agregacije trombocita. Zbog toga metamizol-natrijum, monohidrat treba sa oprezom primenjivati kod pacijenata koji koriste niske doze acetilsalicilne kiseline za kardioprotektivno dejstvo.

Metamizol-natrijum, monohidrat može smanjiti koncentraciju bupropiona u krvi. Zbog toga je potreban oprez u slučaju istovremene primene metamizola i bupropiona.

Za lekove iz klase pirazolona je poznato da može doći do interakcije sa oralnim antikoagulansima, kaptoprilom, litijumom i triamterenom kao i do promene efikasnosti antihipertenziva i diuretika. Nije poznato u kojoj meri metamizol-natrijum, monohidrat dovodi do ovih interakcija.

Uticaj na metode ispitivanja

Za vreme terapije metamizol-natrijum, monohidratom pacijenti su prijavljivali greške laboratorijske dijagnostike kod ispitivanja koja se zasnivaju na Trinderovoj reakciji ili reakcijama sličnim Trinderovoj (npr. određivanje nivoa kreatinina, triglicerida, HDL holesterola ili mokraćne kiseline u serumu).

Trudnoća i dojenje

Trudnoća

Ne postoji dovoljno podataka za upotrebu metamizol-natrijum, monohidrata kod trudnica.

Na temelju objavljenih podataka za trudnice koje su bile izložene metamizol-natrijum, monohidratu u toku prvog trimestra (n = 568) nisu ustanovljeni dokazi za teratogene ili embriotoksične efekte. U pojedinačnim slučajevima može biti prihvatljiva primena pojedinačne doze metamizol-natrijum, monohidrata tokom prvog i drugog trimestra kada ne postoje druge opcije lečenja. Međutim, po pravilu se primena metamizol-natrijum, monohidrata ne preporučuje u prvom i drugom trimestru. Primena u trećem trimestru povezana je sa fetotoksičnim efektima (oštećenje funkcije bubrega i zatvaranja ductus arteriosusa) pa je zbog toga primena metamizol-natrijum, monohidrata kontraindikovana u trećem trimestru trudnoće (videti odeljak 4.3). U slučaju slučajne primene metamizol-natrijum, monohidrata u trećem trimestru, potrebno je ultrazvukom i ehokardiografijom kontrolisati amnionsku tečnost i duktus arteriozus. Iako je metamizol-natrijum, monohidrat slab inhibitor sinteze prostaglandina, ne može se isključiti mogućnost perinatalnih komplikacija zbog smanjene agregacije trombocita kod deteta i majke.

Metamizol-natrijum, monohidrat prolazi kroz placentu.

U studijama na životinjama metamizol-natrijum, monohidrat je pokazao reproduktivnu toksičnost, ali nije pokazao teratogene efekte (videti odeljak 5.3).

Dojenje:

Produkti razgradnje metamizol-natrijum, monohidrata prelaze u majčino mleko u značajnim količinama pa se rizik za odojče ne može isključiti. Zbog toga se posebno mora izbegavati ponovljena primena metamizol- natrijum, monohidrata u periodu dojenja. U slučaju jednokratne primene metamizol-natrijum, monohidrata, majkama se savetuje izmuzavanje i bacanje izmuzenog mleka tokom 48 sati od primene.

Upravljanje vozilom

U preporučenom doznom opsegu nije poznat uticaj na sposobnost koncentracije i reagovanja. Međutim, iz predostrožnosti, bar u slučaju većih doza, trebalo bi uzeti u obzir mogućnost uticaja i odustati od rukovanja mašinama, upravljanja vozilima ili od ostalih opasnih aktivnosti. Ovo se naročito odnosi na kombinaciju sa alkoholom.

Neželjena dejstva

Učestalost neželjenih dejstava zasniva se na sledećim kategorijama:

Veoma često (≥1/10) Često (≥1/100 do <1/10)

Povremeno (≥1/1000 do <1/100) Retko (≥1/10000 do <1/1000) Veoma retko (<1/10000)

Nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Retko: leukopenija

Veoma retko: agranulocitoza, uključujući i slučajeve sa smrtnim ishodom, trombocitopenija.

Nepoznate učestalosti: aplastična anemija, pancitopenija, uključujući i slučajeve sa smrtnim ishodom.

Ove reakcije mogu da se pojave i onda, ako u slučaju ranije primene metamizol-natrijum, monohidrata nije bilo komplikacija.

Postoje pojedinačne indicije, po kojima rizik od nastajanja agranulocitoze može biti povećan, ukoliko se metamizol-natrijum, monohidrat primenjuje duže od nedelju dana.

Ova reakcija ne zavisi od doze i može da se pojavi u svakom trenutku lečenja. Ona se manifestuje visokom temperaturom, groznicom, bolovima u grlu, tegobama pri gutanju kao i zapaljenjem u predelu usne šupljine, nosa, ždrela i genitalnog ili analnog predela. Kod pacijenata koji primaju antibiotike, ovi znaci mogu biti minimalno izraženi. Otok limfnih žlezda ili slezine je neznatan ili sasvim izostaje. Sedimentacija krvi je jako ubrzana, broj granulocita je znatno smanjen ili oni u potpunosti izostaju. Nalazi za hemoglobin, eritrocite i trombocite, uglavnom, ali ne uvek, pokazuju normalne vrednosti (videti odeljak 4.4).

Za oporavak je od odlučujućeg značaja momentalno obustavljanje primene. Preporuka je da se odmah, pre dobijanja rezultata laboratorijskih analiza, obustavi primena leka ako dođe do neočekivanog pogoršanja opšteg stanja, ukoliko temperatura ne pada ili se vraća, ili se javljaju bolne promene na sluzokoži u predelu usta, nosa i ždrela.

Tipični znaci trombocitopenije obuhvataju pojačanu sklonost ka krvarenju i petehije na koži i sluzokoži.

U slučaju pojave pancitopenije terapija odmah mora da bude prekinuta i mora da bude praćena kompletna krvna slika sve dok se ne normalizuje (videti odeljak 4.4).

Poremećaji imunskog sistema

Retko: anafilaktoidne ili anafilaktičke reakcije*

Veoma retko: sindrom astme indukovan analgeticima.

Kod pacijenata sa sindromom astme indukovane analgeticima manifestuju se reakcije intolerancije obično u obliku napada astme.

Nepoznate učestalosti: anafilaktički šok*.

*Ove reakcije se mogu javiti naročito nakon parenteralne aplikacije, mogu da budu ozbiljne i opasne po život, u nekim slučajevima čak sa smrtnim ishodom. Mogu da se pojave i onda ako se metamizol-natrijum, monohidrat u ranijim slučajevima davao bez komplikacija.

Ovakve reakcije se mogu javiti tokom primene injekcije odnosno neposredno posle uzimanja, ali i nekoliko sati kasnije. One se najčešće javljaju tokom prvog sata nakon primene leka. Lakše reakcije se manifestuju tipično kao reakcije na koži i sluzokoži (kao npr. svrab, peckanje, crvenilo, urtikarija, edem), dispneja i ređe kao gastrointestinalne tegobe. Takve blaže reakcije mogu preći u teže oblike sa generalizovanom urtikarijom, teškim angioedemom (i u predelu larinksa), teškim bronhospazmom, poremećajima srčanog ritma, padom krvnog pritiska (ponekad i sa prethodnim rastom krvnog pritiska) i cirkulatornim šokom.

Iz navedenih razloga u slučaju pojave reakcija na koži treba odmah obustaviti primenu leka Locamin.

Kardiološki poremećaji

Nepoznate učestalosti: Kounis-ov sindrom

Vaskularni poremećaji

Povremeno: hipotenzivne reakcije u toku ili nakon primene leka, koje mogu biti farmakološki uslovljene i nisu praćene drugim znacima anafilaktoidne ili anafilaktičke reakcije. Takva reakcija može dovesti do ozbiljnog pada krvnog pritiska. Brza intravenska injekcija povećava rizik od pojave hipotenzivne reakcije.

I kod hiperpireksije, u zavisnosti od primenjene doze leka, može doći do kritičnog pada krvnog pritiska bez drugih znakova reakcije preosetljivosti.

Gastrointestinalni poremećaji

Nepoznate učestalosti: Postoje izveštaji o slučajevima gastrointestinalnog krvarenja.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Povremeno: exanthema medicamentosum fixum. Retko: osip (npr. makulopapulozni egzantem).

Veoma retko: Stevens-Johnson-ov sindrom ili toksična epidermalna nekroliza (prekinuti terapiju, videti odeljak 4.4).

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema

Veoma retko: akutno pogoršanje funkcije bubrega, pri čemu se veoma retko može razviti proteinurija, oligurija ili anurija, odnosno akutna bubrežna insuficijencija; akutni intersticijalni nefritis.

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Postoje izveštaji o crvenoj prebojenosti urina, čiji je uzrok postojanje metabolita metamizol-natrijum, monohidrata, rubazonske kiseline, u bezazlenoj, maloj koncentraciji.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

Simptomi predoziranja

Kod akutnog predoziranja uočena je mučnina, povraćanje, bolovi u predelu abdomena, oštećenje funkcije bubrega/akutna bubrežna insuficijencija (npr. u vidu intersticijalnog nefritisa), a retko i simptomi od strane CNS-a (vrtoglavica, somnolencija, koma, konvulzije), takođe se javlja i pad krvnog pritiska, do šoka i tahikardije.

Posle primene veoma visokih doza, izlučivanje rubazonske kiseline može prouzrokovati crvenu prebojenost urina.

Terapijske mere u slučaju predoziranja

Za metamizol-natrijum, monohidrat nije poznat specifičan antidot. Ukoliko je od aplikacije metamizol- natrijum, monohidrata prošlo malo vremena, može se pokušati sa merama za ograničavanje resorpcije leka u organizmu primenom mera primarne detoksikacije (npr. gastrična lavaža) ili mera za smanjenje resorpcije (npr. aktivni ugalj). Glavni metabolit (4-N-metilaminoantipirin) se može eliminisati hemodijalizom, hemofiltracijom, hemoperfuzijom ili filtracijom plazme.

Terapija intoksikacije, kao i prevencija teških komplikacija, može iziskivati opštu i specijalnu intenzivnu kontrolu i lečenje.

Farmakodinamika

Farmakoterapijska grupa: analgetici, pirazoloni. ATC šifra: N02BB02

Metamizol-natrijum, monohidrat je derivat pirazolona i poseduje analgetički, antipiretički i spazmolitički efekat. Mehanizam delovanja nije u potpunosti objašnjen. Neki eksperimentalni rezultati su pokazali da metamizol-natrijum, monohidrat i glavni metabolit (4-N-metilaminoantipirin) imaju centralni i periferni mehanizam delovanja.

Farmakokinetika

Metamizol-natrijum, monohidrat se, nakon oralne primene, kompletno hidrolizuje do farmakološki aktivnog 4-N-metilaminoantipirina (MAA). Biološka raspoloživost MAA iznosi oko 90% i neznatno je viša nakon oralne primene nego nakon parenteralne primene. Istovremena primena hrane sa lekom nije imala značajan uticaj na kinetiku metamizol-natrijum, monohidrata.

Glavni metabolit metamizola, MAA, metaboliše se dalje u jetri oksidacijom i demetilacijom, a zatim acetilacijom.

Klinička efikasnost je zasnovana uglavnom na MAA, a u nekom stepenu i na metabolitu 4-aminoantipirin (AA). Vrednost PIK za AA iznosi oko 25% od vrednosti PIK za MAA. Metaboliti 4-N-acetilaminoantipirin (AAA) i 4-N-formilaminoantipirin (FAA) nisu farmakološki aktivni.

Treba napomenuti da svi metaboliti imaju nelinearnu farmakokinetiku. Klinički značaj ovog fenomena je nepoznat. U kratkoročnoj terapiji, akumulacija metabolita je od manjeg značaja.

Metamizol-natrijum, monohidrat prolazi kroz placentu. Metaboliti metamizol-natrijum, monohidrata se izlučuju u majčino mleko.

Vezivanje za proteine plazme iznosi 58% za MAA, za AA 48%, 18% za FAA i 14% za AAA.

Nakon intravenske primene, poluvreme eliminacije metamizol-natrijum, monohidrata iznosi oko 14 minuta. Oko 96% radioaktivno obeležene doze se izlučuje putem urina nakon intravenske primene i oko 6% putem fecesa. Nakon primene pojedinačne oralne doze, identifikovano je 85% metabolita izlučenih urinom. Od ovih je bilo 3±1% MAA, 6±3% AA, 26±8% AAA i 23±4% FAA. Renalni klirens nakon primene pojedinačne oralne doze 1 g metamizol-natrijum, monohidrata za MAA iznosio je 5±2 mL/min 38±13 mL/min za AA, 61±8 mL/min za AAA i 49±5 mL/min za FAA. Poluvremena eliminacije za metabolite su bila 2,7±0,5 sati za MAA, 3,7±1,3 sati za AA, 9,5±1,5 sati za AAA i 11,2±1,5 sati za FAA.

Stariji pacijenti i pacijenti sa insuficijencijom jetre

U lečenju starijih pacijenata, vrednost PIK se povećava od 2 do 3 puta. Nakon primene pojedinačne oralne doze kod pacijenata sa cirozom jetre poluvreme eliminacije MAA i FAA se povećava 3 puta, dok se

poluvreme eliminacije AA i AAA nije povećavalo u istom opsegu. Kod ovih pacijenata je potrebno izbegavati primenu visokih doza.

Deca i adolescenti

Deca pokazuju bržu eliminaciju metabolita nego odrasli.

Oštećenje funkcije bubrega

Dostupni podaci kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega pokazuju smanjenu brzinu eliminacije nekih metabolita (AAA i FAA). Zato je kod ovih pacijenata potrebno izbegavati primenu visokih doza.

Bioraspoloživost

Ispitivanje bioraspoloživosti film tablete sprovedeno 1987. na 12 ispitanika u poređenju sa referentnim preparatom (i.v. aplikacija za 2 minuta) za 4-MAA imalo je sledeći rezultat:

Film tableta (1g) i.v. aplikacija (1g)
Maksimalna koncentracija leka u plazmi (Cmax) [mg/L] 17,3 ± 7,54 56,5 ± 12,2
Vreme maksimalne koncentracije leka u plazmi (tmax) [h] 1,42 ± 0,54 kraj injektovanja
Površina pod krivom koncentracija-vreme (AUC) [mg x h/L] 80,9 ± 34,1 71,2 ± 13,7

(vrednosti u tabeli su prikazane kao srednja vrednost i standardno odstupanje)

Apsolutna bioraspoloživost film tablete mereno u odnosu na PIK vrednost za 4-MAA koncentraciju u plazmi, iznosi 93%.

Srednja vrednost koncentracije u plazmi u poređenju sa referentnim preparatom u dijagramu koji prikazuje koncentraciju i vreme:


Paralele