Cefuroksim 1500mg prašak za rastvor za injekciju/infuziju

Osnovne informacije

B - Lekovi koji se primenjuju u toku ambulantnog odnosno bolničkog lečenja uzdravstvenim ustanovama
СЗ -
Nema podataka.
prašak za rastvor za injekciju/infuziju
GALENIKA AD BEOGRAD
GALENIKA AD BEOGRAD

Pakovanja

prašak za rastvor za injekciju/infuziju; 1500mg; bočica staklena, 1x1500mg
B
138,20 DIN
0,00 DIN
Lista RFZO
Cena*
Doplata
3 g
0321025
DDD
JKL
* Cena direktno preuzeta sa RFZO.
prašak za rastvor za injekciju/infuziju; 1500mg; bočica staklena, 10x1500mg
-
-
-
Lista RFZO
Cena
Doplata
-
0321876
DDD
JKL

SmPC

Neograničen dostup možete dobiti prijavom ili besplatnom registracijom za Mediately račun. Ostali pregledi: 5

Terapijske indikacije

Cefuroksim je indikovan za lečenje dole navedenih infekcija kod odraslih i dece, uključujući novorođenčad (videti odeljke 4.4 i 5.1).

  • Vanbolnička pneumonija

  • Akutna egzarcerbacija hroničnog bronhitisa

  • Komplikovane infekcije urinarnog trakta, uključujući pijelonefritis

  • Infekcije mekih tkiva: celulitis, erizipel i infekcije rane

  • Intraabdominalne infekcije (videti odeljak 4.4)

  • Profilaksa infekcija kod gastrointestinalnih (uključujući ezofagealne), ortopedskih, kardiovaskularnih i ginekoloških operacija (uključujući carski rez)

  • Lečenje i prevencija infekcija kod kojih je verovatno da su uključeni anaerobni mikroorganizmi, cefuroksim treba primenjivati u kombinaciji sa drugim antibakterijskim lekovima.

    Za odgovarajuću primenu antibakterijskih lekova treba razmotriti zvanične smernice.

Doziranje i način primene

Tabela 1. Odrasli i deca ≥ 40 kg

Indikacije Doziranje
Vanbolička pneumonija i akutna egzarcerbacija hroničnog bronhitisa 750 mg svakih 8 sati (intravenski ili intramuskularno)
Infekcije mekih tkiva: celulitis, erizipel i infekcije rane
Intraabdominalne infekcije
Komplikovane urinarne infekcije, uključujući pijelonefritis 1,5 g svakih 8 sati (intravenski)
Teške infekcije 750 mg svakih 6 sati (intravenski) 1,5 g svakih 8 sati (intravenski)
Profilaksa infekcija kod gastrointestinalnih, ginekoloških (uključujući carski rez) i ortopedskih operacija 1,5 g sa indukcijom anestezije. To može biti zamenjeno sa dve doze od 750 mg (intramuskularno) nakon 8 sati i 16 sati
Profilaksa infekcije kod kardiovaskularnih i ezofagealnih operacija 1,5 g sa indukcijom anestezije praćeno sa 750 mg (intramuskularno) svakih 8 sati u naredna 24 sata

Tabela 2. Deca < 40 kg

Odojčad i mala deca > 3 nedelje i deca < 40 kg Odojčad (od rođenja do 3 nedelje)
Vanbolička pneumonija 30 do 100 mg/kg/dan (intravenski) kao 3 ili 4 podeljene doze; doza od 60 mg/kg/dan je odgovarajuća za većinu infekcija 30 do 100 mg/kg/dan
(intravenski) kao 2 ili 3 podeljene doze (videti odeljak 5.2)
Komplikovane urinarne infekcije, uključujući pijelonefritis
Infekcije mekih tkiva: celulitis, erizipel i
infekcije rane
Intraabdominalne infekcije

Oštećenje bubrežne funkcije

Cefuroksim se prvenstveno izlučuje putem bubrega. Zato, kao i sa drugim antibioticima, kod pacijenata sa značajno oštećenom bubrežnom funkcijom preporučuje se smanjenje doze leka da bi se kompenzovalo njegovo sporije izlučivanje.

Tabela 3. Preporučene doze za cefuroksim kod oštećenja bubrežne funkcije

Klirens kreatinina T1/2 (sati) Doza (mg)
> 20 mL/min/1,73 m2 1,7–2,6 Nije neophodno smanjiti standardnu dozu (750 mg do 1,5 g tri puta dnevno).
10-20 mL/min/1,73 m2 4,3–6,5 750 mg dva puta dnevno
< 10 mL/min/1,73 m2 14,8–22,3 750 mg jednom dnevno
Pacijenti na hemodijalizi 3,75 Dozu od 750 mg treba dati intravenski ili intramuskularno na kraju svake dijalize; u dodatku parenteralnoj primeni, cefuroksim natrijum može biti inkorponiran u peritonealnoj dijaliznoj tečnosti (obično 250 mg za svaka 2 litra dializne tečnosti).
Pacijenti sa bubrežnom insuficijencijom na kontinuiranoj arteriovenskoj hemodijalizi (CAVH) ili hemofiltraciji (HF) sa visokim fluksom u jedinici intenzivne nege 7,9–12,6 (CAVH) 1,6 (HF) 750 mg dva puta dnevno; za HF sa niskim fluksom, praćeno sa preporučenom dozom kod oštećenja bubrežne funkcije

Oštećenje funkcije jetre

Cefuroksim se prvenstveno izlučuje putem bubrega. Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre se ne očekuje da utiče na farmakokinetiku cefuroksima.

Način primene

Cefuroksim treba primeniti u vidu intravenske injekcije u trajanju od 3 do 5 minuta direktno u venu ili kao kap po kap, ili u vidu infuzije od 30 do 60 minuta, ili dubokom intramuskularnom injekcijom.

Intramuskularnu injekciju treba dobro ubrizgati u masu relativno velikog mišića i ne više od 750 mg na jednom mestu. Doze veće od 1,5 g trebalo bi davati intravenski.

Instrukcije za pripremu leka pre primene navedene su u tački 6.6.

Kontraindikacije

  • Preosetljivost na cefuroksim

  • Preosetljivost na cefalosporinske antibiotike

  • Istorija teške preosetljivosti (npr. anafilaktička reakcija ) na bilo koji tip beta-laktamskih antibiotika (penicilini, monobaktami i karbapenemi)

Posebna upozorenja

Reakcije preosetljivosti

Kao i sa svim beta-laktamskim antibioticima prijavljene su teške reakcije preosetljivosti koje mogu dovesti i do smrti pacijenta. U slučaju teških reakcija preosetljivosti, lečenje cefuroksimom treba odmah prekinuti i započeti sa odgovarajućim hitnim merama.

Pre početka lečenja, trebalo bi ustanoviti da li pacijent u istoriji bolesti ima teške reakcije preosetljivosti na cefuroksim, druge cefalosporine ili bilo koji drugi tip beta-laktamskih antibiotika. Neophodan je oprez ako se cefuroksim daje pacijentima koji u istoriji bolesti imaju preosetljivost (koja nije teška) na druge beta-laktamske antibiotike.

Istovremena primena sa snažnim diureticima ili aminoglikozidima

Visoke doze cefalosporinskih antibiotika trebalo bi da da se daju uz oprez pacijentima koji primaju istovremeno snažne diuretike kao što je furosemid ili aminoglikozide. Prijavljeni su slučajevi oštećenja bubrega kada su se primenjivane ove kombinacije lekova. Treba kontrolisati bubrežnu funkciju kod starijih osoba, kao i kod onih sa već postojećim oštećenjem bubrežne funkcije (videti odeljak 4.2).

Prekomeran rast neosetljivih mikroorganizama

Primena cefuroksima može rezultirati prekomernim rastom Candida. Produžena primena može takođe rezultirati prekomernim rastom drugih neosetljivih mikroorganizama (npr. Enterococci i Clostridium difficile), koja može zahtevati prekid lečenja (videti odeljak 4.8).

Pseudomembranozni kolitis koji se javlja pri upotrebi antibiotika je prijavljen kod upotrebe cefuroksima i rangiran je po težini od blagih do po život ugrožavajućih.

Ovu dijagnozu bi trebalo razmotriti kod pacijenata sa dijarejom za vreme ili posle primene cefuroksima (videti odeljak 4.8.). Trebalo bi razmotriti prekid terapije cefuroksimom i primenu specifične terapije za Clostridium difficile. Lekovi koji inhibiraju peristaltiku ne bi trebalo da se daju.

Intraabdominalne infekcije

Na osnovu spektra dejstva, cefuroksim nije odgovarajući za lečenje infekcija izazvanih gram-negativnim nefermentirajućim bakterijama (videti odeljak 5.1).

Interferencija sa dijagnostičkim testovima

Pojava pozitivnog Coombs-ovog testa je udruženo sa primenom cefuroksima što može da interferira sa ispitivanjem unakrsnih reakcija krvi (videti odeljak 4.8).

Cefuroksim može blago interferirati sa redukcionim metodama za utvrđivanje glikozurije na bazi bakra (Benedict- ova, Fehling-ova, Clinitest). Ipak, ovo ne dovodi do lažno-pozitivnih rezultata kao kod drugih cefalosporina.

Lažno negativan rezultat se može javiti kod fericijanid testa, preporučuje se da se kod pacijenata koji primaju cefuroksim, za određivanje nivoa glukoze u krvi/plazmi koriste metode na bazi glukoza-oksidaze ili heksokinaze.

Važne informacije o supstancama leka

Cefuroksim prašak za rastvor za injekciju/infuziju sadrži natrijum. Ovo treba uzeti u obzir kod pacijenata koji su na dijeti sa kontrolisanim unosom natrijuma..

Interakcije

Cefuroksim može uticati na crevnu floru, dovodeći do smanjene resorpcije estrogena i smanjenje efikasnosti kombinovanih oralnih kontraceptiva.

Cefuroksim se izlučuje glomerularnom i tubularnom sekrecijom.

Ne preporučuje se istovremena primena probenecida zato što produžava izlučivanje antibiotika i dovodi do povećanja maksimalne koncentracije u serumu.

Potencijalni nefrotoksični lekovi i diuretici Henleove petlje

Lečenje visokim dozama cefalosporina trebalo bi sprovesti uz oprez kod pacijenata koji uzimaju snažne diuretike (kao što je furosemid) ili potencijalno nefrotoksične lekove (kao što su aminoglikozidni antibiotici), pošto se oštećenje bubrežne funkcije kod takve kombinacije ne može isključiti.

Druge interakcije

Određivanje koncentracije glukoze u krvi/plazmi: videti odeljak 4.4.

Istovremena primena sa oralnim antikoagulansima može dovesti do porasta INR (international normalised ratio).

Trudnoća i dojenje

Trudnoća

Postoje ograničeni podaci o upotrebi cefuroksima kod trudnica. Studije na životinjama nisu pokazale reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Cefuroksim treba propisati trudnicama samo ukoliko korist prevazilazi rizik.

Pokazano je da cefuroksim prolazi placentu i postiže terapijske koncentracije u amnionskoj tečnosti i pupčanoj krvi nakon intramuskularne ili intravenske doze za majku.

Dojenje

Cefuroksim se izlučuje putem mleka u malim količinama. Neželjene reakcije pri terapijskim dozama se ne očekuju, mada se rizik od dijareje i gljivične infekcije mukoznih membrana ne može isključiti. Mora biti doneta odluka da li nastaviti sa dojenjem ili prekinuti/apstinirati od terapije cefuroksimom s obzirom na korist dojenja za dete i korist terapije za ženu.

Fertilitet

Ne postoje studije o dejstvu cefuroksim natrijuma na fertilitet kod ljudi. Reproduktivne studije na životinjama nisu pokazale dejstvo na fertilitet.

Upravljanje vozilom

Nema studija o dejstvima cefuroksima na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, zasnovano na poznatim neželjenim reakcijama, malo je verovatno da cefuroksim utiče na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Neželjena dejstva

Najčešće neželjene reakcije su neutropenija, eozinofilija, prolazno povećanje enzima jetre ili biliburina, posebno kod pacijenata sa već postojećim oboljenjem jetre, ali ne postoji dokaz o štetnom dejstvu na jetru i reakcije na mestu injekcije. Procenjena je frekvencija kategorija dodeljena neželjenim reakcijama, dole navedenim. Za većinu reakcija nisu dostupni podaci za izračunavanje učestalosti. Pored toga, incidenca neželjenih reakcija u vezi sa cefuroksim natrijumom može varirati saglasno sa indikacijom.

Podaci iz kliničkih ispitivanja su korišćeni za određivanje učestalosti od veoma čestih do retkih neželjenih reakcija. Procena učestalosti svih drugih neželjenih reakcija (tj. onih koji se pojavljuju na <1/10000) je uglavnom određivana korišćenjem postmarketinških podataka, i odnose se na stopu izveštavanja a ne na pravu učestalost.

Neželjene reakcije su klasifikovane prema MedDRA bazi podataka klasa sistema organa. Učestalost neželjenih dejstava je navedena na sledeći način: veoma često ( 1/10), često ( 1/100 do <1/10), povremeno ( 1/1000 do

<1/100), retko ( 1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000) i nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka).

Sistem klase organa Često Povremeno Nepoznate učestalosti
Infekcije i infestacije prekomeran rast Candida, prekomeran rast Clostridium difficile
Poremećaji krvi i limfnog sistema neutropenija, eozinofilija, smanjen hemoglobin leukopenija, pozitivan Coombs-ov test trombocitopenija, hemolitička anemija
Poremećaji imunskog sistema groznica na lek, intersticijalni nefritis, anafilaksa, kožni vaskulitis
Gastrointestinalni poremećaji gastrointestinalne smetnje pseudomembranozni colitis (videti odeljak 4.4)
Hepatobilijarni poremećaji prolazni porast enzima jetre prolazni porast bilirubina
Poremećaji kože i potkožnog tkiva kožni osip, urtikarija i pruritus erythema multiforme, toksična epidermalna nekroliza i Stevens- Johnson sindrom, angioneurotski edem
Poremećaji bubrega i urinarnog sistema porast kreatinina u serumu, porast BUN i smanjenje klirensa kreatinina (videti odeljak 4.4)
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene reakcije na mestu primene injekcije koje mogu uključivati bol i tromboflebitis
Opis odabranih neželjenih reakcija Cefalosporini, kao klasa, imaju tendenciju apsorpcije na površinu membrana crvenih krvnih zrnaca gde mogu da reaguju sa antitelima protiv datog leka dovodeći do pozitivnog Coombs-ovog testa (što može da interferira sa ispitivanjem unakrsnih reakcija krvi pre transfuzije) i vrlo retko do hemolitičke anemije. Prolazni porasti enzima jetre u serumu ili bilirubina koji su primećeni su obično reverzibilni. Pojava bola na mestu intramuskularne injekcije je verovatnija sa višim dozama. Međutim, malo je verovatno da je to razlog za prekid terapije.

Pedijatrijska populacija

Bezbednosni profil cefuroksim natrijuma kod dece je konzistentan sa profilom kod odraslih. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

Predoziranje može dovesti do neuroloških sekvela uključujući encefalopatiju, konvulzije i komu. Simptomi predoziranja se mogu javiti ako doza nije adekvatno smanjena kod pacijenata sa oštećenjem bubrežne funkcije (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Koncentracije cefuroksima u serumu mogu biti smanjene hemodijalizom ili peritonealnom dijalizom.

Farmakodinamika

Farmakoterapijska grupa: antibakterijski lekovi za sistemsku primenu, cefalosporini II generacije ATC šifra: J01DC02 Mehanizam dejstva

Cefuroksim inhibira sintezu bakterijskog ćelijskog zida nakon vezivanja za penicilin vezujuće proteine. Ovo rezultira prekidom biosinteze ćelijskog zida (peptidoglikan), koja vodi lizi bakterijske ćelije i njenoj smrti.

Mehanizam rezistencije

Bakterijska rezistencija na cefuroksim može nastati delovanjem jednog ili više sledećih mehanizama:

  • Hidroliza pomoću beta-laktamaze, uključujući beta-laktamaze širokog spektra (extended-spectrum beta- lactamases-ESBLs) i Amp-C enzime koji mogu biti indukovani ili aktivirani u nekim gram-negativnim aerobnim bakterijama;

  • smanjenje afiniteta penicilin vezujućih proteina za cefuroksim;

  • nepropustljivost spoljašnje membrane, što ograničava pristup cefuroksima penicilin vezujućim proteinima u gram-negativnim bakterijama;

  • bakterijska efluks pumpa.

    Mikroorganizmi koji imaju stečenu rezistenciju na druge injekcione oblike cefalosporina su obično rezistentni na cefuroksim.

    Zavisno od mehanizma rezistencije, mikroorganizmi sa stečenom rezistencijom na peniciline mogu pokazivati smanjenu osetljivost ili rezistenciju na cefuroksim.

    Granične vrednosti cefuroksim natrijuma

    Granične vrednosti minimalnih inhibitornih koncentracija (MIC) ustanovljene od strane Evropskog komiteta za antimikrobne testove osetljivosti su sledeće:

    Microorganizmi Granične vrednosti (mg/L)
    Osetljivi Rezistentni
    Enterobacteriaceae1 ≤82 >8
    Staphylococcus spp. Napomena3 Napomena 3
    Streptococcus A, B, C and G Napomena 4 Napomena 4
    Streptococcus pneumoniae ≤0,5 >1
    Streptococcus (ostale) ≤0,5 >0,5
    Haemophilus influenzae ≤1 >2
    Moraxella catarrhalis ≤4 >8
    Granične vrednosti koje nisu vezane za vrstu1 ≤45 >85
    1 Granične vrednosti cefalosporina za Enterobacteriaceae će se detektovati u svim klinički značajnim mehanizmima rezistencije (uključujući ESBL i plazmid posredovan AmpC). Neki sojevi koji proizvode beta-laktamazu su osetljivi ili umereno osetljivi na treću ili četvrtu generaciju cefalosporina sa ovim graničnim vrednostima, i treba prijaviti ako se nađu, tj. prisustvo ili odsustvo ESBL samo po sebi ne utiče na kategorizaciju osetljivosti.U mnogim oblastima ESBL detekcija i karakterizacija se preporučuju ili su obavezni u svrhu kontrole infekcije. 2 Granične vrednosti za dozu od 1,5 g × 3 i za E. coli, P. mirabilis i Klebsiella spp. samo 3 Osetljivost stafilokoka na cefalosporine je zapravo osetljivost na meticilin osim za ceftazidim, cefiksim i ceftibuten, koji nemaju granične vrednosti i ne treba da se koriste za stafilokokne infekcije. 4 Osetljivost streptokoka grupe A, B, C i G na cefalosporine je zapravo osetljivost na benzilpeniciline. 5 Granične vrednosti se odnose na dnevne intravenske doze od 750 mg × 3 i visoke doze od najmanje 1,5 g × 3.
    Mikrobiološka osetljivost

    Prevalenca stečene rezistencije može varirati geografski i sa vremenom za odabrane sojeve, poželjna je lokalna informacija o rezistenciji, posebno pri lečenju teških infekcija. Ako je neophodno, treba potražiti stručni savet kada je lokalna prevalenca rezistencije poznata i korisnost leka u najmanje jednom tipu infekcija pod znakom pitanja.

    Cefuroksim je obično aktivan protiv sledećih mikroorganizama in vitro.

    Obično osetljive vrste
    Gram-pozitivni aerobi: Staphylococcus aureus (methicillin-osetljivi) $ Streptococcus pyogenes Streptococcus agalactiae
    Gram-negativni aerobi: Haemophilus parainfluenzae Moraxella catarrhalis
    Mikroorganizmi za koje stečena rezistencija može biti problem
    Gram-pozitivni aerobi: Streptococcus pneumoniae Streptococcus mitis (viridans grupa)
    Gram-negativni aerobi: Citrobacter spp. ne uključuje C. freundii Enterobacter spp. ne uključuje E. aerogenes i E. cloacae Escherichia coli
    Haemophilus influenzae Klebsiella pneumoniae Proteus mirabilis Proteus spp. ne uključuje P. penneri and P. Vulgaris Providencia spp. Salmonella spp.
    Gram-pozitivni anaerobi: Peptostreptococcus spp. Propionibacterium spp.
    Gram-negativni anaerobi: Fusobacterium spp. Bacteroides spp.
    Inherentno rezistentni mikroorganizmi
    Gram-pozitivni aerobi: Enterococcus faecalis Enterococcus faecium
    Gram-negativni aerobi: Acinetobacter spp. Burkholderia cepacia Campylobacter spp. Citrobacter freundii Enterobacter aerogenes Enterobacter cloacae Morganella morganii Proteus penneri Proteus vulgaris Pseudomonas aeruginosa Serratia marcescens Stenotrophomonas maltophilia
    Gram-pozitivni anaerobi: Clostridium difficile
    Gram-negativni anaerobi: Bacteroides fragilis
    Drugi Chlamydia spp. Mycoplasma spp. Legionella spp.

    $ Svi metacilin-rezistentni sojevi S. aureus su rezistentni na cefuroksim.

    In vitro kombinacija cefuroksim natrijuma i aminoglikozidnih antibiotika pokazuje aditivno dejstvo a povremeno i sinergično.

Farmakokinetika

Resorpcija

Nakon intramuskularne (i.m.) injekcije cefuroksima zdravim dobrovoljcima, srednja vrednost maksimalne koncentracije u serumu se kretala od 27 do 35 mikrograma/mL za dozu od 750 mg i od 33 do 40 mikrograma/mL za dozu od 1000 mg, i bila je dostignuta u intervalu od 30 do 60 minuta nakon primene. Nakon intravenske (i.v.) doze od 750 i 1500 mg, koncentracije u serumu su bile približno 50 i 100 mikrograma/mL posle 15 minuta.

PIK (površina ispod krivulje) i Cmax se povećavaju linearno sa povećanjem doze u opsegu od 250 do 1000 mg nakon (i.m.) i (i.v.) primene. Nema dokaza o akumulaciji cefuroksima u serumu kod zdravih dobrovoljaca nakon ponovljene intravenske primene doze od 1500 mg svakih 8 sati.

Distribucija

Vezanost za proteine plazme je od 33 do 50% u zavisnosti od primenjene metodologije. Nakon (i.m.) ili (i.v.) primene doza u opsegu od 250 do 1000 mg prosečan volumen distribucije je bio od 9,3 do 15,8 L/1,73 m2. Koncentracije cefuroksima veće od minimalne inhibitorne koncentracije za uobičajene patogene mogu se postići u tonzilama, tkivu sinusa, bronhijalnoj mukozi, kostima, pleuralnoj tečnosti, zglobnoj tečnosti, sinovijalnoj tečnosti, intersticijalnoj tečnosti, žuči, sputumu i očnoj vodici. Cefuroksim prolazi krvno-moždanu barijeru kada su meninge inflamirane.

Biotransformacija Cefuroksim se ne metaboliše. Eliminacija

Cefuroksim se izlučuje glomerularnom filtracijom i tubularnom sekrecijom. Poluvreme eliminacije nakon (i.m.) ili (i.v.) injekcije je oko 70 minuta. Postoji skoro potpuni oporavak (85 do 90%) nepromenjenog cefuroksima u urinu tokom 24 sata od primene. Veći deo cefuroksima se izlučuje tokom prvih 6 sati. Nakon (i.m.) ili (i.v.) primene doza u opsegu od 250 do 1000 mg prosečan bubrežni klirens je bio od 114 do 170 mL/min/1,73 m2.

Posebne grupe pacijenata Pol

Nema razlike u farmakokinetici cefuroksima između muškaraca i žena nakon jedne (i.v.) bolus injekcije od 1000 mg cefuroksima kao soli natrijuma.

Starije osobe

Nakon (i.m.) ili (i.v.) primene, resorpcija, distribucija i izlučivanje cefuroksima kod starijih pacijenata je slična kao kod mlađih pacijenata sa ekvivalentnom bubrežnom funkcijom. Zato što stariji pacijenti češće imaju smanjenu bubrežnu funkciju, neophodan je oprez pri odabiru doze cefuroksima. Može biti korisno praćenje bubrežne funkcije (videti odeljak 4.2).

Pedijatrijski pacijenti

Pokazano je da je poluvreme eliminacije cefuroksima značajno produženo kod novorođenčadi, u skladu sa gestacionom starošću. Međutim, kod starije odojčadi (> 3 nedelje) i dece, poluvreme eliminacije je od 60 do 90 minuta, slično vrednostima kod odraslih.

Oštećenje bubrežne funkcije

Cefuroksim se uglavnom izlučuje putem bubrega. Kao i sa drugim antibioticima, kod pacijenata sa značajno oštećenom bubrežnom funkcijom (tj. CLCr < 20 mL/minut) preporučuje se da dozu cefuroksima treba smanjiti da bi se kompenzovalo njegovo sporije izlučivanje (videti odeljak 4.2). Cefuroksim se efikasno uklanja hemodijalizom i peritonealnom dijalizom.

Oštećenje funkcije jetre

Pošto se cefuroksim uglavnom eliminiše putem bubrega, ne očekuje se da oštećenja funkcija jetre utiču na farmakokinetiku cefuroksima.

PK/PD odnos

Za cefalosporine, najvažniji farmakokinetički/farmakodinamički indeks je u korelaciji sa in vivo efikasnošću, koja predstavlja procenat doznog intervala (% T), gde nevezana koncentracija ostaje iznad minimalne inhibitorne koncentracije (MIC) cefuroksima za pojedine ciljne vrste (tj. %T > MIC).


Paralele