EFLA® 6mg tableta

Širok je spektar stanja kod kojih može biti potrebno sistemsko lečenje glukokortikoidima. Indikacije uključuju sledeće:

• Anafilaksa, astma, teške reakcije preosetljivosti;

• Reumatoidni artritis, juvenilni hronični artritis, reumatska polimijalgija;

• Sistemski eritematozni lupus, dermatomiozitis, mešovita bolest vezivnog tkiva (osim sistemske skleroze), nodozni poliarteritis, sarkoidoza;

• Pemfigus, bulozni pemfigoid, gangrenozna piodermija;

• Nefrotski sindrom sa minimalnim promenama, akutni intersticijalni nefritis;

• Reumatski karditis

• Ulcerozni kolitis, Kronova bolest;

• Uveitis, optički neuritis (zapaljenje očnog nerva);

• Autoimunska hemolitična anemija, idiopatska trombocitopenijska purpura

• Akutna limfocitna leukemija, maligni limfom, multipli mijelom;

• Imunosupresija kod transplantacije.

Deflazakort je glukokortikoid, derivat prednizolona; doza od 6 mg deflazakorta ima približno isti potencijal antiinflamatornog dejstva kao doza od 5 mg prednizolona ili prednizona.

Doziranje se prilično razlikuje kod različitih bolesti i različitih pacijenata. Kod ozbiljnijih i po život opasnih stanja, mogu biti potrebne velike doze deflazakorta. Kada se deflazakort dugotrajno koristi kod relativno benignih hroničnih oboljenja, potrebno je primenjivati najmanju moguću dozu održavanja. Moguće je da će biti potrebno povećati dozu tokom perioda stresa ili pogoršanja bolesti.

Doziranje treba pojedinačno kod svakog pacijenta titrirati u zavisnosti od dijagnoze, težine bolesti, kao i prema odgovoru pacijenta na terapiju i podnošljivosti leka. Treba koristiti najmanju dozu koja će dovesti do prihvatljivog odgovora (videti odeljak 4.4).

Odrasli

Kod akutnih poremećaja, početne doze mogu biti do 120 mg deflazakorta dnevno. Doza održavanja kod većine stanja je u rasponu od 3 do 18 mg/dan. Sledeći režimi doziranja navedeni u nastavku teksta treba da posluže samo kao smernica.

Reumatoidni artritis: Doza održavanja obično je u rasponu od 3 do 18 mg/dan. Treba koristiti najmanju efektivnu dozu i po potrebi je povećati.

Bronhijalna astma: U lečenju akutnog napada mogu biti potrebne velike doze od 48 do 72 mg/dan, u zavisnosti od težine napada, a kada je napad pod kontrolom, doze se postepeno smanjuju. Doza održavanja kod hronične astme treba titrirati do najmanje doze koja kontroliše simptome.

Ostala stanja: Doza deflazakorta zavisi od kliničkog stanja i potrebno je titrirati do najmanje efektivne doze održavanja. Početna doza se može proceniti na osnovu odnosa 5 mg prednizona ili prednizolona prema 6 mg deflazakorta.

Ovaj lek nije pogodan za primenu doza nižih od 6 mg. Za primenu ovih doza treba koristiti druge odgovarajuće tablete dostupne na tržištu.

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre može biti povećana koncentracija deflazakorta u krvi. Zbog toga se doziranje deflazakorta mora pažljivo pratiti i prilagoditi minimalnoj efektivnoj dozi.

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, nisu potrebne posebne mere predostrožnosti, izuzev onih koje se uobičajeno primenjuju kod pacijenata koji primaju glukokortikoidnu terapiju.

Stariji pacijenti

Kod starijih pacijenata nisu potrebne posebne mere predostrožnosti, izuzev onih koje se uobičajeno primenjuju kod pacijenata koji primaju glukokortikoidnu terapiju. Česta neželjena dejstva sistemskih kortikosteroida mogu biti povezana sa ozbiljnijim posledicama kod starijih pacijenata (videti odeljak 4.4).

Pedijatrijska populacija

U kliničkim ispitivanjima, izloženost dece deflazakortu je bila ograničena.

Indikacije za glukokortikoide su iste kod dece i kod odraslih osoba, ali je važno da se koristi najmanja efektivna doza. Primena doze svakog drugog dana može biti odgovarajuća (videti odeljak 4.4).

Doze deflazakorta su obično u opsegu 0,25 – 1,5 mg/kg/dan. Sledeći režimi doziranja predstavljaju opšte smernice:

Juvenilni hronični artritis: uobičajena doza održavanja je između 0,25 - 1,0 mg/kg/dan.

Nefrotski sindrom: uobičajena početna doza od 1,5 mg/kg/dan se titracijom smanjuje u zavisnosti od kliničke potrebe.

Bronhijalna astma: Na osnovu odnosa potentnosti, početna doza bi trebalo da bude između 0,25 i 1,0 mg/kg deflazakorta svaki drugi dan.

Obustava terapije deflazakortom

Kod pacijenata koji su primali doze veće od fizioloških doza sistemskih kortikosteroida (približno 9 mg dnevno ili ekvivalentno) duže od 3 nedelje, obustava primene leka ne treba da bude nagla. Na koji način treba smanjiti dozu, u najvećoj meri zavisi od toga da li je verovatno da će se zbog smanjenja doze sistemskih kortikosteroida, bolest ponovo pojaviti. Tokom obustave terapije može biti potrebna klinička procena aktivnosti bolesti. Ukoliko je malo verovatno da će se bolest ponovo javiti nakon obustave terapije sistemskim kortikosteroidima, ali postoji nesigurnost oko supresije funkcije osovine hipotalamus – hipofiza – nadbubrežna žlezda, doza sistemskih kortikosteroida može se brzo smanjiti na fiziološke doze. Kada se jednom dostigne dnevna doza ekvivalentna 9 mg deflazakorta, smanjenje doze treba da bude sporije da bi se funkcija osovine hipotalamus – hipofiza – nadbubrežna žlezda mogla oporaviti.

Nagla obustava lečenja sistemskim kortikosteroidima, koje je trajalo do 3 nedelje, moguća je ukoliko se smatra da je malo verovatno da će se bolest ponovo pojaviti. Nagla obustava primene doza od 48 mg dnevno deflazakorta, ili ekvivalentno za 3 nedelje, verovatno neće dovesti do klinički značajne supresije funkcije osovine hipotalamus – hipofiza – nadbubrežna žlezda kod većine pacijenata. U sledećim grupama pacijenata, treba uzeti u obzir postepenu obustavu sistemske terapije kortikosteroidima čak i nakon terapijskih perioda koji traju 3 nedelje ili kraće:

• Pacijenti koji su imali ponovljene terapijske periode u kojima su primenjivani sistemski kortikosteroidi, posebno ako su ih uzimali duže od 3 nedelje.

• Kada je propisan kratkotrajan terapijski period u toku jedne godine od prestanka dugotrajne terapije (meseci ili godine).

• Pacijenti sa rizikom za adrenokortikalnu insuficijenciju, koji nije usled egzogene kortikosteroidne terapije.

• Pacijenti koji primaju sistemske kortikosteroide u dozi većoj od 48 mg dnevno deflazakorta (ili ekvivalentno).

• Pacijenti koji uzimaju ponovljene doze uveče.

• Preosetljivost na aktivnu supstancu, deflazakort ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

• Sistemska infekcija osim ukoliko se koristi specifična antiinfektivna terapija.

• Pacijenti koji primaju žive vakcine (imunizacija živim virusom) (videti odeljak 4.4 i 4.5).

Uz ovaj lek potrebno je priložiti Uputstvo za lek.

Budući da komplikacije glukokortikoidne terapije zavise od primenjene doze i trajanja terapije, mora se dati najmanja moguća doza i mora se proceniti odnos koristi i rizika i doneti odluka o tome da li treba primeniti intermitentnu terapiju.

Neželjena dejstva mogu se umanjiti upotrebom najmanje efektivne doze tokom najkraćeg mogućeg perioda i ukoliko se dnevne potrebe podmiruju pojedinačnom jutarnjom dozom ili, kad god je to moguće, pojedinačnom jutarnjom dozom svaki drugi dan. Potrebno je da se učestalo pregleda pacijent kako bi se adekvatno titrirala doza u donosu na aktivnost oboljenja (videti odeljak 4.2).

Supresija nadbubrežne žlezde

Kortikosteroidima uzrokovana supresija osovine hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda (engl. hypothalamic- pituitary-adrenal, HPA) zavisi od primenjene doze i dužine trajanja terapije. Nakon smanjenja doze i obustave terapije kortikosteroidom, postepeno dolazi do oporavka.

Atrofija kore nadbubrežne žlezde razvija se tokom produžene primene leka i može da perzistira godinama nakon prekida lečenja. U toku produženog lečenja, bilo koja interkurentna bolest, trauma ili hirurška procedura će zahtevati privremeno povećanje doze. Ipak, relativna insuficijencija može trajati mesecima nakon prekida terapije, zbog toga, u situacijama stresa, može biti potrebno ponovno uvođenje kortikosteroida.

Obustava primene kortikosteroida nakon dugotrajne terapije uvek mora da bude postepeno. Rizici povezani sa naglim prekidom terapije su egzacerbacija ili ponovna pojava postojeće bolesti, adrenokortikalna insuficijencija (koja može biti sa smrtnim ishodnom) ili sindrom obustave kortikosteroida. Sindrom obustave kortikosteroida se može manifestovati širokim spektrom simptoma i znakova. Tipični simptomi uključuju: povišenu telesnu temperaturu, gubitak apetita (anoreksija), mučninu, letargiju, slabost, mialgiju, artralgiju, rinitis, konjunktivitis, ljuštenje kože i bolne noduse na koži koji svrbe, slabost, hipotenziju i gubitak telesne mase. Ovi simptomi se mogu javiti čak i bez ustanovljene adrenalne insuficijencije.

Antiinflamatorna/imunosupresivna dejstva i infekcija

Supresija inflamatornog odgovora i imunske funkcije povećava osetljivost na infekcije i njihovu težinu. Klinička slika često može biti atipična i ozbiljne infekcije poput septikemije i tuberkuloze mogu biti maskirane i mogu se razviti do napredne faze pre nego što budu prepoznate.

Naročito treba obratiti pažnju kod oboljenja varičela, jer ova uobičajeno bezazlena bolest može biti smrtonosna kod pacijenata sa imunosupresijom. Pacijentima (ili roditeljima dece) bez potvrde o preležanim boginjama treba savetovati da izbegavaju bliski kontakt sa osobama obolelim od varičela ili herpes zostera te, ako su izloženi, treba da potraže hitnu medicinsku pomoć. Pasivna imunizacija varičela zoster imunoglobulinom (VZIG) je potrebna kod izloženih neimunizovanih pacijenata koji primaju sistemske kortikosteroide ili koji su ih koristili prethodna 3 meseca; VZIG treba dati unutar 10 dana od izloženosti varičela virusu. Ako je dijagnoza infekcije virusom varičele potvrđena, bolest zahteva specijalističku negu i hitno lečenje. Ne treba prekinuti sa primenom kortikosteroida i moguće je da će biti potrebno povećanje doze.

Pacijentima treba savetovati da posebno obrate pažnju na to da izbegnu izlaganje morbilima (malim boginjama) i da odmah potraže medicinsku pomoć ako do toga dođe. Možda će biti potrebna profilaksa intramuskularnim normalnim imunoglobulinom.

Žive vakcine ne treba davati osobama sa smanjenom reakcijom imunskog sistema. Odgovor antitela na druge vakcine može biti smanjen.

Primena kod pacijenata sa aktivnom tuberkulozom je ograničena na slučajeve sa fulminantnom i diseminovanom tuberkulozom kod kojih se deflazakort koristi u lečenju uz odgovarajući antituberkuozni režim. Ukoliko se kortikoteroidi smatraju indikovanim za primenu kod pacijenata sa latentnom tuberkulozom ili pozitivnim tuberkulinskim testom, neophodan je pažljiv nadzor, jer može doći do reaktivacije oboljenja. Tokom produžene terapije kortikosteroidima potrebno je da ovi pacijenti primaju hemoprofilaksu.

Poremećaj vida

Kod sistemske i lokalne upotrebe kortikosteroida mogu se javiti poremećaji vida. Ako pacijent ima simptome kao što su zamagljen vid ili druge poremećaje vida, treba razmotriti da se obrati oftalmologu za procenu mogućih uzroka koji mogu uključivati kataraktu, glaukom ili retke bolesti kao što je centralna serozna horioretinopatija (engl. central serous chorioretinopathy, CSCR) koja se može javiti nakon primene sistemskih i topikalnih kortikosteroida.

Produžena upotreba glukokortikoida može da dovede do posteriorne subkapsularne katarakte, glaukoma sa mogućim oštećenjem optičkog nerva i može da pospeši pojavu sekundarnih očnih infekcija usled gljivica ili virusa.

Tendiniti

Tendinitis i ruptura tetive su poznata dejstva glukokortikoida. Rizik od takvih reakcija može se povećati istovremenom primenom hinolona (videti odeljak 4.8).

Feohromocitom

Feohromocitomska kriza, koja može biti smrtonosna, prijavljena je nakon primene sistemskih kortikosteroida. Kortikosteroide treba primenjivati kod pacijenata sa suspektnim ili identifikivanim feohromocitomom samo nakon odgovarajuće procene rizika i koristi (videti odeljak 4.8).

Antikoagulansi

Uticaj kortikosteroida na antikoagulanse može biti različit. Pri istovremenoj primeni sa kortikosteroidima prijavljeni su slučajevi kako povećanog tako i umanjenog dejstva antikoagulanasa. Zbog toga je potrebno pratiti parametre koagulacije kako bi se održao željeni nivo aktivnosti (videti odeljak 4.5)

Gastrointestinalni ulkusi

Neophodan je oprez ukoliko se deflazakort primenjuje u kombinaciji sa nesteroidnim anti-inflamatornim lekovima zbog povećanog rizika od gastrointestinalnih ulkusa (videti odeljak 4.5).

Ozbiljne neželjene reakcije na koži

Deflazakort može izazvati ozbiljne neželjene reakcije na koži kao što su toksična epidermalna nektroliza (TEN) i Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS) (videti odeljak 4.8). Ukoliko dođe do pojave ozbiljnih neželjenih reakcija na koži, primenu deflazakorta treba obustaviti i uvesti adekvatnu terapiju i/ili mere lečenja.

Posebne mere opreza

Sledeća klinička stanja zahtevaju poseban oprez i neophodno je često praćenje pacijenta:

• Bolest srca ili kongestivna srčana insuficijencija (osim u slučaju prisustva aktivnog reumatskog karditisa), hipertenzija, tromboembolijski poremećaji. Glukokortikoidi mogu da uzrokuju retenciju soli i vode i povećano izlučivanje kalijuma. Restrikcija soli u ishrani i suplementacija kalijuma može biti neophodna.

• Gastritis ili ezofagitis, divertikulitis, ulcerozni kolitis ukoliko postoji verovatnoća predstojeće perforacije, apscesa ili piogenih infekcija, sveže intestinalne anastomoze, aktivnog ili latentnog peptičkog ulkusa.

• Dijabetes melitus ili isti u porodičnoj anamnezi, osteoporoza, mijastenija gravis, bubrežna insuficijencija.

• Emocionalna nestabilnost ili sklonost ka psihotičnim reakcijama, epilepsija.

• Ranija kortikosteroidima izazvana miopatija.

• Insuficijencija jetre.

• Hipotireoidizam i ciroza, koji mogu da povećaju dejstvo glukokortikoida.

• Okularni herpes simplex zbog moguće perforacije rožnjače.

Poznato je da glukokortikoidi dovode do neregularnih menstruacija i leukocitoze, zbog toga treba biti oprezan prilikom primene deflazakorta.

Ozbiljne psihijatrijske neželjene reakcije

Pacijente i/ili staratelje treba upozoriti da se sa primenom sistemskih steroida mogu javiti potencijalno ozbiljne psihijatrijske neželjene reakcije (videti odeljak 4.8). Simptomi se obično javljaju u roku od nekoliko dana ili nedelja od početka lečenja. Rizici mogu biti veći sa primenom velikih doza / sistemskom izloženošću (videti takođe odeljak 4.5), iako primenjena doza ne omogućava predviđanje početka, tipa, ozbiljnosti ili trajanja reakcija. Većina reakcija se povlači nakon smanjenja doze ili obustave terapije, mada može biti potrebna specifična terapija. Pacijente/staratelje treba ohrabriti da potraže medicinsku pomoć ukoliko se razviju zabrinjavajući psihološki simptomi, posebno ukoliko se sumnja na depresivno raspoloženje ili suicidalne ideje. Pacijenti/staratelji takođe treba da budu na oprezu zbog mogućih psihijatrijskih poremećaja koji se mogu javiti tokom ili odmah nakon smanjenja doze/obustave terapije sistemskim steroidima, iako se takve reakcije ne prijavljuju često.

Posebna pažnja je potrebna kada se razmatra upotreba sistemskih kortikosteroida kod pacijenata sa postojećim ili teškim afektivnim poremećajem u anamnezi, ličnoj ili kod prve linije srodnika. To bi uključivalo depresivnu ili manično-depresivnu bolest i raniju psihozu izazvanu primenom steroida.

Pedijatrijska populacija

Primena kortikosteroida uzrokuju dozno zavisno zaostajanje u rastu kod odojčadi, dece i adolescenata, koje može biti ireverzibilno.

Prijavljena je hipertrofična kardiomiopatija nakon sistemske primene glukokortikoida kod prevremeno rođenih beba. Kod odojčadi koja primaju sistemske glukokortikoide, treba raditi ehokardiografske preglede srca radi praćenja strukture i funkcije miokarda (videti odeljak 4.8).

Primena kod starijih bolesnika

Česta neželjena dejstva sistemskih kortikosteroida mogu biti povezana sa ozbiljnijim posledicama u starosti, posebno sa osteoporozom, hipertenzijom, hipokalijemijom, dijabetesom, osetljivošću na infekcije i stanjivanjem kože. Potreban je pažljiv klinički nadzor kako bi se izbegle reakcije koje ugrožavaju život.

Sindrom lize tumora

U postmarketinškom praćenju leka prijavljen je sindrom lize tumora (engl. tumor lysis syndrome TLS) kod pacijenata sa hematološkim malignitetina, koji su primenjivali ili sam deflazakort, ili u kombinaciji sa drugom hemoterapijom. Pacijente koji su pod povećanim rizikom od TLS, kao što su pacijenti sa velikim stepenom proliferacije tumora, velikim tumorskim opterećenjem ili povećanom osetljivošću na citotoksične lekove, treba pažljivo nadzirati i preduzeti odgovarajuće mere opreza (videti odeljak 4.8).

Pomoćne supstance sa potvrđenim dejstvom

Laktoza

Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno- galaktoznom malapsorpcijom, ne treba da koriste ovaj lek.

Žive atenuisane vakcine zbog povećanog rizika od generalizovanog, potencijalno smrtonosnog, oboljenja izazvanog vakcinama (videti odeljke 4.3 i 4.4). Kortikosteroidi mogu povećati replikaciju mikroorganizama iz živih atenuisanih vakcina.

Iste mere predostrožnosti treba primenjivati kao i kod drugih glukokortikoida. Deflazakort se metaboliše u jetri. Preporučuje se da se poveća doza održavanja deflazakorta ukoliko se istovremeno primenjuju lekovi koji su induktori enzima jetre, npr. rifampicin, rifabutin, karbamazepin, fenobarbiton, fenitoin, primidon i aminoglutetimid. Kod istovremene primene lekova koji inhibiraju enzime jetre, npr. ketokonazol, može biti potrebno smanjiti dozu održavanja deflazakorta.

Kod pacijenata koji uzimaju estrogene, potrebe za kortikosteroidima mogu biti smanjene.

Željena dejstva hipoglikemijskih lekova (uključujući insulin), antihipertenziva i diuretika su antagonizovana primenom kortikosteroida, a hipokalijemijska dejstva acetazolamida, diuretika Henleove petlje, tiazidnih diuretika, beta 2-agonista, ksantina i karbenoksolona su pojačana.

Kortikosteroidi mogu pojačati ili umanjiti dejstvo antikoagulanasa (videti odeljak 4.4).

Efikasnost kumarinskih antikoagulanasa može biti povećana istovremenom terapijom kortikosteroidima i potrebno je pažljivo praćenje INR vrednosti ili protrombinskog vremena kako bi se izbeglo spontano krvarenje.

Istovremena primena nesteroidnih antiiflamatornih lekova može povećati rizik od pojave gastrointestinalnih ulkusa (videti odeljak 4.4).

Kod pacijenata lečenih sistemskim kortikosteroidima, upotreba nedepolarizujućih mišićnih relaksanasa može dovesti do produžene relaksacije i akutne miopatije. Faktori rizika za to uključuju produženu kortikosteroidnu terapiju velikim dozama i produženo trajanje mišićne paralize. Ova interakcija je verovatnija nakon produžene ventilacije (kao što je slučaj u jedinicama intenzivne nege).

Renalni klirens salicilata se povećava primenom kortikosteroida, a obustava terapije steroidima može da dovede do intoksikacije salicilatima.

S obzirom na to da glukokortikoidi mogu suzbiti normalne reakcije organizma na napad mikroorganizama, važno je osigurati da svaka antiinfektivna terapija bude efikasna i preporučuje se da se pacijenti pažljivo prate. Istovremenu primenu glukokortikoida i oralnih kontraceptiva treba pažljivo pratiti, jer se koncentracija glukokortikoida u plazmi može povećati. Ovo dejstvo može biti posledica promene u metabolizmu ili vezivanja za proteine u serumu. Antacidi mogu smanjiti biološku raspoloživost; razmak između primene deflazakorta i antacida treba da bude najmanje 2 sata.

Očekuje se da kombinovana terapija sa inhibitorima CYP3A, uključujući proizvode koji sadrže kobicistat, poveća rizik od sistemskih neželjenih reakcija kortikosteroida. Ovu kombinaciju treba izbegavati ukoliko korist ne nadmašuje povećani rizik od sistemskih neželjenih reakcija kortikosteroida, kada treba pratiti pacijente zbog sistemskih neželjenih reakcija kortikosteroida.

Trudnoća

Sposobnost kortikosteroida da prolaze kroz placentu varira između pojedinih lekova, međutim, deflazakort prolazi kroz placentu.

Primena kortikosteroida kod gravidnih ženki životinja može izazvati poremećaj u razvoju fetusa, uključujući rascep nepca, usporen rast unutar materice i uticaj na rast i razvoj mozga. Nema dokaza da kortikosteroidi dovode do povećane učestalosti kongenitalnih malformacija, kao što su rascep nepca/zečije usne kod ljudi. Međutim, kada se primenjuju u dužem periodu ili više puta tokom trudnoće, kortikosteroidi mogu povećati rizik od intrauterinog usporenog rasta. Hipoadrenalizam se može, u teoriji, pojaviti kod novorođenčadi nakon prenatalne izloženosti kortikosteroidima, ali obično spontano nestaje nakon rođenja i retko je klinički značajan. Kao što je slučaj i kod svih lekova, kortikosteroidi treba da se propisuju samo kada korist za majku i dete prevazilazi rizik. Međutim, kada je primena kortikosteroida neophodna, pacijentkinje sa normalnom trudnoćom mogu da se leče kao da su u negravidnom stanju.

Dojenje

Kortikosteroidi se izlučuju u majčino mleko, iako nisu dostupni podaci za deflazakort. Za doze deflazakorta do 50 mg dnevno nije verovatno da će da prouzrokuju sistemska dejstva kod odojčadi. Kod odojčadi čije majke uzimaju veće doze od ove, mogu imati izvestan stepen supresije nadbubrežne žlezde, ali koristi od dojenja verovatno prevazilaze bilo koji teorijski rizik.

Plodnost

Nema dostupnih podataka o dejstvu deflazakorta na plodnost.

Uticaj kortikosteroida na sposobnost upravljanja motornim vozilima ili rukovanja mašinama nije sistematski procenjivan. Vertigo je moguće neželjeno dejstvo nakon primene deflazakorta. Ukoliko se to desi, pacijenti treba da izbegavaju upravljanje vozilima i rukovanje mašinama.

Učestalost predvidljivih neželjenih dejstava, uključujući supresiju osovine hipotalamus-hipofiza- nadbubrežna žlezda, korelira sa relativnom potentnosti leka, režimom doziranja, vremenom primene i dužinom trajanja lečenja (videti odeljak 4.4).

Učestalost neželjenih dejstava klasifikovana je na sledeći način: veoma često (≥ 1/10); često (≥ 1/100 do < 1/10); povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100); retko (≥ 1/10000 do < 1/1000); veoma retko (< 1/10000), nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Endokrinološki poremećaji

Povremeno: supresija osovine hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda, amenoreja, Kušingoidni oblik lica.

Nepoznato: usporen rast kod odojčadi, dece i adolescenata, sindrom obustave kortikosteroida (videti odeljak 4.4).

Poremećaji metabolizma i ishrane

Često: povećanje telesne mase.

Povremeno: poremećaj tolerancije na ugljene hidrate sa povećanom potrebom za antidijabetičkom terapijom, retencija natrijuma i vode sa hipertenzijom, gubitak kalijuma i hipokalijemijska alkaloza kada se primenjuje zajedno sa beta 2-agonistom i ksantinima.

Nepoznato: negativni balans proteina i kalcijuma, povećan apetit. Slučajevi sindroma lize tumora prijavljeni su pri primeni deflazakorta kod pacijenata sa hemtološkim malignitetima (videti odeljak 4.4)

Infekcije i infestacije

Povremeno: povećana podložnost i ozbiljnost infekcija sa suzbijanjem kliničkih simptoma i znakova, oportunističke infekcije, ponovnim pojavljivanjem latentne tuberkuloze (videti odeljak 4.4).

Nepoznato: kandidijaza.

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva

Povremeno: osteoporoza, vertebralne i frakture dugih kostiju. Retko: gubitak mišićne mase.

Nepoznato: avaskularna osteonekroza, tendinitis i ruptura tetive kada se primenjuje istovremeno sa hinolonima (videti odeljak 4.4), miopatija (akutna miopatija može biti isprovocirana nedepolarizujućim miorelaksansima – videti odeljak 4.5), negativan balans azota.

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki

Nepoznato: neregularne menstruacije.

Kardiološki poremećaji

Nepoznato: srčana insuficijencija, hipertrofična kardiomiopatija kod prevremeno rođenih beba.

Poremećaji nervnog sistema

Povremeno: glavobolja, vertigo.

Nepoznato: nemir, povećan intrakranijalni pritisak sa papiloedemom kod dece (pseudotumour cerebri), obično nakon obustave primene leka, pogoršanje epilepsije.

Psihijatrijski poremećaji

Povremeno: depresivno i labilno raspoloženje, poremećaj ponašanja.

Nepoznato: iritabilnost, euforičnost, suicidalne misli. Psihotične reakcije (uključujući maniju, deluzije, halucinacije, pogoršanje shizofrenije), anksioznost, poremećaj spavanja i poremećaj kognitivne funkcije uključujući konfuziju i amneziju.

Reakcije su česte i mogu da se jave i kod odraslih i kod dece. Kod odraslih, učestalost ozbiljnih reakcija se procenjuje na 5-6%. Prijavljena su psihološka dejstva kod obustave primene kortikosteroida; učestalost je nepoznata.

Poremećaji oka

Nepoznato: zamućen vid (videti odeljak 4.4), povišen intraokularni pritisak, glaukom, papiloedem, posteriorna subkapsularna katarakta naročito kod dece, horioretinopatija (videti odeljak 4.4), stanjivanje rožnjače ili beonjače, pogoršanje oftalmičkih virusnih ili gljivičnih oboljenja.

Gastrointestinalni poremećaji

Povremeno: dispepsija, peptičke ulceracije, hemoragija, nauzeja.

Nepoznato: perforacija peptičkog ulkusa, akutni pankreatitis (naročito kod dece).

Poremaćaji kože i potkožnog tkiva

Povremeno: hirzutizam, strije, akne. Retko: modrice.

Nepoznato: ozbiljne neželjene reakcije na koži (engl. serious cutaneous adverse reaction SCAR) kao što su Stevens Johnson-ov sindrom (SJS) i toksična epidermalna nekroliza (TEN), atrofija kože, teleangiektazije.

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Povremeno: edem.

Nepoznato: poremećaj pri zarastanju rana.

Poremećaji imunskog sistema

Povremeno: reakcije preosetljivosti uključujući anafilaksu.

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Nepoznato: leukocitoza.

Vaskularni poremećaji

Nepoznato: tromboembolizam naročito kod pacijenata sa osnovnim stanjima koja su povezana sa povećanom sklonošću za trombotičke događaje, retka incidenca benigne intrakranijalne hipertenzije.

Neželjena dejstva kortikosteroida

Feohromocitomna kriza zabeležena je nakon primene i drugih sistemskih kortikosteroida i poznata je kao neželjeno dejstvo kortikosteroida (videti odeljak 4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Malo je verovatno da je lečenje potrebno u slučajevima akutnog predoziranja. Vrednost LD⁵⁰ za oralnu dozu kod laboratorijskih životinja je veći od 4000 mg/kg.