Lunata® 10mg film tableta

Индикације су ограничене на краткотрајну терапију озбиљних поремећаја сна код одраслих особа:

• повремена несаница

• пролазна несаница.

Дозирање

Препоручена дневна доза за одрасле је 10 mg, коју треба узети непосредно пре одласка на спавање. Треба примењивати најмању ефективну дозу золпидем-тартарата, која не сме да буде већа од 10 mg. Прописану дозу лека треба узети одједном и лек се не сме узимати поново током исте ноћи.

Дужина терапије

Као и код свих хипнотика, дуготрајна примена се не препоручује.

Дужина терапије треба да буде што је могуће краћа и обично треба да траје од неколико дана до 2 недеље, те до максимално 4 недеље укључујући и период постепеног смањивања дозе, када је то клинички потребно.

Пацијента треба посаветовати да на следећи начин примењује терапију:

• од 2 до 5 дана код повремене несанице (нпр. код путовања)

• од 2 до 3 недеље код пролазне несанице (нпр. након озбиљног догађаја).

Посебне популације пацијената

Педијатријска популација

Не препоручује се примена золпидема код деце и адолесцената млађих од 18 година, због недостатка података који подржавају примену лека код ове старосне популације. Доступни подаци из плацебо контролисаних клиничких испитивања наведени су у одељку 5.1.

Старији пацијенти

Старији или исцрпљени пацијенти могу да буду посебно осетљиви на ефекте золпидема, па је препоручена дневна доза код ових пацијената 5 mg. Ова препоручена доза се не сме прекорачити.

Пацијенти са оштећењем функције јетре

Пошто су клиренс и метаболизам золпидема смањени код пацијената са оштећењем функције јетре, примену код таквих пацијената треба започети дозом од 5 mg и уз посебан опрез код старијих пацијената. Код одраслих (млађих од 65 година) ова доза се може повећати до 10 mg само уколико клинички одговор није задовољавајући и ако се лек добро подноси.

Золпидем се не сме примењивати код пацијената са тешким оштећењем функције јетре, јер то може да

допринесе развоју енцефалопатије (видети одељак 4.3). Начин примене

Орална употреба.

Лек (таблету) потребно је прогутати са мало течности (воде).

• Преосетљивост на активну супстанцу или на било коју од помоћних супстанци наведених у одељку 6.1;

• мијастенија гравис;

• тешка инсуфицијенција јетре;

• акутна и/или тешка респираторна инсуфицијенција;

• синдром апнее у сну;

• претходно искуство необичног понашања у сну након узимања золпидема, (видети одељак 4.4).

Посебна упозорења:

• Респираторна инсуфицијенција

  С обзиром да хипнотици имају капацитет да изазову респираторну депресију, потребне су мере опреза ако се золпидем прописује пацијентима са компромитованом респираторном функцијом (видети одељак 4.2).

• Ризик од истовремене примене са опиоидима

  Истовремена примена золпидема са опиоида може да доведе до седације, респираторне депресије, коме или смрти. Због ових ризика, прописивање истовремене примене седативних лекова, као што су бензодиазепини или сродни лекови као што је золпидем, са опиоидима, треба да буде резервисано за пацијенте за које алтернативна терапијска опција није могућа.

  Уколико је донета одлука о примени золпидема истовремено са опиоидима, треба користити најмању ефикасну дозу и дужина терапије мора да буде што је могуће краћа (видети такође опште препоруке за дозирање у одељку 4.2.)

  Пацијенте треба пажљиво надзирати на знаке и симптоме респираторне депресије и седације. У том погледу се обавезно препоручује информисање пацијената и њиховог окружења да буду свесни ових симптома (видети одељак 4.5.).

• Инсуфицијенција јетре

  Видети препоруке о дозирању у одељку 4.2. Услучају тешког оштећења функције јетре овај лек не сме да се примењује због ризика од енцефалопатије (видети одељке 4.3 и 4.8).

• Зависност

  Употреба золпидемa може да доведе до развоја злоупотребе и/или физичке и психичке зависности. Ризик од зависности се повећава са дозом и дужином лечења. Ризик од злоупотребе и зависности је такође већи код пацијената са анамнезом психијатријских поремећаја и/или злоупотребе лекова и алкохола. Ови пацијенти би требало да буду под строгим надзором када узимају хипнотике.

  Када се једном развије физичка зависност, нагли прекид терапије ће бити праћен апстиненцијалним симптомима. Њих могу да чине главобоља или болови у мишићима, екстремна анксиозност и тензија, узнемиреност, конфузија и раздражљивост. Код тежих случајева могу се јавити следећи симптоми: дереализација, отуђење личности (деперсонализација), хиперакузија, парестезија, преосетљивост на светлост, буку и физички контакт, халуцинације или епилептични напади.

  Мере опреза:

  Пре прописивања хипнотика потребно је кад год је то могуће, утврдити узрок несанице и лечити факторе који је изазивају. Неуспех у повлачењу несанице након 7-14 дана терапије, може указивати на присуство примарних психијатријских или физичких поремећаја, те пацијента треба пажљиво прегледати у редовним временским интервалима.

  Посебне популације пацијената

  Старији пацијенти:

  (Видети одељак 4.2, препоруке о дозирању). Услед миорелаксантног ефекта постоји ризик од падова и последичних повреда, посебно код старијих особа које устају током ноћи.

  Психијатријске болести:

  Хипнотици, као што је золпидем, не препоручују се за примарно лечење психотичних обољења.

  Педијатријски популација:

  Безбедност и ефикасност золпидема нису утврђене код пацијената млађих од 18 година (видети одељак 4.2). Доступни подаци из плацебом контролисаних клиничких испитивања наведени су у одељку 5.1.

  Пацијенти са анамнезом злоупотребе лекова или алкохола

  Потребан је велики опрез када се лек прописује пацијентима који у анамнези имају злоупотребу лекова или алкохола. Ови пацијенти треба да су под строгим надзором када примају золпидем или било који други хипнотик, с обзиром на то да постоји ризик од навикавања и психолошке зависности.

  Смањена психомоторна функција дан након узимања лека

  Као и други седативи/хипнотици, золпидем има депресорне ефекте на ЦНС. Ризик од смањене психомоторне функције дан након узимања лека, укључујући смањену способност управљања возилом, је повећан у следећим случајевима:

• Ако се золпидем узме у периоду краћем од 8 сати пре извођења активности које захтевају менталну будност (видети одељак 4.7);

• Ако се узме већа доза од препоручене;

• Ако се золпидем истовремено примењује са другим депресорима ЦНС-а, другим лековима који повећавају концентрацију золпидема у крви, алкохолом или забрањеним супстанцама (видети одељак 4.5).

Золпидем треба узети одједном непосредно пре одласка на спавање и не сме се поново узети током исте ноћи.

Амнезија:

Седативи/хипнотици као што је золпидем могу изазвати антероградну амнезију. Стање се најчешће јавља неколико сати после узимања лека.

Како би се смањио ризик, пацијенти би требало да обезбеде 8 сати неометаног сна (видети одељак 4.8).

Суицидалне идеје, покушај суицида и депресија

Неке епидемиолошке студије указују на повећану учесталост суицидалних идеја, покушаја суицида и суицида код пацијената са или без депресије, који су лечени хипнотицима као што је золпидем. Међутим, узрочно-последична веза није успостављена. Истовремена примена са селективним инхибиторима преузимања серотонина (SSRI) није показала клинички релевантне фармакокинетичке или фармакодинамске интеракције (видети одељак 4.5). Међутим као и други седативи/хипнотици, золпидем мора да се примењује са опрезом код пацијената који имају симптоме депресије.

Могу бити присутне суицидалне склоности, зато овим пацијентима треба прописивати и издавати најмање могуће количине лека како би се избегла могућност намерног предозирања од стране пацијента.

Депресија која је постојала и раније може да се демаскира (поново јави) током употребе золпидема. С обзиром на то да несаница може да буде један од симптома депресије, пацијента треба поново прегледати ако се несаница настави.

Опште информације Толеранција:

Извесни губитак ефикасности хипнотичких ефеката краткоделујућих бензодиазепина или лекова сличних бензодиазепинима као што је золпидем, може се јавити после понављане примене током пар недеља.

Повратна (rebound) несаница

Пролазни синдром код кога се симптоми због којих је и започето лечење седативима/хипнотицима јављају у појачаној форми, може да се јави код обустављања терапије хипнотиком. Овај синдром може бити праћен другим реакцијама, укључујући промене расположења, анксиозност и узнемиреност. Важно је да пацијент буде свестан могућности rebound феномена, како би се на тај начин минимизирала анксиозност због појаве ових симптома када се прекида са применом лека. С обзиром на то да се ризик од апстиненцијалног феномена или rebound феномена показао јачим након наглог прекида лечења, препоручује се постепено смањење доза где је то клинички оправдано.

У случају седатива/хипнотика са кратким дејством, апстиненцијални феномен се може јавити унутар дозног интервала, посебно уколико је доза висока.

Тешке повреде

Због својих фармаколошких особина, золпидем може изазвати поспаност и смањен ниво свести, што може да доведе до падова и последично до тешких повреда.

Пацијенти са сидромом продуженог QT интервала

In vitro кардиолошка електрофизиолошка студија показала је да у експерименталним условима који користе веома високу концентрацију и плурипотентне матичне ћелије, золпидем може да смањи калијумске струје повезане са hERG. Потенцијална последица примене золпидема код пацијената са урођеним синдромом продуженог QT интервала није позната. Као мера опреза, потребно је да се

пажљиво размотри однос користи и ризика терапије золпидемом код пацијената са познатим урођеним синдромом продуженог QT интервала.

Друге психијатријске и „парадоксалне“ реакције:

Познато је да се код примене бензодиазепина и лекова сличних бензодиазепинима јављају и друге психијатријске и „парадоксалне“ реакције као што су узнемиреност, погоршање несанице, агитираност, иритабилност, агресивност, делузије, бес, ноћне море, халуцинације, психозе, абнормално понашање и друге бихејвиоралне нежељене реакције. Ако се ово јави, примену лека треба прекинути. Ове реакције се чешће јављају код старијих пацијената.

Сомнабулизам и слична понашања

Месечарење, ходање у сну (сомнабулизам) и друга слична понашања као што су „вожња у сну“, припремање и конзумирање хране, телефонирање или сексуални однос, којих се пацијент не сећа, забележени су код пацијената који су примењивали золпидем и нису били у потпуности будни. Ови догађаји могу да се јаве након прве или било које следеће примене золпидема. Одмах прекините лечење уколико пацијент доживи комплексно понашање у сну, због ризика за пацијента и његову околину (видети одељак 4.3).

Употреба алкохола и других ЦНС депресора заједно са золпидемом повећава ризик од појаве таквог понашања, као и примена золпидема у дозама које премашују максималне препоручене дозе.

Помоћне супстанце са потврђеним дејством

Лек Lunata садржи лактозу. Пацијенти са ретким наследним обољењем као што су интолеранција на галактозу, недостатком лактазе или глукозно-галактозном малапсорпцијом не смеју да користе овај лек.

Овај лек садржи мање од 1 mmol (23 mg) натријума по дози, тј. суштински је без натријума.

Не препоручује се

Истовремено узимање лека са алкохолом.

Код истовремене примене алкохола, седативни ефекат може да буде појачан, што може да утиче на способност управљања возилима и руковања машинама.

Узети у обзир

Комбинација са депресорима ЦНС-а.

Истовремена примена са антипсихотицима (неуролептицима), хипнотицима, анксиолитицима/седативима, антидепресивима, опиоидним аналгетицима, анестетицима и седативним антихистаминицима може да појача депресивни ефекат на централни нервни систем. Зато, истовремена примена золпидема са тим лековима може да појача омамљеност и смањи психомоторну функцију дан након узимања лека, што укључује и смањену способност управљања возилом (видети одељке 4.4 и 4.7). Осим тога, код пацијената који су узимали золпидем са антидепресивима попут бупропиона, дезипрамина, флуоксетина, сертралина и венлафаксина, пријављени су случајеви визуелних халуцинација.

Истовремено примењен флувоксамин може да повећа концентрацију золпидема у крви, зато се истовремена примена не препоручује.

Код истовремене примене са опиоидним аналгетицима може да настане појачано еуфорично расположење, што може да повећа ризик од развоја психичке зависности.

Опиоиди

Истовремена примена седативних лекова, као што су бензодиазепини или бензодиазепинима слични лекови као што је золпидем, са опиоидима, повећава ризик од седације, респираторне депресије, коме и смрти, због адитивног депресивног ефекта на ЦНС. Доза и трајање истовремене примене треба да буду ограничени (видети одељак 4.4).

Инхибитори и индуктори CYP450

Золпидем-тартарат се метаболише путем неколико цитохром P450 ензима јетре, углавном путем CYP3A4 са доприносом CYP1A2. С обзиром да ензим CYP3A4 има важну улогу у метаболизму золпидем-тартарата, потребно је размотрити могуће интеракције са лековима који смањују или појачавају деловање CYP3A4.

Једињења која инхибирају одређене ензиме јетре (посебно цитохром P450) могу да појачају активност бензодиазепина и лекова сличних бензодиазепинима.

Индуктори изоензима CYP3А4 цитохрома P450 могу да снимање хипнотичко дејство золпидема

(нпр. рифампицин, карбамазепин, фенитоин, кантарион). Истовремена примена са кантарионом може да смањи концентрацију золпидема у крви, те се не препоручује.

CYP3А4 инхибитори (азолни антимикотици, макролиди, сок од грејпфрута) могу да појачају дејство золпидема. Међутим, када је золпидем примењиван са итраконазолом (инхибитор CYP3А4) његова фармакодинамика и фармакокинетика нису биле значајно измењене. Клинички значај ових резултата није познат.

При истовременој примени золпидема са кетоконазолом (200 mg два пута дневно), снажним инхибитором CYP3А4, продужено је полувреме елиминације золпидема, повећан укупни PIK (површина испод криве) и смањен привидни клиренс у поређењу са применом золпидема са плацебом. Укупни PIK золпидема при истовременој примени са кетоконазолом повећао се за 1,83 пута у поређењу са применом самог золпидема. Није потребно рутинско прилагођавање дозе золпидема, али пацијенте треба упозорити да узимање золпидема са кетоконазолом мозе да појача седативне ефекте.

Истовремено примењен ципрофлоксацин може да повећа концентрацију золпидема у крви, стога се истовремена примена не препоручује.

Остали лекови

Када је золпидем-тартарат примењиван са варфарином, дигоксином, ранитидином, нису уочене значајне фармакокинетичке интеракције.

Трудноћа

Не препоручује се примена золпидема током трудноће.

Испитивања на животињама не указују на директне или индиректне штетне ефекте на репродуктивну токсичност.

Золпидем пролази плаценту.

Велики број података о трудницама (више од 1000 исхода трудноће) прикупљених из кохортних студија не указују да је изложеност бензодиазепинима или лековима сличним бензодиазепинима током првог триместра трудноће повезана са повећањем ризика од појаве малформација. Међутим, одређене case-control студије пријавиле су повећану инциденцу расцепа усне и непца повезаних са применом бензодиазепина током трудноће.

Описани су случајеви смањене покретљивости фетуса и варијабилност срчаног ритма фетуса након примене бензодиазепина или лекова сличних бензодиазепинима током другог и/или трећег триместра трудноће. Примена золпидема током касне фазе трудноће или током порођаја повезана је са ефектима на новорођенчад, као што су хипотермија, хипотонија, потешкоће са храњењем (“синдром млитавог одојчета“ ) и респираторна депресија због фармаколошког дејства лека. Пријављени су случајеви тешке неонаталне респираторне депресије.

Штавише, код новорођенчади чије су мајке дуготрајно узимале седативе/хипнотике у каснијим фазама трудноће, може да се развије физичка зависност и могу да буду под ризиком од развоја апстиненцијалних симптома у постнаталном периоду. Препоручује се одговарајуће праћење новорођенчади у постнаталном периоду.

Уколико је золпидем прописан жени у репродуктивном периоду, треба је упозорити да се посаветује са лекаром о прекиду терапије, ако планира трудноћу или ако сумња да је трудна.

Дојење

Мале количине золпидема се излучују у мајчино млеко. Стога се примена золпидема код жена које доје не препоручује.

Золпидем утиче на способност управљања возилима и руковања машинама.

Особе које управљају возилима и рукују машинама треба да буду упозорене да код примене овог лека, као и код примене других хипнотика, може да постоји ризик од омамљености, продуженог времена реакције, вртоглавице, поспаности, замагљеног вида/дупле слике, као и смањене будности и смањене способности управљања возилом јутро након узимања лека (видети одељак 4.8). Да би се минимизирао тај ризик препоручује се најмање 8 сати одмарања између примене золпидема и управљања возилом, руковања машинама и рада на висинама.

Смањење способност управљања возилом и понашања попут „вожња у сну“, јављали су се код примене самог золпидема у терапијским дозама.

Поред тога, истовремена примена золпидема са алкохолом и другим депресорима ЦНС-а повећава ризик од таквог понашања (видети одељке 4.4 и 4.5). Пацијенте треба упозорити да не пију алкохол и да не узимају друге психоактивне супстанце док се лече золпидемом.

Постоје докази да нежељена дејства која се појављују код примене золпидема зависе од дозе, посебно одређени догађаји везани за ЦНС и гастроинтестинални тракт. Као што је препоручено у одељку 4.2, нежељена дејства теоретски треба да буду мање изражена уколико се золпидем узима непосредно пред спавање или у кревету. Најчешће се јављају код старијих пацијената.

Табеларни приказ нежељених дејстава

Нежељена дејства наведена у наредној табели класификована су према класама система органа, а унутар сваке класе система органа по учесталости испољавања у следеће категорије: веома често (≥1/10), често (≥1/100 до <1/10), повремено (≥1/1000 до < 1/100), ретко (≥1/10000 до <1/1000), веома ретко (<1/10000), непознато (не може се проценити на основу доступних података).

* Већина ових психијатријских нежељених дејстава односи се на „парадоксалне“ рекације (видети одељак 4.4)

Пријављивање нежељених реакција

Пријављивање сумњи на нежељене реакције после добијања дозволе за лек је важно. Тиме се омогућава континуирано праћење односа користи и ризика лека. Здравствени радници треба да пријаве сваку сумњу на нежељене реакције на овај лек Агенцији за лекове и медицинска средства Србије (АЛИМС):

Агенција за лекове и медицинска средства Србије Национални центар за фармаковигиланцу Војводе Степе 458, 11221 Београд

Република Србија

факс: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakцije@alims.gov.rs

Знаци и симптоми

Степен интоксíкације хипнотицима/седативима је зависан од примењене дозе и развија се кроз различите фазе интоксикације ЦНС-а у распону од сомноленције, летаргије и конфузије до губитка свести, респираторне и циркулаторне депресије и коме. Осим тога, очекивани су и поремећај вида, поремећај говора, дистонија, атаксија и мишићна слабост, као „парадоксалне“ реакције (немир, халуцијације).

У случајевима предозирања золпидемом, самим или у комбинацији са другим ЦНС депресорима (укључујући алкохол), пријављени су поремећаји стања свести од сомноленције до коме, укључујући и смртне исходе.

Терапија

Золпидем не може да се уклони дијализом. Потребно је спровести опште симптоматске и супортивне мере. Пацијенти са благим знацима предозирања треба да одспавају под надзором лекара ради контролисања дисања и циркулације.

У тежим случајевима је потребно применити додатне мере (испирање желуца, активни угаљ, стабилизатор циркулације, надзор и интензивна нега). Не смеју да се примењују седативи чак и ако се појави ексцитација.

Може се размотрити примена флумазенила. Познато је да флумазенил има полувреме елиминације од око 40 до 80 минута. Пацијенти морају да буду под строгим надзором због његовог краткотрајног деловања; може се показати потреба за додатним дозама флумазенила. Међутим, примена флумазенила може да допринесе појави неуролошких симптома (конвулзија).

Код лечења предозирања било којим леком, треба имати на уму могућност да је пацијент узео више лекова.