Vinorelsin® 50mg/5mL koncentrat za rastvor za infuziju
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Vinorelsin 50mg/5mL
Vinorelbin je indikovan kod odraslih za lečenje:
-
nemikrocelularnog karcinoma pluća (nesitnoćelijski karcinom), (3. i 4. stadijum)
-
kao samostalni lek za lečenje karcinoma dojke sa metastazama (4. stadijum), kada se terapija koja uključuje antracikline i taksane pokazala neuspešnom ili nije bila odgovarajuća.
Primena: Isključivo samo intravenska primena nakon odgovarajućeg razblaživanja.
Intratekalna primena je kontraindikovana i može biti smrtonosna.
Za uputstvo o pripremi leka pre upotrebe i druga rukovanja, videti odeljak 6.6.
Lek Vinorelsin, koncentrat za rastvor za infuziju treba primenjivati pod nadzorom lekara koji ima iskustvo u primeni citostatske terapije.
Doziranje
Nemikrocelularni karcinom pluća
Ako se daje u obliku monoterapije, uobičajena doza iznosi 25-30 mg/m2 jednom nedeljno.
Ako se daje u obliku polihemioterapije, doza i učestalost primene zavise od terapijskog protokola. Uobičajena doza je 25-30mg/m2, dok je učestalost primene ograničena na dane 1 i 5 svake treće nedelje, ili dane 1 i 8 svake treće nedelje, u zavisnosti od protokola.
Uznapredovali karcinom dojke ili karcinom dojke sa metastazama
Uobičajena doza je 25-30 mg/m2 jednom nedeljno.
Maksimalna pojedinačno data tolerantna doza je: 35,4 mg/m2 površine tela. Posebne populacije
Stariji pacijenti
Kliničko iskustvo nije zabeležilo značajne razlike između starijih pacijenata s obzirom na stopu odgovora, iako se veća osetljivost kod nekih od tih pacijenata ne može isključiti. Uzrast ne menja farmakokinetiku vinorelbina.
Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre
Farmakokinetika vinorelbina nije promenjena kod pacijenata sa umerenim ili teškim oštećenjem funkcije jetre. Ipak kao mera opreza preporučuje se smanjena doza od 20 mg/m2 i pažljivo praćenje hematoloških parametara kod bolesnika sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljke 4.4. i 5.2.).
Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega
S obzirom na nizak nivo izlučivanja putem bubrega, nema farmakokinetičke osnove za smanjenje doze vinorelbina kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega.
Pedijatrijska populacija
Sigurnost i delotvornost kod dece nije utvrđena, zbog toga se primena ne preporučuje.
Način primene
Isključivo za intravensku upotrebu.
Za uputstvo o razblaživanju leka pre upotrebe videti odeljak 6.6.
Lek Vinorelsin (vinorelbin) može da se primenjuje sporim bolusom tokom (6-10 minuta) nakon razblaživanja rastvora u 20-50 mL izotoničnog rastvora natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9%) rastvora za injekciju ili glukoze 50 mg/mL (5% ) rastvora za injekciju ili kao kratkotrajna infuzija tokom 20-30 minuta posle razblaživanja u 125 mL izotoničnog rastvora natrijum-hlorida ili 50 mg/mL (5%) glukoze rastvora za injekcije.
Davanje rastvora mora uvek da bude praćeno ispiranjem vene sa najmanje 250 mL natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9%) rastvora za injekciju direktno u venu.
-
Intratekalna primena je kontraindikovana
-
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili druge vinka alkaloide ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1
-
Broj neutrofilnih granulocita < 1500/mm³ ili teška trenutna ili skorašnja infekcija (u prethodne 2 nedelje)
-
Broj trombocita ispod 100000/mm³
-
Dojenje treba prekinuti u toku terapije vinorelbinom (videti odeljak 4.6)
-
Žene u reproduktivnom dobu koje ne koriste efikasna sredstva za kontracepciju (videti odeljke 4.4. i 4.6)
-
Istovremena primena sa vakcinom protiv žute groznice (videti odeljak 4.5).
Isključivo za intravensku upotrebu. Lek Vinorelsin treba davati pod nadzorom lekara sa iskustvom u primeni hemioterapije.
Neophodno je pažljivo hematološko praćenje tokom terapije (određivanje koncentracije hemoglobina i broja leukocita, neutrofila i trombocita pre svake primene), jer je supresija hematopoeznog sistema najveći rizik u toku terapije vinorelbinom.
Glavna neželjena reakcija koja ograničava doziranje vinorelbina je neutropenija. Ona nije kumulativna, broj neutrofila je najmanji između dana 7 i dana 14 nakon primene, i brzo se normalizuje unutar 5 do 7 dana. Ukoliko je broj neutrofilnih granulocita manji od 1500/mm³ i/ili broj trombocita manji od 100000/mm³, terapiju treba odložiti do oporavka.
Ukoliko se kod pacijenta pojave znaci ili simptomi koji ukazuju na infekciju, odmah treba uraditi dijagnostičku obradu.
Intersticijalna bolest pluća je češće beležena kod populacije japanskog porekla. Treba biti posebno oprezan kod ove populacije.
Poseban oprez je neophodan pri primena leka kod pacijenata sa ishemičnim oboljenjem srca u anamnezi (videti odeljak 4.8).
Klinički značaj smanjene sposobnosti jetre da eliminiše ovaj lek, nije definisan. Iz tog razloga se ne mogu dati precizne preporuke za doziranje. Međutim, u farmakokinetičkim studijama najveća primenjena doza kod pacijenata sa ozbiljnom poremećajem funkcije jetre bila je 20 mg/m2 (videti odeljak 5.2). Kod pacijenata sa ozbiljnim oštećenjem funkcije jetre se preporučuje oprez i potrebno je i pažljivo praćenje hematoloških parametara. Smanjenje doze takođe može biti potrebno (videti odeljak 4.2).
Lek Vinorelsin ne treba primenjivati istovremeno sa radioterapijom, ukoliko terapijsko polje obuhvata jetru.
Lek Vinorelbin ne sme doći u kontakt sa očima; postoji rizik od ozbiljne iritacije, pa čak i pojave kornealnih ulceracija, ukoliko se lek raspršuje pod pritiskom. U slučaju kontakta, oko treba odmah isprati fiziološkim rastvorom i obratiti se oftalmologu.
Primena ovog leka istovremeno sa vakcinom protiv žute groznice je posebno kontraindikovana, a istovremena primena vinorelbina i drugih oslabljenih živih vakcina ne preporučuje.
Snažni inhibitori ili induktori CYP3A4 enzima mogu da utiču na koncentraciju vinorelbina pa je zato potreban oprez (videti odeljak 4.5, Interakcije specifične za vinorelbin), a ne preporučuje se ni njegova primena u kombinaciji sa fenitoinom (kao svi citotoksični lekovi) i itrakonazolom (kao svi vinka alkaloidi).
Za informacije o trudnoći, dojenju i plodnosti, pogledati odeljak 4.6.
Kako bi se izbegao rizik od bronhospazma – posebno pri kombinovanoj terapiji sa mitomicinom C, može se razmotriti odgovarajuća profilaksa. Pacijente koji se leče ambulantno treba obavestiti da ukoliko se javi dispneja o tome treba odmah obavestiti lekara.
S obzirom na to da je nivo bubrežne ekskrecije nizak, ne postoji farmakokinetička osnova za smanjenje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, videti odeljak 4.2.
Interakcije specifične za sve citostatike
Zbog povećanog rizika od tromboze kod tumorskih bolesti, primena antikoagulanasa je česta. Velika intra- individualna varijabilnost koagulacije tokom bolesti, kao i potencijalne interakcije između oralnih antikoagulanasa i antikancerske hemioterapije zahtevaju, ukoliko se donese odluka da se pacijent leči oralnim antikoagulansima, učestalije kontrolisanje INR (internacionalnog normalizovanog odnosa).
Istovremena primena je kontraindikovana
Vakcina protiv žute groznice: postoji rizik od generalizovane vakcinalne bolesti (videti odeljak 4.3). Istovremena primena se ne preporučuje
Vakcine sa živim atenuiranim virusima (za vakcinu protiv žute groznice videti deo „Istovremena primena je kontraindikovana“): rizik od generalizovane vakcinalne bolesti koji može da bude sa smrtnim ishodom. Taj rizik povećan je u slučaju imunosupresije uzrokovane osnovnim oboljenjem. Ukoliko je raspoloživa, preporučuje se primena inaktivirane vakcine (poliomielitis) (videti odeljak 4.4.).
Fenitoin: postoji rizik od pogoršanja konvulzija usled smanjene resorpcije fenitoina u digestivnom sistemu zbog primene citotoksičnog leka ili rizik gubitka efikasnosti citotoksičnog leka zbog povećanja hepatičkog metabolizma fenitoinom.
Istovremenu primenu sledećih lekova treba razmotriti
Ciklosporin, takrolimus: prekomerna imunosupresija sa rizikom od limfoproliferacije.
Interakcije specifične za vinka alkaloide
Istovremena primena se ne preporučuje
Itrakonazol: povećana neurotoksičnost vinka alkaloida, usled smanjenja hepatičkog metabolizma. Istovremenu primenu treba razmotriti
Mitomicin C: Povećan je rizik od bronhospazma i dispneje, u retkim slučajevima prijavljen je i intersticijalni pneumonitis.
S obzirom na to da su vinka alkaloidi poznati kao supstrati za P-glikoprotein, a u odsustvu specifičnih studija, potreban je oprez kada se vinorelbin kombinuje sa snažnim modulatorima ovog membranskog transportera.
Interakcije specifične za vinorelbin
Primena vinorelbina u kombinaciji sa lekovima za koje je poznato da su toksični za koštanu srž verovatno povećava pojavu mijelosupresivnih neželjenih reakcija.
CYP3A4 je glavni enzim uključen u metabolizam vinorelbina, a kombinacija sa nekim lekom koji indukuje (kao što su fenitoin, fenobarbital, rifampicin, karbamazepin, Hypericum perforatum) ili inhibira (kao što su itrakonazol, ketokonazol, inhibitori HIV proteaze, eritromicin, klaritromicin, telitromicin, nefazodon) ovaj koenzim, može da utiče na koncentraciju vinorelbina (videti odeljak 4.4).
Kombinacija vinorelbin - cisplatin (veoma česta kombinacija) ne pokazuje interakciju vezanu za farmakološke parametre vinorelbina. Međutim, prijavljena je veća učestalost granulocitopenije kod pacijenata koji dobijaju kombinovanu terapiju vinorelbina i cisplatina nego kod onih koji dobijaju samo vinorelbin.
Sugerisano je povećanje učestalosti neutropenije gradusa 3/4 kada su intravenski bili primenjivani vinorelbin i lapatinib u jednom kliničkom ispitivanju faze I. U ovom ispitivanju, preporučena doza intravenski primenjenog vinorelbina u 3-nedeljnom režimu, 1. i 8. dana bila je 22,5 mg/m2 kada se kombinovao sa lapatinibom od 1000 mg dnevno. Ova vrsta kombinacije mora se primenjivati sa oprezom.
Trudnoća
Nema dovoljno raspoloživih podataka o upotrebi vinorelbina kod trudnica. Studije na životinjama su pokazale embriotoksičnost i teratogenost (videti odeljak 5.3). Na osnovu rezultata studija na životinjama i farmakološkog dejstva ovog leka, postoji potencijalni rizik od embriotoksičnosti i fetalnih abnormalnosti.
Vinorelbin zato ne treba koristiti tokom trudnoće osim ukoliko to nije indikovano i ukoliko očekivana korist jasno ne nadmašuje potencijalni rizik. Ukoliko do trudnoće dođe tokom terapije, pacijentkinju treba obavestiti o rizicima kojima je izloženo nerođeno dete i treba je pažljivo pratiti. Treba razmotriti mogućnost genetskog savetovanja.
Žene u reproduktivnom dobu
Žene u reproduktivnom dobu treba da primenjuju efikasnu kontracepciju tokom lečenja i do 3 meseca nakon završetka terapije.
Dojenje
Nije poznato da li se vinorelbin izlučuje u majčino mleko. Izlučivanje vinorelbina u mleko nije ispitivano u studijama na životinjama. Kako se ne može isključiti rizik po odojče, neophodno je prekinuti dojenje pre početka terapije vinorelbinom (videti odeljak 4.3).
Plodnost
Muškarcima koji su na terapiji vinorelbinom savetuje se da ne ostvaruju očinstvo tokom lečenja i do 6 meseci (najmanje 3 meseca) nakon završetka terapije. Pre početka terapije muškarce treba takođe posavetovati o mogućnosti konzervisanja sperme, jer može doći do ireverzibilne neplodnosti nakon terapije vinorebinom.
Nisu sprovedene studije o uticaju leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Na osnovu farmakodinamskog profila, vinorelbin ne utiče na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Ipak, oprez je neophodan kod pacijenata koji se leče lekom vinorelbin imajući u vidu neka neželjena dejstva ovog leka.
Neželjena dejstva koja su prijavljivana češće nego samo u izolovanim slučajevma su navedena u nastavku prema klasi sistema organa i učestalosti. Učestalosti su definisane prema sledećim kriterijumima:
veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 do < 1/10), povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100), retko (≥ 1/10000 do
< 1/1000), veoma retko (< 1/10000). Dodatne neželjene reakcije iz postmarketinškog iskustva su uključene prema MedDRA klasifikaciji, a njihova učestalost je definisana kao nepoznato (ne može se proceniti iz dostupnih podataka).
Najčešće prijavljivane neželjene reakcije na lek su depresija koštane srži sa neutropenijom, anemija, neurološki poremećaji, gastrointestinalna toksičnost sa mučninom, povraćanjem, stomatitisom i konstipacijom, prolazno povećane vrednosti testova funkcije jetre, alopecija i lokalni flebitis.
Detaljne informacije o neželjenim reakcijama: Reakcije su opisane prema klasifikaciji SZO:
(gradus 1 = G1, gradus 2 = G2, gradus 3 = G3, gradus 4 = G4, gradus 1-4 = G14, gradus 1-2 = G1-2, gradus 3-4 = G3-4).
| Infekcije i infestacije | |
| Često: | bakterijske, virusne ili gljivične infekcije različitih lokalizacija (respiratorni, urinarni, gastrointestinalni trakt), blage do umerene i obično reverzibilne uzodgovarajuću terapiju |
| Povremeno: | ozbiljna sepsa sa otkazivanjem visceralnih funkcija, septikemija |
| Veoma retko: | komplikovana septikemija, ponekad sa smrtnim ishodom |
| Nepoznato: | neutropenijska sepsa sa potencijalnim smrtnim ishodom |
| Poremećaji krvi i limfnog sistema | |
| Veoma često: | depresija koštane srži koja uglavnom rezultira neutropenijom (G3: 24,3%; G4: 27,8%), reverzibilnom unutar 5-7 dana i nekumulativnom tokom vremena, anemija (G3-4: 7,4%) |
| Često: | može se javiti trombocitopenija (G3-4: 2,5%) ali je retko teška |
| Nepoznato: | febrilna neutropenija, pancitopenija |
| Poremećaji imunskog sistema | |
| Nepoznato: | sistemske alergijske reakcije kao što su anafilaksa, anafilaktički šok ili anafilaktoidna reakcija |
| Endokrini poremećaji | |
| Nepoznato: | poremećaj lučenja antidiuretskog hormona (SIADH) |
| Poremećaji metabolizma i ishrane | |
| Retko: | teška hiponatremija |
| Nepoznato: | anoreksija |
| Poremećaji nervnog sistema | |
| Veoma često: | neurološki poremećaji (G3-4: 2,7%) koji uključuju gubitak dubokih tetivnih refleksa, slabost donjih ekstremiteta nakon produžene hemioterapije |
| Povremeno: | teška parestezija sa senzornim i motornim simptomima je retka. Ova dejstva su obično reverzibilna |
| Nepoznato: | sindrom posteriorne reverzibilne encefalopatije |
| Kardiološki poremećaji | |
| Retko: | ishemijska bolest srca (angina pektoris i/ili prolazne promene na elektrokardiogramu, infarkt miokarda, ponekad sa smrtnim ishodom) |
| Veoma retko: | tahikardija, palpitacija, poremećaj srčanog ritma |
| Vaskularni poremećaji | |
| Povremeno: | hipotenzija, hipertenzija,naleti vrućine, poremećaj periferne cirkulacije (hladnoća) |
| Retko: | ozbiljna hipotenzija, kolaps |
| Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji | |
| Povremeno: | dispneja i bronhospazam, mogu da se jave udruženi sa terapijom vinorelbinom kao i kod primene drugih vinka alkaloida |
| Retko: | zabeležena je intersticijalna pneumopatija, ponekad sa smrtnim ishodom |
| Nepoznato: | plućna embolija |
| Gastrointestinalni poremećaji | |
| Veoma često: | stomatitis (G1-4: 15%) kada se primenjuje vinorelbin samostalno, mučnina, povraćanje (G1-2: 30,4% i G3-4: 2,2%).Terapija antiemeticima može smanjiti njihovo javljanje.Konstipacija je glavni simptom (G3-4: 2,7%) koja retko napreduje do paralitičkog ileusa ukoliko se primenjuje vinorelbin samostalno i (G3-4: 4,1%) u kombinaciji vinorelbina i drugih hemioterapeutikaezofagitis |
| Često: | može da se javi dijareja, obično blaga do umerena |
| Retko: | paralitički ileus, tretman se može ponovo započeti nakon uspostavljanja normalne peristaltike,pankreatitis |
| Hepatobilijarni poremećaji | |
| Veoma često: | zabeleženo je prolazno povećanje vrednosti testova funkcije jetre (G1-2) bez kliničkih simptoma (SGOT kod 27,6% i SGPT kod 29,3%) |
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva | |
| Veoma često: | alopecija, obično blaga (G3-4: 4,1%), kada se vinorelbin primenjuje kao jedini hemioterapijski lek |
| Retko: | pri primeni vinorelbina su zabeležene generalizovane kožne reakcije (kao što su osip, pruritus, urtikarija) |
| Nepoznato: | sindrom palmo-plantarne eritrodizestezije, hiperpigmentacija kože (serpentinska supravenska hiperpigmentacija) |
| Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva | |
| Često: | mialgijaartralgija, uključujući bol u vilici |
| Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | |
| Često: | povećana koncentracija kreatinina |
| Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | |
| Veoma često: | reakcije na mestu injekcije mogu da uključuju eritem, osećaj pečenja, diskoloraciju vena i lokalni flebitis (G3-4: 3,7% kod pacijenata koji dobijaju vinorelbin kao monoterapiju) |
| Često: | astenija, zamor,povišena telesna temperatura,bol na različitim mestima, uključujući bol u grudima i bol na mestu tumora se javljao kod pacijenata koji su dobijali terapiju vinorelbinom |
| Retko: | Zabeležena je lokalna nekroza. Pravilno postavljanje intravenske igle ili katetera i bolus injekcija posle koje sledi temeljno ispiranje vene mogu da ograniče ova dejstva. |
Kao i drugi vinka alkaloidi, vinorelbin ima umeren potencijal za stvaranje vezikula.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Simptomi
Predoziranje može da dovede do teške depresije koštane srži sa povišenom telesnom temperaturom i infekcijom. Prijavljeni su i slučajevi paralitičkog ileusa. Preporučuje se simptomatska terapija koja podrazumeva transfuziju krvi i terapuju antibioticima širokog spektra. Ne postoji poznati specifični antidot.
Postupak u hitnim slučajevima
Kako ne postoji specifičan antidot koji se može primeniti pri predoziranju vinorelbinom koji se daje intravenski, u slučaju predoziranja neophodne su simptomatske mere, kao što su:
-
stalna kontrola vitalnih znakova i pažljivo praćenje pacijenta
-
svakodnevna kontrola krvne slike da bi se na vreme uočila potreba za transfuzijom krvi, faktora rasta i da bi se na vreme uočila potreba za intenzivnom negom i sveo na minimum rizik od infekcije
-
preduzimanje mera za prevenciju ili terapiju paralitičkog ileusa
-
kontrola cirkulatornog sistema i funkcije jetre
-
u slučaju komplikacija koje su posledica infekcije mogu biti neophodni antibiotici širokog spektra.
Antidot
Ne postoji poznat antidot za predoziranje vinorelbinom.
Farmakološki podaci - Vinorelsin 50mg/5mL
Farmakoterapijska grupa: Antineoplastici; alkaloidi vinke i analozi
ATC šifra: L01CA04
Vinorelbin je citostatik iz familije vinka alkaloida.
Vinorelbin inhibira polimerizaciju tubulina i preferentno se vezuje za mitotičke mikrotubule utičući na aksonalne mikrotubule samo u visokim koncentracijama. Indukcija spiralizacije tubulina je manja od one do koje dovodi vinkristin. Vinorelbin blokira mitozu na G2-M, izazivajući ćelijsku smrt u interfazi ili pri narednoj mitozi.
Bezbednost i efikasnost vinorelbina kod pedijatrijskih pacijenata nije utvrđena. Klinički podaci iz dva jednostruka ispitivanja faze II pomoću intravenskog vinorelbina u 33 i 46 pedijatrijskih pacijenata sa rekurentnim solidnim tumorima, uključujući rabdomiosarkom, drugi sarkom mekog tkiva, Ewing-ov sarkom, liposarkom, sinovijalni sarkom, fibrosarkom, karcinom centralnog nervnog sistema, osteosarkom ili neuroblastom pri dozama od 30 do 33,75 mg/m2 dana 1 i dana 8 svake 3 nedelje ili jednom nedeljno u periodu od 6 nedelja svakih 8 nedjelja, nisu pokazali značajnu kliničku aktivnost. Profil toksičnosti bio je sličan onom prijavljenom kod odraslih pacijenata. (videti odeljak 4.2.)
Nakon intravenske primene, profil promena koncentracija u krvi u funkciji vremena karakteriše tri- eksponencijalna kriva eliminacije. Terminalno poluvreme eliminacije bilo je u proseku oko 40 sati. Klirens krvi je visok, blizak hepatičkom protoku krvi i bio je u proseku 0,72 L/h/kg (interval: 0,32-1,26 L/h/kg), dok je volumen distribucije u stanju ravnoteže bio veliki, u proseku 21,2 L/kg, što govori o ekstenzivnoj distribuciji u tkiva. Vezivanje za proteine plazme je slabo (13,5%), ali je snažno vezivanje za ćelije krvi, posebno za trombocite (78%). Farmakokinetički parametri za intravenski primenjen vinorelbin pokazuju linearnost za doze vinorelbina do 45 mg/m².
Vinorelbin se uglavnom metaboliše putem CYP3A4, a glavni metabolit je 4-O-deacetilvinorelbin.
Renalna ekskrecija je mala (< 20% doze) i čini je uglavnom osnovna supstanca. Ekskrecija putem žuči je najvažniji put eliminacije, i za metabolite i za neizmenjeni vinorelbin.
Uticaji smanjene funkcije bubrega na raspoloživost vinorelbina nisu procenjivani, ali zbog male renalne ekskrecije smanjenje doze nije neophodno.
Kod pacijenata sa metastazama na jetri, srednji klirens vinorelbina se menjao samo kada je više od 75% jetre bilo zahvaćeno. Kod 6 pacijenata sa karcinomom i sa umerenim poremećajem funkcije jetre (bilirubin ≤ 2 x GGN i aminotransaminaze ≤ 5 x GGN) lečenih vinorelbinom do 25 mg/m² i 8 pacijenata sa karcinomom i sa teškom disfunkcijom jetre (bilirubin > 2 x GGN i/ili aminotransaminaze > 5 x GGN) lečenih vinorelbinom do 20 mg/m², srednji ukupni klirens u obe grupe bio je sličan klirensu kod pacijenata sa normalnom funkcijom jetre.
Međutim, ovi podaci ne moraju biti reprezentativni za pacijente sa smanjenim kapacitetom jetre za eliminaciju lekova i zbog toga je neophodan oprez kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, kao i pažljivo praćenje hematoloških parametara (videti odeljke 4.2 i 4.4).
Pokazana je jaka povezanost između izloženosti krvi vinorelbinu i smanjenja broja leukocita ili polinuklearnih leukocita.
Farmaceutski podaci - Vinorelsin 50mg/5mL
Vinorelsin, 10 mg/mL, koncentrat za rastvor za infuziju ne treba razblaživati alkalnim rastvorima (postoji rizik od precipitacije).
Lek se ne sme mešati sa drugim lekovima ukoliko nisu sprovedne studije kompatibilnosti.
3 godine
Nakon otvaranja
Sadržaj bočice se mora odmah upotrebiti nakon prvog otvaranja bočice.
Rok upotrebe nakon razblaživanja
Fizička i hemijska stabilnost leka nakon razblaživanja u preporučenim rastvorima za infuziju dokazana je tokom 24 sata na temperaturi od 2°C do 8°C i 25ºC.
Sa mikrobiološkog stanovišta, lek treba upotrebiti odmah nakon razblaživanja, osim ako rekonstitucija sprečava rizik od mikrobiološke kontaminacije.
Ako se lek posle razblaživanja ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja rastvora pre upotrebe su odgovornost korisnika.
Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2°C do 8°C). Bočicu treba čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. NE ZAMRZAVATI.
Za uslove čuvanja nakon razbalaživanja i prvog otvaranja leka, videti odeljak 6.3.
Vinorelsin, koncentrat za rastvor za infuziju, 10 mg/mL:
Unutrašnje pakovanje je staklena bočica od bezbojnog stakla zapremine 5 mL, koja sadrži 1 mL koncentrata za rastvor za infuziju.
Bočice su izrađene od bezbojnog stakla tip I sa halobutil gumenim zatvaračem i aluminijumskom kapicom sa polipropilenskim poklopcem, sa ili bez dodatnog, plastičnog, providnog, zaštitnog omotača i postolja bočice. Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 staklena bočica i
Uputstvo za lek.
Vinorelsin, koncentrat za rastvor za infuziju, 50 mg/5 mL:
Unutrašnje pakovanje je staklena bočica od bezbojnog stakla zapremine 8 mL, koja sadrži 5 mL koncentrata za rastvor za infuziju.
Bočice su izrađene od bezbojnog stakla tip I sa halobutil gumenim zatvaračem i aluminijumskom kapicom sa polipropilenskim poklopcem, sa ili bez dodatnog, plastičnog, providnog, zaštitnog omotača i postolja bočice. Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 staklena bočica i
Uputstvo za lek.
(i druga uputstva za rukovanje lekom)
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.
Pripremu i primenu rastvora za infuziju citotoksičnih lekova može vršiti isključivo specijalno obučeno osoblje koje poznaje lek koji se koristi u uslovima koji garantuju zaštitu životne sredine i posebno medicinskog osoblja koje rukuje ovim lekom. Za te potrebe neophodno je obezbediti poseban prostor u kome je strogo zabranjeno pušenje, konzumiranje hrane i pića.
Osoblje mora biti opremljeno odgovarajućim materijalom za rukovanje, mantilima sa dugim rukavima, zaštitnim maskama, kapama, zaštitnim naočarima, sterilnim rukavicama za jednokratnu upotrebu, zaštitnim prekrivačem radne površine i kesama za prikupljanje otpada.
Špricevi i infuzioni setovi moraju biti pažljivo sastavljeni kako bi se izbeglo curenje (preporučuje se korišćenje
Luer blokatora).
Proliveni sadržaj treba odmah obrisati.
Treba preduzeti mere opreza kako bi se izbeglo izlaganje osoblja tokom trudnoće.
Kontakt sa očima treba strogo izbegavati. U slučaju kontakta sa lekom, oči moraju odmah da budu obilno isprane fiziološkim rastvorom. Ukoliko dođe do iritacije konsultovati oftalmologa.
U slučaju kontakta sa kožom, površina mora biti temeljno isprana vodom.
Po završetku sve izložene površine moraju se temeljno očistiti, a osoblje treba da opere ruke i lice.
Nema inkompatibilnosti između sadržaja leka Vinorelsin, 10 mg/mL, koncentrat za rastvor za infuziju i staklene bočice, PVC kese, polietilenske bočice ili polipropilenskog šprica.
Priprema rastvora za infuziju
Lek Vinorelsin, 10 mg/mL, koncentrat za rastvor za infuziju se može davati u vidu sporog bolusa (6-10 minuta) nakon razblaživanja u 20-50 mL rastvora natrijum-hlorida za injekciju 9 mg/mL (0,9%) ili rastvora glukoze za injekciju 50 mg/mL (5%), ili u vidu kratkoktrajne infuzije (20-30 minuta) nakon razblaživanja u 125 mL rastvora natrijum-hlorida za injekciju 9 mg/mL (0,9%) ili rastvora glukoze za injekciju 50 mg/mL (5%). Nakon primene venu treba uvek isprati sa najmanje 250 mL rastvora natrijum-hlorida za injekciju 9 mg/mL (0,9%).
Lek Vinorelsin, 10 mg/mL, koncentrat za rastvor za infuziju se mora davati isključivo intravenski. Veoma je važno osigurati da je kanila ispravno postavljena u venu pre početka injekcije. Ukoliko se lek Vinorelsin infiltrira u okolno tkivo tokom intravenske primene može se javiti značajna iritacija. U tom slučaju treba prekinuti primenu leka, isprati venu fiziološkom rastvorom, a ostatak doze dati u drugu venu. U slučaju ekstravazacije, kako bi se smanjio rizik od flebitisa, potrebno je intravenski primeniti glukokortikoide.
Izlučevinama i povraćanim sadržajem mora se rukovati oprezno.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.