Cefazolin Galenika 1g prašak za rastvor za injekciju/infuziju
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Cefazolin 1g
Lek Cefazolin Galenika je indikovan za lečenje teških infekcija kod odraslih i dece iznad 1. meseca (videti odeljke 4.2 i 4.4) uzrokovane mikroorganizmima osetljivim na cefazolin (videti odeljak 5.1):
-
Infekcije respiratornog trakta izazvane: Streptococcus pneumoniae, Klebsiella, Haemophilus influenzae, Staphylococcus aureus (penicilin-osetljivi i penicilin-rezistentni sojevi) i beta-hemolitički streptokok grupe A.
-
Infekcije urogenitalnog trakta izazvane: Escherichia coli, Proteus mirabilis i Klebsiella.
-
Infekcije bilijarnog trakta izazvane: Escherichia coli, raznim sojevima streptokoka, Proteus mirabilis, Klebsiella i Staphylococcus aureus.
-
Infekcije kože i mekih tkiva izazvane: Staphylococcus aureus (penicilin-osetljivi i penicilin- rezistentni sojevi), beta-hemolitičkim streptokokom grupe A, kao i drugim sojevima streptokoka.
-
Infekcije kostiju i zglobova izazvane Staphylococcus aureus (meticilin-osetljivi sojevi).
-
Septikemija izazvana: Streptococcus pneumoniae, Staphylococcus aureus (penicilin-osetljivi sojevi i penicilin-rezistentni sojevi), Proteus mirabilis, Escherichia coli i Klebsiella.
-
Endokarditis izazvan Staphylococcus aureus (penicilin-osetljivi sojevi i penicilin-rezistentni sojevi) i beta-hemolitičkim streptokokom grupe A.
Perioperativna profilaksa
Profilaktička primena cefazolina preoperativno, intraoperativno i postoperativno može da smanji incidencu nekih postoperativnih infekcija kod pacijenata podvrgnutih hirurškim procedurama koje se ubrajaju u kontaminirajuće ili potencijalno kontaminirajuće.
Treba uzeti u obzir zvanične vodiče za pravilnu upotrebu antibakterijskih lekova.
Doziranje
Doziranje, način primene i interval doziranja određuju se prema težini infekcije, osetljivosti patogena na cefazolin i stanju pacijenta (npr. funkcije bubrega).
Odrasli i adolescenti stariji od 12 godina sa očuvanom funkcijom bubrega
Infekcije izazvane veoma osetljivim patogenima
Uobičajeno doziranje kod odraslih je 1 g do 2 g dnevno, podeljeno u dve ili tri jednake doze (po jedna doza na svakih 8 ili 12 sati).
Infekcije izazvane manje osetljivim patogenima
Uobičajeno doziranje kod odraslih je 3 g do 4 g dnevno, podeljeno u tri ili četiri jednake doze (po jedna doza na svakih 6 ili 8 sati).
Kod teških infekcija i infekcija koje ugrožavaju život, primenjuje se doza od 6 g do 12 g, podeljena u tri ili četiri jednake doze (po jedna doza na svakih 6 do 8 sati).
Perioperativna profilaktička primena
Za perioperativnu profilaksu kod odraslih i adolescenata, preporučuju se sledeće doze:
-
1 g intravenski ili intramuskularno, primenjuje se 30 minuta do 1 sat pre početka hirurške intervencije;
-
za dugotrajne hirurške procedure (npr. 2 sata i duže) primenjuje se 500 mg – 1 g intravenski ili intramuskularno, tokom hirurške intervencije (uz prilagođavanje doza i intervala doziranja, u skladu sa trajanjem hirurške intervencije);
-
500 mg – 1 g intravenski ili intramuskularno svakih 6 - 8 sati, u toku 24 sata postoperativno, ili nakon hirurške intervencije gde bi infekcija predstavljala poseban rizik, u periodu od 3 do 5 dana.
Značajno je da se:
-
preoperativna doza primeni pravovremeno (30 minuta do 1 sat), kako bi se postigle odgovarajuće koncentracije antibiotika u serumu i tkivima u trenutku početnog hirurškog reza;
-
osim toga, ako postoji rizik od infekcije, cefazolin treba primenjivati u odgovarajućim intervalima tokom hirurške intervencije, kako bi se obezbedila dovoljna koncentracija antibiotika u trenucima kada se očekuje najveća izloženost infektivnim mikroorganizmima.
Odrasli pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega
Odraslim osobama sa oštećenjem funkcije bubrega može da bude potrebna manja doza, kako bi se izbeglo akumuliranje leka. Takvo smanjenje doze može da se odredi nakon određivanja koncentracije leka u krvi.
Ukoliko to nije moguće, onda doziranje može da se odredi na osnovu klirensa kreatinina.
U slučaju oštećenja funkcije bubrega, potrebno je dati odgovarajuću početnu dozu. Dalje doziranje je potrebno prilagoditi stepenu oštećenja funkcije bubrega, težini infekcije i osetljivosti patogena na cefazolin.
Kod pacijenata koji su na hemodijalizi, režim terapije zavisi od uslova dijalize. Videti odeljak 4.4.
Klirens kreatinina(mL/min) Kreatinin u serumu(mg/100 mL) Dnevna doza Interval doziranja ≥ 55 ≤ 1,5 uobičajena doza nepromenjen 35-54 1,6-3,0 uobičajena doza najmanje na svakih 8sati 11-34 3,1-4,5 polovina uobičajenedoze svakih 12 sati ≤ 10 ≥ 4,6 polovina uobičajenedoze svakih 18-24 sata Odojčad (uzrasta iznad 1 meseca) i deca uzrasta do 12 godina
Deci uzrasta iznad 1 meseca života se dnevno daje 25 do 50 mg cefazolina po kg telesne mase, podeljeno u 3 do 4 pojedinačne doze, što je efikasno za većinu umereno teških infekcija. Moguće je povećanje dnevne doze na 100 mg cefazolina po kg telesne mase kod težih infekcija.
Deca sa oštećenjem funkcije bubrega
Kod dece sa oštećenjem funkcije bubrega (kao i kod odraslih) može da bude potrebna manja doza od uobičajene, kako bi se sprečilo akumuliranje leka. Smanjenje doze može da se odredi nakon određivanja koncentracije leka u krvi. Ukoliko to nije moguće, onda doziranje može da se odredi na osnovu klirensa kreatinina.
U slučaju oštećenja funkcije bubrega, potrebno je dati odgovarajuću početnu dozu. Dalje doziranje je potrebno prilagoditi stepenu oštećenja funkcije bubrega, težini infekcije i osetljivosti patogena na cefazolin.
Klirens kreatinina (mL/min) Procenat uobičajene dnevne doze 40 – 70 60% uobičajene dnevne doze, podeljene na 2jednake pojedinačne doze koje se primenjuju na svakih 12 sati. 20 – 40 25% uobičajene dnevne doze, podeljene na 2 jednake pojedinačne doze koje se primenjuju nasvakih 12 sati 5 – 20 10% uobičajene dnevne doze koja se primenjuje na svaka 24 sata Prevremeno rođena deca i novorođenčad (uzrasta ispod 1. meseca)
Kako bezbedna primena kod prevremeno rođene dece i novorođenčadi (beba uzrasta do mesec dana) nije utvrđena, primena cefazolina kod ove grupe pacijenata se ne preporučuje. Videti odeljak 4.4.
Starije osobe
Kod starijih pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega nije potrebno prilagođavanje doze. Način primene
Cefazolin se može primenjivati kao:
-
intramuskularna injekcija,
-
intravenska injekcija ili intravenska infuzija. Ukupna dnevna doza je ista, bez obzira na način primene.
Cefazolin se primenjuje nakon rekonstitucije sterilnom vodom za injekcije ili bakteriostatskom vodom za injekcije. Kada se rekonstituiše, rastvor treba dobro promućkati, kako bi se supstanca potpuno rastvorila. Treba vizuelno proveriti odsustvo čestica pre primene. Ukoliko su čestice primetne u rekonstituisanoj tečnosti, rastvor leka treba uništiti.
Rekonstituisan rastvor treba primeniti odmah. Ostatak rastvora nakon upotrebe treba uništiti. Pripremljeni rastvor se primenjuje duboko intramuskularno ili intravenski.
Ne sme se primenjivati više od 500 mg cefazolina za jednu intramuskularnu primenu.
Cefazolin namenjen za intramuskularnu primenu ne sme se primenjivati intravenski kada se rastvoru dodaje lokalni anestetik.
Za uputstvo o rekonstituciji i razblaživanju leka pre primene, videti odeljak 6.6.
Intramuskularna primena
Nakon pripreme, rastvor treba primeniti duboko intramuskularno u veliku mišićnu masu.
Intravenska primena
i.v. direktna (bolus) injekcija
Nakon pripreme, rastvor ubrizgavati polako, tokom 3 – 5 min, direktno u venu ili preko sistema. Aplikacija ne treba da traje kraće od 3 minuta.
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na druge cefalosporinske antiobiotike.
Lek se ne sme primenjivati u slučaju prethodne neposredne i/ili teške reakcije preosetljivosti na penicilin ili neki drugi beta-laktamski antibiotik.
Reakcije preosetljivosti
Poseban oprez je potreban kod pacijenata sa alergijskom dijatezom, bronhijalnom astmom ili alergijskim rinitisom. Pre početka terapije cefazolinom potrebno je utvrditi da li se u anamnezi navode reakcije preosetljivosti na druge beta-laktamske antibiotike (peniciline ili cefalosporine).
Kod pacijenata kod kojih se razvije alergijska reakcija, primenu leka treba prekinuti i primeniti adekvatnu simptomatsku terapiju. Treba uzeti u obzir mogućnost povremene pojave ukrštene alergijske reakcije sa drugim cefalosporinima i penicilinima. Ukoliko je poznato da postoji preosetljivost na peniciline, mora se uzeti u obzir ukrštena alergijska reakcija sa drugim beta-laktamima, npr. cefalosporinima.
Cefazolin može retko dovesti do poremećaja koagulacije krvi. Posebno su ugroženi pacijenti sa faktorima rizika koji dovode do deficita vitamina K ili utiču na ostale mehanizme koagulacije (parenteralna ishrana, neuhranjenost, poremećaj funkcije jetre ili bubrega, trombocitopenija).
Isto važi i za pacijente sa komorbiditetima koji mogu prouzrokovati ili pogoršati krvarenje (npr. hemofilija, gastrični ili duodenalni ulkusi). Zbog toga je u ovakvim slučajevima potrebno odrediti protrombinsko vreme i, ukoliko je smanjeno, uvesti terapiju vitaminom K (10 mg nedeljno).
Prekomerno razmnožavanje rezistentnih mikroorganizama
Pri primeni skoro svih antibiotika prijavljeni su slučajevi kolitisa povezanog sa primenom antibiotika, čija težina može biti blaga do životno ugrožavajuća (videti odeljak 4.8). Zbog toga je važno uzeti u obzir ovu dijagnozu kod pacijenata kod kojih dođe do razvoja dijareje tokom ili nakon upotrebe antibiotika. Ukoliko dođe do razvoja kolitisa povezanog sa primenom antibiotika, terapija cefazolinom se mora odmah obustaviti i uz konsultaciju lekara započeti primena adekvatne terapije. U ovakvoj situaciji je kontraindikovana primena antiperistaltika.
U slučaju dugotrajne primene cefazolina može doći do prekomernog razmnožavanja neosetljivih mikroorganizama. Zbog toga je od izuzetnog značaja stalno praćenje stanja pacijenta. Ukoliko tokom terapije dođe do razvoja superinfekcije, treba primeniti odgovarajuće mere.
Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega i glomerularnom filtracijom ispod 55 mL/min, treba imati u vidu da može doći do akumulacije cefazolina, stoga treba prilagoditi doziranje, odnosno smanjiti dozu leka ili produžiti interval doziranja (videti odeljak 4.2).
Cefazolin nije pogodan za lečenje meningitisa, zbog slabe penetracije u likvor. Dugotrajna terapija ili terapija velikim dozama
Tokom dugotrajne terapije ili terapije velikim dozama, savetuje se redovno praćenje funkcija sistema organa, uključujući bubrege, jetru i hematopoezu. Prijavljeni su slučajevi povećanih vrednosti enzima jetre i promena krvnih ćelija (videti odeljak 4.8).
Kod pacijenata sa hipertenzijom ili srčanom insuficijencijom, mora se uzeti u obzir sadržaj natrijuma u rastvoru za injekciju/infuziju.
Cefazolin ne treba primenjivati kod prevremeno rođene dece i novorođenčadi mlađe od mesec dana, jer ne postoji dovoljno iskustva, a bezbednost primene još uvek nije dokazana.
Uticaj na laboratorijske analize
Primena cefazolina može dovesti do pojave lažno pozitivnih rezultata laboratorijskih analiza glukoze u urinu pri upotrebi Benedict-ovog reagensa, Fehling-ovog rastvora ili Clinitest tableta, što nije slučaj ako se za detekciju koriste enzimske metode. Indirektni i direktni Coombs-ov test takođe može dati lažno pozitivne rezultate. Do ovoga može doći i kod novorođenčadi čije su majke primale cefalosporine pre porođaja.
Lek Cefazolin Galenika nije namenjen za intratekalnu primenu. Nakon intratekalne primene cefazolina, prijavljeni su slučajevi teške toksičnosti na nivou centralnog nervnog sistema (uključujući konvulzije).
Ovaj lek sadrži 2,2 mmol (50,6 mg) natrijuma po dozi (bočica od 1 g), što odgovara 2,53% maksimalnog dnevnog unosa od 2 g natrijuma prema preporukama SZO za odraslu osobu.
Kontraindikovana istovremena primena
Antibiotici
Cefazolin ne treba istovremeno primenjivati sa bakteriostatskim antibioticima (kao što su tetraciklini, sulfonamidi, eritromicin, hloramfenikol), jer je u in vitro ispitivanjima uočeno antagonističko delovanje.
Istovremena primena se ne preporučuje
Probenecid
Pri istovremenoj primeni sa probenecidom smanjuje se renalni klirens cefazolina.
Istovremena primena uz mere opreza
Antikoagulansi
U veoma retkim slučajevima, cefalosporini mogu izazvati poremećaje koagulacije krvi (videti odeljak 4.4). Praćenje parametara koagulacije je neophodno ukoliko se istovremeno primenjuju oralni antikoagulansi ili heparin u velikim dozama.
Nefrotoksične supstance
Nije isključeno da cefazolin pojačava nefrotoksično dejstvo antibiotika (npr. aminoglikozida, kolistina, polimiksina B) i diuretika (npr. furosemida). Pri istovremenoj primeni sa cefazolinom potrebno je pažljivo praćenje parametara funkcije bubrega.
Vitamin K1
Neki cefalosporini, kao što su cefamandol, cefazolin i cefotetan, mogu da utiču na metabolizam vitamina K1, posebno u slučajevima nedostatka ovog vitamina. Zbog toga može biti potrebno uvođenje terapije vitaminom K1.
Trudnoća
Nema dovoljno iskustva o primeni cefazolina kod trudnica. Zbog toga cefazolin treba primenjivati tokom trudnoće samo nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika. Ovo se posebno odnosi na prvi trimestar trudnoće.
Dojenje
Cefazolin se u malim količinama izlučuje u majčino mleko. Kod dojene dece čije su majke na terapiji ovim lekom može doći do senzibilizacije, promena u crevnoj flori, kao i infekcije gljivicama roda Candida. Zbog toga tokom terapije ovim lekom treba prekinuti dojenje.
Nisu sprovedena ispitivanja uticaja leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.
Međutim, može doći do pojave neželjenih dejstava (npr. alergijske reakcije, vrtoglavica), koja mogu uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama (videti odeljak 4.8).
Neželjena dejstva su navedena u daljem tekstu po klasama sistema organa i učestalosti javljanja prema MedDRA klasifikaciji:
veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 do < 1/10),
povremeno (≥ 1/1000 do <1/100), retko (≥ 1/10000 do < 1/1000), veoma retko (< 1/10000) i
nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).
| Klasa sistemaorgana | Često | Povremeno | Retko | Veomaretko | Nepoznata učestalost |
| Infekcije i infestacije | dugotrajna terapija ili ponovljena primenamože dovesti do superinfekcije ili |
| kolonizacijerezistentni m bakterijama ili gljivicama (oralna kandidijaza, vaginalnakandidijaza) | |||||
| Poremećaji krvi i limfnog sistema | trombocitopenija, neutropenija, leukopenija, eozinofilija, agranulocitoza,hemolitička anemija | poremećaji koagulacije krvi, krvarenje* | |||
| Poremećaji imunskog sistema | alergijske reakcije na koži kao što su eritem, urtikarija i pruritus | teške reakcije preosetljivosti, kao što je angioneurotski edem i povišena telesna temperaturaizazvana lekom | anafilaktičk i šok** opasan po život | ||
| Poremećaji nervnog sistema | glavobolja, vertigo, parestezija, ekscitacija centralnog nervnog sistema, mioklonija,konvulzije$ | ||||
| Gastrointestinaln i poremećaji | dijareja, mučnina, povraćanje, gubitak apetita, meteorizam, bolovi u stomaku# | pseudomembranozni kolitisa+. | |||
| Hepatobilijarni poremećaji | blago, prolazno povećanje vrednosti AST, ALT i alkalnefosfataze | reverzibilni hepatitis i holestatska žutica | |||
| Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | intersticijaln i nefritis i ostala oboljenjabubrega§ | ||||
| Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | flebitis, tromboflebitis |
* Ugroženi su pacijenti sa faktorima rizika koji dovode do nedostatka vitamina K ili utiču na druge mehanizme koagulacije krvi, kao i pacijenti sa oboljenjima koja izazivaju krvarenje ili mogu da ga pojačaju.
** Može zahtevati hitnu medicinsku pomoć.
§ Posebno u slučaju predoziranja ili neadekvatnog doziranja kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega.
# U većini slučajeva, simptomi su blagi i povlače se tokom ili odmah po prekidu terapije.
+ U slučaju teške i uporne dijareje tokom ili nakon terapije cefazolinom, neophodna je konsultacija lekara, zato što ovo može biti znak ozbiljnog oboljenja (pseudomembranozni kolitis) koje se mora odmah lečiti. Pacijente treba savetovati da ne koriste lekove koji usporavaju crevnu peristaltiku.
$ Uglavnom uočeno kod teško bolesnih pacijenata koji su bili na terapiji više od jednim lekom.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Simptomi
Predoziranje cefazolinom može izazvati bol, zapaljenje i flebitis na mestu primene leka.
Primena veoma velikih doza cefalosporina parenteralnim putem može da ima za posledicu vrtoglavicu, parestezije, ekscitaciju centralnog nervnog sistema, miokloniju i glavobolju. Nakon predoziranja cefalosporinima, mogu se javiti konvulzije, posebno kod pacijenata sa oboljenjima bubrega.
Nakon predoziranja, može doći do pojave sledećih odstupanja od referentnih opsega u rezultatima laboratorijskih analiza: povećanje koncentracije kreatinina, azotnih materija u krvi (engl. blood urea nitrogen, BUN), vrednosti enzima jetre i bilirubina, pozitivan Coombs-ov test, trombocitoza, trombocitopenija, eozinofilija, leukopenija i produženje protrombinskog vremena.
Terapija
Ukoliko nastupe konvulzije, primenu cefazolina treba odmah obustaviti. Može biti potrebna primena antikonvulzivne terapije. Potrebno je pažljivo praćenje vitalnih funkcija i odgovarajućih vrednosti laboratorijskih analiza. U slučaju teškog predoziranja, naročito kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, kombinacija hemodijalize i hemoperfuzije može biti od koristi ukoliko druge terapijske mere ne daju rezultate. Međutim, nema dovoljno dostupnih podataka koji bi potkrepili ovakvu vrstu lečenja. Peritonealna dijaliza nije efikasna.
Farmakološki podaci - Cefazolin 1g
Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu. Ostali beta-laktamski antibakterijski lekovi. Cefalosporini prve generacije.
ATC šifra: J01DB04
Cefazolin je beta-laktamski antibiotik iz grupe cefalosporina za parenteralnu primenu. Mehanizam dejstva
Mehanizam delovanja cefazolina zasniva se na inhibiciji sinteze ćelijskog zida bakterije (tokom faze rasta) blokiranjem penicilin-vezujućih proteina (engl. penicillin-binding proteins, PBPs), poput npr. transpeptidaze. Rezultat toga je baktericidno dejstvo.
Odnos između farmakokinetike i farmakodinamike
Efikasnost u suštini zavisi od vremena tokom kojeg je nivo aktivne supstance iznad minimalne inhibitorne koncentracije (engl. minimum inhibitory concentration, MIC) patogena.
Mehanizam rezistencije
Rezistencija na cefazolin može da se zasniva na sledećim mehanizmima:
-
Inaktivacija beta-laktamazama: cefazolin poseduje veliki stepen stabilnosti u odnosu na penicilinaze Gram-pozitivnih bakterija, ali samo minimalnu stabilnost prema brojnim plazma-kodiranim beta- laktamazama, tzv. beta-laktamaze sa proširenim spektrom (engl. extended spectrum betalactamases, ESBLs) ili hromozomski kodiranim beta-laktamazama tipa AmpC.
-
Redukovani afinitet PBP prema cefazolinu: stečena rezistencija kod pneumokoka i drugih streptokoka zasniva se na modifikacijama postojećih PBP kao posledica mutacije. Za rezistenciju kod stafilokoka rezistentnih na meticilin (oksacilin), nasuprot tome, odgovorno je stvaranje dodatnog PBP sa smanjenim afinitetom prema cefazolinu.
-
Nedovoljna penetracija cefazolina kroz spoljni zid ćelije kod Gram-negativnih bakterija može da dovede do toga da PBP ne budu u dovoljnoj meri blokirani.
-
Cefazolin može efluksnim pumpama aktivno da se transportuje iz ćelije.
Postoji parcijalna ili potpuna unakrsna rezistencija cefazolina sa drugim cefalosporinima i penicilinima. Granične vrednosti
Ispitivanje osetljivosti na cefazolin je sprovedeno korišćenjem dilucione metode. Utvrđene su sledeće vrednosti minimalnih inhibitornih koncentracija za osetljive i rezistentne mikroorganizme:
EUCAST (engl. European Committee on Antimicrobial Susceptibility Testing) granične vrednosti su prikazane u tabeli:
| Mikroorganizam | Osetljiv | Rezistentan |
| Viridans grupa Streptococci | ≤ 0,5 mg/L | > 0,5 mg/L |
| Granične vrednosti koje nisu specifične zavrste* (izuzetak: Staphylococcus spp1) | ≤ 1 mg/L | > 2 mg/L |
*Bazirajući se prvenstveno na farmakokokinetici u serumu.
1Za Staphylococcus spp. preuzima se rezultat testiranja oksacilina, odnosno cefoksitina. Meticilin (oksacilin) rezistentne stafilokoke se nezavisno od rezultata testa vrednuju kao rezistentne na cefalosporine.
Prevalenca stečene rezistencije
Prevalenca stečene rezistencije pojedinih vrsta može lokalno i tokom vremena da varira, pa su zbog toga potrebne lokalne informacije o rezistentnosti – pogotovo radi adekvatnog lečenja teških infekcija. Ako je usled lokalne rezistentnosti efikasnost cefazolina dovedena u pitanje, onda je potrebna konsultacija sa stručnjacima u vezi sa terapijom. Kod teških infekcija ili kod neuspeha terapije treba težiti mikrobiološkoj dijagnozi sa dokazivanjem uzročnika i njegove osetljivosti na cefazolin.
Prevalenca stečene rezistencije u Nemačkoj na osnovu podataka tokom poslednjih 5 godina iz nacionalnih projekata i studija nadzora rezistencije (stanje: januar 2016):
| Uobičajeno osetljive vrste |
| Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmi |
| Staphylococcus aureus (osetljiv na meticilin) |
| Staphylococcus saprophyticus° |
| Streptococcus agalactiae° |
| Streptococcus pneumoniae° |
| Streptococcus pyogenes° |
| Vrste kod kojih stečena rezistencija može predstavljati problem prilikom primene leka |
| Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmi |
| Staphylococcus aureus ϶ |
| Staphylococcus epidermidis+ |
| Staphylococcus haemolyticus+ |
| Staphylococcus hominis+ |
| Streptococcus pneumoniae (intermedijeran na penicilin) |
| Aerobni Gram-negativni mikroorganizmi |
| Escherichia coli |
| Haemophilus influenzae$ |
| Klebsiella oxytoca |
| Klebsiella pneumoniae |
| Proteus mirabilis |
| Prirodno rezistentne vrste |
| Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmi |
| Enterococcus spp. |
| Staphylococcus aureus (rezistentan na meticilin) |
| Streptococcus pneumoniae (rezistentan na meticilin) |
| Aerobni Gram-negativni mikroorganizmi |
| Acinetobacter spp. |
| Citrobacter freundii |
| Enterobacter spp. |
| Legionella spp. |
| Morganella morganii |
| Moraxella catarrhalis |
| Proteus vulgaris |
| Pseudomonas aeruginosa |
| Serratia marcescens |
| Stenotrophomonas maltophilia |
| Anaerobni mikoorganizmi |
| Bacteroides fragilis |
| Ostali mikroorganizmi |
| Chlamydia spp. |
| Chlamydophila spp. |
| Mycoplasma spp. |
° Prilikom objavljivanja tabele, nisu postojali podaci. U primarnoj literaturi, standardnim radovima i preporukama terapije pretpostavlja se da su osetljivi.
$ Prirodna osetljivost većine izolata je u intermedijarnom području.
+ U najmanje jednom regionu, stopa rezistencije iznosi preko 50%.
϶ U ambulantnoj oblasti, stopa rezistencije je < 10%.
Koncentracije u serumu (mikrograma/mL) nakon primene intramuskularnom injekcijom:
| Doza | nakon ½ sata | nakon 1 sata | nakon 2 sata | nakon 4 sata | nakon 6 sati | nakon 8 sati |
| 250 mg | 15,5 | 17 | 13 | 5,1 | 2,5 | |
| 500 mg | 36,2 | 36,8 | 37,9 | 15,5 | 6,3 | 3 |
| 1 g* | 60,1 | 63,8 | 54,3 | 29,3 | 13,2 | 7,1 |
*Prosečna vrednost iz dve studije.
Koncentracije u serumu (mikrograma/mL) nakon primene intravenske injekcije; doza od 1 g:
| nakon 5 min | nakon 15 min | nakon 30 min | nakon 1 sata | nakon 2 sata | nakon 4 sata |
| 188,4 | 135,8 | 106,8 | 73,7 | 45,6 | 16,5 |
Posle intravenske primene, poluvreme eliminacije iznosi oko 1,4 sata. Resorpcija
Posle intravenske infuzije cefazolina u dozi od 3,5 mg/kg telesne mase (oko 250 mg) u trajanju od jednog sata, a zatim doze od 1,5 mg/kg telesne mase (oko 100 mg) u trajanju od 2 sata, došlo je do postizanja ravnomerne koncentracije leka u serumu od oko 28 mikrograma/mL, u toku trećeg sata.
Kod pacijenata na peritonealnoj dijalizi (2 L/h), srednje koncentracije leka u serumu posle 24-satne instilacije rastvora koncentracije 50 mg/L, odnosno 150 mg/L, iznose 10 mikrograma/mL, odnosno 30 mikrograma/mL. Kod primene rastvora koncentracije 50 mg/L, srednja maksimalna koncentracija cefazolina iznosila je 29 mikrograma/mL (3 pacijenta), odnosno kod primene rastvora koncentracije 150 mg/L, 72 mikrograma/mL (6 pacijenata).
Distribucija
Vezivanje za proteine plazme je 65 do 92%. Volumen distribucije je približno 11 L/1,73 m2.
Prilikom primene cefazolina pacijentima bez opstrukcije žučnih kanala, cefazolin se pojavljuje u tkivu žučne kese i u žučnoj kesi u koncentracijama koje su značajno veće od koncentracija u serumu. Ukoliko, međutim, postoji opstrukcija žučnih puteva, onda je koncentracija leka u žuči znatno manja nego u serumu.
Cefazolin slabo prolazi u cerebrospinalnu tečnost (čak i u slučaju meningitisa) i u očnu vodicu.
Cefazolin prolazi inflamiranu sinovijalnu membranu, a koncentracija koja je postignuta u području zgloba, može se uporediti sa koncentracijom u serumu.
Cefazolin prolazi kroz placentalnu barijeru, prelazi u krv pupčane vrpce i plodovu vodu. Cefazolin se u veoma maloj koncentraciji nalazi u majčinom mleku.
Biotransformacija/eliminacija
Cefazolin se izlučuje urinom u nepromenjenom obliku, uglavnom glomerularnom filtracijom, a delimično i renalnom tubularnom sekrecijom. Nakon intramuskularne injekcije doze od 500 mg, 56% do 89% primenjene doze cefazolina se izluči tokom prvih 6 sati, a 80% do skoro 100% se izluči u roku od 24 sata. Nakon intramuskularne primene doze od 500 mg i 1 g, mogu se postići koncentracije u urinu od više od 1000, odnosno više od 4000 mikrograma/mL.
Cefazolin se može ukloniti iz krvi dijalizom (hemodijaliza i peritonealna dijaliza). Ekstrakcija kod šestosatne dijalize iznosi 23%.
Farmaceutski podaci - Cefazolin 1g
Zbog moguće fizičko-hemijske inkompatibilnosti, ne mešati cefazolin sa drugim antibioticima (posebno aminoglikozidima) u istom rastvoru za ubrizgavanje.
Cefazolin je inkompatibilan sa sledećim lekovima: amikacin-disulfat, amobarbital-natrijum, bleomicin- sulfat, kalcijum-gluceptat, kalcijum-glukonat, cimetidin-hidrohlorid, kolistin-metat-natrijum, eritromicin- gluceptat, kanamicin-sulfat, oksitetraciklin-hidrohlorid, pentobarbital-natrijum, polimiksin B-sulfat i tetraciklinhidrohlorid.
U rastvorima pH vrednosti iznad 8,5 može doći do hidrolize, u rastvorima pH ispod 4,5 nastaje precipitat.
Rok upotrebe neotvorenog leka: 3 godine.
Rok upotrebe nakon rekonstitucije/razblaživanja: upotrebiti odmah.
Dokazana je fizičko-hemijska stabilnost rekonstituisanog rastvora na temperaturi od 30 ± 2 ºC – 36 sati, odnosno na temperaturi 5 ± 3 ºC - 96 sati. Sa mikrobiološke tačke gledišta, rastvor treba odmah primeniti nakon pripreme za upotrebu. Ako se odmah ne upotrebi, odgovornost za vreme i uslove čuvanja pre upotrebe preuzima korisnik, i ne bi smeli biti duži od 24 sata na temperaturi od 5 ± 3 ºC, osim ako se rekonstitucija ne vrši u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.
Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti i vlage. Lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja.
Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije/razblaživanja leka, videti odeljak 6.3.
Unutrašnje pakovanje je bezbojna staklena bočica (hidrolitičke otpornosti III), zapremine 10 mL, zatvorena bromobutil gumenim zatvaračem i aluminijumskim prstenom sa flip-off zatvaračem, tamno-zelene boje.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 bočica i Uputstvo za lek.
(i druga uputstva za rukovanje lekom)
Rastvor se nakon rekonstitucije mora upotrebiti odmah.
Rastvor je samo za jednokratnu upotrebu. Neiskorišćenu količinu rastvora treba baciti. Uputstvo za rekonstituciju leka
Intramuskularna primena
Rekonstitucija se vrši u skladu sa sledećom tabelom:
| Veličina bočice | Količina rastvarača | Približnakoncentracija | Približan raspoloživivolumen |
| 1 g | 2,5 mL | 330 mg/mL | 3,0 mL |
Rekonstituisani rastvor treba dobro promućkati kako bi se supstanca potpuno rastvorila. Cefazolin treba aplikovati u veliku mišićnu masu. Bol posle aplikacije cefazolina nije uobičajen.
Intravenska primena
i.v. direktna (bolus) injekcija:
Rekonstituisan cefazolin 1 g (prema uputstvu iz tabele) razblažiti sa minimalno 10 mL sterilne vode za injekcije. Ubrizgavajte rastvor polako, tokom 3-5 min, direktno u venu ili preko sistema. Aplikacija ne treba da traje kraće od 3 minuta.
i.v. infuzija:
Lek se može primenjivati povremenom ili kontinuiranom infuzijom.
Cefazolin se može primenjivati sa primarnim i.v. tečnostima sa podešenom kontrolom volumena ili u zasebnoj sekundarnoj i.v. boci.
Razblažiti rekonstituisan cefazolin 1 g sa 50 do 100 mL jednog od sledećih i.v. rastvora:
-
0,9% rastvor natrijum-hlorida,
-
5% ili 10% rastvor glukoze za injekcije,
-
5% rastvor glukoze i 0,9% rastvor natrijum-hlorida,
-
laktatni Ringerov rastvor za injekcije,
-
sterilna voda za injekcije.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.