Singulair® 10mg film tableta
- montelukast
- A+A1
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Indikacija za RFZO
Smernice
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Singulair 10mg
Lek Singulair je indikovan u lečenju astme, kao dopunska terapija kod pacijenata sa blagom do umerenom perzistentnom astmom koji nisu adekvatno kontrolisani inhalacionim kortikosteroidima, i kod kojih primena kratkodelujućih β-agonista "po potrebi" ne obezbeđuje odgovarajuću kliničku kontrolu astme.
Kod ovih astmatičnih pacijenata kod kojih je indikovana primena montelukasta u terapiji astme, ovaj lek takođe može olakšati simptome sezonskog alergijskog rinitisa.
Lek Singulair je takođe indikovan u profilaksi astme kod koje je predominantna komponenta bronhokonstrikcija izazvana fizičkim naporom (vežbanjem).
Doziranje
Preporučena doza za odrasle pacijente i adolescente uzrasta 15 i više godina, koji imaju astmu ili astmu udruženu sa sezonskim alergijskim rinitisom, je jedna tableta od 10 mg dnevno, koju treba uzeti uveče.
Opšte preporuke:
Terapijsko dejstvo leka Singulair na parametre koji pokazuju kontrolu astme pojavljuje se u toku jednog dana. Lek Singulair tablete se mogu uzimati sa ili bez hrane.
Pacijente treba savetovati da nastave sa uzimanjem leka Singulair čak i kada je njihova astma pod kontrolom, baš kao i tokom perioda pogoršanja astme. Lek Singulair se ne sme uzimati istovremeno sa drugim lekovima koji sadrže istu aktivnu supstancu, montelukast.
Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata, pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom ili blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre. Nema podataka koji se odnose na primenu leka kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre. Ista doza leka se primenjuje kod pacijenata muškog i ženskog pola.
Terapija lekom Singulair u odnosu na druge lekove za terapiju astme:
Lek Singulair se može dodati postojećem terapijskom režimu pacijenta.
Inhalacioni kortikosteroidi: Terapija lekom Singulair se može koristiti kao dodatna terapija, kada primena inhalacionih kortikosteroida i kratkodelujućih beta-agonista "po potrebi" ne obezbeđuje odgovarajuću kliničku kontrolu astme. Inhalacioni kortikosteroidi ne smeju biti naglo zamenjeni lekom Singulair (videti odeljak 4.4).
Pedijatrijska populacija
Nemojte davati lek Singulair, 10 mg, film tablete, deci mlađoj od 15 godina. Bezbednost i efikasnost leka Singulair, 10 mg, film tablete, nije ispitivana kod dece mlađe od 15 godina starosti.
Tablete za žvakanje od 5 mg su namenjene za decu uzrasta od 6 do 14 godina (sve do punih 15 godina). Tablete za žvakanje od 4 mg su namenjene za decu uzrasta od 2 do 5 godina (sve do punih 6 godina).
Granule od 4 mg su namenjene za decu uzrasta od 6 meseci do 5 godina (sve do punih 6 godina).
Način primene
Lek je namenjen za oralnu upotrebu.
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Pacijente treba savetovati da nikada ne koriste montelukast u terapiji akutnog napada astme i da za ovu svrhu imaju spremne odgovarajuće lekove, namenjene za ovu svrhu. Kada se javi akutni napad astme, mora se upotrebiti kratkodelujući inhalacioni β-agonist. Pacijenti treba što pre da konsultuju lekara ukoliko im je potrebno da više puta inhaliraju kratkodelujuće β-agoniste nego što je to uobičajeno.
Inhalacioni ili oralni kortikosteroidi ne smeju biti naglo zamenjeni montelukastom.
Nema podataka koji pokazuju da doza oralnih kortikosteroida može biti smanjena kada se montelukast primenjuje istovremeno.
U retkim slučajevima, kod pacijenata na terapiji antiastmatičnim lekovima, uključujući montelukast, može se javiti sistemska eozinofilija koju ponekad prate klinički znaci vaskulitisa, koji odgovaraju Churg-Strauss sindromu, stanju koje se često leči sistemskom primenom kortikosteroida. Ovakvi slučajevi su ponekad bili udruženi sa smanjenjem ili ukidanjem terapije oralnim kortikosteroidima. Iako uzročno posledična povezanost sa antagonistima leukotrijenskih receptora još nije utvrđena, lekari treba da obrate pažnju na eozinofiliju, osip sa simptomima vaskulitisa, pogoršanje plućnih simptoma, kardiološke komplikacije i/ili neuropatiju, kada se pojave kod njihovih pacijenata. Pacijente kod kojih se razviju ovi simptomi treba ponovo pregledati i odrediti odgovarajuću terapiju.
Terapija montelukastom ne menja potrebu pacijenata sa astmom osetljivom na aspirin da izbegavaju uzimanje acetilsalicilne kiseline i ostalih nesteroidnih antiinflamatornih lekova.
Neuropsihijatrijski događaji, kao što su bihejvioralne promene, depresija i suicidalnost, su prijavljene u svim starosnim grupama pacijenata koji su uzimali montelukast (videti odeljak 4.8). Simptomi mogu biti ozbiljni i mogu da se nastave ukoliko se terapija ne prekine. Zbog toga bi trebalo obustaviti primenu montelukasta ukoliko tokom trajanja terapije dođe do pojave neuropsihijatrijskih simptoma. Posavetujte pacijente i/ili negovatelje da obrate pažnju na pojavu neuropsihijatrijskih događaja i kažite im da obaveste svog lekara ukoliko se jave ove promene u ponašanju.
Laktoza
Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, potpunim nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju da uzimaju ovaj lek.
Natrijum
Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po tableti, odnosno suštinski je bez natrijuma.
Montelukast se može primenjivati sa ostalim lekovima koji se rutinski koriste u profilaksi i hroničnom lečenju astme. U istraživanjima interakcija između lekova, preporučena klinička doza montelukasta nije imala klinički značajne efekte na farmakokinetiku sledećih lekova: teofilina, prednizona, prednizolona, oralnih kontraceptiva (etinilestradiol/noretindrona 35/1), terfenadina, digoksina i varfarina.
Površina ispod krive (PIK) za montelukast je smanjena za oko 40% kod pacijenata kojima se istovremeno daje fenobarbital. S obzirom na to da se montelukast metaboliše posredstvom enzima CYP 3A4, 2C8 i 2C9 posebnu pažnju treba obratiti kod dece kod koje se montelukast daje uporedo sa induktorima CYP 3A4, 2C8 i 2C9 kao što su fenitoin, fenobarbital i rifampicin.
In vitro studije su pokazale da je montelukast snažan inhibitor enzima CYP 2C8. Međutim, podaci o kliničkoj interakciji lekova koji se odnose na montelukast i rosiglitiazon (predstavnik lekova koji se metabolišu posredstvom CYP 2C8) pokazali su da montelukast ne inhibira CYP 2C8 in vivo. Zbog toga se ne očekuje da će montelukast značajno da utiče na metabolizam lekova u čijem metabolizmu učestvuje ovaj enzim (npr. paklitaksel, rosiglitiazon i repaglinid).
In vitro studije su pokazale da je montelukast supstrat enzima CYP 2C8, a u manjoj meri i enzima 2C9 i 3A4. U kliničkom ispitivanju interakcije lekova, u kojoj su ispitivani montelukast i gemfibrozil (inhibitor i CYP 2C8 i 2C9), gemfibrozil je povećao sistemsku izloženost montelukastu 4,4 puta. Pri istovremenoj primeni sa gemfibrozilom ili drugim snažnim inhibitorima CYP 2C8, nije potrebno prilagođavati uobičajenu dozu montelukasta, ali lekar treba da ima na umu mogućnost povećanja ispoljavanja neželjenih reakcija.
Na osnovu in vitro podataka, ne očekuju se klinički značajne interakcije sa manje potentnim inhibitorima CYP 2C8 (npr. trimetoprim). Prilikom istovremene primene montelukasta sa itrakonazolom, snažnim inhibitorom CYP 3A4, nije došlo do značajnog povećanja sistemske izloženosti montelukastu.
Trudnoća
Ispitivanja na životinjama nisu ukazala na štetan uticaj montelukasta na trudnoću i embriofetalni razvoj. Prospektivne i retrospektivne kohortne studije primene montelukasta u trudnoći koje su ispitivale pojavu velikih urođenih mana nisu ustanovile rizik povezan sa primenom leka. Dostupne studije imaju metodološka ograničenja, koja uključuju malu veličinu uzorka, retrospektivno prikupljanje podataka u određenim slučajevima i nedoslednost u kontrolnim grupama.
Montelukast se može koristiti u toku trudnoće samo ako se proceni da je primena ovog leka apsolutno neophodna.
Dojenje
Ispitivanja na ženkama pacova su pokazala da se montelukast izlučuje u mleko ženki pacova (videti odeljak 5.3). Nije poznato da li se montelukast ili njegovi metaboliti izlučuju humanim mlekom.
Lek Singulair mogu uzimati dojilje samo ako se proceni da je primena ovog leka apsolutno neophodna.
Lek Singulair nema ili ima zanemarljivo mali uticaj na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama. Međutim, pojedinci su prijavljivali pospanost ili vrtoglavicu.
Montelukast je procenjivan u sledećim kliničkim ispitivanjima:
-
film tablete od 10 mg, kod otprilike 4000 odraslih i adolescenata sa astmom, starosti 15 godina i starijih;
-
film tablete od 10 mg, kod otprilike 400 odraslih i adolescenata sa astmom sa sezonskim alergijskim rinitisom, starosti 15 godina i starijih;
-
tablete za žvakanje od 5 mg, kod otprilike 1750 pedijatrijskih pacijenata sa astmom, starosti od 6 do 14 godina.
Kod pacijenata lečenih montelukastom sledeće, sa lekom povezane, neželjene reakcije u kliničkim studijama su prijavljene često (≥1/100, <1/10) i sa većom učestalošću u odnosu na pacijente koji su uzimali placebo:
MedDRA klasifikacija sistema organa Odrasli i adolescenti starosti 15 godina i stariji(dve studije koje su trajale 12 nedelja; n=795) Pedijatrijski pacijenti starosti od 6 do 14 godina(jedna studija od 8 nedelja; n=201) (dve studije od 56nedelja; n=615) Poremećaji nervnog sistema glavobolja glavobolja Gastrointestinalni poremećaji abdominalni bol U toku dugotrajnog lečenja, u kliničkim ispitivanjima sa ograničenim brojem pacijenata, u trajanju do dve godine kod odraslih pacijenata, i do 12 meseci kod pedijatrijskih pacijenata starosti 6 do 14 godina, bezbednosni profil se nije menjao.
Tabelarni prikaz neželjenih reakcija
Neželjene reakcije prijavljene tokom post-marketinškog praćenja su razvrstane po sistemima organa u tabeli u nastavku teksta. Kategorije učestalosti su određene na osnovu relevantnih kliničkih studija.
MedDRA klasifikacija sistemaorgana Neželjena reakcija Kategorija učestalosti* Infekcije i infestacije Infekcije gornjih disajnih puteva† Veoma često Poremećaji krvi i limfnog sistema Povećana sklonost ka krvarenju Retko Trombocitopenija Veoma retko Poremećaji imunskog sistema Reakcije preosetljivosti uključujućianafilaksu Povremeno Hepatička eozinofilna infiltracija Veoma retko Psihijatrijski poremećaji Poremećaji sna uključujući noćne more, nesanicu, somnambulizam, uznemirenost, agitaciju uz agresivno ili neprijateljsko ponašanje, depresija, psihomotornahiperaktivnost (uključujući iritabilnost, nemir, tremor§) Povremeno poremećaj pažnje, poremećaj pamćenja,tikovi Retko Halucinacije, dezorijentacija, suicidalne Veoma retko misli i ponašanje (suicidalnost), opsesivno-kompulzivni simptomi, disfemija Poremećaji nervnog sistema Vrtoglavica, pospanost, parestezija/hipoestezija, konvulzija Povremeno Kardiološki poremećaji Palpitacije Retko Respiratorni, torakalni i mediastinalni poremećaji Epistaksa Povremeno Churg-Strauss Sindrom (CSS) (videtiodeljak 4.4) Veoma retko Pulmonalna eozinofilija Veoma retko Gastrointestinalni poremećaji Dijareja‡, nauzeja‡, povraćanje‡ Često Suvoća usta, dispepsija Povremeno Hepatobilijarni poremećaji Povećane vrednosti transaminaza userumu (ALT, AST) Često Hepatitis (uključujući holestatski,hepatocelularni i mešovito oštećenje jetre) Veoma retko Poremećaji kože i potkožnog tkiva Osip‡ Često Pojava modrica, urtikarija, svrab Povremeno Angioedem Retko Erythema nodosum, erythema multiforme Veoma retko Poremećaji mišićno-koštanogsistema i vezivnog tkiva Artralgija, mialgija, uključujući mišićnegrčeve Povremeno Poremećaji bubrega i urinarnogsistema Enureza kod dece Povremeno Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene Pireksija‡ Često Astenija/zamor, opšta slabost, edem Povremeno *Kategorije učestalosti su definisane za svaku neželjenu reakciju koja je prijavljena u bazi podataka odgovarajućih kliničkih istraživanja. [Veoma česte, (≥1/10), Česte (≥1/100, <1/10), povremene (≥1/1000,<1/100), retke (≥1/10000, <1/1000), veoma retke (<1/10000)]† Ove neželjene reakcije prijavljene kao "veoma česte" kod pacijenata koji su dobijali montelukast, prijavljene su i kao "veoma česte" kod pacijenata koji su dobijali placebo u kliničkim studijama.‡ Ove neželjene reakcije prijavljene kao "česte" kod pacijenata koji su dobijali montelukast, prijavljene su i kao "česte" kod pacijenata koji su dobijali placebo u kliničkim studijama.§Kategorija učestalosti: retka Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Kod ispitivanja hroničnih slučajeva astme, montelukast je primenjivan u dozi do 200 mg/dan, kod odraslih pacijenata, tokom 22 nedelje, a u kratkotrajnim ispitivanjima, montelukast se primenjivao u dozi do 900 mg/dan, tokom jedne nedelje, bez klinički značajnih neželjenih reakcija.
Postoje izveštaji o akutnom predoziranju montelukastom koji su dobijeni na osnovu post-marketinškog iskustva i kliničkih ispitivanja. Ovim izveštajima bili su obuhvaćeni odrasli i deca koji su uzimali doze do 1000 mg (oko 61 mg/kg kod deteta starosti 42 meseca). Dobijeni klinički i laboratorijski nalazi bili su konzistentni sa bezbednosnim profilom kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata. Nije bilo neželjenih reakcija u većini prijavljenih slučajeva predoziranja.
Simptomi predoziranja
Neželjene reakcije koje su se najčešće pojavljivale su bile konzistentne sa bezbednosnim profilom montelukasta i uključivale su bol u abdomenu, somnolenciju, žeđ, glavobolju, povraćanje i psihomotornu hiperaktivnost.
Terapija kod predoziranja
Nisu dostupni specifični podaci o terapiji predoziranja montelukastom. Nije poznato da li je montelukast moguće ukloniti hemodijalizom ili peritonealnom dijalizom.
Farmakološki podaci - Singulair 10mg
Farmakoterapijska grupa: Lekovi koji se primenjuju u opstruktivnim bolestima disajnih puteva; antagonisti leukotrijenskih receptora
ATC šifra: R03DC03 Mehanizam dejstva
Cisteinil leukotrijeni (LTC4, LTD4, LTE4) su snažni inflamatorni eikosanoidi koji se oslobađaju iz različitih ćelija, uključujući mastocite i eozinofile. Ovi važni proastmatični medijatori vezuju se za cisteinil leukotrijenske receptore (CysLT). CysLT tip-1 (CysLT1) receptor pronađen je kod ljudi, u disajnim putevima (uključujući glatke mišićne ćelije i makrofage disajnih puteva) i u drugim proinflamatornim ćelijama (uključujući eozinofile i određene matične ćelije mijeloidne loze). CysLTs su povezani sa patofiziologijom astme i alergijskog rinitisa. Kod astme, u dejstva posredovana leukotrijenima spadaju bronhokonstrikcija, mukozna sekrecija, vaskularna permeabilnost i mobilizacija eozinofila. Kod alergijskog rinitisa, CysLTs se oslobađaju iz nazalne sluzokože nakon izlaganja alergenu, tokom reakcija kako rane tako i kasne faze i udruženi su sa simptomima alergijskog rinitisa. Pokazano je da intranazalna izloženost CysLTs povećava rezistenciju nazalnih disajnih puteva, kao i simptome nazalne opstrukcije.
Farmakodinamski efekti
Montelukast predstavlja supstancu aktivnu nakon oralne primene koja se visokim afinitetom i selektivnošću vezuje za CysLT1 receptor. U kliničkim studijama je pokazano da montelukast inhibira bronhokonstrikciju nastalu usled inhalacije LTD4, i to u malim dozama kao što je doza od 5 mg. Bronhodilatacija nastaje u roku od 2 sata od oralno primenjenog leka. Bronhodilatatorni efekt prouzrokovan β-agonistom je aditivan na efekat montelukasta. Lečenje montelukastom inhibira i ranu i kasnu fazu bronhokonstrikcije izazvanu antigenima. Montelukast je, u poređenju sa placebom, smanjio broj eozinofila u perifernoj krvi kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata. U posebnoj studiji je pokazano da montelukast značajno smanjuje broj eozinofila u disajnim putevima (mereno u sputumu) i u perifernoj krvi pri čemu se poboljšava klinička kontrola astme.
Klinička efikasnost i bezbednost
U studijama koje su sprovedene na odraslim pacijentima montelukast, u dozi od 10 mg jednom dnevno, u poređenju sa placebom, je pokazao značajno poboljšanje u jutarnjem FEV1 (10,4% prema 2,7%, u odnosu na početne vrednosti), (engl.AM peak expiratory flow rate (PEFR) (24,5 L/min prema 3,3 L/min, u odnosu na početne vrednosti), kao i značajno smanjenje u ukupnoj primeni β-agonista (-26,1% prema -4,6% u odnosu na početne vrednosti). Poboljšanje skora simptoma astme u toku dana i noći, koji su prijavljivali pacijenti, bilo je značajno veće u odnosu na placebo.
Studije na odraslim pacijentima pokazale su da montelukast može da poveća klinički efekat inhalacionih kortikosteroida (% promene u odnosu na početne vrednosti za kombinaciju inhalacioni beklometazon plus montelukast prema samom beklometazonu: FEV1: 5,43% prema 1,04%; upotreba β-agonista: -8,70% prema 2,64%). U poređenju sa inhalacionim beklometazonom (200 mikrograma dva puta dnevno) montelukast je pokazao brži inicijalni odgovor, iako je u studiji koja je trajala 12 nedelja beklometazon obezbedio bolji ukupni efekat lečenja (% promene u odnosu na početne vrednosti za montelukast prema beklometazonu za FEV1: 7,49% prema 13,3%; upotreba β-agonista: -28,28% prema -43,89%). Međutim, u poređenju sa beklometazonom, kod visokog procenta pacijenata koji su lečeni montelukastom postignut je sličan klinički odgovor (npr. kod 50% pacijenata koji su lečeni beklometazonom postignuto je poboljšanje FEV1 od oko 11% ili više u odnosu na početne vrednosti, dok je oko 42% pacijenata koji su lečeni montelukastom postiglo isti odgovor).
Sprovedeno je kliničko ispitivanje da bi se procenila primena montelukasta u simptomatskoj terapiji sezonskog alergijskog rinitisa, kod odraslih i adolescenata starosti 15 i više godina sa astmom i sa konkomitantnim sezonskim alergijskim rinitisom. U ovom ispitivanju, tablete montelukasta od 10 mg primenjene jednom dnevno pokazale su statistički značajno poboljšanje u Skoru dnevnih simptoma rinitisa (engl. Daily Rhinitis Symptoms Score), u poređenju sa placebom. Skor dnevnih simptoma rinitisa jeste prosečna vrednost skora Dnevnih nazalnih simtoma (engl. Daytime Nasal Symptoms Score) (nazalna kongestija, rinoreja, kijanje, nazalni svrab) i skora Noćnih nazalnih simptoma (engl. Nighttime Nasal Symptoms Score) (nazalna kongestija nakon buđenja, teškoće pri odlaženju na spavanje, kao i buđenje tokom noći). Opšta evaluacija alergijskog rinitisa od strane pacijenta i lekara pokazala je značajno poboljšanje, u poređenju sa placebom. Evaluacija efikasnosti kod astme nije bila primarni parametar efikasnosti u ovom ispitivanju.
U studiji na pedijatrijskim pacijentima starosti 6-14 godina koja je trajala 8 nedelja montelukast primenjen u dozi od 5 mg jednom dnevno, u poređenju sa placebom, je značajno poboljšao respiratornu funkciju (FEV1 8,71% prema 4,16% u odnosu na početne vrednosti); AM PEFR 27,9 L/min prema 17,8 L/min u odnosu na početne vrednosti) i smanjenje primene β-agonista "po potrebi" (-11,7% prema +8,2% promene u odnosu na početne vrednosti).
Značajna redukcija bronhokonstrikcije izazvane naporom (engl. exercise induced bronchoconstriction EIB) je pokazana u studiji na odraslim pacijentima koja je trajala 12 nedelja (maksimalni pad FEV1 bio je 22,33% u montelukast grupi prema 32,40% u placebo grupi; vreme oporavka do 5% u odnosu na početne vrednosti FEV1 bilo je 44,22 min u montelukast grupi i 60,64 min u placebo grupi). Ovaj efekat bio je konzistentan u toku 12 nedelja trajanja studije. Smanjenje EIB-a je takođe pokazano u kratkotrajnoj studiji na pedijatrijskim pacijentima (maksimalno smanjenje FEV1 vrednosti je bilo 18,27% prema 26,11%; vreme oporavka do 5% od početne vrednosti FEV1 je bilo 17,76 min prema 27,98 min). U obe studije efekat je pokazan na kraju doznog intervala pri čemu je doziranje bilo jednom dnevno.
Kod astmatičnih pacijenata osetljivih na aspirin koji su istovremeno dobijali inhalacione i/ili oralne kortikosteroide, lečenje montelukastom u poređenju sa placebom, dalo je značajno poboljšanje u kontroli astme (promena FEV1 od 8,55% prema -1,74% u odnosu na početne vrednosti i smanjenje ukupne upotrebe β-agonista od -27,78% prema 2,09% u odnosu na početne vrednosti).
Resorpcija
Montelukast se brzo resorbuje posle oralne primene. Za 10 mg film tablete srednja maksimalna koncentracija u plazmi (Cmax) se postiže za 3 sata (Tmax) nakon primene kod odraslih u uslovima gladovanja. Prosečna
bioraspoloživost nakon oralne primene je 64%. Standardni obrok ne utiče na bioraspoloživost nakon oralne primene i na Cmax. Bezbednost i efikasnost su pokazane u kliničkim ispitivanjima u kojima su film tablete od 10 mg primenjivane bez obzira na vreme obroka.
Za tablete za žvakanje od 5 mg Cmax je dostignuta za 2 sata nakon primene kod odraslih u uslovima gladovanja. Prosečna bioraspoloživost nakon oralne primene je 73%, i smanjuje se na 63% nakon uzimanja standardizovanog obroka.
Distribucija
Montelukast se vezuje više od 99% za proteine plazme. Volumen distribucije u stanju ravnoteže za montelukast je u proseku 8-11 litara. Studije na pacovima koji su tretirani radioobeleženim montelukastom ukazuju da montelukast minimalno prolazi krvno-moždanu barijeru. Pored toga, koncentracije radioobeleženog materijala u tkivima 24 sata posle doziranja su bile minimalne u svim drugim tkivima.
Biotransformacija
Montelukast se intenzivno metaboliše. U studijama sa terapijskim dozama montelukasta, koncentracije metabolita u plazmi se nisu mogle detektovati u stanju ravnoteže ni kod odraslih ni kod dece.
Citohrom P450 2C8 je najznačajniji enzim u metabolizmu montelukasta. Pored toga, CYP 3A4 i 2C9 mogu biti u manjoj meri uključeni u metabolizam montelukasta, iako je pokazano da itrakonazol, inhibitor CYP 3A4, nije uticao na promenu farmakokinetičkih parametara montelukasta kod zdravih ispitanika koji su uzimali 10 mg montelukasta dnevno. Na osnovu rezultata in vitro studija na mikrozomima humane jetre utvrđeno je da terapijske koncentracije montelukasta u plazmi ne inhibiraju citohrome P450 3A4, 2C9, 1A2, 2A6, 2C19 i 2D6. Doprinos metabolita u ostvarivanju terapijskog dejstva montelukasta je minimalan.
Eliminacija
Plazma klirens montelukasta kod zdravih odraslih osoba je u proseku 45 mL/min. Posle oralne primene radioaktivno obeleženog montelukasta 86% radioaktivnosti se može detektovati u fecesu prikupljenom tokom 5 dana, i < od 0,2% se detektuje u urinu. Zajedno sa podacima o oralnoj bioraspoloživosti ovi podaci ukazuju da se montelukast i njegovi metaboliti skoro isključivo eliminišu putem žuči.
Karakteristike kod pacijenata
Nije neophodno prilagođavanje doze kod starijih osoba ili kod pacijenata sa blagom do umerenom insuficijencijom jetre. Nisu sprovedena klinička ispitivanja na pacijentima sa oštećenom funkcijom bubrega. Pošto se montelukast i njegovi metaboliti eliminišu bilijarnim putem pretpostavlja se da nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa renalnom insuficijencijom. Nema podataka o farmakokinetici montelukasta kod pacijenata sa teškom insuficijencijom jetre (Child-Pugh skor >9).
Nakon primene visokih doza montelukasta (20 do 60 puta većih od preporučenih doza za odrasle) uočeno je smanjenje koncentracije teofilina u plazmi. Ovaj efekat nije zapažen nakon primene doze od 10 mg jednom dnevno.
Farmaceutski podaci - Singulair 10mg
Jezgro tablete:
Celuloza, mikrokristalna Laktoza, monohidrat Kroskarmeloza-natrijum Hidroksipropilceluoza (E 463) Magnezijum-stearat
Film (obloga) tablete:
Metilhidroksipropilceluloza Hidroksipropilceluloza (E 463)
Titan-dioksid (E 171) Gvožđe(III)-oksid, crveni (E 172) Gvožđe(III)-oksid, žuti (E 172) Karnauba vosak
Unutrašnje pakovanje je poliamid/PVC/aluminijumski blister sa 14 film tableta.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 2 blistera sa po 14 film tableta (ukupno 28 film tableta) i Uputstvo za lek.
PDF dokumenti
Pakovanje i cena
Lista RFZO
DDD
JKL
Lek se uvodi u terapiju na osnovu mišljenja pulmologa ili pneumoftiziologa ili alergologa ili imunologa ili pedijatra u službi pulmologije.
Lista RFZO
DDD
JKL
Lek se uvodi u terapiju na osnovu mišljenja pulmologa ili pneumoftiziologa ili alergologa ili imunologa ili interniste u službi pulmologije.