Simptomatska terapija prehlade, rinitisa, rinofaringitisa i stanja sličnih gripu kod odraslih i adolescenata (15 godina i stariji) koja su praćena sledećim simptomima:

• bistra sekrecija iz nosa i suzenje očiju,

• kijavica,

• glavobolja i/ili povišena telesna temperatura.

Doziranje

Ovaj farmaceutski oblik je namenjen isključivo odraslima i deci starijoj od 15 godina.

Potrebno je primeniti najnižu efektivnu dozu tokom najkraćeg mogućeg perioda.

Upozorenje: Potrebno je uzeti u obzir sve lekove koje sadrže paracetamol sa ciljem da se prevenira predoziranje, uključujući i lekove koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta.

Posebne populacije

Maksimalna dnevna doza paracetamola ne sme biti veća od 60 mg/kg/dan, niti od 3000 mg dnevno (3 g/ dan)

u sledećim uslovima:

• ako odrasla osoba ima manje od 50 kg,

• u slučaju niskih rezervi ili nedostatka glutationa u jetri (npr. hronična neuhranjenost, gladovanje, nedavni gubitak telesne mase, anoreksija, kaheksija),

• u slučaju dehidratacije.

Oštećenje funkcije jetre (blago do umereno), hronični alkoholizam i Žilberov sindrom (nehemolitička nasledna žutica)

Preporučuje se smanjenje doze paracetamola i povećanje minimalnog intervala između dve primene. Dnevna doza paracetamola ne sme preći 2000 mg/dan (2 g/dan).

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

U slučaju insuficijencije bubrega i osim ukoliko lekar nije drugačije savetovao, preporučuje se da se doza paracetamola smanji i da se minimalni interval između dve doze poveća, kao što je navedeno u tabeli u nastavku teksta:

Stariji pacijenti

Kliničko iskustvo pokazuje da je preporučena doza kod odraslih generalno odgovarajuća. Međutim, treba uzeti u obzir prateće faktore rizika, od kojih se neki češće javljaju kod starije populacije i zahtevaju prilagođavanje doze.

Maksimalne preporučene doze

• Kod odraslih i dece telesne mase veće od 50 kg: Ukupna dnevna doza paracetamola (uzimajući u obzir sve lekove koji sadrže paracetamol u svom sastavu) ne treba da pređe 4000 mg dnevno. (videti odeljak 4.9).

• Kod odraslih i dece telesne mase veće od 50 kg: Ukupna dnevna doza hlorfenamin-maleata ne treba da pređe 16 mg dnevno (videti odeljak 4.9).

Način primene

Oralna upotreba.

Film tabletu treba progutati celu sa dovoljnom količinom tečnosti (npr. voda, mleko, voćni sok). Uzimajući u obzir sedativno dejstvo hlorfeniramin-maleata, preporučuje se da se sa terapijom počne uveče.

Trajanje terapije

Česta ili produžena upotreba bez lekarskog nadzora se ne preporučuje.

Ukoliko simptomi povišene telesne temperature i bola potraju duže od 3 dana ili se ne povuku nakon 5 dana terapije, treba razmotriti drugi način lečenja.

• Preosetljivost na aktivne supstance ili na bilo koju od pomoćnih supstanci leka navedenih u odeljku 6.1.

• Deca mlađa od 15 godina.

Zbog prisustva paracetamola:

• teška hepatocelularna insuficijencija ili aktivna dekompenzovana bolest jetre.

  Zbog prisustva hlorfenamin-maleata:

• rizik od glaukoma zatvorenog ugla,

• retencija urina povezana sa poremećajima uretre i prostate.

Povezano sa prisustvom paracetamola

Pacijente treba upozoriti da ne treba istovremeno da uzimaju druge lekove koji sadrže paracetamol. Istovremeno uzimanje nekoliko doza paracetamola može ozbiljno oštetiti jetru; u tom slučaju, pacijent treba odmah da se obrati lekaru.

Kod dece lečene paracetamolom u dozi od 60 mg/kg/dan, kombinacija sa drugim antipiretikom je opravdana samo u slučaju neefikasnosti paracetamola.

U slučaju akutnog virusnog hepatitisa treba prekinuti terapiju.

Mere opreza

Paracetamol treba primenjivati uz oprez u stanjima koja su navedena u nastavku teksta (videti odeljak 4.2) :

• kod odraslih osoba koje imaju manje od 50 kg,

• kod blage do umerene insuficijencije jetre,

• kod hroničnog alkoholizma i nedavnog odvikavanja od alkohola

• kod oštećenja funkcije bubrega

• kod Žilberovog sindroma

• kod istovremene terapije lekovima koji utiču na funkciju jetre (npr. potencijalno hepatotoksični lekovi, induktori enzima citohroma P450 kao što su fenobarbital, fenitoin, karbamazepin, topiramat, rifampicin)

• kod deficita glukozo-6-fosfat dehidrogenaze (G6PD) (koja može da dovede do hemolitičke anemije),

• kod dehidratacije,

• kod niskih rezervi ili nedostatka glutationa u jetri (npr. hronična pothranjenost, gladovanje, nedavni gubitak

  telesne mase, anoreksije, kaheksije),

• kod starije populacije.

  Ne preporučuje se konzumiranje alkoholnih pića tokom lečenja.

  Savetuje se oprez kada se paracetamol primenjuje istovremeno sa flukloksacilinom zbog povećanog rizika od metaboličke acidoze sa povećanim anjonskim zjapom (engl. High anion gap metabolic acidosis, HAGMA), posebno kod pacijenata sa teškim oštećenjem bubrega, sepsom, malnutricijom i drugim uzrocima nedostatka glutationa (npr. hronični alkoholizam), kao i kod onih koji koriste maksimalne dnevne doze paracetamola. Preporučuje se pažljivo praćenje, uključujući merenje 5-oksoprolina u urinu.

  Povezano sa prisustvom hlorfenamin-maleata

  Ovaj lek treba primenjivati uz oprez kod pacijenata (posebno starijih) sa:

  • visokom osetljivošću na ortostatsku hipotenziju, vrtoglavicu i sedaciju,

  • hroničnom konstipacijom (rizik od paralitičkog ileusa),

  • mogućom hipertrofijom prostate,

  • teškim oštećenjem funkcije jetre i/ili bubrega, zbog rizika od akumulacije leka.

Zbog prisustva hlorfenamin-maleata, ne preporučuje se uzimanje alkoholnih pića tokom terapije, lekova koji sadrže alkohol ili natrijum-oksibata, jer oni pojačavaju sedativno dejstvo antihistaminika (videti odeljak 4.5).

Opisani su retki slučajevi serotoninskog sindroma nakon kombinovane terapije hlorfenamina sa drugim serotonergičkim lekovima, uglavnom selektivnim inhibitorima ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) i dekstrometorfanom.

Serotoninski sindrom se može manifestovati simptomima kao što su dijareja, tahikardija, znojenje, tremor, ukočenost mišića, konfuzija ili čak koma. Ako se sumnja na serotoninski sindrom, terapiju ovim lekom treba prekinuti.

Ovaj lek sadrži azo boju carmoisine (azorubin, sredstvo za oblaganje) (E122) koja može da izazove alergijske reakcije.

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, odnosno suštinski je „bez natrijuma“.

Povezano sa prisustvom paracetamola

Kombinacije koje zahtevaju mere opreza prilikom primene

Antagonisti vitamina K

Povećan rizik u vezi sa dejstvom antagonista vitamina K i rizik od krvarenja u slučaju kada se paracetamol uzima u maksimalnim dozama (4 g dnevno) u periodu od najmanje 4 dana.

Vrednosti INR (engl. international normalised ratio)se moraju redovno proveravati. Ukoliko je potrebno, doziranje antagonista vitamina K treba prilagoditi tokom i nakon prestanka primene paracetamola.

Flukloksacilin

Savetuje se oprez kada se paracetamol primenjuje istovremeno sa flukloksacilinom zbog povećanog rizika od metaboličke acidoze sa povećanim anjonskim zjapom (engl. high anion gap metabolic acidosis, HAGMA), posebno kod pacijenata sa faktorom rizika za nedostatak glutationa, kao što su: teško oštećenje bubrega, sepsa, neuhranjenost i hronični alkoholizam. Preporučuje se pažljivo praćenje kako bi se otkrila pojava poremećaja acidobazne ravnoteže, odnosno HAGMA, uključujući proveru 5-oksoprolina u mokraći.

Interakcije sa laboratorijskim testovima

Primena paracetamola može da utiče na rezultate laboratorijskih testova za određivanje koncentracije glukoze u krvi, koji se mere primenom metode glukoza oksidaze-peroksidaze u slučaju izuzetno visokih koncentracija.

Primena paracetamola može da utiče na merenje mokraćne kiseline u krvi pomoću metode fosfovolframske kiseline.

Povezano sa prisustvom hlorfenamin-maleata Kombinacije koje se ne preporučuju

Alkohol (u vidu pića ili kao pomoćna supstanca)

Alkohol povećava sedativno dejstvo H¹ antihistaminika. Smanjena budnost može da dovede do opasnosti prilikom upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Treba izbegavati konzumiranje alkoholnih pića i lekova koji sadrže alkohol.

Natrijum-oksibat

Povećana depresija centralnog nervnog sistema. Smanjena budnost može da dovede do opasnosti prilikom upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Kombinacije koje treba razmotriti

Ostali serotonergički lekovi: retki slučajevi serotoninskog sindroma (uključujući izmenjen mentalni status, nestabilnost autonomnog nervnog sistema i neuromišićne poremećaje) su opisani nakon kombinovane terapije hlorfenamina sa drugim serotonergičkim lekovima, uglavnom selektivnim inhibitorima ponovnog preuzimanja serotonina. serotonin (SSRI) i dekstrometorfan (videti odeljak 4.4).

Ostali lekovi koji ispoljavaju atropinska dejstva: imipraminski antidepresivi, većina H¹ antihistaminika koji ispoljavaju dejstva slične atropinu, antiholinergički antiparkinsonici, spazmolitički atropini, dizopiramid, fenotiazinski neuroleptici, kao i klozapin.

Pojačavaju se neželjena dejstva karakteristična za atropin kao što su retencija urina, konstipacija, suvoća usta.

Drugi sedativi: derivati morfina (analgetici, lekovi za terapiju kašlja i supstituciona terapija), neuroleptici, barbiturati, benzodiazepini, anksiolitici koji nisu benzodiazepini (meprobamat), hipnotici, antidepresivi sa sedativnim dejstvom (amitriptilin, doksepin, mianserin, mirtazapin, trimipramin), H¹ antihistaminici sa sedativnim dejstvom, centralni antihipertenzivi, ostali: baklofen, talidomid.

Povećana depresija centralnog nervnog sistema. Smanjena budnost može da dovede do opasnosti prilikom upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Lekovi koji sadrže antiholinesterazu: rizik od smanjene efikasnosti antiholinesteraze zbog antagonizma acetilholinskih receptora hlorfenamina.

Lekovi koji sadrže morfin: značajan rizik od akinezije debelog creva, sa teškim zatvorom.

Trudnoća

U slučaju kliničke potrebe, lek Fervex TABS može da se koristi tokom trudnoće, ali upotrebu treba ograničiti na najmanju efektivnu dozu tokom najkraćeg mogućeg perioda i sa najmanjom mogućom učestalošću.

Povezano sa paracetamolom

Obimni podaci o primeni leka kod trudnica ne ukazuju na malformativnu ili feto/neonatalnu toksičnost. Epidemiološke studije u vezi neurorazvoja dece koja su in utero bila izložena paracetamolu imaju neubedljive rezultate.

Povezano sa hlorfenamin-maleatom

Sa kliničkog aspekta, rezultati epidemioloških studija isključuju specifične malformacije ili fetotoksično dejstvo hlorfenamina. Međutim, u slučaju primene na kraju trudnoće, razmotrite moguće posledice atropinskih i sedativnih svojstava hlorfenamina na novorođenčad.

Dojenje

Nije poznato da li se hlorfenamin izlučuje u majčino mleko. Imajući u vidu moguću sedaciju novorođenčeta ili paradoksalne reakcije u vidu uzbuđenja, ovaj lek se ne preporučuje tokom dojenja.

Plodnost

Zbog potencijalnog mehanizma dejstva na sintezu ciklooksigenaze i prostaglandina, paracetamol može uticati na plodnost kod žena, sa dejstvom na ovulaciju koje je reverzibilno nakon prekida terapije.

Dejstva na plodnost kod muškaraca su primećena u studijama na životinjama. Značaj ovih dejstava kod ljudi nije poznat.

Lek Fervex TABS, film tablete imaju značajan uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Potrebno je obratiti pažnju na rizik od pospanosti, posebno kod osoba koje upravljaju vozilima i rukuju mašinama, s obzirom na to da se tokom primene ovog leka može javiti pospanost, naročito na početku terapije.

Ovaj rizik se može povećati konzumacijom alkoholnih pića, lekova koji sadrže alkohol ili lekova sa sedativnim dejstvom. Bolje je da se sa terapijom počne uveče.

Neželjena dejstva su klasifikovana po sistemima organa. Njihova učestalost je definisana na sledeći način:

• veoma često (≥1/10)

• često (≥1/100 do <1/10)

• povremeno (≥1/1000 do <1/100)

• retko (≥1/10000 do <1/1000)

• veoma retko (<1/10000)

• nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

POVEZANA SA PARACETAMOLOM

POVEZANA SA HLORFENAMINOM-MALEATOM

Farmakološke karakteristike hlorfenamina uzrokuju neželjena dejstva različite težine koja mogu biti dozno zavisna ili dozno nezavisna (videti odeljak 5.2):

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Rizik od ozbiljnog trovanja (terapijskim predoziranjem ili nenamernim trovanjem) može biti posebno visok kod starijih pacijenata, male dece, pacijenata sa insuficijencijom jetre, slučajeva hroničnog alkoholizma, kod pacijenata koji pate od hronične pothranjenosti (odeljak 4.2), nakon gladovanja, nedavnog gubitka telesne mase, nasledne holemije (Žilberov sindrom), kao i kod pacijenata koji primaju induktore enzima. U ovim slučajevima, trovanje može imati smrtni ishod.

Simptomi

Mučnina, povraćanje, anoreksija, bledilo kože, malaksalost, preznojavanje, bol u abdomenu, koji se uobičajeno javlja tokom prva 24 sata.

Predoziranje može izazvati citolizu jetre koja može napredovati do hepatocelularne insuficijencije, što može zahtevati transplantaciju jetre, gastrointestinalno krvarenje,. metaboličku acidozu, encefalopatiju, koje mogu da dovedu do kome i smrti.

Slučajevi diseminovane intravaskularne koagulacije primećeni su kod predoziranja paracetamolom. Istovremeno, primetno je povećanje vrednosti transaminaza jetre, laktatne dehidrogenaze i bilirubina, zajedno sa smanjenjem protrombinskog vremena koje se može javiti 12 do 48 sati nakon primene leka. Klinički simptomi oštećenja jetre se obično primete nakon 1 do 2 dana, a maksimalno su izraženi nakon 3 do 4 dana.

Predoziranje takođe može dovesti do akutnog pankreatitisa, hiperamilazemije, akutne bubrežne insuficijencije i pancitopenije.

Mere zbrinjavanja

• Prekid terapije

• Hitan prijem u bolnicu radi hitne medicinske pomoći, uprkos odsustvu značajnih ranih simptoma.

  • Brzo uklanjanje uzetog leka aspiracijom i ispiranjem želuca, poželjno u roku od 4 sata nakon uzimanja leka.

• Uzimanje krvi radi određivanja početne koncentracije u plazmi. Koncentracija paracetamola u plazmi se mora meriti najmanje 4 sata nakon uzimanja leka (merenje pre isteka ovog vremena nije pouzdano).

• Uobičajena terapija predoziranja uključuje primenu antidota N-acetilcisteina, što je pre moguće, intravenski ili oralno, ukoliko je moguće pre 10. sata od uzimanja paracetamola. Iako manje efikasan, zaštitni efekat antidota može se postići do 48 sati nakon uzimanja paracetamola. U ovom slučaju antidot se mora davati duže.

• Simptomatska terapija.

• Funkciju jetre treba proveriti na početku terapije i ponavljati svaka 24 sata. U većini slučajeva, vrednosti transaminaza jetre se vraćaju na normalu u periodu od 1 do 2 nedelje nakon potpunog oporavka funkcije jetre. Međutim, u teškim slučajevima, može biti potrebna transplantacija jetre.

• Druge mere zbrinjavanja će zavisiti od težine, prirode i razvoja kliničkih simptoma trovanja paracetamolom i treba da se pridržavaju standardnih protokola intenzivne nege.

Predoziranje hlorfenamin-maleatom:

Predoziranje sa hlorfenamin-maleatom može da izazove: konvulzije (posebno kod dece), poremećaje svesti, komu.