Roximisan® 150mg film tableta

Roksitromicin je indikovan za lečenje infekcija izazvanih mikroorganizmima osetljivim na roksitromicin (videti odeljak 5.1):

• Respiratorne infekcije: vanbolnički stečena pneumonija, pneumonije izazvane atipičnim patogenima Mycoplasma pneumonie, Chlamydophila psittachi (ornithosis) ili Chlamydophila pneumonia. Bronhitis, sinuzitis, tonzilitis, faringitis (uzročnik Streptoccocus pyogenes) i akutni otitis media kod pacijenata kod kojih postoji preosetljivost na β-laktamske antibiotike, ili kada je primena ovog leka neophodna iz drugih razloga;

• Urogenitalne infekcije: infekcije izazvane hlamidijom (Chlamydia trachomatis).

• Infekcije kože, sluzokože i mekih tkiva: furunkuloza, piodermija, impetigo, erizipel (uzročnik Streptoccocus pyogenes) kod pacijenata sa preosetljivošću na β-laktamske antibiotike, ili kada je primena ovog leka neophodna iz drugih razloga.

  Treba razmotriti zvanične/nacionalne propise o antimikrobnoj rezistenciji i odgovarajućoj upotrebi i propisivanju antibakterijskih lekova.

Roksitromicin se primenjuje oralno, najmanje 15 minuta pre jela.

Odrasli: Preporučena dnevna doza iznosi 300 mg.

Ova doza može da se obezbedi na sledeći način:

• Dva puta dnevno (na 12 sati) po 1 tableta (150 mg) ili

• Jednom dnevno 2 tablete (300 mg).

Pojedinačna doza od 300 mg namenjena je za odrasle.

Rizik od pojave gastrointestinalnih tegoba je veći kod primene leka jednom dnevno u dozi od 300 mg. U zavisnosti od terapijskog odgovora, može se razmotriti primena leka dva puta dnevno (dnevnu dozu podeliti u dve doze).

Pacijenti sa insuficijencijom bubrega:

Kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom nije potrebno prilagođavanje doze, jer se samo mali deo primenjene doze roksitromicina izlučuje putem bubrega (videti odeljak 5.2).

Pacijenti sa insuficijencijom jetre:

Primena roksitromicina u dozi od 150 mg dva puta dnevno ili 300 mg jednom dnevno se ne preporučuje kod pacijenata sa teškom insuficijencijom jetre (videti odeljak 4.4). Ukoliko je lečenje lekom rokistromicin neophodno iz kliničkih razloga kod ovih pacijenata, potrebna je redukcija doze (kod odraslih: 150 mg svakih 24 sata). Roksitromicin je potrebno primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa blažim i umerenim oštećenjem funkcije jetre. Parametre funkcije jetre treba redovno pratiti kod pacijenata sa znacima disfunkcije ili oštećenja funkcije jetre koja je nastala prilikom prethodne terapije lekom roksitromicin. Ako se tokom terapije lekom roksitromicin, pogoršavaju parametri funkcije jetre, na primer, povećane vrednosti enzima jetre i/ili bilirubina (žutica), treba razmotriti prekid terapije.

Stariji pacijenti:

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih osoba.

Pedijatrijska populacija

Preporučena doza za decu sa telesnom masom većom od 40 kg je ista kao i doza za odrasle. Ovaj farmaceutski oblik nije pogodan za primenu kod dece mlađe od 6 godina.

Trajanje terapije: Terapiju lekom treba nastaviti još 3 ili 4 dana nakon poboljšanja kliničkih simptoma. Terapija obično ne traje duže od 10 dana. Da bi se sprečila pojava kasnih komplikacija (npr. reumatska groznica, glomerulonefritis) u lečenju infekcija izazvanih β-hemolitičkim streptokokama, preporučuje se terapija od najmanje 10 dana.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na makrolide ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Istovremena primena sa vazokonstriktornim ergot alkaloidima (npr. ergotamin i dihidroergotamin) (videti odeljke 4.4 i 4.5).

Istovremena primena sa lekovima sa uskom terapijskom širinom koji su supstrati CYP3A4 (npr. astemizol, cisaprid, pimozid i terfenadin) (videti odeljke 4.4 i 4.5).

Kolhicin (videti odeljak 4.5).

Upozorenje

Prijavljeni su slučajevi teške vazokonstrikcije (tzv. ergotizam) sa mogućom nekrozom ekstremiteta kada su makrolidni antibiotici korišćeni zajedno sa vazokonstriktornim ergot alkaloidima. Pre propisivanja roksitromicina, neophodno je ispitati da li postoji terapija ovim lekovima (videti odeljke 4.3 i 4.5).

Mere

• Primena roksitromicina se ne preporučuje kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (npr. ciroza jetre sa hepatitisom i/ili ascitesom).

• Roksitromicin treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre.

• Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata.

• Bubrežna ekskrecija roksitromicina i njegovih metabolita je približno 10% oralno primenjene doze. Kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom nije potrebno prilagođavanje doze.

• Lekovi koji imaju potencijal da produže QT interval:

  Treba biti oprezan kada se roksitromicin daje pacijentima koji uzimaju lekove koji mogu da produže QT interval (videti odeljak 4.5). To su antiaritmici klase IA (npr. hinidin, prokainamid, dizopiramid) i klase III (npr. dofetilid i amjodaron), citalopram, triciklični antidepresivi, metadon, neki antipsihotici (npr. fenotiazini), fluorohinoloni (npr. moksifloksacin), pojedini antimikotici (npr. flukonazol, pentamidin) i neki antiretrovirusni lekovi (npr. telaprevir).

• Kao i drugi makrolidni antibiotici, roksitromicin može obnoviti ili pogoršati simptome miastenije gravis. Pacijenti sa miastenijom gravis koji uzimaju roksitromicin treba da potraže hitnu medicinsku pomoć ako se simptomi ponove. Tada se mora prekinuti primena roksitromicina i sprovesti dodatne mere ukoliko je medicinski indikovano.

• Preporučuje se praćenje jetre, bubrega i krvne slike posebno tokom dugotrajne terapije (tj. koja traje duže od 2 nedelje), (videti odeljak 4.8).

• Bolest povezana sa Clostridium difficile: Ako se dijareja javi tokom ili posle terapije, posebno ako je teška, uporna i/ili sa nijansama krvi, to može biti znak pseudomembranoznog kolitisa. Ako se sumnja na pseudomembranozni kolitis, terapija se mora odmah prekinuti.

  Prijavljene su anafilaktičke reakcije uključujući angioedem kod roksitromicina. Anafilaktičke reakcije mogu dovesti do šoka opasnog po život čak i pri prvoj primeni. U ovim slučajevima, terapiju lekom roksitromicin treba prekinuti i preduzeti adekvatno lečenje šoka.

  Teške bulozne reakcije

  Prijavljeni su slučajevi teških buloznih kožnih reakcija na roksitromicin kao što su Stevens-Johnson-ov sindrom, toksična epidermalna nekroliza i akutna generalizovana egzantematozna pustuloza. Ako se jave simptomi ili znaci akutne generalizovane egzantematozne pustuloze, Stevens-Johnson-ovog sindroma ili toksične epidermalne nekrolize (kao što je progresivni osip na koži često sa plikovima ili lezijama sluzokože), terapiju lekom roksitromicin treba prekinuti.

  Efikasnost roksitromicina kod dece još nije dokazana. Ovaj lek nije namenjen za primenu kod dece i odraslih pacijenata sa telesnom masom manjom od 40 kg.

  Lek Roximisan sadrži glukozu i natrijum

  Ovaj lek sadrži glukozu. Pacijenti sa retkom glukozno - galaktoznom malapsorpcijom ne smeju koristiti ovaj lek .

  Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, odnosno suštinski je „bez natrijuma”.

Interakcije koje su kontraindikovane

• Vazokonstriktivni ergot alkaloidi (videti odeljke 4.3 i 4.4)

• Kolhicin

  Istovremena primena sa roksitromicinom može potencirati neželjena dejstva kolhicina sa smrtnim ishodom.

  Roksitromicin je slab inhibitor CYP3A4:

• Astemizol, cisaprid, pimozid

  Istovremena primena astemizola, cisaprida ili pimozida, koji se metabolišu putem izoenzima CYP3A4, sa jakim inhibitorima ovog izoenzima, uključujući makrolidne antibiotike, dovodi do povećanja koncentracije ovih supstanci u serumu, što je povezano sa produženjem QT intervala i/ili srčanim aritmijama (obično torsades de pointes). Iako roksitromicin nema ili ima samo ograničenu sposobnost da utiče na izoenzim CYP3A4 i na taj način inhibira konverziju supstanci koje se metabolišu ovim izoenzimom, nije moguće potvrditi ili opovrgnuti interakcije roksitromicina sa gore navedenim supstancama, te se stoga njihova istovremena primena sa roksitromicinom ne preporučuje.

• Terfenadin

  Određeni makrolidni antibiotici stupaju u farmakokinetičku interakciju sa terfenadinom, što dovodi do povećanja njegove koncentracije u serumu. Mogu nastati teške ventrikularne aritmije, obično torsades de pointes. Iako ove reakcije nisu dokazane sa roksitromicinom i studije sa ograničenim brojem zdravih

  dobrovoljaca nisu pokazale farmakokinetičke interakcije ili relevantne EKG promene, ne preporučuje se istovremena primena roksitromicina i terfenadina.

  Interakcije koje se ne preporučuju

• Lekovi koji imaju potencijal da produže QT interval:

  Treba biti oprezan kada se roksitromicin daje pacijentima koji uzimaju lekove koji mogu da produže QT interval (videti odeljak 4.4). To su antiaritmici klase IA (npr. hinidin, prokainamid, dizopiramid) i klase III (npr. dofetilid i amjodaron), citalopram, triciklični antidepresivi, metadon, neki antipsihotici (npr. fenotiazini), fluorohinoloni (npr. moksifloksacin), pojedini antimikotici (npr. flukonazol, pentamidin) i neki antiretrovirusni lekovi (npr. telaprevir).

• Varfarin i drugi antikoagulansi

  U studijama na zdravim dobrovoljcima nisu identifikovane interakcije sa varfarinom. Međutim, povećanje protrombinskog vremena ili INR, prijavljeno je kod pacijenata lečenih roksitromicinom i vitamin K antagonistima, koje je ili rezultat interakcije ili se može objasniti kao ishod same infekcije. Kod pacijenata koji uzimaju roksitromicin istovremeno sa vitamin K antagonistima, treba proveravati INR.

• Dizopiramid

  In vitro studija je pokazala da roksitromicin može istisne dizopiramid iz kompleksa sa proteinima plazme. Ovaj efekat in vivo može izazvati povećanje koncentracije slobodnog dizopiramida u serumu. Zbog toga kod ovih pacijenata treba pratiti EKG i, ako je moguće, koncentraciju dizopiramida u serumu.

  Interakcije koje zahtevaju oprez

• Digoksin i drugi kardiotonični glikozidi:

  Studija na zdravim dobrovoljcima pokazala je da roksitromicin može povećati resorpciju digoksina. Ovaj efekat, koji je takođe uobičajen za druge makrolide, retko može dovesti do toksičnosti kardiotoničnih glikozida, što se može manifestovati simptomima kao što su mučnina, povraćanje, dijareja, glavobolja ili vrtoglavica. Toksičnost kardiotoničnih glikozida takođe može izazvati poremećaj provodljivosti i/ili poremećaje srčanog ritma. EKG i koncentracije kardiotoničnih glikozida u serumu treba pratiti kod pacijenata koji primaju roksitromicin i digoksin ili neki drugi kardiotonični glikozid. Ako se pojave simptomi koji ukazuju na moguće predoziranje kardiotoničnim glikozidama, ovo praćenje je obavezno.

• Roksitromicin, kao i druge makrolide, treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata koji uzimaju antiaritmike klase IA i III.

  Interakcije koje treba uzeti u obzir

• Istovremena primena roksitromicina (300 mg dnevno) i oralno primenjenog midazolama (15 mg; supstrat CYP3A4) povećava PIK midazolama za 47%, što može dovesti do povećanja efekta midazolama.

• Primećeno je blago povećanje koncentracije teofilina, ali obično ne zahteva prilagođavanje uobičajene doze.

• Roksitromicin može povećati PIK i koncentraciju bromokriptina u plazmi, što može dovesti do povećanog rizika od neželjenih efekata bromokriptina.

• Uticaj roksitromicina na izloženost ciklosporinu procenjen je u kliničkom ispitivanju. Osam pacijenata sa transplantacijom srca na terapiji ciklosporinom najmanje mesec dana primalo je roksitromicin 150 mg dva puta dnevno tokom 11 dana. Roksitromicin je izazvao 50% povećanje koncentracije ciklosporina u plazmi, koja se postepeno smanjivala nakon prekida terapije roksitromicinom.

• Roksitromicin može povećati koncentraciju rifabutina u plazmi.

  Ostale interakcije

  Nema klinički značajnih interakcija sa karbamazepinom, ranitidinom, aluminijum-hidroksidom ili magnezijum-hidroksidom.

  Postoje kliničke studije interakcija za procenu uticaja roksitromicina i oralnih kontraceptiva koji sadrže estrogene i progesterone. Nisu uočene interakcije, iako je ispitivanje izvršeno samo kod malog broja ispitanika.

  Inhibitori HMG-CoA reduktaze

  Kada se roksitromicin primenjuje u kombinaciji sa inhibitorima HMG-CoA reduktaze (statini), postoji rizik od neželjenih efekata povezanih sa skeletnim mišićima kao što je rabdomioliza zbog mogućeg povećanja izloženosti statinima. Treba biti oprezan kada se roksitromicin primenjuje u kombinaciji sa statinima, a pacijente treba pratiti zbog mogućnosti znakova i simptoma miopatije.

Trudnoća

Studije na nekoliko životinjskih vrsta nisu pokazale teratogene ili fetotoksične efekte pri dozama do 200 mg/kg/dan odnosno 40 puta većim od terapijskih doza kod ljudi. Bezbednost roksitromicina za fetus tokom trudnoće nije utvrđena.

Dojenje

Mala količina roksitromicina se izlučuje u majčino mleko.

Zbog toga treba prekinuti dojenje ili prekinuti terapiju majke roksitromicinom.

Vrtoglavica, oštećenje vida i zamućenje vida mogu uticati na sposobnost pacijenta da upravlja vozilom i rukuje mašinama (videti odeljak 4.8).

Neželjena dejstva navedena u sledećoj tabeli su kategorisana po klasama sistema organa i učestalosti javljanja. Učestalost javljanja je definisana kao: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000) i nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

1 Kao i kod drugih makrolida, veoma retki slučajevi produženja QT intervala, ventrikularne tahikardije i

torsades de pointes su prijavljeni pri primeni roksitromicina. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Toksičnost