Lek Lendacin je indikovan u terapiji sledećih infekcija kod odraslih i dece uključujući i novorođenčad rođenu u terminu (od rođenja):

• bakterijski meningitis,

• vanbolnički stečena pneumonija,

• bolnička pneumonija,

• akutni otitis media,

• intraabdominalne infekcije,

• komplikovane infekcije urinarnog trakta (uključujući pijelonefritis),

• infekcije kostiju i zglobova

• komplikovane infekcije kože i mekih tkiva,

• gonoreja,

• sifilis,

• bakterijski endokarditis.

  Lek Lendacin se može koristiti:

  • u terapiji akutne egzacerbacije hronične opstruktivne bolesti pluća kod odraslih,

  • u terapiji diseminovane Lyme borreliosis (rana faza (stadijum II) i kasna faza (stadijum III)) kod odraslih i dece uključujući novorođenčad od 15. dana života,

  • Za preoperativnu profilaksu infekcija operativnog mesta,

  • Kod pacijenata sa neutropenijom i povišenom telesnom temperaturom za koju se sumnja da je posledica bakterijske infekcije,

  • Kod pacijenata sa bakterijemijom koja je povezana, ili se sumnja da je povezana sa nekom od gore navedenih infekcija.

    Lek Lendacin treba primeniti u kombinaciji sa drugim antibakterijskim lekovima uvek kada postoji mogućnost da bakterija koja izaziva infekciju nije osetljiva na ceftriakson (videti odeljak 4.4).

    Potrebno je uzeti u obzir lokalne zvanične smernice za pravilnu upotrebu antibakterijskih lekova.

Doziranje

Doza zavisi od težine infekcije, osetljivosti mikroorganizma, mesta i vrste infekcije, kao i od starosti i funkcije jetre i bubrega pacijenta.

Preporučene doze u tabelama koje slede predstavljaju uobičajene preporučene doze u ovim indikacijama. U posebno teškim slučajevima, potrebno je razmotriti primenu veće doze u preporučenom rasponu.

Odrasli i deca starija od 12 godina (≥ 50 kg)

* Kod dokazane bakterijemije, treba razmotriti primenu doza na gornjoj granici preporučenog opsega.

** Može se razmotriti primena dva puta dnevno (svakih 12 sati) ako se primenjuju doze veće od 2 g dnevno.

Indikacije za odrasle i adolescente starije od 12 godina (≥ 50 kg) koje zahtevaju poseban režim doziranja:

Akutni otitis media

Može se primeniti pojedinačna intramuskularna doza leka Lendacina 1-2 g.

Ograničeni podaci ukazuju na to da kod pacijenata sa teškim oblikom bolesti ili onih kod kojih je prethodna terapija bila neuspešna, ceftriakson može biti efikasan kada se primenjuje intramuskularno u dozi od 1-2 g dnevno tokom 3 dana.

Preoperativana profilaksa infekcija operativnog mesta Doza od 2 g kao pojedinačna preoperativna doza.

Gonoreja

Doza od 500 mg kao pojedinačna intramuskularna doza.

Sifilis

Uobičajene preporučene doze su 500 mg – 1g jednom dnevno, koje se u slučaju neurosifilisa povećavaju do 2 g jednom dnevno tokom 10 -14 dana. Preporučene doze kod sifilisa, uključujući i neurosifilis, zasnovane su na ograničenim podacima. Treba uzeti u obzir nacionalne i lokalne smernice.

Diseminovana Lyme borreliosis - (rana faza [stadijum II] i kasna faza [stadijum III])

Doza 2 g jednom dnevno tokom 14-21 dana. Preporučeno trajanje lečenja varira i treba uzeti u obzir nacionalne i lokalne smernice.

Pedijatrijska populacija

Odojčad i deca uzrasta od 15 dana do 12 godina (< 50 kg )

Deci telesne mase od 50 kg ili više treba dati uobičajenu dozu za odrasle.

*Kod dokazane bakterijemije treba razmotriti primenu doza na gornjoj granici preporučenog raspona

** U slučaju primene doza većih od 2 g dnevno treba razmotriti primenu od dva puta dnevno (svakih 12 sati)

Indikacije za odojčad i decu uzrasta od 15 dana do 12 godina (< 50 kg) koje zahtevaju poseban režim doziranja

Akutni otitis media

Za početno lečenje akutnog otitis media, može se primeniti pojedinačna intramuskularna doza leka Lendacin 50 mg/kg. Ograničeni podaci ukazuju na to da u slučajevima teških oblika bolesti ili kada je početna terapija bila neuspešna, ceftriakson može biti efikasan kada se daje intramuskularno u dozi od 50 mg/kg dnevno tokom 3 dana.

Preoperativna profilaksa infekcija operativnog mesta Doza 50-80 mg/kg kao pojedinačna preoperativna doza.

Sifilis

Uobičajene preporučene doze su 75-100 mg/kg (maksimalno 4 g) jednom dnevno tokom 10 -14 dana.

Preporuke za doze kod sifilisa, uključujući i neurosifilis, zasnovane su na vrlo ograničenim podacima. Treba uzeti u obzir nacionalne i lokalne važeće smernice.

Diseminovana Lyme borreliosis - rana faza [stadijum II] i kasna faza [stadijum III]

Doza 50-80 mg/kg jednom dnevno, tokom 14-21 dan. Preporučeno trajanje lečenja može biti različito i potrebno je uzeti u obzir nacionalne i lokalne važeće smernice.

Novorođenčad starosti 0-14 dana

Ceftrakson je kontraindikovan kod prevremeno rođene dece do postmenstrualnog perioda od 41 nedelje (gestacijski period + hronološki period).

* Kod dokazane bakterijemije, treba razmotriti primenu doza na gornjoj granici preporučenog raspona.

Ne sme se prekoračiti maksimalna doza od 50 mg/kg dnevno.

Indikacije za novorođenčad starosti 0-14 dana koje zahtevaju poseban režim doziranja:

Akutni otitis media

Za početno lečenje akutnog otitis media može se primeniti jedna intramuskularna doza ceftriaksona od 50 mg/kg.

Preoperativana profilaksa infekcija operativnog mesta Doza 20-50 mg/kg kao pojedinačna preoperativna doza.

Sifilis

Uobičajena preporučena doza je 50 mg/kg jednom dnevno tokom 10 -14 dana. Preporuke za doze kod sifilisa, uključujući i neurosifilis, zasnovane su na vrlo ograničenim podacima. Treba uzeti u obzir nacionalne i lokalne važeće smernice.

Trajanje lečenja

Trajanje terapije varira u zavisnosti od toka bolesti. Kao što važi za terapiju antibioticima uopšte, primenu ceftriaksona treba nastaviti tokom 48 – 72 sata nakon što pacijent postane afebrilan ili se postigne eradikacija bakterija.

Starije osobe

Ukoliko je funkcija bubrega i jetre zadovoljavajuća, nije potrebno prilagođavanje doze za starije osobe.

Oštećenje funkcije jetre

Raspoloživi podaci ne ukazuju na potrebu za prilagođavanjem doze kod blagog ili umerenog oštećenja funkcije jetre ukoliko funkcija bubrega nije oštećena. Nema podataka iz ispitivanja kod pacijenata sa teškim oštećenjem jetre (videti odeljak 5.2).

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, nema potrebe za smanjivanjem doze ceftriaksona ukoliko funkcija jetre nije oštećena. Jedino u slučajevima preterminalne insuficijencije bubrega (klirens kreatinina < 10 mL/min) ne sme se prekoračiti doza ceftriaksona od 2 g dnevno.

Kod pacijenata na dijalizi nije potrebna primena dodatnih doza nakon procesa dijalize. Ceftriakson se ne može ukloniti hemodijalizom ni peritonealnom dijalizom.

Savetuje se pažljivo kliničko praćenje bezbednosti i efikasnosti.

Teško oštećenje funkcije jetre i bubrega

Kod pacijenata sa teškim poremećajem funkcije i jetre i bubrega, savetuje se pažljivo kliničko praćenje bezbednosti i efikasnosti.

Način primene

Intramuskularna primena

Lek Lendacin se može primeniti kao duboka intramuskularna injekcija. Intramuskularnu injekciju treba primeniti u mišićnu masu relativno velikog mišića i to ne više od 1 g leka u jedno mesto. Kako se kao rastvarač koristi lidokain, injekcioni rastvor se ne sme nikada primeniti intravenski (videti odeljak 4.3). Pre primene injekcije potrebno je proveriti slučajno intravensko injektovanje aspiracijom šprica. Videti Sažetak karakteristika leka za lek sa lidokainom.

Intravenska primena

Lek Lendacin se može primeniti i kao intravenska infuzija u trajanju od preko 30 minuta (preporučen način primene) ili kao spora intravenska injekcija u trajanju od preko 5 minuta. Intravenska intermitentna injekcija treba da se primeni u trajanju od 5 minuta, poželjno u veliku venu. Intravenske doze od 50 mg/kg kod odojčadi i dece uzrasta do 12 godina treba primeniti kao infuziju. Kod novorođenčadi, intravenske doze treba primenjivati u trajanju od preko 60 minuta kako bi se smanjio potencijalni rizik od bilirubinske encefalopatije (videti odeljke 4.4).

Intramuskularnu primenu treba razmotriti kada intravenska primena nije moguća ili ne odgovara određenom pacijentu. Za doze veće od 2 g, lek treba primeniti intravenski.

Ceftriakson je kontraindikovan kod novorođenčadi (≤ 28 dana), ukoliko im je neophodna (ili se očekuje da će biti neophodna) terapija intravenskim rastvorom koji sadrži kalcijum, uključujući kontinuirane infuzije koje sadrže kalcijum, kao što je parenteralna ishrana, zbog rizika od precipitacije ceftriakson-kalcijuma (videti odeljak 4.3).

Rastvori koji sadrže kalcijum (npr. Ringer-ov ili Hartman-ov rastvor) ne smeju da se koriste za rekonstituciju ceftriaksona ili za dalje razblaživanje rekonstituisanog rastvora za intravensku primenu, zbog mogućeg stvaranja precipitata. Precipitacija caftriakson-kalcijuma se takođe može javiti kada se ceftriakson pomeša sa rastvorima koji sadrže kalcijum, u istoj liniji za infuziju. Zbog toga se ceftriakson i rastvori koji sadrže kalcijum ne smeju mešati niti primenjivati istovremeno (videti odeljke 4.4. i 6.2).

Za preoperativnu profilaksu infekcija operativnog mesta, ceftriakson treba primeniti 30-90 minuta pre hirurške intervencije.

Za uputstvo vezano za rastvaranje leka pre upotrebe videti odeljak 6.6.

Preosetljivost na ceftriakson ili na bilo koji drugi cefalosporinski antibiotik.

U anamnezi navedena teška reakcija preosetljivosti (npr. anafilaktička reakcija) na bilo koji drugi tip betalaktamskih antibakterijskih lekova (penicilini, monobaktami i karbapenemi).

Ceftriakson je kontraindikovan kod:

• prevremeno rođene dece postmenstrualnog perioda do 41 nedelje (gestacijski period + hronološki period)*;

• novorođenčadi rođene u terminu (uzrasta do 28 dana):

  • sa hiperbilirubinemijom, žuticom ili kod onih koji imaju hipoalbuminemiju ili acidozu jer su to stanja kod kojih je moguć poremećaj vezivanja bilirubina*

  • ukoliko je kod njih potrebno (ili će biti potrebno) intravensko lečenje kalcijumom ili primena infuzije koja sadrži kalcijum zbog rizika od precipitacije soli ceftriaksona-kalcijuma (videti odeljke 4.8 i 6.2).

In vitro studije su pokazale da ceftriakson može istisnuti bilirubin iz veze sa albuminom u serumu što može dovesti do mogućeg rizika od bilirubinske encefalopatije kod ovih pacijenata.

Pre intramuskularne injekcije ceftriaksona kada se kao rastvarač koristi rastvor lidokaina, moraju se isključiti kontraindikacije na lidokain (videti odeljak 4.4.).

Videti informacije u Sažetku karakteristika leka za lidokain, posebno kontraindikacije. Rastvori ceftriaksona koji sadrže lidokain nikada ne smeju biti primenjeni intravenskim putem.

Reakcije preosetljivosti

Kao i kod svih beta-laktamskih antibakterijskih lekova, prijavljene su ozbiljne reakcije preosetljivosti koje su ponekad imale smrtni ishod (videti odeljak 4.8). U slučaju teških reakcija preosetljivosti, potrebno je odmah prekinuti lečenje ceftriaksonom i primeniti odgovarajuće hitne mere. Pre početka terapije potrebno je utvrditi da li je pacijent već ranije imao ozbiljnu reakciju preosetljivosti na ceftriakson, neki drugi cefalosporin ili neki drugi beta-laktamski antibiotik. Ceftriakson se mora oprezno primenjivati kod pacijenata koji su imali blagu reakciju preosetljivosti na neki drugi beta- laktamski lek u anamnezi.

Prijavljene su ozbiljne neželjene reakcije na koži koje su povezane sa lečenjem ceftriaksonom (Stevens Johnson-ov sindrom ili Lyell-ov sindrom/ toksična epidermalna nekroliza i reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (engl. drug reaction with eosinophilia and systemic symptoms, DRESS)) koje mogu biti životno ugrožavajuće ili sa smrtnim ishodom; međutim, učestalost ovih reakcija nije poznata (videti odeljak 4.8).

Interakcije sa proizvodima koji sadrže kalcijum

Opisani su slučajevi pojave precipitata kalcijum-ceftriakson u plućima i bubrezima sa smrtnim ishodom kod prevremeno i u terminu rođene novorođenčadi uzrasta do 1 meseca. Najmanje jedno od njih je primilo ceftriakson i kalcijum u različitim vremenskim intervalima kroz različite intravenske linije. U raspoloživim naučnim podacima nema izveštaja o potvrđenim intravaskularnim precipitatima kod drugih pacijenata, osim kod novorođenčadi lečenih ceftriaksonom i rastvorima koji sadrže kalcijum ili drugim proizvodima koji sadrže kalcijum. In vitro studije su pokazale da je rizik od precipitacije ceftriakson-kalcijuma kod novorođenčadi veći u odnosu na druge starosne grupe.

Kod svih pacijenata, bez obzira na životnu dob ceftriakson se ne sme mešati niti primenjivati istovremeno sa bilo kojim intravenskim rastvorima koji sadrže kalcijum, čak ni preko različitih linija infuzije ili na različitim mestima infuzije. Međutim, kod pacijenata starijih od 28 dana ceftriakson i

rastvori koje sadrže kalcijum mogu se primenjivati uzastopno jedan za drugim ukoliko se koriste linije infuzije na različitim mestima ili ukoliko se linije infuzije zamene ili temeljno isperu fiziološkim rastvorom između primena infuzija kako bi se izbegla precipitacija. Kod pacijenata koji zahtevaju kontinuiranu infuziju rastvorom za potpunu parenteralnu ishranu (engl. total parenteral nutrition, TPN) koji sadrži kalcijum, lekar može da razmotri primenu drugog antibiotika kod kojeg ne postoji sličan rizik od precipitacije. Ukoliko je terapija ceftriaksonom neophodna kod pacijenata koji zahtevaju kontinuiranu ishranu, TPN rastvori i ceftriakson mogu se primenjivati istovremeno, ali putem različitih linija infuzija i na različitim mestima primene. Druga mogućnost je prekinuti infuziju TPN rastvora za vreme infuzije ceftriaksona, uz ispiranje infuzionih linija između primene rastvora (videti odeljke 5.2 i 6.2).

Pedijatrijski pacijenti

Bezbednost i efikasnost primene ceftriaksona kod novorođenčadi, odojčadi i dece utvrđena je za preporučene doze, kako je opisano u delu „Doziranje i način primene“ (videti odeljak 4.2). Ispitivanja su pokazala da ceftriakson, poput nekih drugih cefalosporina, može istisnuti bilirubin iz veze sa albuminom u serumu.

Ceftriakson se ne sme primenjivati kod prevremeno i u terminu rođene novorođenčadi kod kojih postoji rizik za razvoj bilirubinske encefalopatije (videti odeljak 4.3).

Imunski posredovana hemolitička anemija

Imunski posredovana hemolitička anemija uočena je kod pacijenata koji su primali cefalosporinske antibiotike, uključujući ceftriakson (videti odeljak 4.8). Teški slučajevi hemolitičke anemije, uključujući i one sa smrtnim ishodom, prijavljeni su za vreme terapije ceftriaksonom kod odraslih i dece.

Ukoliko se kod pacijenata razvije anemija za vreme terapije ceftriaksonom, treba razmotriti dijagnozu anemije koja se javila usled primene cefalosporina, i prekinuti terapiju ceftriaksonom dok se ne utvrdi etiologija.

Dugotrajna terapija

Za vreme dugotrajne terapije potrebno je u određenim vremenskim intervalima kontrolisati kompletnu krvnu sliku.

Kolitis/ prekomeran porast rezistentnih mikroorganizama

Kolitis i pseudomembranozni kolitis povezani sa antibakterijskim lekovima javljali su se kod primene gotovo svih antibiotika, uključujući ceftriakson, mogu varirati u težini od blagih do životno ugrožavajućih. Zbog toga je važno razmotriti ovu dijagnozu kod pacijenata kod kojih se javi dijareja za vreme ili nakon primene ceftriaksona (videti odeljak 4.8). Potrebno je razmotriti prekid lečenja ceftriaksonom i primenu specifične terapije za Clostridium difficile. Ne smeju se primenjivati lekovi koji inhibiraju peristaltiku.

Kao i kod ostalih antibakterijskih lekova, mogu se javiti superinfekcije izazvane neosetljivim mikroorganizmima.

Teška insuficijencija bubrega i jetre

Kod teške insuficijencije bubrega i jetre, savetuje se pažljivo kliničko praćenje bezbednosti i efikasnosti primene leka (videti odeljak 4.2).

Uticaj na serološke testove

Moguć je uticaj na Coombs-ov test, s obzirom na to da ceftriakson može dovesti do lažno pozitivnih rezultata. Ceftriakson može dovesti do lažno-pozitivnih rezultata testa za galaktozemiju (videti odeljak 4.8). Neenzimske metode za određivanje glukoze u urinu mogu dati lažno pozitivne rezultate.

Određivanje glukoze u urinu za vreme terapije ceftriaksonom trebalo bi uraditi enzimskim metodama (videti odeljak 4.8).

Prisustvo ceftriaksona može lažno smanjiti vrednosti glukoze dobijene u okviru nekih sistema praćenja vrednosti glukoze. Potrebno je pratiti instrukcije za svaki sistem. Ukoliko je neophodno, mogu se

koristiti i alternativne metode testiranja.

Antibakterijski spektar

Ceftriakson ima ograničeni spektar antibakterijskog delovanja i ne mora uvek biti prikladan za primenu kao monoterapija kod lečenja nekih tipova infekcija, osim u slučaju ako je patogen već ranije potvrđen (videti odeljak 4.2). Kod polimikrobnih infekcija, gde patogeni na koje se sumnja uključuju i organizme otporne na ceftriakson, potrebno je razmotriti primenu dodatnog antibiotika.

Primena lidokaina

U slučaju kada se kao rastvarač koristi rastvor lidokaina, rastvor ceftriaksona sme se koristiti jedino kao intramuskularna injekcija. Pre primene moraju se razmotriti kontraindikacije na lidokain, upozorenja i ostale relevantne informacije, koje su navedene u Sažetku karakteristika leka za lidokain (videti odeljak 4.3). Rastvor lidokaina nikada se ne sme primeniti intravenski.

Bilijarna litijaza

Kada se pri ultrazvučnom pregledu uoče senke treba razmotriti mogući nastanak precipitata ceftriakson- kalcijuma. Senke za koje se greškom smatralo da su kamenje u žuči, otkrivene su ultrazvučnim pregledom žučne kese i uočavane su češće kod primene doza ceftriaksona od 1 g na dan i viših. Potreban je poseban oprez kod pedijatrijske populacije. Ovi precipitati se povlače nakon potpunog prekida terapije. Retko su precipitati ceftriakson-kalcijuma bili povezani sa simptomima. U slučajevima kada dođe do pojave simptoma preporučuje se konzervativno nehirurško lečenje, a lekar treba da razmotri prekid terapije ceftriaksonom na osnovu specifične procene koristi i rizika (videti odeljak 4.8).

Bilijarna staza

Slučajevi pankreatitisa, verovatno kao posledica opstrukcije žučnih puteva, prijavljeni su kod pacijenata koji su bili na terapiji ceftriaksonom (videti odeljak 4.8). Kod većine pacijenata postojali su faktori rizika za zastoj žuči i nastanak taloga u žučnoj kesi, npr. prethodno ozbiljnije lečenje, teška bolest i potpuna parenteralna ishrana. Ne može se isključiti mogućnost da je okidač ili kofaktor bilijarna precipitacija povezana sa primenom ceftriaksona.

Renalna litijaza

Prijavljeni su slučajevi renalne litijaze koja je reverzibilna nakon prekida lečenja ceftriaksonom (videti odeljak 4.8). U slučajevima sa pojavom simptoma potrebno je uraditi ultrazvučni pregle. Primenu kod pacijenata sa prethodnom renalnom litijazom ili hiperkalciurijom lekar bi trebalo da razmotri na osnovu posebne procene odnosa koristi i rizika.

Jarisch-Herxheimer-ova reakcija (JHR)

Kod nekih pacijenata sa spirohetnim infekcijama može se, ubrzo nakon početka lečenja ceftriaksonom, javiti Jarisch-Herxheimer-ova reakcija (JHR). JHR se obično spontano povlači ili se može kontrolisati simptomatskim lečenjem. Lečenje antibiotikom ne treba prekidati ukoliko se javi takva reakcija.

Encefalopatija

Prijavljena je encefalopatija prilikom primene ceftriaksona (videti odeljak 4.2) ili poremećajima centralnog nervnog sistema. Ukoliko se posumnja na encefalopatiju povezanu sa primenom ceftriaksona (npr smanjeni nivo svesti, promenjeno mentalno stanje, mioklonus, konvulzije), treba razmotriti prekid primene ceftriaksona.

Ovaj lek sadrži 83 mg natrijuma po bočici, što odgovara 4,2% od maksimalno dnevnog unosa od 2 g po odraslom čoveku, preporučenog od strane SZO.

Rastvarače koji sadrže kalcijum, kao što je Ringer-ov i Hartmann-ov rastvor, ne treba koristiti za rekonstituciju leka Lendacin ili za dalje razblaženje rekonstituisanog rastvora za intravensku primenu, jer može doći do stvaranja precipitata. Do nastanka precipitata ceftriakson-kalcijuma takođe može doći

ako se ceftriakson meša sa rastvorima koji sadrže kalcijum u istoj liniji za intravensku primenu. Ceftriakson se ne sme primenjivati istovremeno sa intravenskim rastvorima koji sadrže kalcijum, uključujući kontinuirane infuzije koje sadrže kalcijum kao što je parentreralna ishrana kroz Y- vezu. Međutim, kod svih pacijenata osim novorođenčadi, ceftriakson i rastvori koji sadrže kalcijum mogu se primenjivati jedan za drugim ukoliko se infuzione linije detaljno isperu odgovarajućim rastvorom između dve primene infuzije. In vitro ispitivanja u kojima je korišćena plazma odraslih i novorođenčadi iz umbilikalne krvi pokazala povećani rizik od precipitacije ceftriakson-kalcijuma kod novorođenčadi (videti odeljke 4.8 i 6.2).

Istovremena primena ceftriaksona sa oralnim antikoagulansima može povećati antagonistički uticaj na vitamin K i povećati rizik od krvarenja. Preporučuje se da se Internacionalni normalizovani odnos (International Normalised Ratio, INR) učestalo prati i prema tome prilagodi doziranje lekova koji su antagonisti vitamina K, za vreme i nakon lečenja ceftriaksonom (videti odeljak 4.8).

Postoje kontradiktorni podaci o mogućem povećanju toksičnosti za bubrege prilikom primene aminoglikozida u kombinaciji sa cefalosporinima. U ovim slučajevima preporučuje se pažljivo praćenje koncentracije aminoglikozida (i funkcije bubrega) u kliničkoj praksi.

U in vitro ispitivanju primećeno je antagonističko delovanje hloramfenikola i ceftriaksona. Nije poznat klinički značaj ovog podatka.

Nema prijavljenih interakcija između ceftriaksona i lekova za oralnu primenu koji sadrže kalcijum ili interakcija između ceftriaksona primenjenog intramuskularno i proizvoda koji sadrže kalcijum (intravenskih ili oralnih).

Kod pacijenata lečenih ceftriaksonom može doći do lažno pozitivnih rezultata Coombs-ovog testa.

Ceftriakson, kao i ostali antibiotici, može dovesti do lažno pozitivnih rezultata testa na galaktozemiju.

Takođe, neenzimske metode određivanja koncentracije glukoze u urinu mogu dati lažno pozitivne rezultate. Zbog toga bi prilikom lečenja ovim lekom određivanje koncentracije glukoze u urinu trebalo izvoditi enzimskim metodama.

Nije primećeno oštećenje funkcije bubrega nakon istovremene primene velikih doza ceftriaksona i snažnih diuretika (npr. furosemid).

Istovremena primena probenecida ne smanjuje izlučivanje ceftriaksona.

Trudnoća

Ceftriakson prolazi kroz placentalnu barijeru. Klinički podaci o primeni ceftriaksona kod trudnica su ograničeni. Ispitivanja na životinjama nisu pokazala direktna ili indirektna štetna delovanja koja se odnose na embrionalni/fetalni, perinatalni i postnatalni razvoj (videti odeljak 5.3). Ceftriakson treba primenjivati za vreme trudnoće i, posebno u prvom tromesečju trudnoće, samo ukoliko korist prevazilazi rizik.

Dojenje

Ceftriakson se izlučuje u majčino mleko u malim koncentracijama, ali se pri primeni terapijskih doza ceftriaksona ne očekuje uticaj na odojčad. Uprkos tome, ne može se isključiti rizik od dijareje i gljivičnih infekcija mukoznih membrana. Treba uzeti u obzir rizik od senzibilizacije. Potrebno je doneti odluku da li prekinuti dojenje ili prekinuti lečenje ceftriaksonom uzevši u obzir prednosti dojenja za dete, kao i prednosti lečenja za ženu.

Plodnost

Reproduktivna ispitivanja nisu dokazala štetne uticaje na plodnost muškaraca i žena.

Tokom terapije ceftriaksonom mogu se javiti neželjena dejstva (npr. vrtoglavica), koja mogu uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama (videti odeljak 4.8). Pacijenti treba da budu oprezni kada voze ili upravljaju mašinama.

Najčešće prijavljene neželjene reakcije prilikom primene ceftriaksona su eozinofilija, leukopenija, trombocitopenija, dijareja, osip i povećane vrednosti enzima jetre.

Podaci o učestalosti neželjenih reakcija na ceftriakson su utvrđeni iz kliničkih ispitivanja. Za klasifikaciju učestalosti korišćena je sledeća konvencija: veoma česte (≥1/10); česte (≥1/100, <1/10); povremene (≥1/1000, <1/100); retke (≥1/10000, <1/1000); veoma retke (<1/10000), nepoznate učestalosti (učestalost se ne može odrediti na osnovu dostupnih podataka).

aZasnovano na postmarketinškim izveštajima. S obzirom na to da su ove neželjene reakcije prijavljene dobrovoljno od strane populacije nepoznatog obima, nije moguće pouzdano proceniti njihovu učestalost koja je zbog toga kategorizovana kao nepoznata

bVideti odeljak 4.4.

c obično reverzibilan nakon prestanka primanja ceftriaksona

Opis odabranih neželjenih reakcija

Infekcije i infestacije

Pojava dijareje nakon primene ceftriaksona može biti povezana sa bakterijom Clostridium difficile. Potrebno je povesti računa o pravilnom unosu tečnosti i elektrolita (videti odeljak 4.4).

Precipitacija kalcijumovih soli ceftriaksona

Kod prevremeno i u terminu rođene novorođenčadi (uzrasta < 28 dana), lečene intravenskim ceftriaksonom i kalcijumom, retko su prijavljene teške neželjene reakcije, ponekad sa smrtnim ishodom. Precipitati soli

ceftriakson-kalcijuma primećeni su nakon smrti u plućima i bubrezima. Veliki rizik od precipitacije kod novorođenčadi posledica je njihovog malog volumena krvi i dužeg poluvremena eliminacije ceftriaksona u poređenju sa odraslima (videti odeljke 4.4, i 5.2).

Slučajevi precipitacije u urinarnom traktu su prvenstveno prijavljeni kod dece koja su bila lečena velikim dnevnim dozama (npr. ≥ 80 mg/kg/dan ili ukupnim dozama koje prelaze 10 grama), kao i onih koja su imala i druge faktore rizika (npr. dehidratacija, nepokretnost pacijenta). Ovaj događaj može biti simptomatski ili asimptomatski, može dovesti do opstrukcije uretera i postrenalne akutne insuficijencije bubrega, ali obično je reverzibilan nakon prekida primene ceftriaksona (videti odeljak 4.4).

Precipitacija ceftriakson-kalcijuma u žučnoj kesi zabeležena je prvenstveno kod pacijenata lečenih dozama većim od preporučene standardne doze. Prospektivna ispitivanja kod dece pokazala su promenljivu učestalost precipitacije kod intravenske primene – u nekim ispitivanjima više od 30%. Čini se da je učestalost manja kod spore infuzije (20-30 minuta). Ovo delovanje obično je asimptomatsko, ali su precipitacije u retkim slučajevima praćene kliničkim simptomima, kao što je bol, mučnina i povraćanje. U ovim slučajevima preporučuje se simptomatsko lečenje. Precipitacija je obično reverzibilna nakon prestanka primene ceftriaksona (videti odeljak 4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

U slučaju predoziranja mogu se javiti simptomi kao što su mučnina, povraćanja i dijareja. Koncentracije ceftriaksona ne mogu se smanjiti hemodijalizom i peritonealnom dijalizom. Nema specifičnog antidota. Lečenje predoziranja trebalo bi biti simptomatsko.