Bolesti kod kojih je potrebno sistemsko lečenje glukokortikoidima. U zavisnosti od tipa i težine bolesti ovo uključuje sledeće:
(Sheme doziranja (SD) od „a” do „d” opisane su u odeljku 4.2).
Lek Pronison se primenjuje kod odraslih, dece svih uzrasta i adolescenata.

• Adrenokortikalna insuficijencija bilo kojeg porekla (npr. Adisonova bolest, adrenogenitalni sindrom, adrenalektomija, nedostatak adrenokortikotropnog (ACTH) hormona) koji se pojavljuju nakon perioda rasta (lekovi prvog izbora su hidrokortizon i kortizon).

• Stanja stresa nakon dugotrajnog lečenja kortikosteroidima.

Aktivne faze sistemskih vaskulitisa:

• nodozni poliarteritis (SD:a,b, kod pozitivne serologije na hepatitis B, trajanje lečenja ograničeno je na dve nedelje)

• Gigantocelularni arteritis, reumatska polimijalgija (SD:c)

• temporalni arteritis (SD:a, kod akutnog gubitka vida inicijalno pulsna terapija velikim dozama glukokortikoida intravenski, nakon čega sledi dugotrajno lečenje uz praćenje sedimentacije eritrocita)

• Wegenerova bolest: indukcijska terapija (SD:a-b) u kombinaciji sa metotreksatom (blaži slučajevi kada nisu zahvaćeni bubrezi) ili prema Faucijevom režimu (teški slučajevi kada su zahvaćeni bubrezi i/ili pluća), za održavanje stanja remisije: (SD:d uz postepeno smanjivanje doze) u kombinaciji sa imunosupresivima

• Churg-Strauss sindrom: početno lečenje (SD:a-b) kod organskih manifestacija i teških slučajeva u kombinaciji sa imunosupresivima, za održavanje stanja remisije (SD:d).

Aktivne faze sistemskih reumatskih bolesti (SD: a, b):

• sistemski lupus erythematosus

• polimiozitis/hronični atrofični polihondritis

• mešovite bolesti vezivnog tkiva

Aktivni reumatoidni artritis (SD:a do d) sa teškim progresivnim tokom, npr. destruktivni oblici (SD:a) i/ili ekstraartikularnim manifestacijama (SD:b).

Ostali zapaljenjsko reumatski oblici artritisa gde je zbog težine kliničke slike potrebna terapija i koji ne reaguju na nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAIL):

• spondiloartritis (ankilozirajući spondilitis koji zahvata periferne zglobove (SD:b, c), psorijazni artritis (SD:c, d), enteropatska artropatija sa velikom zapaljenjskom aktivnošću (SD:a)

• reaktivni artritis (SD:c)

• sarkoidni artritis (SD: inicijalno b)

Karditis kod reumatske groznice, u teškim slučajevima tokom 2 - 3 meseca (SD:a)

Juvenilni idiopatski artritis sa teškim sistemskim oblikom (Still-ova bolest) ili sa iridociklitisom koji se ne može lečiti lokalno (SD:a)

• Bronhijalna astma (SD:c do a), preporučuje se istovremena primena bronhodilatatora

• Akutna egzacerbacija HOBP-a (SD:b), preporučena terapija do 10 dana

• Intersticijske bolesti pluća kao što su akutni alveolitis (SD:b), plućna fibroza (SD:b), bronhiolitis obliterans organizovana pneumonija (BOOP) (SD:b uz postepeno smanjivanje doze), kada je potrebno lečenje u kombinaciji sa imunosupresivima, hronična eozinofilna pneumonija (SD:b uz postepeno smanjivanje doze), dugotrajno lečenje hroničnih oblika sarkoidoze II i III stepena (kod dispnee, kašlja i pogoršanja vrednosti pokazatelja plućne funkcije) (SD:b)

• Profilaksa kod sindroma respiratornog distresa kod prevremeno rođene dece (SD:b, dva puta dnevno)

• Teški oblici polenoze i alergijskog rinitisa kod kojih se primena inhalacionih glukokortikoida pokazala neefikasnom (SD:c)

• Akutne laringealne i trahealne stenoze: Quincke-ov edem, opstruktivni subglotički laringitis (pseudokrup) (SD:b do a)

Kožne bolesti koje zbog svoje težine ili zahvatanja dubljih slojeva kože ne mogu biti adekvatno lečene kortikosteroidima za spoljašnju primenu, kao što su:

• Alergijske, pseudoalergijske dermatoze i alergijske dermatoze prouzrokovane infekcijom npr. akutna urtikarija, anafilaktoidne reakcije, egzantem prouzrokovan lekovima, multiformni eksudativni eritem, toksična epidermalna nekroliza (Lyell-ova bolest), akutna generalizovana pustuloza, nodozni eritem, akutna febrilna neutrofilna dermatoza (Sweet-ov sindrom), alergijski kontaktni dermatitis (SD: a)

• Ekcem: npr. atopijski dermatitis, kontaktni dermatitis, mikrobni (numularni) dermatitis (SD: b do a)

• Granulomatozne bolesti: sarkoidoza, granulomatozni heilitis (monosimptomatski Melkersson- Roshental-ov sindrom) (SD:b do a)

• Bulozne dermatoze: npr. pemfigus, bulozni pemfigoid, benigni pemfigoid mukoznih membrana, IgA- linearna dermatoza (SD:b do a)

• Vaskulitis: npr. alergijski vaskulitis, nodozni poliarteritis (SD:b do a)

• Autoimunske bolesti: npr. dermatomiozitis, sistemska sklerodermija (faza induracije), hronični diskoidni i subakutni kutani lupus erythematosus(SD:b do a)

• Dermatoze u trudnoći (takođe videti odeljak 4.6): npr. gestacijski pemfigoid, herpetiformni dermatitis (SD:d do a)

• Eritematoskvamozne dermatoze: npr: pustularna psorijaza, pityriasis rubra pilaris, parapsorijaza (SD:c do a)

• Eritrodermija, takođe kod Sézary sindroma (SD:c do a)

• Ostale bolesti: Jarisch-Herxheimer-ova reakcija kod lečenja sifilisa penicilinom, brzorastući kavernozni hemangiom, Behçet-ova bolest, gangrenozna pioderma, eozinofilni fasciitis, lichen ruber exanthematicus; nasledna bulozna epidermoliza (SD:c do a)

• Autoimunska hemolitička anemija (SD:c do a); idiopatska trombocitopenijska purpura (Werlhof-ova bolest) (SD:a), akutna intermitentna trombocitopenija (SD:a)

• Akutna limfoblastična leukemija, Hodgkin-ova bolest, non-Hodgkin limfom, hronična limfatička leukemija, Waldenström-ova bolest, multipli mijelom (SD:e)

• Hiperkalcemija kod primarnih malignih bolesti (SD:c do a)

• Profilaksa i lečenje povraćanja prouzrokovanog citostaticima (SD: b do a), primena u okviru antiemetične sheme

• Palijativna terapija malignih bolesti (SD:c do a).

Napomena: Prednizon se, za ublažavanje simptoma kao što su gubitak apetita, anoreksija i opšta slabost kod uznapredovalih malignih bolesti, može koristiti tek nakon što su iscrpljene specifične terapijske mogućnosti. Detalji o ovoj temi se mogu pronaći u odgovarajućoj literaturi.

• Miastenija gravis (lek prvog izbora je azatioprin)

• Hronični Guillain-Barre-ov sindrom

• Tolosa-Hunt sindrom

• Polineuropatija i monoklonalna gamopatija

• Multipla skleroza (za postepeno smanjivanje oralnih doza, nakon velikih doza parenteralno aplikovanih glukokortikoida kod akutne epizode)

• „Jackknife“ konvulzije

• Toksična stanja kod teških zaraznih bolesti (u kombinaciji sa antibioticima/hemioterapeuticima), npr. tuberkolozni meningitis (SD:b), teški oblici tuberkuloze pluća (SD:b).

• Kod sistemskih bolesti koje zahvataju oko i kod imunoloških procesa u orbiti i oku: optička neuropatija (gigantocelularni arteritis, anteriorna ishemična optička neuropatija (AION), traumatska optička neuropatija) Behçet-ova bolest, sarkoidoza, endokrina orbitopatija, pseudotumor orbite, odbacivanje transplantata i u određenim oblicima uveitisa kao što su Harada sindrom i simpatička oftalmija.

• Sistemsko lečenje indikovano je samo nakon neuspešnog lokalnog lečenja kod sledećih bolesti: skleritis, episkleritis, keratitis, hronični ciklitis, uveitis, alergijski konjunktivitis, alkalne opekotine, uz antimikrobnu terapiju intersticijskog keratitisa kao autoimunske bolesti ili posledice sifilisa, kod stromalnog herpes simpleks keratitisa samo kod netaknutog epitela rožnjače, uz redovne oftalmološke kontrole.

• Ulcerozni kolitis (SD:b do c)

• Crohn-ova bolest (SD:b)

• Autoimunski hepatitis (SD:b)

• Opekotine ezofagusa (SD:a)

• Glomerulonefritis sa minimalnim promenama (SD: a)

• Ekstrakapilarni proliferativni glomerulonefritis (rapidno progresivni glomerulonefritis) (SD: pulsna terapija u velikim dozama, obično u kombinaciji sa citostaticima), kod Goodpasture-ovog sindroma redukcija i prestanak lečenja, kod svih drugih oblika nastavka dugotrajnog lečenja (SD:d)

• Idiopatska retroperitonealna fibroza (SD:b)

Doziranje

Doziranje zavisi od vrste i težine bolesti, kao i od individualnog odgovora pacijenta. Obično se inicijalno primenjuju relativno velike doze koje su kod teških akutnih oblika značajno veće nego kod hroničnih bolesti. U zavisnosti od kliničkih simptoma i individualne reakcije pacijenta, doza se može smanjiti do najmanje moguće granice održavanja (po pravilu 5 do 15 mg prednizona dnevno) u različitim vremenskim intervalima. Hronične bolesti često zahtevaju dugotrajno lečenje malim dozama.

Ako nije drugačije propisano, primenjuju se sledeće sheme doziranja:

Supstituciona terapija (nakon perioda rasta)

5 - 7,5 mg prednizona dnevno, podeljeno u dve pojedinačne doze (ujutro i u podne, kod adrenogenitalnog sindroma ujutro i uveče). Kod adrenogenitalnog sindroma večernja doza namenjena je smanjivanju noćnog povećanja ACTH i tako sprečavanju razvoja adrenokortikalne hiperplazije. Ako je potrebno, može se dodati mineralokortikoid (fludrokortizon). U stanjima izraženog fizičkog stresa (povreda, hirurški zahvat) interkurentne infekcije itd., može biti potrebno povećanje doze za faktor 2 ili 3, a u ekstremnim slučajevima (npr. porođaj) do faktora 10.

U stanjima stresa nakon dugotrajnog lečenja glukortikoidima: primena većih doza do 50 mg prednizona dnevno. Nakon toga postupno smanjivanje doze tokom nekoliko dana.

Farmakološko lečenje

Sledeće tabele prikazuju pregled opštih smernica za doziranje u skladu sa relevantnim literaturnim podacima:

Odrasli:

Po pravilu, ukupna dnevna doza se uzima rano ujutro između 6.00 i 8.00 sati (cirkadijalno lečenje). Velike dnevne doze mogu se takođe podeliti u 2 do 4 individualne doze, a srednje dnevne doze u 2 do 3 individualne doze, zavisno od bolesti koja se leči.

Pedijatrijska populacija:

Kod dece (period rasta) lečenje prednizonom treba da bude intermitentno ili alternativno. Odstupanja od ovih doza mogu se dozvoliti u posebnim slučajevima (npr. „Jackknife“ konvulzije).

Smanjenje doze

Kada se postigne željeno kliničko dejstvo i u zavisnosti od primarne bolesti, počinje se sa smanjenjem doze. Ako je dnevna doza podeljena u nekoliko individualnih doza, najpre se smanjuje večernja doza, a zatim, ako je primenljivo, popodnevna doza. U početku, doza se smanjuje u nešto većim koracima, a od vrednosti oko 30 mg dnevno prema niže, u manjim koracima. Klinička situacija određuje da li lečenje treba u potpunosti prekinuti ili je potrebna doza održavanja. Uz pažljivo praćenje toka bolesti, kao orijentacija za smanjivanje doze, može se primeniti sledeća shema:

Velike i maksimalne doze uzimane tokom nekoliko dana mogu se prekinuti bez postepenog smanjivanja doze, u zavisnosti od primarne bolesti i kliničkog odgovora.

Lečenje u onkološkim indikacijama u kombinovanoj terapiji treba da se bazira na važećem protokolu. Po pravilu, prednizon se daje jednom dnevno i ne zahteva postepeno smanjivanje doze na kraju lečenja. Relevantna literatura daje sledeće primere doza prednizona koje se primenjuju uz ustanovljene hemioterapijske protokole:

• Non-Hodgkin limfom: CHOP protokol, prednizon 100 mg/m2, dan 1 kroz 5

• COP protokol, prednizon 100 mg/m2, dan 1 kroz 5

• Hronična limfocitna leukemija: Knospe protokol, prednizon 75/50/25 mg, dan 1 kroz 3

• Hodgkin-ova bolest: COPP-ABVD protokol, prednizon 40 mg/m2, dan 1 kroz 14

• Multipli mijelom: Alexanian protokol, prednizon 2 mg/kg TM, dan 1 kroz 4

Kod određivanja terapije prednizonom potrebno je ispitati mogućnost uvođenja alternativnog lečenja. U zavisnosti od primarne bolesti koja se leči, čim se postigne zadovoljavajući terapijski uspeh, doza se smanjuje na potrebnu dozu održavanja ili ukida, uz, po potrebi, praćenje odgovora adrenalnog sistema.

Kod hipotireoze ili ciroze jetre mogu biti dovoljne male doze, ili može biti potrebno smanjenje doze. Način primene

Oralna upotreba.

Tablete se uzimaju cele sa dovoljnom količinom tečnosti za vreme ili nakon obroka, poželjno za vreme ili nakon doručka.

Na tržištu Republike Srbije dostupne su tablete koje sadrže 20 mg prednizona. Unakrsna podeona linija na tableti omogućava doziranje u skladu sa individualnim potrebama. Ovim doznim oblikom nije moguće postići doze manje od 5 mg.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1. U kratkotrajnom lečenju bolesti opasnih po život nema drugih kontraindikacija.

Lečenje prednizonom može povećati rizik od bakterijskih, virusnih, gljivičnih, parazitskih i oportunističkih infekcija, usled imunosupresije. Simptomi ili manifestacije razvoja infekcija mogu biti prikriveni, čime se otežava dijagnoza. Mogu se reaktivirati latentne infekcije, uključujući tuberkulozu ili hepatitis B.

U sledećim slučajevima lečenje prednizonom može se sprovoditi samo ako je to neophodno i, kada je to potrebno, u kombinaciji sa antiinfektivnom terapijom.

• Akutna virusna infekcija (hepatitis B, herpes zoster, herpes simplex, morbili, varičele, herpetični keratitis);

• HBsAg pozitivan hronični aktivni hepatitis;

• Približno 8 nedelja pre i 2 nedelje nakon profilaktičke vakcinacije;

• Sistemska mikoza i parazitoza (npr. infestacije nematodama);

• Kod sumnje na strongiloidozu ili kod potvrđene strongiloidoze, glukokortikoidi mogu dovesti do aktivacije ili diseminacije;

• Poliomijelitis;

• Limfadenitis nakon BCG vakcinacije;

• Akutne i hronične bakterijske infekcije;

• Tuberkuloza u anamnezi samo uz primenu tuberkulostatika.

  Dalje, lečenje prednizonom se može sprovoditi samo ako je to neophodno, uz nadzor lekara i kada je to potrebno, u kombinaciji sa specifičnom terapijom za:

• Peptički ulkus;

• Osteoporozu;

• Hipertenziju koju je teško kontrolisati;

• Šećernu bolest koju je teško kontrolisati;

• Psihijatrijska bolest (takođe u anamnezi) uključujući suicidalne misli: preporučuje se neurološko i psihijatrijsko praćenje;

• Glaukom zatvorenog i otvorenog ugla: preporučuje se oftalmološko praćenje i lečenje;

• Ulkus ili povreda rožnjače: preporučuje se oftalmološko praćenje i lečenje.

Zbog rizika od intestinalne perforacije prednizon treba upotrebljavati samo kod bolesti opasnih po život uz pažljivo praćenje kod:

• Teškog ulceroznog kolitisa sa pretećim perforacijama bez peritonealne iritacije;

• Divertikulitisa;

• Enteroanastomoze (neposredno nakon operativnog zahvata).

Kod pacijenata koji primaju velike doze glukokortikoida, znaci peritonealne iritacije nakon gastrointestinalne perforacije mogu biti odsutni.

Istovremena primena fluorohinolona i glukokortikoida povećava rizik od problema sa tetivama, tendinitisa i rupture tetive.

Pacijenti koji boluju od šećerne bolesti, tokom lečenja prednizonom, mogu imati potrebe za većim dozama insulina ili oralnih antidijabetika.

Kod pacijenata čiju hipertenziju je teško kontrolisati, tokom lečenja prednizonom, krvni pritisak se mora redovito pratiti.

Pacijenti sa teškom srčanom insuficijencijom se moraju pomno pratiti zbog rizika od pogoršanja njihovog stanja.

Tokom lečenja miastenije gravis, simptomi se u početku mogu pogoršati, pa je stoga potrebno prilagođavanje doze. Terapiju prednizonom treba započeti dozama koje se postepeno povećavaju, naročito kod teških facio-faringealnih simptoma i smanjenog respiratornog volumena.

Dugotrajna primena malih doza prednizona povećava rizik od infekcija, čak i od onih mikroorganizama koji po pravilu retko prouzrokuju infekcije (tzv. oportunističke infekcije).

Vakcinacija neživim vakcinama je po pravilu moguća. Međutim, potrebno je uzeti u obzir da veće doze kortikosteroida mogu narušiti imunsku reakciju, pa tako i uspeh vakcinisanja.

Kod dugotrajnog lečenja prednizonom, potrebna je redovna kontrola lekara (uključujući oftalmološku kontrolu, svaka tri meseca); pacijentima koji primaju relativno velike doze, potrebno je osigurati dovoljnu nadoknadu kalijumom i restrikciju natrijuma, a takođe treba pratiti koncentracije kalijuma u serumu.

Ukoliko je tokom terapije prednizonom pacijent podvrgnut fizičkom stresu više nego uobičajeno (npr. bolesti praćene groznicom, povrede, operacije, porođaj), privremeno može postati neophodno da se poveća dnevna doza prednizona.

Mogu se javiti teške anafilaktičke reakcije.

Takođe se može očekivati negativno dejstvo na metabolizam kalcijuma čija težina zavisi od trajanja lečenja i primenjene doze. Stoga se preporučuje profilaksa osteoporoze. To naročito važi kada su prisutni faktori rizika kao što su genetska predispozicija, starija životna dob, postmenopauza, smanjenje/nedostatak belančevina i kalcijuma u ishrani, prekomerno pušenje i smanjenje fizičke aktivnosti. Stoga, profilaksa podrazumeva dodavanje dovoljnih količina kalcijuma i vitamina D, kao i fizičku aktivnost. Kada je osteoporoza već prisutna, mora se započeti sa dodatnim lečenjem.

Kod prekidanja dugotrajnog lečenja ili kod prekida terapije treba uzeti u obzir sledeće rizike:

Pogoršanje ili ponovna pojava primarne bolesti, akutna adrenokortikalna insuficijencija (naročito u situacijama stresa, npr. tokom infekcija, nakon povreda, povećanog fizičkog napora), sindrom ukidanja kortizona.

Ako se za vreme primene glukokortikoida pacijenti razbole od određenih virusnih bolesti (varičele, morbili), mogu nastati teške komplikacije. Posebno su rizična deca sa smanjenom otpornošću (imunosupresija) i osobe koje nisu imale varičele ili morbile. Ukoliko ove osobe tokom lečenja dođu u kontakt sa osobama koje boluju od varičela ili morbila, treba započeti preventivno lečenje.

Pedijatrijska populacija

Budući da prednizon ispoljava efekat inhibicije rasta, deca se mogu lečiti samo kod vitalnih indikacija, a kod dugotrajne terapije, njihov rast je potrebno redovno pratiti. Lečenje prednizonom treba da bude privremeno ili, u slučaju dugotrajne terapije, alternativno.

Stariji pacijenti

Kod starijih pacijenata je potrebna pažljiva procena koristi prema riziku, s obzirom na neželjena dejstva kao što je osteoporoza.

Primena prednizona može dati pozitivan rezultat kod doping testa.

Ovaj lek sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem netolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Ispitivanja interakcija su sprovedena samo kod odraslih. Druge interakcije navedene su na osnovu podataka iz kliničke prakse.

• Srčani glikozidi: pojačano glikozidno dejstvo kao posledica gubitka kalijuma.

• Saluretici/laksativi: povećanje gubitka kalijuma.

• Antidijabetici: smanjeno dejstvo na sniženje šećera u krvi.

• Derivati kumarina (antikoagulansi): antikoagulantno dejstvo može biti oslabljeno ili pojačano. Kod istovremene primene potrebno je prilagoditi dozu antikoagulanta.

• Nesteroidni antiinflamatorni lekovi, salicilati i indometacin: povećan rizik od gastrointestinalnih ulceracija i krvarenja.

• Nedepolarizujući mišićni relaksansi: opuštanje mišića se može produžiti.

• Atropin, drugi antiholinergici: kod istovremene primene moguće je dodatno povećanje očnog pritiska.

• Prazikvantel: moguće smanjenje koncentracije prazikvantela u krvi indukovano kortikosteroidima.

• Hlorohin, hidroksihlorohin, meflohin: povećan rizik od miopatije i kardiomiopatije.

• Somatropin: efekat somatropina se smanjuje.

• Protirelin: primena protirelina može smanjiti porast TSH.

• Estrogeni (npr. supresori ovulacije): mogu produžiti poluvreme eliminacije glukokortikoida. Iz tog razloga, klinički efekat glukokortikoida može biti pojačan.

• Antacidi: kod istovremenog uzimanja magnezijum ili aluminijum-hidroksida, moguća je smanjena resorpcija prednizona. Potrebno je oba leka uzimati u dovoljnom vremenskom razmaku (2 sata).

• CYP3A4 - aktivne supstance kao što su rifampicin, fenitoin, barbiturati, karbamazepin i pirimidon: dejstvo kortikosteroida može biti smanjeno.

• Efedrin: metabolizam glukokortikoida može biti ubrzan što može smanjiti efikasnost glukokortikoida.

• CYP3A4 - inhibitorne supstance (npr. ketokonazol, itrakonazol) mogu pojačati dejstvo kortikosteroida.

• Imunosupresivi: povećana osetljivost na infekcije i potencijalno izbijanje ili manifestacija latentnih infekcija.

• Ciklosporin: povećanje koncentracije ciklosporina u krvi. Povećani rizik od cerebralnih konvulzija.

• ACE inhibitori: povećan rizik od promene krvne slike.

• Fluorohinoloni mogu povećati rizik od problema sa tetivama.

  Očekuje se da će istovremena primena CYP3A inhibitora, uključujući lekove koji sadrže kobicistat, povećati rizik od sistemskih neželjenih dejstava. Kombinaciju treba izbegavati, osim kada korist prevazilazi povećani rizik od sistemskih neželjenih dejstava kortikosteroida, a u tom slučaju je pacijente potrebno pratiti zbog otkrivanja sistemskih neželjenih dejstava kortikosteroida.

  Uticaj na testove:

  Mogu biti potisnute reakcije na koži pri alergijskim testovima.

Trudnoća

Lečenje prednizonom tokom trudnoće se može započeti samo nakon pažljive procene koristi prema riziku. Kod dugotrajnog lečenja glukokortikoidima tokom trudnoće, ne mogu se isključiti poremećaji fetalnog rasta. U studiji na životinjama, prednizon je prouzrokovao razvoj rascepa nepca (videti odeljak 5.3). Razmatra se postojanje povećanog rizika od razvoja rascepa nepca kod humanog fetusa u slučaju lečenja glukokortikoidima tokom prvog trimestra. U slučaju lečenja pri kraju trudnoće postoji rizik od atrofije kore nadbubrežne žlezde fetusa, pa u neonatalnom periodu može biti potrebna supstituciona terapija, uz postepeno smanjivanje doze.

Dojenje

Glukokortikoidi se izlučuju u malim količinama (do 0,23% individualne doze) u majčino mleko. Kod doza do 10 mg/dan, količina prenešena putem mleka je ispod granica detekcije. Do danas nije poznato da li bi ovo prouzrokovalo bilo kakvo oštećenje kod deteta.

Međutim, prednizon se može propisati tokom dojenja samo ako je strogo indikovano. Budući da se kod većih doza povećava udeo mleko/koncentracija u plazmi (25% serumske koncentracije u mleku kod 80 mg prednizona na dan) u ovim slučajevima savetuje se prestanak dojenja.

Do danas nema podataka o uticaju prednizona na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Kod pridržavanja primene preporučenih doza rizik od neželjenih dejstava je mali.

Mogu se javiti sledeća neželjena dejstva koja strogo zavise od doze i trajanja terapije. Zbog toga se ne može utvrditi njihova učestalost pojavljivanja.

Infekcije i infestacije

Prikrivanje znakova infekcije, manifestacija, egzacerbacija ili reaktivacija virusnih, gljivičnih, bakterijskih, parazitskih kao i oportunističkih infekcija, aktiviranje strongiloidoze (videti odeljak 4.4).

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Umerena leukocitoza, limfopenija, eozinopenija, policitemija.

Poremećaji imunskog sistema

Reakcije preosetljivosti, egzantem prouzrokovan lekovima, alergijske reakcije, teške anafilaktičke reakcije kao što su aritmija, bronhospazam, hipotenzija ili hipertenzija, cirkulatorni kolaps, srčani zastoj, oslabljen imunski sistem.

Endokrini poremećaji

Adrenalna supresija i indukcija Cushing-ovog sindroma (tipični simptomi: okruglo lice poput meseca (facies lunata), pletora, gojaznost u predelu trupa).

Poremećaji metabolizma i ishrane

Retencija natrijuma sa pojavom edema, povećano izlučivanje kalijuma (pažnja: moguća pojava aritmija), porast telesne mase, smanjena tolerancija glukoze, šećerna bolest, hiperholesterolemija i hipertrigliceridemija. Pojačan apetit.

Psihijatrijski poremećaji

Depresija, razdražljivost, euforija, povećana motivacija, psihoza, manija, halucinacije, emotivna nestabilnost, teskoba, poremećaji spavanja, suicidalne misli.

Poremećaji nervnog sistema

Pseudotumor cerebri, pojava latentne epilepsije, povećana tendencija za razvoj napada kod pacijenata sa manifestnom epilepsijom.

Poremećaji oka

Katarakta, naročito sa zamućenjem na zadnjoj kapsuli, glaukom, izbijanje simptoma ulkusa rožnjače, napredovanje virusnih, gljivičnih i bakterijskih infekcija oka.

Vaskularni poremećaji

Hipertenzija, povećan rizik od tromboze i arterioskleroze, vaskulitis (takođe u obliku simptoma apstinencije nakon dugotrajnog lečenja), povećana fragilnost kapilara.

Gastrointestinalni poremećaji

Peptički ulkus, gastrointestinalno krvarenje, pankreatitis.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Strije po koži (striae rubrae), atrofija kože, teleangiektazije, petehije, ekhimoze, hipertrihoza, steroidne akne, perioralni dermatitis, promene u pigmentaciji kože.

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva

Atrofija ili slabost mišića, miopatija, osteoporoza (zavisna od doze, takođe se može pojaviti kod kratkotrajne primene), aseptična nekroza kostiju. Problemi sa tetivama, tendinitis, u individualnim slučajevima ruptura tetive i epiduralna lipomatoza. Inhibicija rasta kod dece.

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki

Abnormalno lučenje polnih hormona (što ima za posledicu amenoreju, hirzutizam, impotenciju).

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene Usporeno zarastanje rana.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Akutna intoksikacija prednizonom nije poznata. U slučaju predoziranja očekuje se povećan broj neželjenih dejstava (videti odeljak 4.8), naročito endokrinog sistema, metabolizma i ravnoteže elektrolita.