Nekoliko supstanci učestvuje u interakcijama, usled svojstva da inhibiraju agregaciju trombocita: abciksimab, acetilsalicilna kiselina, klopidogrel, epoprostenol, eptifibatid, iloprost, iloprost trometamol, tiklopidin i tirofiban.

Upotreba većeg broja inhibitora agregacije trombocita povećava rizik od krvarenja, kao i njihove kombinacije sa heparinom ili sličnim molekulima, oralnim antikoagulansima ili drugim tromboliticima, te se mora uzeti u razmatranje uspostavljanje stalnog kliničkog praćenja.

Kombinacije koje su kontraindikovane (videti odeljak 4.3): Metotreksat u dozama od 15 mg/nedeljno ili većim:

Povećana toksičnost metotreksata, posebno hematološka toksičnost (usled smanjenja renalnog klirensa metotreksata acetilsalicilnom kiselinom).

Oralni antikoagulansi kod pacijenata sa gastro-duodenalnim ulkusima u anamnezi:

Povećan rizik od krvarenja.

Kombinacije koje se ne preporučuju: Oralni antikoagulansi kod pacijenata koji nemaju u anamnezi gastro-duodenalne ulkuse:

Povećan rizik od krvarenja.

Drugi nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL):

Povećan rizik od gastrointestinalnih ulkusa i krvarenja.

Niskomolekularni heparini (i slični molekuli) i nefrakcionisani heparini u terapijskim dozama, ili kod starijih pacijenata (> 65 godina) bez obzira na dozu heparina:

Povećan rizik od krvarenja (inhibicija agregacije trombocita i nadražaj gastroduodenalne mukoze acetilsalicilnom kiselinom). Treba koristiti druge antiinflamatorne, analgetičke ili antipiretičke lekove.

Sa klopidogrelom (kod upotrebe van odobrenih indikacija za ovu kombinaciju kod pacijenata sa akutnim koronarnim sindromom):

Povećan rizik od krvarenja. Ukoliko se ne može izbeći istovremena primena, preporučuje se kliničko praćenje.

Sa urikozuricima (benzbromaron, probenecid):

Smanjenje urikozuričkog dejtva usled kompeticije prilikom eliminacije mokraćne kiseline u renalnim tubulama.

Sa tiklopidinom:

Povećan rizik od krvarenja. Ukoliko se ne može izbeći istovremena primena, preporučuje se kliničko pračenje.

Kombinacije koje zahtevaju mere opreza prilikom primene: Metotreksat u dozama manjim od 15 mg/nedeljno:

Povećana toksičnost metotreksata, posebno hematološka toksičnost (usled smanjenja renalnog klirensa metotreksata acetilsalicilnom kiselinom). Krvnu sliku treba pratiti na nedeljnom nivou u toku prvih sedmica istovremene primene. Pažljivo praćenje se zahteva kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (čak i slabe) kao i kod starijih pacijenata.

Klopidogrel (kod odobrenih indikacija ove kombinacije kod pacijenata sa akutnim koronarnim sindromom): Povećan rizik od krvarenja. Preporučuje se kliničko praćenje. Gastrointestinalni lekovi za lokalnu upotrebu, antacidi i aktivni (medicinski) ugalj:

Povećano izlučivanje acetilsalicilne kiseline kroz bubrege usled alkalizacije urina. Preporučuje se primena gastrointestinalnih lekova za lokalnu upotrebu i antacida u razmaku od najmanje 2 sata u odnosu na primenu acetilsalicilne kiseline.

Niskomolekularni heparini (i slični molekuli) i nefrakcionisani heparini u preventivnim dozama kod pacijenata mlađih od 65 godina:

Istovremena primena utiče na različite stepene hemostaze povećavajući rizik od hemoragije. Zbog toga, kod pacijenata mlađih od 65 godina, pri istovremenoj primeni heparina u preventivnim dozama (ili sličnih molekula) i acetilsalicilne kiseline u bilo kojoj dozi, treba uzeti u obzir održavanje kliničkog praćenja kao i laboratorijsko praćenje ukoliko je potrebno.

Trombolitici, streptokinaze:

Povećan rizik od krvarenja.

Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (citalopram, escitalopram, fluoksetin, fluvoksamin, paroksetin, sertralin):

Povećan rizik od krvarenja.

Digoksin:

Koncentracije digoksina u plazmi su povećane zbog smanjenog izlučivanja kroz bubrege. Preporučuje se praćenje koncentracije digoksina u plazmi i po potrebi prilagođavanje doze.

Antidijabetici, npr. insulin, derivati sulfonilureja:

Povećano hipoglikemijsko dejstvo usled velikih doza acetilsalicilne kiseline, hipoglikemijskog dejstva acetilsalicilne kiseline i istiskivanja derivata sulfonilureje sa vezujućih proteina. Preporučuje se praćenje koncentracije glukoze u krvi.

Glukokortikoidi (osim supstitucione terapije hidrokortizonom):

Povećan rizik od krvarenja. Koncentracija acetilsalicilne kiseline u krvi tokom terapije kortikosteroidima je smanjen i postoji rizik od predoziranja acetilsalicilnom kiselinom nakon prestanka terapije kortikosteroidima, zbog toga što kortikosteroidi povećavaju eliminaciju acetilsalicilne kiseline.

Diuretici, inhibitiori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE) i antagonisti angiotenzin II receptora: Akutna insuficijencija bubrega se može javiti kod dehidriranih pacijenata usled smanjenja glomerularne filtracije zbog smanjenog stvaranja prostaglandina u bubrezima. Dodatno, može doći do smanjenog antihipertenzivnog dejstva. Treba se osigurati da je pacijent hidriran i pratiti funkciju bubrega od početka terapije. Valproinska kiselina:

Povećana toksičnost valproinske kiseline usled istiskivanja sa vezujućih proteina.

Alkohol:

Usled aditivnog dejstva acetilsalicilne kiseline i alkohola, može doći do povećanog oštećenja gastrointestinalne mukoze i produženog vremena krvarenja. Istovremena primena treba se izbegavati.

Kombinacije koje treba uzeti u obzir: Deferasiroks:

Povećan rizik od gastrointestinalnih ulceracija i krvarenja.

Deferoksamin:

Istovremena primena sa askorbinskom kiselinom može povećati toksičnost tkiva izazvanu gvožđem, pogotovu na srcu, što može da izazove srčanu dekompenzaciju.

Gvožđe i aluminijum:

Primena askorbinske kiseline povećava gastrointestinalnu resorpciju. Ovo treba uzeti u obzir kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega, u slučaju supstitucione terapije gvožđem i pri upotrebi antacida koji sadrže aluminijum.

Interakcije sa laboratorijskim testovima:

Acetilsalicilna kiselina i askorbinska kiselina u velikim dozama mogu da utiče na rezultate nekih laboratorijskih testova, npr. test na okultno krvarenje u fecesu, testovi funkcije jetre.