Bisoprolol Zentiva® 10mg tableta

Lek Bisoprolol Zentiva je namenjen za terapiju stabilne hronične srčane insuficijencije sa smanjenom sistolnom funkcijom leve komore, uz dodatak ACE inhibitora, diuretika, kao i po potrebi, kardiotoničnih glikozida (za dodatne informacije videti odeljak 5.1).

Pored toga, lek Bisoprolol Zentiva, 5 mg, tablete i lek Bisoprolol Zentiva, 10 mg, tablete su indikovane za terapiju hipertenzije i ishemijske bolesti srca (angina pektoris).

Terapija stabilne hronične srčane insuficijencije

Standardna terapija hronične srčane insuficijencije sastoji se od ACE inhibitora (ili blokatora angiotenzinskih receptora u slučaju nepodnošenja ACE inhibitora), beta-blokatora, diuretika i, po potrebi, kardiotoničnih glikozida. Kada se započinje terapija bisoprololom, pacijenti moraju da budu u stabilnom stanju (bez akutne srčane insuficijencije).

Preporuka: ordinirajući lekar treba da ima iskustva u lečenju hronične srčane insuficijencije.

Tokom perioda titracije doze i nakon njega mogu se javiti prolazno pogoršanje srčane insuficijencije, hipotenzija ili bradikardija.

Doziranje Faza titracije

Terapija stabilne hronične srčane insuficijencije bisoprololom zahteva postepenu titraciju doze. Terapiju bisoprololom treba započeti postepenom titracijom doze naviše, prema sledećem režimu:

• 1,25 mg jednom dnevno 7 dana. Ako se ova doza dobro podnosi, povećati na

• 2,5 mg jednom dnevno narednih 7 dana. Ako se ova doza dobro podnosi, povećati na

• 3,75 mg jednom dnevno narednih 7 dana. Ako se ova doza dobro podnosi povećati na

• 5 mg jednom dnevno naredne 4 nedelje. Ako se ova doza dobro podnosi, povećati na

• 7,5 mg jednom dnevno naredne 4 nedelje. Ako se ova doza dobro podnosi, povećati na

• 10 mg jednom dnevno kao terapiju održavanja.

Maksimalna preporučena doza je 10 mg.

Tokom faze titracije doze preporučuje se pažljivo praćenje vitalnih znakova (frekvenca srca, krvni pritisak) i simptoma pogoršanja srčane insuficijencije. Simptomi se mogu pojaviti već prvog dana posle početka terapije.

Modifikacija terapije

Ukoliko se preporučena maksimalna doza ne podnosi dobro, može se razmotriti postepena redukcija doze. U slučaju prolaznog pogoršanja srčane insuficijencije, hipotenzije ili bradikardije preporučuje se ponovno razmatranje doziranja leka koji se istovremeno primenjuje sa bisoprololom. Takođe, može biti potrebno privremeno smanjivanje doze bisoprolola ili uzeti u obzir njegovo ukidanje.

Ponovno započinjanje i/ili povećavanje doze bisoprolola treba uvek da se razmotri kada se pacijent stabilizuje.

Ukoliko se razmatra obustavljanje terapije, preporučuje se postepeno smanjivanje doze, jer nagli prekid može dovesti do akutnog pogoršanja stanja pacijenta.

Terapija stabilne hronične srčane insuficijencije bisoprololom je obično dugotrajna.

Oštećenje funkcije bubrega ili jetre

Nema dostupnih informacija u pogledu farmakokinetike bisoprolola kod pacijenata sa hroničnom srčanom insuficijencijom i oštećenjem funkcije jetre ili bubrega. Zbog toga, kod tih pacijenata treba titrirati dozu naviše sa dodatnim oprezom.

Terapija hipertenzije i ishemijske bolesti srca (angina pektoris)

Terapiju načelno treba započeti malim dozama i postepeno ih povećavati. Doziranje je potrebno individualno odrediti u svakom slučaju, prvenstveno uzevši u obzir srčanu frekvencu i uspeh terapije.

Doziranje

Terapija hipertenzije

Preporučena doza je 5 mg bisoprolol-fumarata jednom dnevno.

Kod manje teških slučajeva hipertenzije (dijastolni krvni pritisak do 105 mmHg), možda će biti dovoljna terapija od 2,5 mg jednom dnevno, uz primenu drugih lekova odgovarajuće jačine.

Ako je potrebno, doza se može povećati na 10 mg jednom dnevno. Dodatna povećanja doze su opravdana samo u izuzetnim slučajevima.

Maksimalna preporučena doza je 20 mg jednom dnevno.

Terapija ishemijske bolesti srca (angina pektoris)

Preporučena doza je 5 mg bisoprolol-fumarata jednom dnevno.

Ako je potrebno, doza se može povećati na 10 mg jednom dnevno. Dodatna povećanja doze su opravdana samo u izuzetnim slučajevima.

Maksimalna preporučena doza je 20 mg jednom dnevno.

Trajanje primene leka

Nema ograničenja u trajanju primene. To zavisi od vrste i težine simptoma.

Terapija lekom Bisoprolol Zentiva se ne sme naglo prekinuti, posebno kod pacijenata sa koronarnom bolešću srca, jer to može da dovede do akutnog pogoršanja stanja pacijenta. U slučaju da je potreban prekid terapije, doza treba da se smanjuje postepeno (npr. da se doza prepolovi svake nedelje).

Oštećenje funkcije jetre ili bubrega

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre ili bubrega, obično nije potrebno prilagođavanje doze. Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina

< 20 mL/min) i kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, dnevna doza ne sme da pređe 10 mg bisoprolol-fumarata. Iskustvo sa primenom bisoprolola kod pacijenata na dijalizi je ograničeno i nema naznaka da je potrebno menjati režim doziranja.

Stariji pacijenti

Za starije pacijente nije potrebno prilagođavanje doze.

Pedijatrijska populacija

U pedijatriji nema iskustva sa bisoprololom. Zbog toga se njegova primena ne može preporučiti kod pedijatrijskih pacijenata.

Način primene

Tablete treba uzeti ujutro sa hranom ili bez nje. Treba ih progutati sa tečnošću i ne smeju se žvakati. Podeona linija nije namenjena za lomljenje tablete.

Bisoprolol je kontraindikovan kod pacijenata sa:

• preosetljivošću na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1;

• akutnom srčanom insuficijencijom ili tokom epizoda dekompenzovane srčane insuficijencije koje zahtevaju i.v. inotropnu terapiju;

• kardiogenim šokom;

• AV blokom drugog ili trećeg stepena;

• sindromom bolesnog sinusnog čvora;

• sinoatrijalnim blokom;

• simptomatskom bradikardijom;

• simptomatskom hipotenzijom;

• teškim oblikom bronhijalne astme;

• teškim oblicima periferne arterijske okluzivne bolesti ili teškim oblicima Raynaud-ovog sindroma;

• nelečenim feohromocitomom (videti odeljak 4.4);

• metaboličkom acidozom.

Odnosi se na sve indikacije

Bisoprolol treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa hipertenzijom ili anginom pektoris i sa pratećom srčanom insuficijencijom.

Započinjanje i prekid terapije bisoprololom zahteva redovno praćenje.

Posebno kod pacijenata sa ishemijskom bolešću srca terapija bisoprololom se ne sme naglo prekinuti osim ukoliko je to jasno indikovano, jer to može dovesti do prolaznog pogoršanja stanja srca.

Bisoprolol se mora koristiti sa oprezom kod:

• dijabetes melitus-a sa velikim fluktuacijama vrednosti glukoze u krvi; simptomi hipoglikemije mogu biti maskirani;

• strogog gladovanja;

• u toku terapije desenzitizacije. Kao i drugi beta-blokatori, i bisoprolol može povećati kako osetljivost prema alergenima tako i težinu anafilaktičkih reakcija. Terapija adrenalinom ne mora uvek doneti očekivani terapijski efekat.

• AV bloka prvog stepena;

• Prinzmetal-ove angine: bili su primećeni slučajevi koronarnog vazospazma. Uprkos njegovoj visokoj beta¹- selektivnosti, kada se bisoprolol primenjuje kod pacijenata sa Prinzmetal-ovom anginom, napadi angine se ne mogu potpuno isključiti;

• Periferne arterijske okluzivne bolesti. Može se javiti pogoršanje simptoma posebno kada se počinje sa terapijom.

  Opšta anestezija

  Kod pacijenata koji se podvrgavaju opštoj anesteziji, beta-blokatori smanjuju učestalost aritmija i ishemije miokarda tokom indukcije i intubacije, kao i u postoperativnom periodu. Trenutno se preporučuje da se nastavi sa održavanjem beta-blokade perioperativno. Anesteziolog mora biti upoznat sa terapijom beta-blokatorima zbog mogućih interakcija sa drugim lekovima, koje za posledicu mogu imati bradiaritmije, slabljenje refleksne tahikardije i smanjenje refleksne sposobnosti da se kompenzuje gubitak krvi. Ako je neophodno prekinuti terapiju beta-blokatorom pre operacije, dozu treba postepeno smanjivati i u potpunosti završiti sa smanjenjem približno 48 sati pre anestezije.

  Iako kardioselektivni (beta¹) beta-blokatori mogu imati manji uticaj na funkciju pluća od neselektivnih beta-blokatora, treba ih izbegavati kod pacijenata sa opstruktivnim bolestima disajnih puteva, kao i sve ostale beta-blokatore, osim ako postoje ubedljivi klinički razlozi za njihovu upotrebu. Ako postoje takvi razlozi, bisoprolol se može koristiti sa oprezom. Kod pacijenata sa opstruktivnim bolestima disajnih puteva, terapiju bisoprololom treba započeti najnižom mogućom dozom i pacijente treba pažljivo pratiti zbog uočavanja novih simptoma (npr. dispnea, nepodnošenje fizičke aktivnosti, kašalj). Kod bronhijalne astme ili drugih hroničnih opstruktivnih bolesti pluća, koje mogu izazvati simptome, preporučljivo je istovremeno dati i terapiju bronhodilatatorima. Povremeno se može javiti povećanje otpora u disajnim putevima kod pacijenata sa astmom zbog čega može biti potrebno da se poveća doza beta²-stimulansa.

  Pacijentima sa psorijazom ili sa psorijazom u anamnezi beta-blokatori (npr. bisoprolol) smeju da se daju samo nakon pažljivog odmeravanja koristi u odnosu na rizike.

  Kod pacijenata sa feohromocitomom bisoprolol se sme primenjivati tek nakon blokade alfa-receptora. U toku terapije bisoprololom simptomi tireotoksikoze mogu biti maskirani.

  Kombinacija bisoprolola sa antagonistima kalcijuma tipa verapamila ili diltiazema, sa antiaritmicima klase I i sa antihipertenzivima sa centralnim dejstvom generalno nije preporučljiva, za detalje molimo videti odeljak 4.5.

  Primena leka Bisoprolol Zentiva može da prouzrokuje pozitivne rezultate na doping testovima. Upotreba leka Bisoprolol Zentiva kao doping supstance može predstavljati opasnost po zdravlje.

  Dodatna upozorenja koja se odnose na stabilnu hroničnu srčanu insuficijenciju

  Terapija stabilne hronične srčane insuficijencije treba da se započne sa posebnom fazom titracije.

  Nema terapijskog iskustva sa bisoprololom u lečenju pacijenata sa srčanom insuficijencijom kod pacijenata sa sledećim bolestima i stanjima:

• insulin zavisni dijabetes melitus (tip I);

• teško oštećena funkcija bubrega;

• teško oštećena funkcija jetre;

• restriktivna kardiomiopatija;

• kongenitalna bolest srca;

• hemodinamski značajna organska bolest valvula;

• tokom 3 meseca od infarkta miokarda.

Odnosi se na sve indikacije

Kombinacije koje se ne preporučuju

• Antagonisti kalcijuma tipa verapamila i u manjoj meri oni tipa diltiazema: Negativni uticaj na kontraktilnost i atrioventrikularno sprovođenje. Intravenska primena verapamila kod pacijenata na terapiji beta-blokatorom može dovesti do produbljene hipotenzije i atrioventrikularne blokade.

• Antihipertenzivi sa centralnim dejstvom kao što su klonidin i drugi (npr. metildopa, moksonodin, rilmenidin): Istovremena primena sa antihipertenzivima sa centralnim dejstvom može pogoršati srčanu insuficijenciju usled smanjenja centralnog simpatičkog tonusa (smanjenje srčane frekvence i minutnog volumena, vazodilatacija). Naglo obustavljanje terapije, posebno pre prekida lečenja beta- blokatorom, može povećati rizik od nastanka povratne hipertenzije (“rebound hypertension”).

  Kombinacije koje treba koristiti sa oprezom

• Antagonisti kalcijuma tipa dihidropiridina (kao što su felodipin i amlodipin): Istovremena upotreba može povećati rizik od hipotenzije, a ne može se isključiti ni rizik od daljeg pogoršanja funkcije ventrikularne pumpe kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom.

• Antiaritmici klase III (kao što je amjodaron): Uticaj na vreme atrioventrikularnog sprovođenja može se pojačati.

• Lokalno primenjeni beta-blokatori (kao što su timolol kapi za oči u terapiji glaukoma) mogu da pojačaju sistemske efekte bisoprolola.

• Parasimpatomimetici kao što su takrin i karbahol: Istovremena upotreba može da produži vreme atrioventrikularnog sprovođenja i poveća rizik od bradikardije.

• Insulin i oralni antidijabetici: Izraženiji efekat smanjenja šećera u krvi. Blokada beta-adrenoreceptora može da zamaskira simptome hipoglikemije.

• Anestetici: Slabljenje refleksne tahikardije i povećan rizik od hipotenzije (za dalje informacije o opštoj anesteziji videti odeljak 4.4).

• Glikozidi digitalisa: Slabljenje frekvence srca, produženje vremena atrioventrikularnog sprovođenja.

• Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL): NSAIL mogu da smanje hipotenzivni efekat bisoprolola.

• Beta-simpatomimetici (kao što su izoprenalin, dobutamin, orciprenalin): Kombinacija sa bisoprololom može da smanji efekat oba leka. Terapija alergijskih reakcija može zahtevati povećane doze adrenalina.

• Simpatomimetici koji aktiviraju i beta i alfa adrenergičke receptore (npr. noradrenalin, adrenalin): Kombinacija sa bisoprololom može da demaskira alfa-adrenergičkim receptorom posredovano vazokonstriktorno dejstvo tih lekova, dovodeći do porasta krvnog pritiska i pogoršanja intermitentne klaudikacije. Smatra se da su ovakve interakcije verovatnije kod neselektivnih beta-blokatora.

• Istovremena primena sa antihipertenzivnim lekovima kao i sa drugim lekovima koji mogu snižavati krvni pritisak (kao što su triciklični antidepresivi, barbiturati, fenotiazini) može da poveća rizik od hipotenzije.

  Kombinacije koje treba razmotriti

• Meflokin: Povećan rizik od bradikardije.

• Inhibitori monoaminokisidaze (osim MAO-B inhibitora): Povećan hipotenzivni efekat beta- blokatora, ali takođe i rizik od hipertenzivne krize.

  Odnosi se na stabilnu hroničnu srčanu insuficijenciju

  Kombinacije koje se ne preporučuju

• Antiaritmici klase I (kao što su hinidin, dizopiramid, lidokain, fenitoin, flekainid, propafenon): Efekat na atrioventrikularno vreme sprovođenja može se potencirati i povećati negativan inotropni efekat.

  Odnosi se na hipertenziju i ishemijsku bolest srca (angina pektoris)

  Kombinacije koje treba koristiti sa oprezom

• Antiaritmici klase I (kao što su hinidin, dizopiramid, lidokain, fenitoin, flekainid, propafenon): Efekat na atrioventrikularno vreme sprovođenja može se potencirati i povećati negativan inotropni efekat.

Trudnoća

Bisoprolol ima farmakološke efekte koji mogu štetno uticati na trudnoću i/ili plod/novorođenče. Uopšteno, beta-blokatori smanjuju placentarnu perfuziju.

To se dovodilo u vezu sa intrauterinim zastojem rasta, smrću ploda, abortusom ili prevremenim porođajem. Neželjena dejstva (kao što su hipoglikemija i bradikardija) mogu da se jave i kod ploda i kod novorođenčeta. Ako je terapija beta-blokatorima neophodna, poželjna je primena beta¹-selektivnih blokatora adrenergičkih receptora.

Bisoprolol ne treba da se koristi tokom trudnoće osim ako je jasno da je to neophodno. Ako se terapija bisoprololom smatra neophodnom, treba pratiti uteroplacentarni protok krvi i rast ploda. U slučaju štetnog delovanja na trudnoću ili na plod, treba razmotriti zamensku terapiju. Novorođenče treba pažljivo pratiti. Simptomi hipoglikemije i bradikardije se generalno očekuju u toku prva 3 dana.

Dojenje

Nije poznato da li se ovaj lek izlučuje u majčino mleko. Zbog toga se dojenje tokom primene bisoprolola ne preporučuje.

U studiji na pacijentima sa koronarnom bolešću srca, bisoprolol nije umanjio vozačke sposobnosti. Međutim, zbog individualnih razlika u reakcijama na lek, sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama može biti smanjena. Ovo treba uzeti u obzir posebno na početku terapije i pri promeni terapije, kao i u kombinaciji sa alkoholom.

Tabelarna lista neželjenih dejstava

Sledeće definicije su korišćene u cilju klasifikacije pojave neželjenih dejstava: veoma česta (≥1/10), česta (≥1/100; <1/10), povremena (≥1/1000; <1/100), retka (≥1/10000; <1/1000), veoma retka (<1/10000) i nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Odnosi se samo na hipertenziju ili anginu pektoris:

*Ovi simptomi se javljaju posebno na početku terapije. Oni su obično blagi i nestaju tokom 1 - 2 nedelje.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi

Kod predoziranja (npr. dnevna doza od 15 mg umesto od 7,5 mg) prijavljeni su treći stepen AV-bloka, bradikardija i vrtoglavica. Uopšteno, najčešći očekivani znakovi predoziranja beta-blokatorom su bradikardija, hipotenzija, bronhospazam, akutna srčana insuficijencija i hipoglikemija. Do sada je prijavljeno nekoliko slučajeva predoziranja (najviše: 2000 mg) bisoprololom kod pacijenata koji boluju od hipertenzije i/ili srčanih bolesti, koji su imali bradikardiju i/ili hipotenziju; svi pacijenti su se oporavili.

Postoji veliko interindividualno variranje u osetljivosti na jednu pojedinačnu visoku dozu bisoprolola, a pacijenti sa srčanom insuficijencijom su verovatno veoma osetljivi. Zbog toga je kod tih pacijenata obavezno započeti terapiju postepenom titracijom doze naviše prema šemi koja je data u odeljku 4.2.

Terapija

Ukoliko dođe do predoziranja, terapiju bisoprololom treba prekinuti i obezbediti odgovarajuću suportivnu i simptomatsku terapiju. Ograničeni podaci ukazuju da se bisoprolol teško dijalizuje.

Na osnovu očekivanih farmakoloških dejstava i preporuka za druge beta-blokatore, treba razmotriti sledeće opšte mere kada je to klinički opravdano.

Bradikardija: Primeniti atropin intravenski. Ako odgovor nije adekvatan, sa oprezom se može dati izoprenalin, orciprenalin ili drugi lek sa pozitivnim hronotropnim svojstvima. Pod nekim okolnostima, može biti neophodna transvenska ugradnja pejsmejkera.

Hipotenzija: Treba primeniti intravenski tečnosti i vazopresore. Glukagon dat intravenski može biti od koristi.

AV blok (drugog ili trećeg stepena): Pacijente bi trebalo pažljivo pratiti i lečiti infuzijom izoprenalina/orciprenalina ili transvenskom ugradnjom srčanog pejsmejkera.

Akutno pogoršanje srčane insuficijencije: Primeniti i.v. diuretike, inotropne lekove, vazodilatatore. Bronhospazam: Primeniti terapiju bronhodilatatorima kao što su izoprenalin ili orciprenalin, beta²- simpatomimetike i/ili aminofilin.

Hipoglikemija: Primeniti i.v. glukozu.