Aspirin® plus C 400mg+240mg šumeća tableta

• Blagi do umereni bolovi, kao što su glavobolja, zubobolja, menstrualni bolovi, simptomatska terapija bola povezanog sa prehladom (npr. glavobolja, bol u grlu, bol u ekstremitetima)

• Febrilna stanja

Doziranje

Ukoliko nije drugačije propisano uobičajena doza je:

Pojedinačna doza se može uzeti u intervalima od 4 do 8 sati, maksimalno do 3 puta dnevno. Ukupna dnevna doza se ne sme prekoračiti.

Stariji pacijenti ( od 65 godina i stariji):

1 tableta, pri čemu razmak između doza mora biti 4 do 8 sati. Ukupna dnevna doza ne sme premašiti 5 tableta.

Lek Aspirin plus C se ne sme primenjivati kod dece mlađe od 16 godina.

Lek Aspirin plus C se bez medicinskog saveta ne sme primenjivati duže od 3 dana za simptomatsku terapiju febrilnih stanja, odnosno duže od 3-4 dana za terapiju bola.

Posebne populacije pacijenata

Lek Aspirin plus C se mora primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre ili bubrega, kao i kod pacijenata sa problemima sa cirkulacijom. Kontraindikovana je primena leka Aspirin plus C kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega ili jetre (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Način primene Oralna primena.

Šumeće tablete se uzimaju rastvorene u dosta vode (čaša vode). Lek ne treba uzimati na prazan stomak.

• Deca i adolescenti do 16 godina sa izuzetkom primene leka u specifičnim indikacijama – prevencija tromboze u kardiohirurgiji.

• Preosetljivost na acetilsalicilnu kiselinu, druge salicilate, askorbinsku kiselinu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedennih u odeljku 6.1.

• Astmatični napadi ili reakcije preosetljivosti (npr. urtikarija, angioedem, težak rinitis, šok) u anamnezi uzrokovani salicilatima ili lekovima sa sličnim dejstvom, naročito nesterodinim antiinflamatornim lekovima (NSAIL).

• Akutni gastrointestinalni ulkusi.

• Hemoragijske dijateze.

• Teška renalna insuficijencija.

• Teška insuficijencija jetre.

• Teška, nekontrolisana srčana insuficijencija.

• Istovremena primena metotreksata u dozama većim od 15 mg/nedeljno sa acetilsalicilnom kiselinom u dozama koje imaju antinflamatorno, analgetičko ili antipiretičko dejstvo (videti odeljak 4.5).

• Istovremena primena oralnih antikoagulanasa sa acetilsalicilnom kiselinom u dozama koje imaju antiinflamatorno, analgetičko ili antipiretičko dejstvo i kod pacijenata sa istorijom gastro-duodenalnih ulkusa (videti odeljak 4.5).

• Od početka šestog meseca trudnoće (24 nedelje nakon amenoreje) (videti odeljak 4.6).

• Nefrolitijaza ili nefrolitijaza u anamnezi.

• Hiperoksalurija.

• Hemohromatoza.

Acetilsalicilna kiselina:

• U slučaju kombinovanja sa drugim lekovima, da bi se izbegao bilo kakav rizik od predoziranja, proveriti da li se acetilsalicilna kiselina nalazi u sastavu drugog leka.

• Rey-ev sindrom, veoma retka i životno ugrožavajuća bolest je uočena kod dece sa simptomima virusne infekcije (posebno varičele i epizode slične influenci) sa uzimanjem ili bez uzimanja acetilsalicilne kiseline. Posledično, acetilsalicilna kiselina se može primeniti kod dece u ovom slučaju, samo nakon medicinskog saveta, kada druge mere nisu uspele. U slučaju stalnog povraćanja, poremećaja svesti ili izmenjenog ponašanja, lečenje acetilsalicilnom kiselinom treba obustaviti.

• U slučaju dugotrajne primene analgetika u većim dozama, pojava glavobolje se ne sme lečiti još većim dozama.

• Redovna upotreba analgetika, posebno kombinacija analgetika, može dovesti do pojave perzistenthih lezija bubrega, sa rizikom od razvoja insuficijencije bubrega.

• U određenim teškim oblicima deficijencije G6PD, velike doze acetilsalicilne kiseline mogu izazvati hemolizu. U slučaju deficijencije G6PD, acetilsalicilna kiselina mora biti primenjena pod medicinskim nadzorom.

• Lečenje je potrebno pažljivije pratiti:

  • kod pacijenata sa istorijom gastričnog ili duodenalnog ulkusa, ili gastrointestinalnog krvarenja ili gastritisa;

  • kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega;

  • kod pacijenata sa insuficijencijom jetre;

  • kod pacijenata sa astmom: učestalost napada astme, kod nekih pacijenata, može biti povezana sa alergijom na nesteriodne antiinflamatorne lekove ili acetilsalicilnu kiselinu; u tom slučaju, primena leka je kontraindikovana (videti odeljak 4.3);

  • kod pacijenata sa metroragijom ili menoragijom (rizik od povećanja volumena ili dužine trajanja menstrualnog krvarenja).

• Gastrointestinalno krvarenje ili ulceri/perforacije se mogu javiti u bilo kom trenutku lečenja, bez obzira na prethodne znake ili istoriju pacijenta. Relativni rizik se povećava kod starijih pacijenata, pacijenata sa malom telesnom masom i kod pacijenata koji koriste antikoagulanse ili inhibitore agregacije trombocita (videti odeljak 4.5). U slučaju pojave gastrointestinalnog krvarenja, lečenje se mora odmah obustaviti.

• Pacijente treba upozoriti na rizik od hemoragije u slučaju hirurških intervencija, uključujući manje zahvate (npr. ekstrakcija zuba), zbog inhibitornog dejstva acetilsalicilne kiseline na agregaciju trombocita, koji se javlja čak i pri veoma malim dozama i traje nekoliko dana.

• Pri analgetičkim i antipiretičkim dozama, acetilsalicilna kiselina inhibira ekskreciju mokaćne kiseline; pri dozama koje se koriste u reumatologiji (antiinflamatrone doze), acetilsalicilna kiselina ima urikozurični efekat.

• Upotreba ovog leka se ne preporučuje tokom dojenja (videti odeljak 4.6).

  Primena acetilsalicilne kiseline se ne preporučuje sa:

  • Oralnim antikoagulansima sa analgetičkim i antipiretičkim dozama acetilsalicilne kiseline (≥ 500 mg po pojedinačnoj dozi i/ili < 3 g dnevno) i kod pacijenata koji nemaju u anamnezi gastro-duodenalne ulkuse (videti odeljak 4.5)

  • Drugim nesteroidnim antiinflamatornim lekovima (NSAIL) sa antiinflamatornim dozama acetilsalicilne kiseline (≥ 1 g po pojedinačnoj dozi i/ili ≥ 3g dnevno), ili sa analgetičkim ili antipiretičkim dozama acetilsalicilne kiseline (≥ 500 mg po pojedinačnoj dozi i/ili < 3 g dnevno) (videti odeljak 4.5)

  • Niskomolekularnim heparinima (i sličnim molekulima) i nefrakcionisanim heparinima u terapijskim dozama, ili kod starijih pacijenata (≥ 65 godina) bez obzira na dozu heparina, sa antiinflamatornim dozama acetilsalicilne kiseline (≥ 1 g po pojedinačnoj dozi i/ili ≥ 3g dnevno), ili sa analgetičkim ili antipiretičkim dozama acetilsalicilne kiseline (≥ 500 mg po pojedinačnoj dozi i/ili < 3 g dnevno) (videti odeljak 4.5)

  • Klopidogrelom (kod upotrebe van odobrenih indikacija za ovu kombinaciju kod pacijenata sa akutnim koronarnim sindromom) (videti odeljak 4.5)

  • Tiklopidinom (videti odeljak 4.5)

  • Urikozuricima (videti odeljak 4.5)

  • Glukokortikoidima (osim supstitucione terapije hidrokortizonom) uz antiinflamatornu dozu acetilsalicilne kiseline (≥ 1 g po pojedinačnoj dozi i/ili ≥ 3g dnevno) (videti odeljak 4.5)

  • Pemetreksedom kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina između 45 mL/min i 80 mL/min) (videti odeljak 4.5)

    • Anagrelidom: povećan rizik od krvarenja i smanjeno antitrombotičko dejstvo (videti odeljak 4.5)

      Napomena:

      Ovaj lek sadrži 466,4 mg natrijuma po šumećoj tableti, što odgovara 23,32% maksimalnog dnevnog unosa od 2 g natrijuma, prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije za odraslu osobu. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

U Sažetku karakteristika leka se koriste sledeće definicije:

Antiinflamatorna doza acetilsalicilne kiseline se definiše kao „ ≥ 1 g po pojedinačnoj dozi i/ili ≥ 3g dnevno“. Analgetička ili antipiretička doza acetilsalicilne kiseline se definiše kao „≥ 500 mg po pojedinačnoj dozi i/ili

< 3 g dnevno“.

Nekoliko supstanci učestvuje u interakcijama, usled svojstva da inhibiraju agregaciju trombocita: abciksimab, acetilsalicilna kiselina, cilostazol, klopidogrel, epoprostenol, eptifibatid, iloprost, trometamol, prasugrel, tiklopidin, tirofiban, tikagrelor.

Upotreba većeg broja inhibitora agregacije trombocita povećava rizik od krvarenja, kao i njihove kombinacije sa heparinom ili sličnim molekulima, oralnim antikoagulansima ili drugim tromboliticima, te se mora uzeti u razmatranje uspostavljanje stalnog kliničkog monitoringa.

Kontraindikovane su kombinacije (videti odeljak 4.3):

• Metotreksata u dozama većim od 15 mg/nedeljno sa antiinflamatornom, analgetičkom ili antipiretičkom dozom acetilsalicilne kiseline: povećana toksičnost metotreksata, posebno hematološka toksičnost (usled smanjenja renalnog klirensa metotreksata acetilsalicilnom kiselinom).

• Oralnih antikoagulanasa sa antiinflamatornom, analgetičkom ili antipiretičkom dozom acetilsalicilne kiseline i kod pacijenata sa gastro-duodenalnim ulkusima u anamnezi: povećan rizik od krvarenja.

  Ne preporučuju se kombinacije:

• Oralnih antikoagulanasa sa analgetičkim i antipiretičkim dozama acetilsalicilne kiseline i kod pacijenata koji nemaju u anamnezi gastro-duodenalne ulkuse: povećan rizik od hemoragije.

• Drugih nesteroidnih antiinflamatornh lekova (NSAIL) sa antiinflamatornim dozama acetilsalicilne kiseline, ili sa analgetičkim ili antipiretičkim dozama acetilsalicilne kiseline: povećan rizik od gastrointestinalnih ulkusa i hemoragija.

• Niskomolekularnih heparina (i sličnih molekula) i nefrakcionisanih heparina u terapijskim dozama, ili kod starijih pacijenata (≥ 65 godina) bez obzira na dozu heparina, sa antiinflamatornim dozama acetilsalicilne kiseline ili sa analgetičkim ili antipiretičkim dozama acetilsalicilne kiseline: povećan rizik od hemoragije (inhibicija agregacije trombocita i nadražaj gastroduodenalne mukoze acetilsalicilnom kiselinom). Treba koristiti druge antiinflamatorne, analgetičke ili antipiretičke lekove.

• Sa klopidogrelom (kod upotrebe van odobrenih indikacija za ovu kombinaciju kod pacijenata sa akutnim koronarnim sindromom): povećan rizik od krvarenja. Ukoliko se ne može izbeći istovremena primena, preporučuje se klinički monitoring.

• Sa tiklopidinom: povećan rizik od hemoragije. Ukoliko se ne može izbeći istovremena primena, preporučuje se klinički monitoring.

• Sa urikozuricima (benzbromaron, probenecid): smanjenje urikozuričkog dejstva usled kompeticije prilikom eliminacije mokraćne kiseline u renalnim tubulama.

• Glukokortikoida (osim supstitucione terapije hidrokortizonom) sa antiinflamatornom dozom acetilsalicilne kiseline: povećan rizik od krvarenja.

• Pemetrekseda kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina između 45 mL/min i 80 mL/min): povećan rizik od toksičnosti pemetreksada (usled smanjenja renalnog klirensa pemetrekseda acetilsalicilnom kiselinom) sa antiinflamatornom dozom acetilsalicilne kiseline.

  • Sa anagrelidom: povećan rizik od krvarenja i smanjeno antitrombotičko dejstvo. Ukoliko se ne možeizbeći istovremena primena, preporučuje se klinički monitoring.

    Kombinacije koje zahtevaju mere opreza prilikom primene:

  • Diuretici, inhibitiori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE) i antagonisti angiotenzin II receptora sa antiinflamatornom dozom acetilsalicilne kiseline ili analgetičkom ili antipiretičkom dozom acetilsalicilne kiseline: Akutna insuficijencija bubrega se može javiti kod dehidriranih pacijenata usled smanjenja glomerularne filtracije i posledične smanjene renalne sinteze prostaglandina. Dodatno, može doći do smanjenog antihipertenzivnog dejstva. Osigurati hidrataciju pacijenta i pratiti funkciju bubrega od početka terapije.

  • Metotreksat u dozama ≤ 15 mg/nedeljno sa antiinflamatornim dozama acetilsalicilne kiseline, ili analgetičkim ili antipiretičkim dozama dozama acetilsalicilne kiseline: povećana toksičnost metotreksata, posebno hematološka toksičnost (usled smanjenja renalnog klirensa metotreksata acetilsalicilnom kiselinom). Krvnu sliku treba pratiti na nedeljnom nivou tokom prvih sedmica istovremene primene. Pažljivo praćenje se zahteva kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (čak i slabe) kao i kod starijih pacijenata.

  • Sa klopidogrelom (kod odobrenih indikacija ove kombinacije kod pacijenata sa akutnim koronarnim sindromom): povećan rizik od krvarenja. Preporučuje se klinički monitoring.

  • Gastrointestinalni lekovi, antacidi i aktivni ugalj: povećana renalna ekskrecija acetilsalicilne kiseline usled alkalizacije urina. Preporučuje se primena gastrointestinalnih lekova i antacida u razmaku od najmanje 2 sata u odnosu na primenu acetilsalicilne kiseline.

  • Pemetreksed kod pacijenata sa očuvanom funkcijom bubrega: povećan rizik od toksičnosti pemetrekseda (usled smanjenja renalnog klirensa pemetrekseda acetilsalicilnom kiselinom) sa antiinflamatornim dozama acetilsalicilne kiseline. Treba pratiti funkciju bubrega.

    Kombinacije koje treba uzeti u obzir:

  • Glukokortikoidi (osim supstitucione terapije hidrokortizonom) sa analgetičkim ili antipiretičkim dozama acetilsalicilne kiseline: povećan rizik od krvarenja.

  • Deferasiroks sa antiinflamatornim dozama acetilsalicilne kiseline, ili analgetičkim ili antipiretičkim dozama acetilsalicilne kiseline: povećan rizik od gastrointestinalnih ulceracija i hemoragije.

  • Niskomolekularni heparini (i slični molekuli) i nefrakcionisani heparini u preventivnim dozama kod pacijenata mlađih od 65 godina: istovremena primena utiče na različite stepene hemostaze povećavajući rizik od hemoragije. Zbog toga, kod pacijenata ispod 65 godina, pri istovremenoj primeni heparina u preventivnim dozama (ili sličnih molekula) i acetilsalicilne kiseline u bilo kojoj dozi, treba uzeti u obzir stalni klinički monitoring kao i laboratorijski monitoring ukoliko je potrebno.

  • Sa tromboliticima: povećan rizik od hemoragije.

  • Sa selektivnim inhibitorima ponovnog preuzimanja serotonina (citalopram, escitalopram, fluoksetin, fluvoksamin, paroksetin, sertralin): povećan rizik od hemoragije.

  • deferoksamin: ukoliko se uzme sa askorbinskom kiselinom može doći do poremećaja srčane funkcije

Interakcije askorbinske kiseline u laboratorijskim testovima: Vitamin C je supstanca sa redukcionim svojstvima (tj. donor elektrona) i može dovesti do hemijskih interferencija u laboratorijskim testovima putem oksido-redukcionih reakcija npr. analiza koncentracija glukoze, kreatinina, karbamazepina, mokraćne kiseline u urinu, serumu i kod hemokultnog testa. Vitamin C može da interferira sa testovima u kojima se meri koncentracija glukoze u urinu i krvi i dovede do netačnih rezultata merenja, iako vitamin C nema uticaj na koncentraciju glukoze u krvi.

Trudnoća

Inhibicija sinteze prostaglandina može štetno uticati na trudnoću i/ili embrio/fetalni razvoj. Podaci iz epidemioloških studija ukazuju na povećan rizik od pobačaja, srčanih malformacija i gastroshize nakon upotrebe inhibitora sinteze prostaglandina u ranoj trudnoći.

Apsolutni rizik od kardiovaskularnih malformacija je povećan sa manje od 1% na približno 1,5%. Izgleda da se rizik povećava sa povećanjem doze i dužine trajanja terapije.

Kod životinja, primena inhibitora sinteze prostaglandina dovodila je do povećanih gubitaka pre i nakon implantacije i do embriofetalne smrti. Dodatno, prijavljena je i povećana incidenca raznih malformacija, uključujući kardiovaskularne malformacije, kod životinja koje su primale inhibitore sinteze prostaglandina tokom organogenetske faze trudnoće.

Ukoliko nije apsolutno neophodno, acetilsalicilna kiselina se ne sme primeniti tokom prve 24 nedelje od amenoreje. Ukoliko acetilsalicilnu kiselinu treba primeniti kod žene koja planira trudnoću ili kod trudnice tokom prvih 24 nedelja od amenoreje, doza treba da bude što je moguće manja, a dužina trajanja terapije što je moguće kraća.

Nakon 24 nedelje od amenoreje, svi inhibitori sinteze prostaglandina mogu izložiti fetus:

• kardiopulmonarnoj toksičnosti (prevremeno zatvaranje ductus artheriosus-a i plućna hipertenzija);

• poremećaju funkcije bubrega, koja može da progredira do insuficijencije bubrega sa oligo hidroamniozom.

  U kasnoj trudnoći, kod majke i novorođenče može doći do:

• produženog vremena krvarenja usled inhibiranja agregacije trombocita koje se može javiti čak i nakon primene veoma male doze acetilsalicilne kiseline;

• inhibiranje kontrakcije uterusa, što može dovesti do odlaganja ili usporavanja porođaja.

Zbog navedenog, acetilsalicilna kiselina je kontraindikovana tokom trećeg trimestra trudnoće (nakon 24 nedelja od amenoreje) (videti odeljak 4.3).

Dojenje

Acetilsalicilna kiselina prelazi u majčino mleko: acetilsalicilna kiselina se zbog toga ne preporučuje tokom dojenja (videti odeljak 4.4).

Plodnost

Postoje dokazi da lekovi koji inhibiraju ciklooksigenazu ili sintezu prostaglandina mogu da smanje plodnost žena, tako što utiču na ovulaciju. Uticaj je reverzibilan i prestaje prekidom lečenja.

Acetilsalicilna kiselina nema uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Učestalost: nepoznata (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Poremećaji krvi i limfnog sistema

Hemoragija i tendencije ka hemoragiji (epistakse, krvarenje desni, purpure, itd.) sa produženim vremenom krvarenja. Rizik od hemoragije može potrajati do 4 ili 8 dana nakon prekida primene acetilsalicilne kiseline. Može doći do povećanog rizika od hemoragije prilikom hirurške intervencije. Mogu se takođe javiti i intrakranijalne i gastrointestinalne hemoragije.

Poremećaji imunskog sistema:

• Reakcije preosetljivosti, anafilaktičke reakcije, astma, angioedema.

  Poremećajni nervnog sistema:

• Glavobolja, vrtoglavica, osećaj gubitka sluha, tinitus, koje uglavnom ukazuju na predoziranje.

• Intrakranijalna hemoragija.

  Gastrointestinalni poremećaji:

• Bol u abdomen.

• Dijareja.

• Okultna ili vidljiva gastrointestinalna hemoragija (hematemeza, melena, itd.) koja dovodi do anemije usled nedostatka gvožđa. Rizik od krvarenja je dozno zavisan.

• Gastrične ulceracije i perforacije.

  U slučaju prethodnog oštećenja intestinalne mukoze, u lumenu creva se može formirati više membrana, što potencijalno može dovesti do stenoze (naročito u slučaju dugotrajne terapije).

  Hepatobilijarni poremećaji:

• Povećana vrednost enzima jetre, uglavnom reverzibilno po prestanku lečenja; oštećenje jetre, uglavnom hepatocelularno.

  Poremećaji kože i potkožnog tkiva

• Urtikarija, reakcije na koži.

  Opšti poremećaji

• Rey-ev sindrom (videti odeljak 4.4)

  Neželjena dejstva koja su prijavljena, a povezana su sa upotrebom askorbinske kiseline, nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka):

  Poremećaji imunskog sistema:

• Reakcije preosetljivosti, anafilaktički šok.

  Gastrointestinalni poremećaji

• Dijareja, mučnina, povraćanje, bol u gastrointestinalnom traktu, bol u adbomenu. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Toksičnost salicilata može biti posledica hroničnog, terapijskog predoziranja i potencijalno životnougrožavajućeg akutnog trovanja (predoziranje usled nehotimičnog unosa kod dece, uključujući slučajnu intoksikaciju).

Hronično trovanje salicilatima može biti „podmuklo”, s obzirom na to da su znaci i simptomi nespecifični. Blago trovanje salicilatima se generalno javlja nakon ponovljene primene velikih doza (> 100 mg/kg/dan tokom 2 dana može biti toksično). Simptomi uključuju pospanost, vrtoglavicu, tinitus, oštećenje sluha, znojenje, mučninu i povraćanje, glavobolju i konfuziju i mogu se kontrolisati smanjenjem doze.

Glavna karakteristika akutnog trovanja je težak acido-bazni disbalans, koji može da varira u zavisnosti od starosti pacijenta i težine trovanja. Najčešći znak akutnog trovanja kod dece je metabolička acidoza. Težina trovanja ne može se proceniti samo na osnovu koncentracije u plazmi. Resorpcija acetilsalicilne kiseline može biti odložena smanjenjem pražnjenja želuca, stvaranjem konkrementa u želucu ili kao rezultat ingestije gastrorezistentnih lekova. Tinitus se može javiti pri koncentracijama u plazmi od 150 do 300 mikrograma/mL. Dalje teška neželjena dejstva mogu da se jave pri koncentraciji iznad 300 mikrograma/mL.

Patofiziološki efekti trovanja salicilatima su složeni.

Blago do umereno trovanje manifestuje se kao mučnina, povraćanje, tahipneja, hiperventilacija, respiratorna alkaloza i dijaforeza.

Znaci umerenog do teškog trovanja su: respiratorna alkaloza sa kompenzatornom metaboličkom acidozom, hiperpireksija, poremećaji metabolizma glukoze i ketoza, tinitus, gluvoća, gastrointestinalno krvarenje, respiratorni poremećaji (od hiperventilacije do respiratornog aresta), kardiovskularni poremećaji (od aritmije do kardiovaskularnog šoka), poremećaji elektrolita i tečnosti (od dehidratacije do otkazivanja bubrega), hematološka stanja (od antitrombocitnih dejstava do koagulopatije), toksična encefalopatija i depresija CNS- a (od letargije do kome i epileptičnih napada).

Kod dece, predoziranje može biti sa smrtnim ishodom pri pojedinačnoj dozi od 100 mg/kg.

Terapija trovanja acetilsalicilnom kiselinom zavisi od obima, težine i kliničkih simptoma i zasniva se na standardizovanim procedurama kod trovanja. U težim slučajevima može biti neophodna hemodijaliza.

Potrebno je da prve hitne mere budu ubrzana ekskrecija leka i uspostavljanje acidobazne ravnoteže, kao i ravnoteže elektorlita.

Pojedinačni slučajevi akutnih i hroničnih predoziranja askorbinskom kiselinom su prikazani u literaturi.

Predoziranje askorbinskom kiselinom može dovesti do oksidativne hemolize kod pacijenata sa nedostatkom glukoza-6-fosfat dehidrogenaze, diseminovane intravaskularne koagulacije i značajnog povećanja koncentracije oksalata u serumu i urinu.

Povećana koncentracija oksalata dovodi do stvaranja depozita kalcijum oksalata kod pacijenata na dijalizi. Osim toga, postoji nekoliko izveštaja koji pokazuju da velike doze vitamina C primenjenog oralno ili intravenski mogu izazvati stvaranje depozita kalcijum oksalata, kalcijum oksalat kristalurije, a kod pacijenata koji imaju predispoziciju za povećanu agregaciju kristala, tubulointersticijalnu nefropatiju i akutnu insuficijenciju bubrega.