Triapin® 5mg+5mg tableta sa produženim oslobađanjem

Terapija esencijalne hipertenzije. Lek Triapin, sa fiksnom kombinacijom doza, indikovan je kod pacijenata kod kojih se krvni pritisak ne može adekvatno kontrolisati primenom samo felodipina ili ramiprila.

Doziranje

Odrasli, uključujući starije osobe

Jedna tableta leka Triapin dnevno, što je i maksimalna dnevna doza leka Triapin. Posebne populacije

Primena kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre

Videti odeljke 4.3 i 4.4.

Primena kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ili pacijenti koji su već na terapiji diureticima

Videti odeljke 4.3 i 4.4.

Može se savetovati individualno titriranje doze za komponente i kad je to klinički prihvatljivo, može se razmotriti direktan prelazak sa monoterapije na primenu fiksne kombinacije.

Pedijatrijska populacija

Lek Triapin se zbog nedostatka podataka ne preporučuje za upotrebu kod dece. Način primene

Tablete treba progutati cele sa dovoljno tečnosti. Tablete se ne smeju deliti, mrviti, niti žvakati.

Tableta se može uzeti nezavisno od hrane ili nakon laganog obroka sa niskim sadržajem masti ili ugljenih hidrata.

• preosetljivost na felodipin (ili druge dihidropiridine), ramipril ili druge inhibitore angiotenzin konvertujućeg enzima (inhibitore ACE) ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1;

• angioedem u istoriji bolesti;

• istovremena primena sa sakubitrilom/ valsartanom (videti odeljke 4.4 i 4.5);

• nestabilno hemodinamsko stanje: kardiovaskularni šok, nelečena srčana insuficijencija, akutni infarkt miokarda, nestabilna angina pektoris, moždani udar;

• hemodinamski značajne srčane valvularne opstrukcije;

• dinamička opstrukcija srčanog outflow-a;

• AV blok II ili III stepena;

• teška insuficijencija jetre;

• teška insuficijencija bubrega (klirens kreatinina manji od 20 mL/min) i kod pacijenata na dijalizi;

• trudnoća;

• dojenje;

• istovremena upotreba leka Triapin i lekova koji sadrže aliskiren je kontraindikovana kod pacijenata sa dijabetes melitus-om ili sa insuficijencijom bubrega (GFR < 60 mL/min/1,73 m²) (videti odeljke 4.5 i 5.1).

Angioedem

Pojava angioedema tokom upotrebe inhibitora ACE zahteva momentalni prestanak terapije lekom. Angioedem može zahvatiti jezik, glotis ili larinks (npr. oticanje disajnih puteva ili jezika, sa ili bez teškoća pri disanju) i u tom slučaju neophodna je primena urgentnih mera.

Kod pacijenata koji su bili na terapiji inhibitorima ACE registrovani su slučajevi angioedema lica, ekstremiteta, usana, jezika, glotisa ili larinksa. U tom slučaju potrebna je primena urgentnih mera, uključujući supkutanu injekciju adrenalina 1:1000 (0,3 do 0,5 mL) ili sporu intravensku injekciju adrenalina 1 mg/mL (pridržavati se uputstva o razblaživanju) uz kontrolu EKG-a i krvnog pritiska, kao i ostale potrebne mere. Pacijenta treba hospitalizovati i zadržati na posmatranju najmanje 12-24 sata i ne treba ga otpustiti sve do potpunog povlačenja svih simptoma.

Kod pacijenata na terapiji inhibitorima ACE registrovani su slučajevi intestinalnog angioedema. Kod ovih pacijenata javljao se abdominalni bol (sa ili bez mučnine i povraćanja); u nekim slučajevima nema podataka o prethodnom facijalnom angioedemu, a vrednosti C1-esteraze bile su normalne.

Angioedem je dijagnostikovan primenom CT-a ili ultrazvuka abdomena ili pri hirurškoj intervenciji. Simptomi su se povlačili nakon obustave primene inhibitora ACE. Intestinalni angioedem treba uključiti u diferencijalnu dijagnozu kod pacijenata koji su na terapiji inhibitorima ACE, a prijavljuju abdominalni bol.

Veća učestalost pojave angioedema pri primeni inhibitora ACE javlja se kod pripadnika crne rase nego kod pripadnika drugih rasa.

Ovaj rizik od pojave angioedema može biti povećan kod pacijenata koji su istovremeno uzimali lekove koji mogu da dovedu do pojave angioedema, kao što su mTOR (ciljno mesto rapamicina kod sisara) inhibitori (npr. temsirolimus, everolimus, sirolimus), vildagliptin ili inhibitori neprilizina (NEP) (kao što je racekadotril). Kombinacija ramiprila sa sakubitrilom/ valsartanom je kontraindikovana zbog povećanog rizika za pojavu angioedema (videti odeljke 4.3 i 4.5).

Dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS)

Postoje dokazi da istovremena primena ACE inhibitora, blokatora receptora angiotenzina II ili aliskirena povećava rizik za pojavu hipertenzije, hiperkalemije i smanjene funkcije bubrega (uključujući akutnu insuficijenciju bubrega). Zbog dvostruke blokade RAAS kombinovana upotreba

ACE inhibitora, blokatora receptora angiotenzina II ili aliskirena se ne preporučuje (videti odeljke 4.5 i 5.1).

Ako se terapija koja dovodi do dvostruke blokade smatra apsolutno neophodnom, trebalo bi je primenjivati samo uz stručni nadzor specijaliste i strogim i čestim praćenjem funkcije bubrega, elektrolita i krvnog pritiska. ACE inhibitori i blokatori receptora angiotenzina II se ne smeju koristiti istovremeno kod pacijenata sa dijabetesnom nefropatijom.

Renalna funkcija

Tokom terapije inhibitorima ACE treba pratiti renalnu funkciju, posebno u prvim nedeljama terapije. Kod pacijenata sa aktiviranim sistemom renin-angiotenzin primena ovih lekova zahteva poseban oprez.

Pacijenti sa blagom do umerenom insuficijencijom bubrega (klirens kreatinina 20-60 mL/min) i pacijenti koji su već na terapiji diureticima. Preporuke za doziranje se nalaze u preporukama za doziranje za svaku od komponenti leka.

Praćenje elektrolitnog statusa: hiperkalemija

Kod nekih pacijenata lečenih inhibitorima ACE, uključujući i ramipril, registrovane su povećane koncentracije kalijuma u serumu. Rizik od pojave hiperkalemije javlja se kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega, starijih (>70 godina), nekontrolisanim dijabetes melitusom, ili pacijenata koji uzimaju diuretike koji štede kalijum, dopunski kalijum ili zamene za so koje sadrže kalijum; kao i kod pacijenata koji uzimaju druge lekove koje prati povećanje koncentracije kalijuma u serumu (npr. heparin, trimethoprim u fiksnoj kombinaciji sa sulfametoksazolom, takrolimus, ciklosporin), ili u stanjima dehidratacije, akutne dekompenzacije srca i metaboličke acidoze. Ukoliko se smatra da je potrebna istovremena primena navedenih lekova, preporučuje se redovno praćenje koncentracije kalijuma u serumu.

Praćenje elektrolitnog statusa: hiponatremija

Pojava sindroma neodgovarajućeg oslobađanja antidiuretskog hormona (SIADH) i posledična pojava hiponatremije registrovani su kod nekih pacijenata na terapiji ramiprilom. Preporučuje se redovna kontrola vrenosti natrijuma u serumu kod starijih osoba i kod pacijenata koji su pod rizikom za pojavu hiponatremije.

Proteinurija

Može se javiti posebno kod pacijenata kod kojih već postoji oštećenje funkcije bubrega ili pri primeni relativno velikih doza inhibitora ACE.

Renovaskularna hipertenzija/stenoza renalne arterije

Kod pacijenata sa renovaskularnom hipertenzijom i već postojećom obostranom stenozom renalne arterije ili stenozom arterije za usamljeni bubreg koji su na terapiji inhibitorima ACE postoji povećan rizik od pojave teške hipotenzije i renalne insuficijencije. Do gubitka funkcije bubrega može doći i sa neznatnim promenama koncentracije kreatinina u serumu, čak i kod pacijenata sa jednostranom stenozom renalne arterije.

Nema iskustava sa primenom leka Triapin kod pacijenata kod kojih je nedavno izvršena transplantacija bubrega.

Insuficijencija jetre

Retko, primena inhibitora ACE bila je praćena sindromom koji počinje holestatskom žuticom i progredira do fulminantne nekroze jetre i (u nekim slučajevima) smrti. Mehanizam ovog sindroma nije proučen. Kod pacijenata na terapiji inhibitorima ACE kod kojih se javi žutica ili znatno povećanje vrednosti hepatičkih enzima, terapiju inhibitorom ACE treba obustaviti, a pacijenta adekvatno zbrinuti i pratiti.

Pacijenti sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre

Preporuke za doziranje se nalaze u preporukama za doziranje za svaku od komponenti leka.

Hirurške intervencije

Kod pacijenata podvrgnutih većim hirurškim zahvatima ili pri primeni anestetika koji snižavaju krvni pritisak, može doći do pojave hipotenzije. Ukoliko se hipotenzija javi, može se korigovati ekspanzijom volumena.

Stenoza aorte/hipertrofična kardiomiopatija

Terapiju inhibitorima ACE treba sprovoditi sa oprezom kod pacijenata sa hemodinamski značajnim smetnjama protoka kroz levu komoru (npr. stenoza aortnog ili mitralnog zaliska, opstruktivna kardiomiopatija). Inicijalna faza terapije mora da se sprovodi pod posebnim nadzorom lekara.

Simptomatska hipotenzija

Posle primene inicijalne doze kod nekih pacijenata se može registrovati simptomatska hipotenzija, uglavnom kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom (sa ili bez insuficijencije bubrega) koji dobijaju velike doze diuretika Henleove petlje, kod hiponatremije ili smanjene funkcije bubrega. Zbog toga se lek Triapin kod ovih pacijenata može propisati tek nakon specijalnog razmatranja i pošto se izvrši pažljivo titriranje doza individualnih komponenti. Lek Triapin se sme primeniti samo ako je pacijent u stabilnom cirkulatornom stanju (videti odeljak 4.3). Kod hipertenzivnih pacijenata bez srčane i renalne insuficijencije, hipotenzija se može javiti posebno kod pacijenata sa smanjenim volumenom krvi, kao posledicom terapije diureticima, ograničenog unosa soli, dijareje ili povraćanja.

Kod pacijenata kod kojih postoji posebna opasnost od neželjenog značajnog smanjenja krvnog pritiska (npr. kod pacijenata sa koronarnom ili cerebrovaskularnom insuficijencijom), ramipril i felodipin treba primenjivati kao kombinaciju monokomponentnih lekova. Ukoliko se postigne zadovoljavajuća i stabilna kontrola krvnog pritiska primenom doza ramiprila i felodipina, koje su sadržane u leku Triapin, pacijent se može prevesti na terapiju ovom fiksnom kombinacijom. U nekim slučajevima, felodipin može da izazove hipotenziju sa tahikardijom, što može da intenzivira anginu pektoris.

Neutropenija/agranulocitoza

Lek Triapin može da izazove agranulocitozu i neutropeniju. Ova neželjena dejstva javljaju se i kod drugih inhibitora ACE, retko kod pacijenata bez komplikacija, ali znatno češće kod pacijenata sa izvesnim stepenom oštećenja funkcije bubrega, posebno u kombinaciji sa kolagenskim vaskularnim oboljenjem (npr. sistemski lupus erythematodes, sklerodermija) i terapijom imunosupresivnim lekovima. Kod pacijenata sa kolagenskim vaskularnim oboljenjem mora se pratiti broj belih krvnih ćelija, a posebno u slučaju kada je bolest udružena sa oštećenjem funkcije bubrega. Neutropenija i agranulocitoza su reverzibilne i povlače se po prekidu primene inhibitora ACE. Ukoliko se u toku terapije lekom Triapin pojave simptomi kao što su povišena telesna temperatura, oticanje limfnih čvorova i/ili zapaljenje grla, pacijent se mora javiti svom lekaru i neophodno je da se obave laboratorijske analize krvi bele krvne loze bez odlaganja.

Kašalj

Tokom terapije inhibitorom ACE može se pojaviti suvi kašalj, koji nestaje po prekidu primene leka.

Istovremena primena inhibitora ACE i antidijabetičkh lekova

Istovremena upotreba ACE inhibitora i antidijabetičkh lekova (insulin i oralni antidijabetici) može dovesti do povećanja hipoglikemijskog efekta uz rizik od pojave hipoglikemije. Ovaj efekat može da bude najizraženiji na početku terapije i kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega.

Felodipin se metaboliše putem enzima CYP3A4, zbog čega je potrebno izbegavati kombinovanje ovog leka sa lekovima koju su snažni inhibitori ili induktori CYP3A4. Iz istog razloga mora se izbegavati i istovremeno konzumiranje soka od grejpfruta (videti odeljak 4.5).

Litijum

Ne savetuje se istovremena primena litijuma i inhibitora ACE (videti odeljak 4.5).

LDL-afereza

Treba izbegavati istovremenu primenu inhibitora ACE i vantelesne terapije koja dovodi do kontakta krvi sa površinama negativnog naelektrisanja, jer može dovesti do teških anafilaktičkih reakcija.

Vantelesne terapijske procedure obuhvataju dijalizu ili hemofiltraciju za koje se koriste određene

visokofluksne membrane (npr. poliakrilonitril), kao i aferezu lipoproteina male gustine sa dekstran sulfatom.

Terapija desenzibilizacije

Kao i kod primene ostalih inhibitora ACE povećava se verovatnoća i intenzitet anafilaktičke i anafilaktoidne reacije na otrov insekata (npr. pčele i ose).

Trudnoća:

Pacijentkinje koje planiraju trudnoću treba da pređu na drugu antihipertenzivnu terapiju lekovima koji imaju ustanovljen bezbednosni profil za primenu u trudnoći. Kada se ustanovi trudnoća, treba odmah prekinuti lečenje ACE inhibitorima i ukoliko je potrebno, početi sa drugom terapijom (videti odeljke 4.3 i 4.6).

Rasne razlike

Kao i drugi inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima, i ramipril je uočljivo manje efikasan u snižavanju krvnog pritiska kod pripadnika crne rase nego kod ljudi drugih rasa, verovatno zbog veće zastupljenosti stanja niskog nivoa renina u populaciji hipertenzivnih pacijenata crne rase.

Deca, pacijenti sa klirensom kreatinina manjim od 20 mL/min i pacijenti na dijalizi

Iskustava sa primenom leka Triapin kod ovih pacijenata nema. Lek Triapin se ne sme primenjivati ovim grupama pacijenata.

Uvećanje gingiva

Blago uvećanje gingiva prijavljivano je kod pacijenata na terapiji felodipinom sa izraženim gingivitisom/periodontitisom. Uvećanje se može izbeći ili povući pažljivim održavanjem dentalne higijene.

Informacije vezane za pomoćne supstance Laktoza, monohidrat

Lek Triapin sadrži laktozu, monohidrat. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, potpunim nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ne smeju koristiti ovaj lek.

Polioksil 40 hidrogenizovano ricinusovo ulje (Kremofor RH 40)

Lek Triapin sadrži polioksil 40 hidrogenizovano ricinusovo ulje koji može izazvati nelagodnost u stomaku i dijareju.

Natrijum

Lek Triapin sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po tableti, tj. suštinski je „bez natrijuma“.

Podaci iz kliničkih studija su pokazali da je dvostruka blokada sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS) pomoću kombinovane upotrebe ACE inhibitora, blokatora receptora angiotenzina II ili aliskirena povezana sa većom učestalošću neželjenih dejstava kao što su hipotenzija, hiperkalemije i smanjena funkcija bubrega (uključujući akutnu insuficijenciju bubrega) u odnosu na upotrebu jednog agensa koji deluje na RAAS (videti odeljke 4.3, 4.4 i 5.1).

Kontraindikovane kombinacije

Istovremena primena ACE inhibitora sa sakubitrilom/ valsartanom je kontraindikovana jer povećava rizik od pojave angioedema (videti odeljke 4.3 i 4.4). Terapija ramiprilom se ne sme započeti 36 sati nakon uzimanja poslednje doze sakubitrila/ valsartana. Primena sakubitrila/valsartana se ne sme započeti 36 sati nakon poslednje primljene doze leka Triapin.

Kombinacije koje se ne preporučuju

Felodipin je supstrat CYP3A4. Lekovi koji indukuju ili inhibiraju CYP3A4 imaće veliki uticaj na koncentraciju felodipina u plazmi.

Lekovi koji, indukcijom citohroma P450 3A4, povećavaju metabolizam felodipina su karbamazepin, fenitoin, fenobarbiton i rifampicin, kao i kantarion (Hypericum perforatum). Pri istovremenoj primeni felodipina i karbamazepina, fenitoina ili fenobarbitona, vrednost PIK se smanjuje za čak 93%, a vrednost C ^max za 82%. Sličan efekat se može očekivati i sa istovremenom primenom kantariona.

Kombinovanje leka sa induktorima CYP3A4 mora se izbegavati.

Snažni inhibitoru citohroma P450 3A4 obuhvataju azolne antimikotike, makrolidne antibiotike, telitromicin i inhibitore HIV proteaze. Tokom istovremene primene felodipina i itrakonazola, došlo je do osmostrukog povećanja vrednosti C^max, odnosno do šestostrukog povećanja vrednosti PIK. Istovremena primena felodipina i eritromicina imala je za posledicu povećanje vrednosti C^max i PIK za približno 2,5 puta. Kombinovanje leka sa snažnim inhibitorima CYP3A4 treba izbegavati.

Sok od grejpfruta inhibira citohrom P450 3A4. Istovremena primena felodipina i soka od grejpfruta povećava vrednosti C^max i PIK felodipina približno 2 puta. Ovu kombinaciju treba izbegavati.

Pri istovremenoj primeni preporučuje se poseban oprez Litijum

ACE inhibitori mogu da smanje ekskreciju litijuma, dovodeći do litijumske toksičnosti. Zbog toga se

koncentracije litijuma moraju pažljivo pratiti.

Antihipertenzivni lekovi i druge supstance koje mogu da smanje krvni pritisak (npr. nitrati, antipsihotici, narkotici, anestetici)

Može se očekivati pojačavanje antihipertenzivnog efekta leka Triapin.

Alopurinol, imunosupresivi, kortikosteroidi, prokainamid, citostatici i druge sopstance koje mogu da utiču na promenu krvne slike

Povećana verovatnoća pojave hematoloških reakcija.

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL)

Može se očekivati slabljenje dejstva ramiprila. Osim toga, istovremena primena sa ACE inhibitorima i sličnim lekovima može povećati rizik od pogoršanja funkcije bubrega i povećanja koncentracije kalijuma u serumu.

Vazopresorni simpatikomimetici

Ovi lekovi mogu da umanje antihipertenzivnno dejstvo leka Triapin. Savetuje se posebno pažljivo praćenje krvnog pritiska.

mTOR inhibitori ili vidagliptin

Povećan rizik od pojave angioedema je moguć kod pacijenata koji su istovremeno uzimali lekove kao što su mTOR inhibitori (npr. temsirolimus, everolimus, sirolimus) ili vildagliptin. Oprez je potreban na početku terapije (videti odeljak 4.4).

Inhibitori neprilizina (NEP)

Povećan rizik od pojave angioedema prijavljen je kod istovremene upotrebe ACE inhibitora i NEP inhibitora kao što je racekadotril (videti odeljak 4.4).

Sakubitril/valsartan

Istovremena upotreba ACE inhibitora sa sakubitrilom/valsartanom je kontraindikovana jer se time povećava rizik od pojave angioedema.

Insulin, metformin, sulfonilurea

Istovremena primena inhibitora ACE i antidijabetika može da izazove pojačani hipoglikemijski efekat sa rizikom od hipoglikemije. Ovaj efekat je najjače izražen na početku terapije.

Teofilin

Istovremena primena felodipina i oralnih preparata teofilina smanjuje resorpciju teofilina za oko 20%. Ova pojava je, verovatno, malog kliničkog značaja.

Takrolimus

Felodipin može da poveća koncentraciju takrolimusa. Pri istovremenoj upotrebi ova dva leka moraju se pratiti koncentracije takrolimusa u serumu i može biti potrebno da se doza takrolimusa prilagodi.

Lekovi koji dovode do hiperkalemije

Kalijumove soli, heparin, diuretici koji štede kalijum i druge supstance koje mogu dovesti do hiperkalemije (npr. trimetoprim u fiksnoj kombinaciji sa sulfametoksazolom, takrolimus, ciklosporin) ukoliko se smatra da je potrebna istovremena primena navedenih lekova, preporučuje se redovno praćenje koncentracije kalijuma u serumu (videti odeljak 4.4).

So

Povećani unos soli u ishrani može da umanji antihipertenzivno dejstvo leka Triapin.

Alkohol

Povećana vazodilatacija. Može doći do povećanja antihipertenzivnog dejstva leka Triapin.

Trudnoća

Lek Triapin se ne sme primenjivati tokom trudnoće (videti odeljak 4.3).

Kalcijumski antagonisti mogu da inhibiraju kontrakcije materice u toku porođaja. Nema čvrstih dokaza o produžavanju porođaja kod donesene trudnoće. Kod hipotenzivne majke postoji rizik od hipoksije fetusa, jer se vrši redistribucija protoka krvi usled periferne vazodilatacije, pa je perfuzja uterusa redukovana. U eksperimentima sprovedenim na životinjama, kod nekoliko životinjskih vrsta, kalcijumski antagonisti su prouzrokovali embriotoksične i/ili teratogene defekte, naročito u vidu distalnih malformacija skeleta. Odgovarajućih i dobro kontrolisanih studija o primeni ramiprila u trudnoći kod ljudi nema. Inhibitori ACE prolaze placentu i mogu izazvati morbiditet i smrtnost ploda i novorođenčeta ukoliko se primenjuju kod trudnica. Kada se ustanovi trudnoća, treba odmah prekinuti lečenje ACE inhibitorima i ukoliko je potrebno, početi sa alternativnom terapijom.

Poznato je da izloženost ACE inhibitoru/ antagonisti receptora angiotenzina II (AIIRA) u drugom i trećem trimestru trudnoće dovodi do humane fetotoksičnosti (smanjena funkcije bubrega, oligohidramnion, usporeno okoštavanje kostiju lobanje) i neonatalne toksičnosti (insuficijencija bubrega, hipotenzija, hiperkalemija) (videti takođe odeljak 5.3). Ukoliko je do izlaganja ACE inhibitoru došlo od drugog trimestra trudnoće, preporučuje se ultrazvučni pregled bubrega i osifikacije lobanje. Novorođenčad, čije su majke uzimale ACE inhibitore treba pažljivo pratiti zbog moguće pojave hipotenzije, oligurije i hiperkalemije (videti takođe odeljke 4.3 i 4.4).

Dojenje

Kod životinja se ramipril izlučuje u mleko. Nema saznanja o tome da li se ramipril izlučuje u mleko dojilje. Felodipin se izlučuje u mleko dojilje.

Dok su na terapiji lekom Triapin, žene ne smeju da doje (videti odeljak 4.3). Plodnost

Nisu dostupni podaci o uticaju leka na fertilitet pacijenata oba pola (videti odeljak 5.3).

Neka od neželjenih dejstava (npr. neki simptomi pada krvnog pritiska kao što je vrtoglavica) mogu prouzrokovati smanjenje sposobnost koncentracije i reagovanja. To može da bude rizično u situacijama, u kojima su te sposobnosti posebno značajne, npr. prilikom upravljanja motornim vozilima ili rukovanja mašinama.

Učestalost neželjenih dejstava koja se koristi u tabelama u ovom delu su:

Veoma često (≥ 1/10); često: (≥1/100 do <1/10); povremeno (≥1/1000 do <1/100); retko (≥1/10000 do

<1/1000) veoma retko (<1/10000) nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Tokom terapijske primene felodipina mogu se javiti sledeća neželjena dejstva

Tokom terapijske primene ramiprila mogu se javiti sledeća neželjena dejstva

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

Fax: +381 (0)11 3951 131

Website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi

Predoziranje lekom može dovesti do ekscesivne periferne vazodilatacije sa izrazitom hipotenzijom, bradikardijom, šokom, poremećajem elektrolita i insuficijencijom bubrega.

Terapija

Primarna detoksikacija putem, npr. ispiranja želuca, primena adsorbenasa i/ili natrijum sulfata (ako je moguće u prvih 30 minuta). U slučaju hipotenzije, pored nadoknade volumena i soli, treba uzeti u obzir i primenu alfa¹-adrenergičkih agonista i angiotenzina II. Bradikardiju i ekstenzivne vagusne reakcije treba lečiti primenom atropina.

Nema iskustava u pogledu delotvornosti forsirane diureze, modifikovanja pH urina, hemofiltracije ili dijalize u cilju ubrzavanja eliminacije ramiprila ili ramiprilata. Ukoliko se i pored toga, razmišlja o uključivanju dijalize i hemofiltracije, videti odeljak 4.4.