Aldurazyme® 100j./mL koncentrat za rastvor za infuziju
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Aldurazyme 100j
Lek Aldurazyme indikovan je za dugotrajnu enzimsku supstitucionu terapiju kod pacijenata sa potvrđenom dijagnozom mukopolisaharidoze I (MPS I; nedostatak alfa L-iduronidaze) za tretman neneuroloških manifestacija ovog oboljenja (videti odeljak 5.1).
Terapiju lekom Aldurazyme trebalo bi da nadgleda lekar koji ima iskustvo u lečenju pacijenata koji boluju od MPS I ili druge nasledne bolesti metabolizma. Davanje leka Aldurazyme trebalo bi izvršiti u odgovarajućem kliničkom okruženju gde bi oprema za oživljavanje za korišćenje u hitnim medicinskim slučajevima mogla odmah da bude na raspolaganju.
Doziranje
Preporučeni režim doziranja leka Aldurazyme je 100 j./kg telesne mase koja se daje jednom nedeljno.
Pedijatrijska populacija
Nije potrebno prilagonavanje doze leka za pedijatrijsku populaciju.
Starije osobe
Bezbednost i efikasnost leka Aldurazyme kod pacijenata starijih od 65 godina nisu ustanovljeni i ovim pacijentima se ne može preporučiti nijedan režim doziranja.
Insuficijencija bubrega i jetre
Bezbednost i efikasnost leka Aldurazyme kod pacijenata koji imaju insuficijenciju bubrega ili jetre nisu procenjivani i ovim pacijentima se ne može preporučiti nijedan režim doziranja.
Način primene
Lek Aldurazyme treba primeniti kao intravensku infuziju.
Početna brzina infuzije od 2 j./kg/h može se postepeno povećavati svakih petnaest minuta, ako se dobro podnosi, do najviše 43 j./kg/h. Ukupna količina trebalo bi da se iskoristi u roku 3 do 4 sata. Za nformacije o pripremi terapije, videti odeljak 4.4.
Za informacije o rastvaranju leka pre primene videti odeljak 6.6.
Teška preosetljivost (npr. anafilaktička reakcija) na aktivnu suspstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1. (videti odeljke 4.4. i 4.8).
Reakcije u vezi sa infuzijom
Kod pacijenata koji su na terapiji lekom Aldurazyme mogu se javiti reakcije u vezi sa infuzijom (engl. infusion assoiated reactions - IARs), koje se definišu kao neželjeni događaji koji nastaju tokom primanja infuzije ili do kraja dana u kome pacijent prima infuziju (videti odeljak 4.8). Neke od ovih IARs mogu biti ozbiljne (videti u nastavku teksta).
Pacijente koji su na terapiji lekom Aldurazyme trebalo bi pažljivo pratiti, a sve slučajeve reakcija u vezi sa infuzijom, odloženih reakcija i eventualnih imunološki reakcija prijaviti. Status antitela trebalo bi redovno pratiti i prijavljivati.
Ozbiljne reakcije u vezi sa infuzijom zabeležene su kod pacijenata koji su imali već postojeće ozbiljno oboljenje gornjih disajnih puteva i zbog toga bi ove pacijente trebalo posebno pratiti i primenjivati im lek Aldurazyme preko infuzije u odgovarajućem kliničkom okruženju gde je oprema za reanimaciju koja se koristi u hitnim medicinskim slučajevima odmah na raspolaganju.
Čini se da su pacijenti koji boluju od akutne bolesti u vreme infuzije leka Aldurazyme podložniji riziku od nastanka IARs. Klinički status pacijenta trebalo bi pažljivo razmotriti pre nego što se da lek Aldurazyme.
Na osnovu kliničkog ispitivanja Faze 3, očekuje se da će se skoro kod svih pacijenata razviti IgG antitela na laronidazu, i to najčešće 3 meseca od početka terapije.
Pacijente kod kojih su se razvila antitela ili simptomi IARs trebalo bi pažljivo pratiti prilikom primene leka Aldurazyme (videti odeljke 4.3. i 4.8).
U kliničkim studijama slučajevi IARs uglavnom su bili zbrinuti tako što se usporavala brzina infuzije ili je pacijent (prethodno) lečen antihistaminicima i/ili antipireticima (paracetamol ili ibuprofen), čime je pacijentu omogućeno da nastavi terapiju.
Budući da nema mnogo iskustva o nastavku terapije posle dužeg prekida, treba postupati pažljivo zbog teoretski povećanog rizika od pojave hipersenzitivne reakcije posle prekida terapije.
Kod početne primene leka Aldurazyme ili kod ponovne primene posle prekida u terapiji, preporučuje se da se pacijentima, oko 60 minuta pre početka infuzije daje premedikacija (antihistaminci i/ili antipiretici), kako bi se smanjio potencijal za pojavu IARs. Ako je klinički indikovano, trebalo bi razmotiriti primenu premedikacije i uz naredne infuzije leka Aldurazyme.
U slučaju blage ili umerene IAR, trebalo bi razmotriti terapiju antihistaminicima i paracetamolom/ibuprofenom i/ili smanjenje brzine infuzije na polovinu brzine pri kojoj je došlo do reakcije.
U slučaju pojedinačne teške IAR, infuziju bi trebalo prekinuti dok se simptomi ne povuku, i trebalo bi razmotriti terapiju antihistaminicima i paracetamolom/ibuprofenom. Infuzija se može nastaviti uz smanjenje brzine infuzije na 1/2 do 1/4 brzine pri kojoj je došlo do reakcije.
U slučaju rekurentne umerene IAR ili ponovne pojave nakon pojedinačne teške IAR, trebalo bi razmotriti davanje premedikacije (antihistaminci i paracetamol/ibuprofen i/ili kortikosteroidi) i smanjenje brzine infuzije na 1/2 do 1/4 brzine pri kojoj je došlo do reakcije.
Kao i kod svih proizvoda proteinske strukture koji se primenjuju intravenski, moguće su ozbiljne alergijske hipersenzitivne reakcije.
U slučaju takvih reakcija, preporučuje se odmah prekid terapije lekom Aldurazyme i pokretanje odgovarajućeg medicinskog tretmana. Pri tom je potrebno poštovati važeće medicinske standarde lečenja hitnih slučajeva.
Pomoćne supstance
Ovaj lek sadrži 30 mg natrijuma po bočici, što odgovara 1,5% maksimalnog dnevnog unosa od 2 g natrijuma za odraslu osobu po preporukama SZO i daje se rastvoren u intravenskom 0,9% rastvoru natrijum hlorida (videti odeljak 6.6).
Praćenje
U cilju poboljšanja praćenja bioloških medicinskih proizvoda, ime i broj serije primenjenog leka treba jasno zabeležiti.
Ispitivanja interakcija nisu rađena. Na osnovu svog metabolizma, malo je verovatno da je laronidaza kandidat za citohromom P450 posredovane interakcije.
Lek Aldurazyme ne bi trebalo primenjivati istovremeno sa hlorokvinom ili prokainom zbog potencijalnog uticaja na intracelularni unos laronidaze.
Trudnoća
Ne postoje odgovarajući podaci o upotrebi leka Aldurazyme kod trudnica. Studije na životinjama nisu ukazale na direktno ili indirektno štetno dejstvo na trudnoću, razvoj embriona/fetusa, porođaj i postnatalni razvoj (videti odeljak 5.3). Potencijalni rizik kod ljudi nije poznat. Zbog toga lek Aldurazyme ne bi trebalo koristiti tokom trudnoće osim ukoliko to nije očigledno neophodno.
Dojenje
Laronidaza se može izlučiti u majčino mleko. Budući da ne postoje podaci o novorođenčadi izloženoj laronidazi preko majčinog mleka, preporučuje se prekid dojenja tokom terapije lekom Aldurazyme.
Plodnost
Nema kliničkih podataka o dejstvu laronidaze na plodnost. Predklinički podaci nisu ukazali na bilo kakav neželjeni nalaz (videti odeljak 5.3)
Uticaj ovog leka na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja vozilima i rukovanja mašinama, nije ispitivan.
Sažetak bezbednosnog profila
Većina neželjenih dejstava u vezi kliničkih ispitivanja su klasifikovana kao reakcije u vezi sa infuzijom (IARs), koje je imalo 53% pacijenata u studiji faze 3 (koji su bili na terapiji do 4 godine) i 35% pacijenata u studiji koja je uključila mlađe od 5 godina (do godinu dana terapije). Neke od IARs bile su ozbiljne. Tokom vremena broj ovih reakcija se smanjio. Najčešće neželjene reakcije na lek bile su: glavobolja, mučnina, abdominalni bol, osip, artralgija, bol u leđima, bol u ekstremitetima, talasi vrućine, pireksija, reakcije na mestu primene, povišen krvni pritisak, smanjena saturacija kiseonika, tahikardija i drhtavica. Postmarketinško iskustvo sa reakcijama u vezi sa infuzijom otkrilo je prijavu cijanoze, hipoksije, tahipneje, pireksije, povraćanja, drhtavice i eritema, gde su neke od ovih reakcija bile ozbiljne.
Tabelarna lista neželjenih dejstava
Neželjena dejstva na lek Aldurazyme prijavljena tokom studije faze 3 i njene ekstenzije kod ukupno 45 pacijenata starosti od 5 godina i starijih, a lečenih do 4 godine, navedena su u nastavku teksta, prema sledećim kategorijama učestalosti: veoma česta (≥1/10); česta (≥1/100 do <1/10), povremena (≥1/1000 do
<1/100), retka (≥1/10000 do <1/1000), veoma retka (<1/10000) i nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). Usled male populacije pacijenata, neželjena dejstva koja su se pojavila kod samo jednog pacijenta klasifikuju se kao česta.
| MedDRAKlasa sistema organa | Veoma česta | Česta | Nepoznata |
| Poremećaji imunskog sistema | anafilaktička reakcija | ||
| Psihijatrijski poremećaji | nemir | ||
| Poremećaji nervnogsistema | glavobolja | paraestezija, vrtoglavica | |
| Kardiološki poremećaji | tahikardija | ||
| Vaskularni poremećaji | talasi vrućine | hipotenzija, bledilo,periferna hladnoća | |
| Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji | zastoj disanja, dispneja, kašalj | cijanoza, hipoksija, tahipneja, bronhospazam,respiratorni zastoj | |
| Gastrointestinalniporemećaji | mučnina, bol u stomaku | povraćanje, dijareja | |
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva | osip | angioneurotični edem, oticanje lica, urtikarija, pruritus, hladan znoj,alopecija, hiperhidroza | eritem, edem lica, edem larinksa, periferni edem |
| Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva | artropatija, artralgija, bol uleđima, bol u ekstremitetima | muskuloskeletni bol | |
| Opšti poremećaji ireakcije na mestu primene | pireksija, reakcija na mestu primene infuzije | drhtavica, osećaj vrućine, osećaj hladnoće, zamor,bolest nalik gripu | ekstravazacija |
| Ispitivanja | povišena telesna temperatura, smanjenasaturacija kiseonika |
Kod jednog pacijenta sa već postojećim poremećajem disajnih puteva javila se ozbiljna reakcija tri sata nakon početka infuzije (u 62. nedelji terapije) koja se sastojala od urtikarije i opstrukcije disjanih puteva, koja je zahtevala traheotomiju. Ovaj pacijent imao je pozitivan IgE.
Pored toga, nekoliko pacijenata koji su imali ozbiljan poremećaj gornjih disajnih puteva i pluća u anamnezi povezanih sa MPS I, iskusilo je ozbiljne reakcije uključujući bronhospazam, zastoj disanja i edem lica (videti odeljak 4.4).
Pedijatrijska populacija
Neželjena dejstva na lek Aldurazyme zabeležena tokom studije faze 2 kod ukupno 20 pacijenata mlađih od 5 godina i uglavnom sa ozbiljnim fenotipom, lečenih do 12 meseci, su navedena u nastavku teksta. Sva neželjena dejstva su bila blagog do umerenog intenziteta.
| MedDRA Klasa sistema organa | MedDRA Uobičajena terminologija | Učestalost |
| Kardiološki poremećaji | tahikardija | Veoma često |
| Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | pireksija | Veoma često |
| drhtavica | Veoma često | |
| Ispitivanja | povišen krvni pritisak | Veoma često |
| smanjena saturacija kiseonika | Veoma često |
U studiji faze 4, trideset tri MPS1 pacijenata primilo je jedan od sledeća četiri režima doziranja: 100 j./kg
i.v. svake nedelje (preporučena doza), 200 j./kg i.v. svake nedelje, 200 j./kg i.v. svake druge nedelje ili 300 j./kg i.v. svake druge nedelje. Grupa koja je primala preporučenu dozu je imala najmanji broj pacijenata koji su imali neželjena dejstva i IARs. Tip IARs bio je sličan onima koji se viđaju u drugim kliničkim studijama.
Opis odabranih neželjenih dejstava
Imunogenost
Kod skoro svih pacijenata razvila su se IgG antitela na laronidazu. Većina pacijenata se serokonvertovala u roku od 3 meseca od početka terapije, mada je do serokonverzije kod pacijenata mlađih od 5 godina sa ozbiljnijim fenotipom došlo uglavnom u roku od mesec dana (odnosno 26 dana u odnosu na 45 dana kod pacijenata od 5 godina i starijih). Do kraja studije faze 3 (ili u vreme ranog povlačenja iz studije), kod 13 od 45 pacijenata nisu otkrivena antitela radioimunoprecipitacijom (RIP), uključujući 3 pacijenta kod kojih nikada nije došlo do serokonverzije. Pacijenti koji nisu imali antitela ili su imali niske nivoe antitela imali su značajno smanjenje urinarnog GAG nivoa, dok su pacijenti sa visokim titrom antitela imali varijabilno smanjenje urinarnog GAG. Klinički značaj ovog nalaza nije poznat budući da nije bilo konzistentnog odnosa između nivoa IgG antitela i kliničkih parametara efikasnosti.
Takođe, 60 pacijenata u studijama faze 2 i faze 3 je testirano kako bi se utvrdio in vitro neutrališući efekat. Kod četiri pacijenta (tri u studiji faze 3 i jednog u studiji faze 2) javio se marginalni do nizak nivo in vitro inhibicije enzimske aktivnosti laronidaze, koji, čini se, nije uticao na kliničku efikasnost i/ili smanjenje urinarnog GAG.
Prisustvo antitela izgleda nije bilo povezano sa pojavom IARs, mada se početak IARs po pravilu poklapao sa formiranjem IgG antitela. Pojava IgE antitela nije u potpunosti istražena.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije
Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Farmakološki podaci - Aldurazyme 100j
Farmakoterapijska grupa: Ostali proizvodi koji deluju na bolesti digestivnog sistema i metabolizma; enzimi
ATC šifra: A16AB05
MPS I
Poremećaji skladištenja mukopolisaharida prouzrokovani su nedostatkom specifičnih lizozomalnih enzima potrebnih za katabolizam glikozaminoglikana (GAGs). MPS I je heterogeni i multisistemski poremećaj koji karakteriše nedostatak α-L-iduronidaze, lizozomalne hidrolaze koja katalizuje hidrolizu krajnjih α-L-iduroničnih ostataka dermatan sulfata i heparan sulfata. Smanjena ili nepostojeća aktivnost α-L-iduronidaze prouzrokuje akumulaciju GAGs, dermatan sulfata i heparin sulfata kod mnogih tipova ćelija i tkiva.
Mehanizam dejstva
Opravdanje za terapiju nadoknade enzima je vraćanje nivoa enzimske aktivnosti koji je dovoljan da se izvrši hidroliza akumuliranog supstrata i da se speči dalja akumulacija. Posle intravenske infuzije, laronidaza se brzo eliminiše iz krvotoka i preuzimaju je ćelije u lizozome, najverovatnije preko receptora manoze-6 fosfata.
Pročišćena laronidaza je glikoprotein čija je molekularna težina oko 83 kD. Laronidaza se sastoji od 628 amino kiselina posle rascepa N-kraja. Molekul sadrži 6 N-povezanih mesta modifikacije oligosaharida.
Klinička bezbednost i efikasnost
Sprovedena su tri klinička ispitivanja sa lekom Aldurazyme kako bi se procenila njegova efikasnost i bezbednost. Jedna klinička studija fokusirala se uglavnom na procenu dejstva leka Aldurazyme na sistemske manifestacije MPS I kao što su loša otpornost, restriktivno oboljenje pluća, opstrukcija gornjih disajnih puteva, smanjeni obim pokreta zglobova, hepatomegalija i oštećenje vida. Jedna studija je uglavnom procenljivala bezbednost i farmakokinetiku leka Aldurazyme kod pacijenata koji su imali manje od 5 godina, ali su neke procene efikasnosti takođe bile uključene. Treća studija obavljena je kako bi se procenila farmakodinamika i bezbednost različitih režima doziranja leka Aldurazyme.
Do danas ne postoje klinički podaci koji dokazuju bilo kakvu korist za neurološke manifestacije bolesti.
Bezbednost i efikasnost leka Aldurazyme je procenjena u radnomizovanoj, dvostruko slepoj, placebom kontrolisanoj, studiji Faze 3 koja je uključila 45 pacijenata od 6 do 43 godine starosti. Mada su uključeni pacijenti koji su predstavljali pun obim spektra bolesti, većina pacijenata bila je intermedijernog fenotipa, pri čemu je samo jedan pacijent imao ozbiljan fenotip. Pacijenti su uključeni sa forsiranim vitalnim kapacitetom pluća (engl. Forced Vital Capacity - FVC) manjim od 80% od predviđene vrednosti i od njih se očekivalo da mogu da stoje 6 minuta i hodaju 5 metara. Pacijenti su primali ili 100 j./kg leka Aldurazyme ili placebo svake nedelje tokom ukupno 26 nedelja. Primarni parametri praćenja bili su promene u procentima od predviđenog normalnog FVC i apsolutne razdaljine pređene tokom testa
hodanja u trajanju od šest minuta (engl. 6 minute walk test - 6MWT). Svi pacijenti su naknadno uključeni u otvorenu ekstenziju studije u kojoj su svi primali 100 j./kg leka Aldurazyme svake nedelje tokom dodatnih 3,5 godine (182 nedelje).
Posle 26 nedelja terapije, kod pacijenata lečenih lekom Aldurazyme javila se poboljšana respiratorna funkcija i sposobnost hodanja u odnosu na pacijente koji su primali placebo, kako je naznačeno ispod.
| Faza 3, 26 nedelja terapije u poređenju sa placebom | ||||
| p vrednost | Interval poverenja(95%) | |||
| Procenat predviđenog FVC(procenat sa decimalom) | srednja | 5,6 | - | |
| medijana | 3,0 | 0,009 | 0,9 – 8,6 | |
| 6MWT(metri) | srednja | 38,1 | - | |
| medijana | 38,5 | 0,066 | -2,0 – 79,0 | |
Otvorena ekstenzija studije pokazala je poboljšanje i/ili održavanje ovih dejstava do 208 nedelja u grupi Aldurazyme/Aldurazyme i 182 nedelje u grupi Placebo/Aldurazyme kako je naznačeno u tabeli ispod.
| Aldurazyme/Aldurazyme | Placebo/Aldurazyme | |
| 208. nedelja | 182. nedelja | |
| Srednja promena u odnosu na početnevrednosti pre-terapije | ||
| Procenat predviđenog FVC (%)1 | -1,2 | -3,3 |
| 6 MWT (metri) | +39,2 | +19,4 |
| Indeks apneja/hipopneja (AHI) | -4,0 | -4,8 |
| Obim pokreta fleksije ramena (stepeni) | +13,1 | +18,3 |
| Indeks nesposobnosti CHAQ/HAQ2 | -0,43 | -0,26 |
-
Smanjenje procenta predviđene FVC nije klinički značajno tokom ovog vremenskog okvira, a apsolutni kapacitet pluća nastavio je da se povećava shodno promenama visine kod pedijatrijskih pacijenata koji rastu.
-
Obe grupe prešle su minimalnu klinički značajnu razliku (-0,24)
Od 26 pacijenata sa abnormalnom veličinom jetre na početku studije pre započinjanja terapije, 22 (85%) dostiglo je normalnu veličinu jetre do kraja studije. Došlo je do ubrznanog smanjenja izlučivanja urinarnog GAG (mikrometar/mg kreatinina) u prve 4 nedelje, što se održalo u nastavku studije. Urinarni GAG nivoi smanjili su se za 77% kod Placebo/Aldurazyme grupe i 66% kod Aldurazyme/Aldurazyme grupe; na kraju studije jedna trećina pacijenata (15 od 45) dostigla je normalne urinarne GAG nivoe.
Da bi se rešio problem heterogenosti manifestacija bolesti kod pacijenata, upotrebljen je kombinovani parametar praćenja koji je sumirao klinički značajne promene u pet promenljivih veličina za ocenu efikasnosti (procenat predviđenog normalnog FVC, 6MWT razdaljina, obim pokreta fleksije ramena, AHI i vizuelna preciznost). Globalni odgovor bilo je poboljšanje kod 26 pacijenata (58%), bez promena kod 10 pacijenata (22%), i pogoršanje kod 9 pacijenata (20%).
Obavljena je otvorena studija Faze 2 u trajanju od 1 godine, koja je uglavnom procenjivala bezbednost i farmakokinetiku leka Aldurazyme kod 20 pacijenata mlađih od 5 godina u trenutku uključenja (16 pacijenata sa ozbiljnim fenotipom i 4 pacijenta sa intermedijarnim fenotipom). Pacijenti su primali
infuzije leka Aldurazyme 100 j./kg svake nedelje tokom ukupno 52 nedelje. Kod četiri pacijenta povećana je doza na 200 j./kg tokom poslednjih 26 nedelja zbog povećanih urinarnih GAG nivoa u 22. nedelji.
Osamnaest pacijenata je završilo studiju. Lek Aldurazyme je dobro tolerisan u obe ispitivane doze. Srednji urinarni GAG nivo pao je za 50% u 13. nedelji i smanjen je za 61% na kraju studije. Po završetku studije, kod svih pacijenata javilo se smanjenje veličine jetre, a 50% (9/18) imalo je normalnu veličinu jetre. Procenat pacijenata sa blagom hipertrofijom leve komore smanjio se sa 53% (10/19) na 17% (3/18), a srednja masa leve komore normalizovana za površinu tela smanjila se za 0,9 Z-Skor (n=17). Kod nekoliko pacijenta došlo je do povećanja visine (n=7) i težine (n=3) za starosni Z-Skor. Mlađi pacijenti sa ozbiljnim fenotipom (<2,5 godina) i sva 4 pacijenta sa intermedijarnim fenotipom imala su normalnu brzinu mentalnog razvoja, dok su stariji pacijenti sa ozbiljnim fenotipom imali ograničene ili nikakve dobiti u kogniciji.
Studija Faze 4 obavljena je kako bi se procenili farmakodinamski efekti na urinarne GAGs, na veličinu jetre i 6MWT, različitih režima doziranja leka Aldurazyme. U ovoj 26-nedeljnoj otvorenoj studiji, 33 pacijenta sa MPS1 primilo je 1 od 4 režima doziranja leka Aldurazyme: 100 j./kg IV svake nedelje (preporučena doza), 200 j./kg IV svake nedelje, 200 j./kg IV svake druge nedelje; ili 300 j./kg svake druge nedelje. Nije dokazana nikakva krajnja korist kod primene viših doza u odnosu na preporučenu dozu. Režim od 200 j./kg IV svake druge nedelje može biti prihvatljiva alternativa kod pacijenata sa teškoćom u primanju nedeljnih infuzija; međutim, nema dokaza da je dugoročna klinička efikasnost ova dva režima doziranja podjednaka.
Posle intravenske primene laronidaze u trajanju infuzije od 240 minuta i u dozi od 100 j./kg telesne mase farmakokinetička svojstva merena su u 1, 12. i 26. nedelji.
| Parametar | Infuzija 1Srednja vrednost ± SD | Infuzija 12Srednja vrednost ± SD | Infuzija 26Srednja vrednost ± SD |
| Cmax (j./mL) | 0,197 ± 0,052 | 0,210 ± 0,079 | 0,302 ± 0,089 |
| AUC∞ (h*j./mL) | 0,930 ± 0,214 | 0,913 ± 0,445 | 1,191 ± 0,451 |
| CL (mL/min/kg) | 1,96 ± 0,495 | 2,31 ± 1,13 | 1,68 ± 0,763 |
| Vz (l/kg) | 0,604 ± 0,172 | 0,307 ± 0,143 | 0,239 ± 0,128 |
| Vss (1/kg) | 0,440 ± 0,125 | 0,252 ± 0,079 | 0,217 ± 0,081 |
| t ½ (h) | 3,61 ± 0,894 | 2,02 ± 1,26 | 1,94 ± 1,09 |
Kod Cmax dokazano je povećanje tokom vremena.Volumen distribucije smanjio se sa nastavkom terapije, verovatno usled formiranja antitela i/ili smanjenog kapaciteta jetre. Farmakokinetički profil kod pacijenata mlađih od 5 godina bio je sličan kao kod starijih i ne toliko ozbiljno pogođenih pacijenata.
Laronidaza je protein i očekuje se da se metabolički degradira putem hidrolize peptida. Zbog toga se ne može očekivati da oštećena funkcija jetre utiče na farmakokinetiku laronidaze na klinički značajan način. Smatra se da je eliminacija laronidaze putem bubrega sporedni put eliminacije (videti odeljak 4.2).
Farmaceutski podaci - Aldurazyme 100j
Natrijum-hlorid;
Natrijum-dihidrogenfosfat, monohidrat; Natrijum-hidrogenfosfat, heptahidrat; Polisorbat 80;
Voda za injekcije.
U odsustvu ispitivanja kompatibilnosti, ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima osim onih koji su navedeni u odeljku 6.6.
3 godine.
Rok upotrebe nakon razblaženja:
Sa mikrobiološkog stanovišta, lek se mora odmah upotrebiti. Ako se ne upotrebi odmah, čuvanje tokom upotrebe ne bi trebalo da bude duže od 24 sata na temperaturi od 2°C do 8°C, pod uslovom da je rastvaranje izvršeno u kontrolisanoj i validiranoj aseptičnoj sredini.
Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2°C do 8°C)
Za uslove čuvanja razblaženog leka videti odeljak 6.3.
Unutrašnje pakovanje je bočica (staklo Tip I) sa zatvaračem (silikonizovana hlorobutil guma) i zaštitnim zatvaračem (aluminijum) sa flip-off poklopcem (polipropilen) u kojoj se nalazi 5mL koncentrata za rastvor.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna staklena bočica i Uputstvo za lek.
(i druga uputstva za rukovanje lekom)
Jedna bočica leka Aldurazyme namenjena je za jednokratnu upotrebu. Koncentrat za rastvor za infuziju mora se razblažiti rastvorom za infuziju natrijum hlorida 9 mg/mL (0,9%) korišćenjem aseptične tehnike. Preporučuje se da se razblaženi lek Aldurazyme daje pacijentima pomoću seta za infuziju opremljenog in- line filterom od 0,2 mikrometar.
Priprema infuzije leka Aldurazyme (koristiti aseptičnu tehniku)
-
Utvrdite broj bočica koje je potrebno rastvoriti na osnovu individualne telesne mase pacijenta. Izvadite potrebne bočice iz frižidera oko 20 minuta pre pripreme infuzije kako bi dostigle sobnu temperaturu (ispod 30°C).
-
Pre rastvaranja, vizuelno pregledajte svaku bočicu kako biste uočili eventualne čestice i promenu boje. Bistar do blago opalescentan, bezbojan do svetlo žute boje rastvor ne bi trebalo da sadrži nikakve čestice. Ne koristite bočice u kojima ima čestica ili je došlo do promene boje.
-
Utvrdite ukupnu količinu infuzije na osnovu individualne telesne mase pacijenta: 100 mL (ako je telesna masa manja ili jednaka 20 kg) ili 250 mL (ako je telesna masa veća od 20 kg) intravenskog rastvora natrijum hlorida od 0,9%.
-
Izvucite i odbacite onu količinu rastvora za infuziju natrijum hlorida 9 mg/mL (0,9%) iz boce za infuziju koja je jednaka ukupnoj količini leka Aldurazyme koju treba dodati.
-
Izvucite potrebne količine iz bočica leka Aldurazyme i sjedinite izvučene količine.
-
Dodajte sjedinjenu količinu leka Aldurazyme rastvoru za infuziju natrijum hlorida 9 mg/mL (0,9%).
-
Blago pomešajte rastvor za infuziju.
-
Pre upotrebe vizuelno pregledajte rastvor kako biste videli da li u njemu ima čestica. Mogu se koristiti samo bistri i bezbojni rastvori bez vidljivih čestica.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.