Metafex 325mg+200mg tableta

Lek Metafex je namenjen za privremeno ublažavanje blagog do umerenog bola kod:

• glavobolje

• zubobolje

• post-traumatskog bola

• post-operativnog bola

• menstrualnog bola

• bolova u leđima

• terapije simptoma prehlade, gripa i povišene telesne temperature

Lek Metafex je namenjen za oralnu i kratkotrajnu upotrebu (ne duže od 3 dana).

Za ublažavanje simptoma potrebno je koristiti najmanju efektivnu dozu najkraći mogući period (videti odeljak 4.4). Pacijent treba da se posavetuje sa svojim lekarom ako se simptomi ne povuku ili se pogoršaju ili ako je potrebno lečenje duže od 3 dana.

Ovaj lek je namenjen za kratkotrajnu upotrebu i ne preporučuje se upotrebu u trajanju dužem od 3 dana.

Odrasli: Jedna tableta do tri puta na dan, sa dovoljno vode. Između dva uzimanja treba da prođe najmanje šest sati.

Ako jedna tableta ne dovede do ublažavanja simptoma, maksimalno se mogu uzeti dve tablete, do tri puta na dan. Između dva uzimanja treba da prođe najmanje šest sati.

Ne treba uzeti više od 6 tableta (3000 mg paracetamola, 1200 mg ibuprofena) tokom 24 sata. Da bi se minimizirala neželjena dejstva, preporučuje se upotreba leka Metafex sa hranom.

Stariji pacijenti: Nije potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak 4.4).

Stariji pacijenti imaju veći rizik od ozbiljnih posledica neželjenih dejstava. Ako je neophodna upotreba nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL), potrebno je koristiti najmanju efikasnu dozu, najkraći mogući period. Pacijente je potrebno redovno pratiti zbog moguće pojave gastrointestinalnog krvarenja tokom NSAIL terapije.

Pedijatrijska populacija

Lek Metafex nije namenjen za upotrebu kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina.

Način primene Oralna primena.

• Preosetljivost na paracetamol, ibuprofen ili na bilo koju od pomoćnih supstanci leka navedenih u odeljku 6.1.

• Reakcije preosetljivosti u istoriji bolesti (npr. bronhospazam, angioedem, astma, rinitis ili urtikarija) povezane sa upotrebom acetilsalicilne kiseline ili drugih lekova iz grupe NSAIL.

• Kod pacijenata sa ranijim ili postojećim gastrointestinalnim ulkusom/perforacijom ili krvarenjem uključujući i ono koje je povezano sa primenom bilo kog leka iz grupe NSAIL (videti odeljak 4.4)

• Poremećaji koagulacije.

• Teška insuficijencija jetre, teška insuficijencija bubrega ili teška srčana insuficijencija (NYHA klasa IV) (videti odeljak 4.4)

• Istovremena primena drugih lekova iz grupe NSAIL, uključujući i selektivne inhibitore COX-2 i acetilsalicilnu kiselinu u dozi većoj od 75 mg dnevno - povećan rizik za nastajanje neželjenih dejstava (videti odeljak 4.5)

• Istovremena primena sa drugim lekovima koji sadrže paracetamol – povećan rizik za nastajanje ozbiljnih neželjenih dejstava (videti odeljak 4.5)

• Tokom poslednjeg trimestra trudnoće zbog rizika od prevremenog zatvaranja fetalnog ductus arteriosus

sa mogućom plućnom hipertenzijom (videti odeljak 4.6).

Ovaj lek je namenjen za kratkotrajnu upotrebu i ne preporučuje se upotreba u trajanju dužem od 3 dana.

Paracetamol:

Potreban je oprez pri upotrebi paracetamola kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega ili teškim oštećenjem funkcije jetre. Rizik od predoziranja paracetamolom je veći kod pacijenata sa oboljenjem jetre koje je posledica zloupotrebe alkohola, a nije praćeno cirozom jetre. Ne savetuje se istovremena upotreba drugih lekova koji sadrže paracetamol. U slučaju predoziranja potrebno je potražiti hitan medicnski savet, čak i kada se pacijent oseća dobro, zbog rizika od odloženog ozbiljnog oštećenja funkcije jetre (videti odeljak 4.9).

Ibuprofen:

Neželjena dejstva se mogu minimizirati upotrebom najmanje efektivne doze tokom najkraćeg mogućeg perioda koji je potreban za kontrolu simptoma (videti odeljak 4.2., i gastrointestinalne i kardiovaskularne rizike u nastavku) i uzimanjem leka sa hranom (videti odeljak 4.2).

Stariji pacijenti:

Kod starijih pacijenata postoji povećana učestalost neželjenih dejstava na lekove iz grupe NSAIL, naročito gastrointestinalno krvarenje i perforacija, koja može biti sa smrtnim ishodom (videti odeljak 4.2).

Potreban je oprez kod pacijenata sa sledećim stanjima:

• Respiratorni poremećaji:

  Kod pacijenata koji boluju ili su ranije bolovali od bronhijalne astme ili alergijske bolesti, lekovi iz grupe NSAIL mogu da dovedu do pojave bronhospazma.

• Oštećenje funkcije bubrega, jetre i kardiovaskularne funkcije:

  Primena lekova iz grupe NSAIL može izazavati dozno zavisno smanjenje formiranja prostaglanidina i dovesti do renalne insuficijencije. Povećani rizik od ove reakcije postoji kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega, oštećenom funkcijom srca, oštećenom funkcijom jetre, pacijenata koji uzimaju diuretike i starijih pacijenata. Kod ovih pacijenata treba da se prati bubrežna funkcija. Terapiju je potrebno prekinuti kod pacijenata koji razviju ozbiljnu insuficijenciju bubrega. (videti odeljak 4.3.).

  Preporučuje se smanjenje doze kod pacijenata koji pokazuju znake pogoršanja funkcije jetre. Terapiju treba prekinuti kod onih pacijenata koji razviju tešku insuficijenciju jetre (videti odeljak 4.3).

• Uticaj na kardiovskualrni i cerebrovaskularni sistem:

  Kod pacijenata sa hipertenzijom i/ili blagom do umerenom kongestivnom srčanom insuficijencijom u istoriji bolesti, potrebno je odgovarajuće praćenje i redovno savetovanje, jer su prijavljeni slučajevi zadržavanja tečnosti i edemi, povezani sa terapijom lekovima iz grupe NSAIL.

  Kliničke studije ukazuju da upotreba ibuprofena, naročito u velikim dozama (2400 mg dnevno) može biti povezana sa blago povećanim rizikom od arterijskih trombotičkih događaja (npr. infarkt miokarda ili moždani udar). Sveobuhvatno, epidemiološke studije ne ukazuju na to da su male doze ibuprofena (npr.

  ≤1200 mg dnevno) povezane sa povećanim rizikom od arterijskih trombotičkih događaja.

  Pacijenti sa nekontrolisanom hipertenzijom, kongestivnom srčanom insufucijencijom (NYHA II-III), utvrđenim ishemijskim oboljenjem srca, perifernom arterijskom bolešću i/ili cerebrovaskualrnim oboljenjem treba da uzimaju ibuprofen samo nakon pažljive procene, dok velike doze (2400 mg/dan) treba izbegavati.

  Neophodno je pažljivo razmatranje pre započinjanja dugoročne terapije kod pacijenata sa faktorima rizika za razvoj kardiovaskularnih događaja (npr. hipertenzija, hiperlipidemija, dijabetes melitus, pušenje) naročito ako su potrebne velike doze ibuprofena (2400 mg/dan).

• Gastrointestinalno krvarenje, ulceracije i perforacije:

  Gastrointestinalno (GI) krvarenje, ulceracije i perforacije, koji mogu dovesti do smrtnog ishoda, prijavljeni su za sve lekove iz grupe NSAIL u bilo kom periodu terapije, sa ili bez upozoravajućih simptoma ili prethodnog postojanja ozbiljnih GI događaja u istoriji bolesti.

  Rizik od GI krvarenja, ulceracija ili perforacija je veći sa povećanjem doze leka iz grupe NSAIL, kod pacijenata sa ulkusom u istoriji bolesti, naročito ako je praćeno komplikacijama kao što je krvarenje ili perforacija (videti odeljak 4.3) i kod starijih pacijenata. Kod ovih pacijenata potrebno je započeti terapiju najmanjom dostupnom dozom. Takođe, kod ovih pacijenata neophodno je razmotriti kombinovanu upotrebu protektivne terapije (npr. mizoprostola ili inhibitora protonske pumpe), kao i kod pacijenata koji uzimaju male doze acetilslicilne kiseline ili druge lekove koji mogu povećati GI rizik (videti odeljak 4.5)

  Pacijenti sa GI toksičnošću u istoriji bolesti, posebno stariji, treba da prijave bilo koji neuobičajen simptom u abdomenu (naročito GI krvarenje) i to naročito na početku terapije.

  Potreban je oprez kod pacijenata koji istovremeno primaju lekove koji mogu povećati rizik za nastanak ulceracija ili krvarenja, kao što su oralni kortikosteroidi, antikoagulansi kao što je varfarin, selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina ili antitrombotici kao što je acetilsalicilna kiselina (videti odeljak 4.5).

  Kada dođe do GI krvarenja ili ulceracije kod pacijenata koji primaju lekove koji sadrže ibuprofen, terapiju treba odmah prekinuti.

  Lekove iz grupe NSAIL treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa GI oboljenjem u istoriji bolesti (ulcerozni kolitis, Kronova bolest) jer može doći do pogoršanja ovih stanja (videti odeljak 4.8).

• Sistemski eritemski lupus (SLE) i mešovito oboljenje vezivnog tkiva:

  Kod pacijenata sa SLE i mešovitim oboljenjem vezivnog tkiva, može postojati povećan rizik za nastanak aseptičnog meningitisa (videti odeljak 4.8)

• Ozbiljne kožne reakcije:

  Ozbiljne kožne reakcije, od kojih su neke bile sa smrtnim ishodom, uključujući i eksfolijativni dermatitis,

  Stevens-Johnson-ov sindrom, i toksičnu epidermalnu nekrolizu, povezane sa primenom lekova iz grupe NSAIL prijavljene su veoma retko (videti odeljak 4.8). Čini se da je najveći rizik od pojave ovih reakcija na početku terapije, kod većine slučajeva reakcija se javila tokom prvog meseca terapije. Prijavljena je akutna generalizovana egzantematozna pustuloza (AGEP) povezana sa primenom lekova koji sadrže ibuprofen. Primenu ovog leka treba prekinuti pri pojavi prvih znakova i simptoma teških kožnih reakcija, kao što su osip na koži, lezije sluzokože ili bilo koji drugi znak preosetljivosti.

• Oštećenje plodnosti kod žena:

Upotreba ovog leka može uticati na plodnost kod žena i ne preporučuje se kod žena koje pokušavaju da zatrudne. Kod žena koje imaju poteškoće sa začećem ili koje su na ispitivanju uzroka neplodnosti, potrebno je razmotriti prekid terapije lekom Metafex.

Prikrivanje simptoma infekcija

Ovaj lek može prikriti simptome infekcije, što može dovesti do odlaganja započinjanja odgovarajućeg lečenja i time pogoršanja ishoda infekcija. Ovo je primećeno kod vanbolnički stečene bakterijske pneumonije i bakterijske komplikacije povezane sa varičelom. Kada se ovaj lek primenjuje za povišenu telesnu temperaturu ili ublažavanje bola koji je povezan sa infekcijom, savetuje se praćenje infekcije. U vanbolničkim uslovima, pacijent treba da se obrati lekaru ako simptomi potraju ili se pogoršaju.

Lek Metafex (kao i bilo koji drugi lek koji sadrži parcetamol) je kontraindikovan u kombinaciji sa drugim lekovima koji sadrže paracetmaol usled povećanog rizika za nastanak ozbiljnih neželjenih dejstava (videti odeljak 4.3).

Lek Metafex (kao i bilo koji drugi lek koji sadrži ibuprofen i NSAIL) je kontraindikovan u kombinaciji sa:

• Acetilsalicilnom kiselinom: istovremena upotreba ibuprofena i acetilsalicilne kiseline se generalno ne preporučuje zbog mogućeg povećanog rizika od nastanka neželjenih dejstava, osim u slučaju kada je lekar savetovao malu dozu acetilsalicilne kiseline (ne veću od 75 mg dnevno) (videti odeljak 4.4). Eksperimentalni podaci pokazuju da ibuprofen može kompetitivno da inhibira dejstvo malih doza acetilsalicilne kiseline na agregaciju trombocita kada se primenjuju istovremeno. Iako se ovi podaci ne mogu sa sigurnošću ekstrapolirati na kliničku praksu, mogućnost da dugotrajna i redovna upotreba

  ibuprofena može smanjiti kardioprotektivni efekat malih doza acetilsalicilne kiseline ne može da se isključi. Smatra se da povremena upotreba ibuprofena nema klinički značajan efekat (videti odeljak 5.1).

• Ostalim lekovima iz grupe NSAIL uključujući selektivne inhibitore COX-2 zbog povećanog rizika od nastanka neželjenih dejstava (videti odeljak 4.3).

  Lek Metafex (kao i bilo koji drugi lek koji sadrži paracetamol) treba uzimati sa oprezom u kombinaciji sa:

• Hlofarmfenikolom: Povećava koncentracije hloramfenikola u plazmi.

• Holestiraminom: Brzina resorpcije paracetamola se smanjuje pri upotrebi holestiramina. Zbog toga, holestiramin ne treba uzimati u roku od jednog sata nakon uzimanja leka Metafex ukoliko je potrebna maksimalna analgezija.

• Metoklopramidom i domperidonom: Resorpcija paracetamola je povećana pod uticajem metoklopramida i domperidona. Međutim, istovremena primena se ne mora izbegavati. Potreban je oprez pri istovremenoj primeni.

• Varfarinom: Antikoagulantno dejstvo varfarina i drugih kumarinskih derivata može biti pojačano produženom redovnom upotrebom paracetamola sa povećanim rizikom od krvarenja; povremena upotreba nema značajano dejstvo.

  Lek Metafex (kao i bilo koji drugi lek koji sadrži ibuprofen i NSAIL) treba uzuimati sa oprezom u kombinaciji sa:

• Antikoagulansima: lekovi iz grupe NSAIL mogu pojačati dejstva antikoagulanasa, npr. varfarin..

• Antihipertenzivima (ACE inhibitori i angiotenzin II antagonisti) i diuretici: lekovi iz grupe NSAIL mogu smanjiti dejstvo ovih lekova. Kod nekih pacijenata sa kompromitovanom funkcijom bubrega (npr. dehidrirani pacijenti ili stariji pacijenti sa kompromitovanom funkcijom bubrega) istovremena upotreba ACE inhibitora ili angiotenzin II antagonista i lekova koji inhibiraju ciklooksigenazu može dovesti do daljeg oštećenja funkcije bubrega, uključujući moguću akutnu bubrežnu insuficijenciju, koja je obično reverzibilna. Ove interakcije treba razmotriti kod pacijenata koji istovremeno uzimaju koksib sa ACE inhibitorima ili angiotezin II antagonistima. Zbog toga, kombinaciju treba primenjivati sa oprezom, naročito kod starijih pacijenata. Pacijenti treba da budu adekvatno hidrirani i treba uzeti u obzir praćenje bubrežne funkcije nakon započinjanja istovremene terapije i periodično nakon toga. Diuretici mogu da povećaju rizik od nefrotoksičnosti lekova iz grupe NSAIL.

• Antiagregacionim lekovima i selektivnim inhibitorima ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI):

  povećan rizik od gastrointestinalnog krvarenja (videti odeljak 4.4).

• Acetilsalicilnom kiselinom: Eksperimentalni podaci pokazuju da ibuprofen može kompetitivno da inhibira dejstvo male doze acetilsalicilne kiseline na agregaciju trombocita pri istovremenoj upotrebi. Iako se ovi podaci ne mogu sa sigurnošću ekstrapolirati na kliničku praksu, ne može se isključiti mogućnost da dugotrajna i redovna upotreba ibuprofena može smanjiti kardioprotektivni efekat male doze acetilsalicilne kiseline. Smatra se da povremena upotreba ibuprofena nema klinički značajan efekat (videti odeljak 5.1).

• Kardiotoničnim glikozidima: lekovi iz grupe NSAIL mogu pogoršati insuficijenciju srca, smanjiti brzinu glomerularne filtracije i povećati koncentraciju kardiotoničnih glikozida u plazmi.

• Ciklosporinom: Povećan rizik od nefrotoksičnosti.

• Kortikosteroidima: Povećan rizik od gastrointestinalnih ulceracija ili krvarenja (videti odeljak 4.4).

• Diureticima: Smanjeno dejstvo diuretika. Diuretici mogu povećati rizik od nefrotoksičnosti NSAIL-ova.

• Litijumom: Smanjena eliminacija litijuma.

• Metotreksatom: Smanjena eliminacija metotreksata.

• Mifepristonom: Lekove iz grupe NSAIL ne treba uzimati 8-12 dana nakon uzimanja mifepristona zato što mogu smanjiti dejstvo mifepristona.

• Hinolonskim antibioticima: Istraživanja na životinjama ukazuju da lekovi iz grupe NSAIL mogu povećati rizik od konvulzija koje su povezane sa primenom hinolonskih antibiotika. Kod pacijenata koji uzimaju lekove iz grupe NSAIL i hinolone mogu imati povećan rizik od pojave konvulzija.

• Takrolimusom: Moguć povećan rizik od nefrotoksičnosti kada se lekovi iz grupe NSAIL uzimaju sa takrolimusom.

• Zidovudinom: povećan rizik od hematološke toksičnosti kada se lekovi iz grupe NSAIL primenjuju istovremeno sa zidovudinom. Postoji dokaz o povećanom riziku od hemartroza i hematoma kod HIV (+) hemofiličara koji istovremeno primaju zidovudin i ibuprofen.

Trudnoća:

Ne postoji iskustvo o upotrebi ovog leka kod ljudi tokom trudnoće.

Paracetamol

Epidemiološke studije u trudnoći kod ljudi nisu pokazale neželjene efekte ukoliko se paracetamol upotrebljava u preporučenim dozama.

Veliki broj podataka o trudnicama ne ukazuje na pojavu malformacija niti feto/neonatalnu toksičnost. Epidemiološka ispitivanja neurološkog razvoja kod dece izložene paracetamolu in utero pokazuju nejasne rezultate. Ukoliko je klinički neophodan, paracetamol se može primeniti tokom trudnoće, ali ga treba primenjivati u najmanjoj efektivnoj dozi u najkraćem mogućem vremenu i sa najmanjom mogućom učestalošću.

Ibuprofen

Inhibicija sinteze prostaglandina može nepovoljno uticati na trudnoću i/ili embrio/fetalni razvoj. Podaci iz epidemioloških studija ukazuju na povećan rizik od pobačaja, srčanih malformacija i nastanka gastroschisis- a nakon primene inhibitora sinteze prostaglandina u ranoj trudnoći. Apsolutni rizik za kardiovaskularne malformacije je povećan sa manje od 1% na približno 1,5%. Smatra se da se rizik povećava sa dozom i trajanjem terapije. Kod životinja se pokazalo da primena inhibitora sinteze prostaglandina dovodi do povećane mogućnosti gubitka ploda pre i posle implantacije, kao i do povećane embrio-fetalne smrtnosti. Pored toga, povećanje učestalosti različitih malformacija, uključujući kardiovaskularne, prijavljene su kod životinja kojima je primenjivan inhibitor sinteze prostaglandina tokom perioda organogeneze.

Tokom prvog i drugog trimestra trudnoće, ibuprofen ne treba uzimati osim ukoliko je to neophodno. Ako ibuprofen uzima žena koja pokušava da zatrudni ili tokom prvog i drugog trimestra trudnoće, doza treba da bude što manja, a trajanje lečenja što je moguće kraće.

Tokom trećeg trimestra trudnoće, svi inhibitori sinteze prostaglandina mogu izazvati:

kod ploda:

• kardiopulmonalnu toksičnost (sa prevremenim zatvaranjem duktus arteriosus-a i plućnom hipertenzijom);

• poremećaj funkcije bubrega, koji može napredovati do insuficijencije bubrega sa oligohidroamnionom;

  kod majke i ploda, pri kraju trudnoće:

• moguće produženje vremena krvarenja, antiagregacioni efekat koji se može javiti čak i pri veoma malim dozama;

• inhibiciju kontrakcija materice što dovodi do odloženog ili produženog porođaja.

Kao posledica ovoga, ibuprofen je kontraindikovan tokom trećeg trimestra trudnoće (videti odeljak 4.3.)

Zbog toga, ukoliko je moguće, treba izbegavati upotrebu ovog leka u prvih šest meseci trudnoće, a njegova upotreba je kontraindikovana u poslednja tri meseca trudnoće (videti odeljak 4.3).

Dojenje

Ibuprofen i njegovi metaboliti mogu da se izluče u veoma maloj količini u majčino mleko (0,0008% od početne doze koju je majka uzela). Nema poznatih štetnih efekata na odojče.

Paracetamol se izlučuje u majčino mleko, ali ne u količini koja ima klinički značaj. Prema dostupnim objavljenim podacima vezanim za paracetamol, dojenje nije kontraindikovano.

Zbog toga nije neophodno prekidati dojenje za vreme kratkotrajnog lečenja preporučenom dozom ovog leka. Plodnost:

Videti odeljak 4.4, deo koji se odnosi na plodnost kod žena.

Neželjena dejstva kao što su vrtoglavica, pospanost, zamor ili poremećaj vida mogu da se jave pri upotrebi lekova iz grupe NSAIL. Pacijenti kod kojih se jave ova neželjena dejstva ne treba da upravljaju vozilima ili da rukuju mašinama.

Klinička ispitivanja fiksne kombinacije paracetamol/ibuprofen nisu ukazala na druga neželjena dejstva osim onih koja su utvrđena za paracetamol i ibuprofen kada se primenjuju pojedinačno.

U tabeli u nastavku su navedena neželjena dejstva na osnovu podataka o farmakovigilanci, koja su se javljala kod pacijenata koji su uzimali samo ibuprofen ili samo paracetamol, kratkoročno ili dugoročno.

Učestalost neželjenih dejstava je definisana na sledeći način: veoma često (≥1/10), često (≥1/100 do <1/10), povremeno (≥1/1000 do <1/100), retko (≥1/10000 do <1/1000), veoma retko (<1/10000)), nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Opis odabranih neželjenih dejstava

1Primeri uključuju agranulocitozu, anemiju, aplastičnu anemiju, hemolitičku anemiju, leukopeniju, neutropeniju, pancitopeniju i trombocitopeniju.

Početni simptomi uključuju povišenu telesnu temperaturu, zapaljenje grla, ulceracije oralne sluzokože, simptome slične gripu, teška iscrpljenost, neobjašnjiva krvarenja i modrice i epistaksu.

2Prijavljene su reakcije preosetljivosti. Mogu uključivati (a) nescpecifične alergijske reakcije i anafilaksu,

(b) reakcije respiratornog trakta npr. astma, pogoršanje astme, bronhospazam ili dispnea, ili (c) različite reakcije na koži, uključujući pruritus, urtikariju, angioedem i ređe eksfolijativne i bulozne dermatoze (uključujući toksičnu epidermalnu nekrolizu i multiformni eritem).

3Patogeni mehanizam aseptičnog meningitisa izazvanog lekovima nije u potpunosti razjašnjen. Međutim, dostupni podaci u vezi sa aseptičnim meningitisom povezanim sa upotrebom lekova iz grupe NSAIL ukazuju na reakciju preosetljivosti (zbog vremenske veze sa uzimanjem leka i nestanka simptoma nakon prekida uzimanja leka). Treba napomenuti da su primećeni pojedinačni slučajevi aseptičnog meningitisa kod pacijenata sa postojećim autoimunim poremećajima (kao što su sistemski eritemski lupus i mešovito oboljenje vezivnog tkiva) za vreme terapije ibuprofenom, sa simptomima kao što su: ukočenost vrata, glavobolja, mučnina, povraćanje, povišena telesna temperatura ili dezorijentisanost (videti odeljak 4.4)

4Klinička ispitivanja ukazuju da upotreba ibuprofena, naročito u velikim dozama (2400 mg/dan), može biti povezana sa blago povećanim rizikom od arterijskih trombotičkih događaja (npr. infarkt miokarda ili moždani udar) (videti odeljak 4.4)

5Najčešće uočena neželjena dejstva su gastrointestinalne prirode. 6Ponekad sa smrtnim ishodom, naročito kod starijih pacijenata. 7Videti odeljak 4.4.

8Predoziranje paracetamolom može da prouzrokuje akutnu insuficijenciju jetre, insuficijenciju jetre, nekrozu jetre i oštećenje jetre (videti odeljak 4.9).

9Posebno pri dugotrajnoj upotrebi, povezano sa povećanim vrednostima uree u serumu i edemom. Takođe uključuje i papilarnu nekrozu.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Paracetamol

Oštećenje jetre je moguće kod odraslih osoba koje uzmu 10 g (približno 30 tableta ovog leka) ili više paracetamola. Uzimanje 5 g (približno 15 tableta ovog leka) ili više paracetamola može dovesti do oštećenja jetre ukoliko pacijent ima jedan ili više faktora rizika navedenih u nastavku:

1. Ako je pacijent na dugotrajnoj terapiji karbamazepinom, fenobarbitonom, fenitoinom, primidonom, rifampicinom, kantarionom ili nekim drugim lekovima koji indukuju enzime jetre.

2. Ako pacijent redovno konzumira alkohol u količinama većim od dozvoljenih.

3. Ako postoji verovatnoća da pacijent ima manjak glutationa, na primer zbog poremećaja ishrane, cistične fibroze, HIV infekcije, izgladnjivanja, kaheksije.

Simptomi

Simptomi predoziranja paracetamolom u prva 24 sata su bledilo, mučnina, povraćanje, anoreksija i bol u abdomenu. Oštećenje jetre može postati primetno 12 do 48 sati nakon uzimanja prekomerne doze, i kada se

može uočiti poremećaja vrednosti dobijenih testovima funkcije jetre. Može doći do poremećaja metabolizma glukoze i metaboličke acidoze. Prilikom ozbiljnih trovanja, insuficijencija jetre može se razviti do encefalopatije, krvarenja, hipoglikemije, cerebralnog edema i smrtnog ishoda. Akutna bubrežna insuficijencija sa akutnom tubularnom nekrozom, na koju ukazuje snažan bol u krstima, hematurija i proteinurija, može se razviti čak i kada ne dođe do ozbiljnih oštećenja jetre. Prijavljivani su i slučajevi srčanih aritmija i pankreatitisa.

Terapija

Trenutna primena terapije je neophodna u terapiji predoziranja paracetamolom. Uprkos tome što nema značajnih ranih simptoma, pacijente treba hitno uputiti u bolnicu radi hitnog medicinskog zbrinjavanja. Simptomi mogu biti ograničeni na mučninu ili povraćanje i na taj način da ne ukažu na ozbiljnost predoziranja ili na rizik od oštećenja organa. Terapija treba da je u skladu sa utvrđenim smernicama za lečenje predoziranja.

Treba razmotriti i terapiju aktivnim ugljem ukoliko je od predoziranja prošlo najviše jedan sat. Koncetracije paracetamola u plazmi treba izmeriti 4 ili više sati nakon uzimanja prekomerne doze (koncentracije izmerene ranije su nepouzdane).

Terapija N-acetilcisteinom može se primeniti do 24 sata nakon uzimanja paracetamola, ali se maksimalni zaštitni efekat postiže do 8 sati nakon uzimanja. Efektivnost protivotrova naglo opada nakon ovog perioda.

Ukoliko je potrebno, pacijentu treba primeniti N-acetilcistein intravenski, u skladu sa utvrđenim rasporedom doziranja. Ukoliko povraćanje nije problem, za mesta udaljena od bolnica, odgovarajuća zamena može biti oralna primena metionina.

Lečenje pacijenata sa ozbiljnom disfunkcijom jetre, kod kojih je prošlo više od 24 sata nakon upotrebe paracetamola, treba sprovesti u skladu sa odgovarajućim ustanovljenim smernicama.

Ibuprofen

Kod dece uzimanje više od 400 mg/kg ibuprofena može izazvati simptome predoziranja. Kod odraslih je dozno zavisni efekat manje precizan.

Poluvreme eliminacije leka kod predoziranja je 1,5 do 3 sata.

Simptomi

Kod najvećeg broja pacijenata koji su uzeli klinički značajne količine leka iz grupe NSAIL doći će samo do pojave mučnine, povraćanja, bola u epigastrijumu ili ređe dijareje. Takođe mogu se javiti tinitus, glavobolja i gastrointestinalno krvarenje. Kod ozbiljnijeg predoziranja, toksičnost je uočena u centralnom nervnom sistemu, manifestujući se kao pospanost, povremeno ekscitacija i dezorijentacija ili koma. Ponekad se kod pacijenata mogu razviti konvulzije. U slučaju ozbiljnog predoziranja može se javiti metabolička acidoza, protrombinsko vreme/INR može biti produženo, verovatno zbog interferencije sa dejstvom cirkulišućih faktora koagulacije. Mogući su akutna insuficijencija bubrega i oštećenje jetre, posebno u slučaju dehidracije. Kod pacijenata koji boluju od astme je moguće pogoršanje astme.

Terapija

Terapija treba da bude simptomatska i suportivna i uključuje održavanje prohodnosti disajnih puteva i praćenje srčanog rada i vitalnih znakova dok pacijent ne bude u stabilnom zdravstvenom stanju. Potrebno je razmisliti o oralnoj primeni aktivnog uglja, ukoliko se pacijent obrati lekaru u roku od sat vremena od uzimanja potencijalno toksične količine. Ako su konvulzije česte ili produžene trebalo bi ih lečiti intravenskim diazepamom ili lorazepamom. U slučaju astme dati bronhodilatatore.