Esram® 10mg film tableta

Lečenje velikih depresivnih epizoda.

Lečenje paničnog poremećaja, sa agorafobijom ili bez nje. Lečenje socijalnog anksioznog poremećaja (socijalna fobija). Lečenje generalizovanog anksioznog poremećaja.

Lečenje opsesivno-kompulzivnog poremećaja.

Nije dokazana bezbednost primene dnevnih doza većih od 20 mg. Velike depresivne epizode

Uobičajena doza je 10 mg jednom dnevno. U zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta, doza se može

povećati do maksimalnih 20 mg na dan.

Obično je potrebno 2 do 4 nedelje do postizanja antidepresivnog odgovora. Nakon povlačenja simptoma, potrebno je nastaviti lečenje najmanje još 6 meseci radi stabilizacije terapijskog odgovora (stanja).

Panični poremećaj, sa agorafobijom ili bez nje

Preporučena početna doza je 5 mg tokom prve nedelje, a zatim da se poveća na 10 mg dnevno. Doza se može dodatno povećavati, do maksimalnih 20 mg dnevno, u zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta na terapiju.

Maksimalna efikasnost se postiže nakon približno 3 meseca primene. Lečenje traje nekoliko meseci.

Socijalni anksiozni poremećaj

Uobičajena doza je 10 mg jednom dnevno. Obično je potrebno 2-4 nedelje da dođe do ublažavanja simptoma. Doza se naknadno, u zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta, može smanjiti na 5 mg ili povećati na maksimalnih 20 mg dnevno.

Socijalni anksiozni poremećaj je bolest sa hroničnim tokom i preporučuje se terapija u trajanju od 12 nedelja kako bi došlo do stabilizacije odgovora. Dugotrajna terapija pacijenata kod kojih je postignut terapijski odgovor praćena je tokom 6 meseci i može se razmotriti za svakog pacijenta posebno u slučaju sprečavanja relapsa bolesti; potrebno je terapijsku korist ponovo procenjivati u redovnim intervalima.

Socijalni anksiozni poremećaj je vrlo dobro definisan dijagnostički termin za jedan specifičan poremećaj, koji ne treba mešati sa preteranom stidljivošću. Farmakoterapija je indikovana samo u slučajevima kada poremećaj značajno utiče na profesionalne i društvene aktivnosti.

Nije vršena procena ove terapije u poređenju sa kognitivnom bihejvioralnom terapijom. Farmakoterapija je deo opšte strategije lečenja.

Generalizovani anksiozni poremećaj

Početna doza je 10 mg jednom dnevno. U zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta, doza se može povećati do maksimalnih 20 mg dnevno.

Pacijenti na dugotrajnoj terapiji dozom od 20 mg praćeni su najmanje 6 meseci. Pozitivne rezultate lečenja i dozu bi trebalo ponovo procenjivati u redovnim intervalima (videti odeljak 5.1).

Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP)

Početna doza je 10 mg jednom dnevno. U zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta, doza se može povećati do maksimalnih 20 mg dnevno.

S obzirom na to da je opsesivno-kompulzivni poremećaj hronična bolest, pacijente bi trebalo lečiti dovoljno dugo kako bi se osiguralo potpuno povlačenje simptoma.

Pozitivne rezultate lečenja i dozu potrebno je ponovo procenjivati u redovnim intervalima (videti odeljak 5.1).

Stariji pacijenti (> 65 godina)

Početna doza je 5 mg, jednom dnevno. U zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta, doza se može povećati na 10 mg dnevno (videti odeljak 5.2).

Efikasnost escitaloprama kod socijalnog anksioznog poremećaja nije ispitivana kod starijih pacijenata. Pedijatrijska populacija (< 18 godina)

Lek Esram ne bi trebalo primenjivati kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina (videti odeljak 4.4).

Smanjena funkcija bubrega

Nije neophodno prilagođavati dozu kod pacijenata sa blagim ili umerenim oštećenjem funkcije bubrega. Potreban je oprez kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (CL^CR manji od 30 ml/min) (videti odeljak 5.2).

Smanjena funkcija jetre

Pacijentima sa blagim ili umerenim oštećenjem funkcije jetre preporučuje se početna doza od 5 mg dnevno tokom prve dve nedelje terapije. U zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta, doza se može povećati do 10 mg dnevno. Savetuje se oprez i posebno pažljivo titriranje doze kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 5.2).

Spori metabolizeri CYP2C19

Za pacijente za koje se zna da su spori metabolizeri CYP2C19, preporučuje se početna doza od 5 mg dnevno u toku prve dve nedelje terapije. U zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta, doza se može povećati do 10 mg dnevno (videti odeljak 5.2).

Simptomi obustave koji se javljaju kada se prekine terapija

Treba izbegavati nagli prekid terapije. Kada se prekida lečenje lekom Esram, dozu treba postepeno smanjivati tokom najmanje 1 do 2 nedelje kako bi se smanjio rizik od pojave simptoma obustave (videti odeljak 4.4 i 4.8). Ako se nakon smanjenja doze ili prekida terapije jave nepodnošljivi simptomi, potrebno je razmotriti ponovno vraćanje prethodne doze. Nakon toga, lekar može nastaviti sa smanjivanjem doze, ali znatno postepenije.

Način primene

Lek Esram se primenjuje kao pojedinačna dnevna doza, a može se uzimati uz obrok ili nezavisno od njega.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Istovremena primena sa neselektivnim, ireverzibilnim inhibitorima monoaminooksidaze (MAO-inhibitori) je kontraindikovana zbog rizika od nastanka serotoninskog sindroma sa agitacijom, tremorom, hipertermijom itd. (videti odeljak 4.5).

Kontraindikovana je kombinacija escitaloprama sa reverzibilnim MAO-A inhibitorima (npr. moklobemid) ili reverzibilnim neselektivnim MAO inhibitorom linezolidom zbog rizika od nastanka serotoninskog sindroma (videti odeljak 4.5.).

Primena escitaloprama je kontraindikovana kod pacijenata sa poznatim produženim QT intervalom ili urođenim sindromom dugog QT intervala.

Kontraindikovana je istovremena primena escitaloprama sa lekovima za koje se zna da produžavaju QT interval (videti odeljak 4.5).

U nastavku teksta navedena posebna upozorenja i mere opreza odnose se na terapijsku grupu selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina (engl. Selective Serotonin Reuptake Inhibitors, SSRIs).

Pedijatrijska populacija

Lek Esram ne treba primenjivati u terapiji kod pedijatrijske populacije. Suicidalno ponašanje (pokušaji samoubistva i suicidalne misli), i neprijateljsko ponašanje (najčešće u vidu pretežno agresivnosti, ispoljavanja inata i besa) su češće uočavani u kliničkim ispitivanajima u pedijatrijskoj populaciji na terapiji antidepresivima nego kod onih koji su primali placebo. Ukoliko se, na osnovu kliničke potrebe, ipak odluči za lečenje ovim lekom, potrebno je pažljivo pratiti pacijenta zbog mogućih pojava suicidalnih simptoma. Pored toga, nedostaju podaci o dugotrajnom praćenju bezbednosti u pedijatrijskoj populaciji, u smislu praćenja rasta, sazrevanja i razvoja kognitivnih i bihejvioralnih funkcija.

Paradoksalna anksioznost

Kod nekih pacijenata sa paničnim poremećajem se na početku terapije antidepresivima mogu javiti simptomi pojačane anksioznosti. Ova paradoksalna reakcija se obično povlači u toku dvonedeljne kontinuirane terapije. Preporučije se mala početna doza kako bi se smanjila verovatnoća anksiogenog efekta (videti odeljak 4.2).

Epileptični napadi

Potrebno je prekinuti terapiju escitalopramom kod pacijenta kod kojeg su se razvile konvulzije po prvi put, ili ukoliko se poveća učestalost konvulzivnih napada (kod pacijenata sa prethodno dijagnostifikovanom epilepsijom). Treba izbegavati primenu selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina kod pacijenata sa nestabilnom epilepsijom, a pacijente sa kontrolisanom epilepsijom treba pažljivo pratiti.

Manija

SSRI treba propisivati sa oprezom kod pacijenata sa manijom/hipomanijom u anamnezi. Treba prekinuti terapiju SSRI ukoliko pacijent ulazi u maničnu fazu.

Dijabetes

Kod pacijenata sa dijabetesom lečenje SSRI može uticati na kontrolu glikemije (hipoglikemija ili hiperglikemija). Možda će biti potrebno da se prilagodi doza insulina i/ili oralnih antidijabetika.

Samoubistvo/suicidalne misli ili kliničko pogoršanje

Depresija je povezana sa povećanim rizikom od suicidnih misli, samopovređivanja i suicida (događaji povezani sa suicidom). Ovaj rizik postoji sve dok ne dođe do značajne remisije bolesti. S obzirom na to da do poboljšanja ne mora doći u prvih nekoliko nedelja lečenja ili duže, stanje pacijenta treba pažljivo pratiti dok ne nastupi poboljšanje. Opšte kliničko iskustvo pokazuje da se rizik od samoubistva može povećati u ranim fazama oporavka.

Druga psihijatrijska stanja za koja je propisan lek Esram mogu takođe biti udružena sa povećanim rizikom od pojave događaja povezanih sa samoubistvom. Osim toga, ta stanja mogu biti komorbiditet velikog depresivnog poremećaja. Zbog toga je kod pacijenata sa drugim psihijatrijskim poremećajima neophodno primeniti iste mere opreza kao i u lečenju pacijenata sa velikim depresivnim poremećajem.

Pacijenti sa suicidnim događajima u anamnezi, kao i oni koji pre započinjanja lečenja pokazuju u većoj meri suicidne ideje, izloženi su većem riziku od pojave suicidnih misli ili pokušaja samoubistva, pa ih treba pažljivo pratiti tokom lečenja. Meta-analiza placebo kontrolisanih kliničkih ispitivanja primene antidepresiva kod odraslih pacijenata sa psihijatrijskim poremećajima pokazala je kod pacijenata mlađih od 25 godina povećan rizik od suicidnog ponašanja tokom lečenja antidepresivima u poređenju sa grupom pacijenata koji su uzimali placebo.

Neophodno je pažljivo praćenje pacijenata, a naročito onih sa velikim rizikom tokom terapije lekom, posebno na početku lečenja i nakon promena doza. Pacijente (i osobe koje ih neguju) treba upozoriti na neophodnost praćenja bilo kakvog kliničkog pogoršanja, suicidnog ponašanja ili suicidnih misli kao i neuobičajenih promena ponašanja, i da je potrebno da odmah zatraže medicinsku pomoć, ukoliko se ovi simptomi pojave.

Akatizija/psihomotorni nemir

Upotreba selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina (SSRIs), inhibitora ponovnog preuzimanja serotonona i noradrenalina (engl. Serotonon Norepinephrine Reuptake Inhibitors, SNRIs) povezivana je sa razvojem akatizije, okarakterisane subjektivnom neprijatnošću ili opterećujućim nemirom i potrebom za kretanjem obično praćenom nemogućnošću mirnog sedenja ili stajanja. Ovi simptomi se najčešće javljaju tokom prvih nekoliko nedelja terapije. Kod pacijenata kod kojih se razviju ovi simptomi povećanje doze leka može da bude štetno.

Hiponatremija

Prijavljeni su retki slučajevi hiponatremije tokom lečenja SSRI, verovatno uzrokovani neodgovarajućim lučenjem antidiuretskog hormona (engl. Syndrome of Inappropriate Antidiuretic Hormone, SIADH), a uglavnom se rešavaju prekidom terapije. Neophodan je oprez kod pacijenata sa velikim rizikom, kao što su starije osobe, osobe sa cirozom jetre ili pacijenti koji istovremeno uzimaju druge lekove koji uzrokuju hiponatremiju.

Hemoragije

Postoje izveštaji o poremećajima krvarenja na koži, kao što su ekhimoze i purpura, pri upotrebi SSRI. Lekovi iz grupa SSRI/SNRI mogu povećati rizik od postpartalnog krvarenja (videti odeljke 4.6 i 4.8). Savetuje se oprez kod pacijenata koji uzimaju SSRI, posebno u slučaju istovremene primene sa oralnim

antikoagulansima, sa lekovima za koje je poznato da utiču na funkciju trombocita (npr. atipični antipsihotici i fenotiazini, većina tricikličnih antidepresiva, acetilsalicilna kiselina i nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), tiklopidin i dipiridamol) i kod pacijenata koji su skloni krvarenju.

EKT (elektrokonvulzivna terapija)

Kliničko iskustvo vezano za istovremenu primenu SSRI i elektrokonvulzivne terapije je ograničeno; stoga se savetuje oprez.

Serotoninski sindrom

Preporučuje se oprez ukoliko se escitalopram koristi istovremeno sa lekovima koji imaju serotonergičko dejstvo kao što su triptani (uključujući sumatriptan), opioidi (uključujući tramadol) i triptofan.

Zabeleženi su retki slučajevi serotoninskog sindroma kod pacijenata koji su istovremeno koristili SSRI i serotonergičke lekove. Kombinacija simptoma, kao što su agitacija, tremor, mioklonus i hipertermija može da ukaže na razvoj ovog stanja. U slučaju pojave navedenih simptoma, potrebno je odmah prekinuti terapiju SSRI i serotonergičkim lekom i započeti simptomatsku terapiju.

Kantarion

Istovremena upotreba SSRI i biljnih lekova koji sadrže kantarion (Hypericum perforatum) može dovesti do povećanja učestalosti neželjenih reakcija (videti odeljak 4.5).

Simptomi obustave koji se javljaju usled prekida terapije

Simptomi obustave usled prekida terapije su česti, posebno usled naglog prekida terapije (videti odeljak 4.8). U kliničkim ispitivanjima je uočeno da se neželjeni događaji koji se javljaju usled prekida terapije javljaju kod približno 25% pacijenata koji su na terapiji escitalopramom, i kod 15% pacijenata koji su primali placebo.

Rizik od pojave simptoma obustave može da zavisi od nekoliko faktora, uključujući dužinu terapije i dozu leka, kao i brzinu kojom se doza smanjuje. Najčešće zabeležene reakcije su vrtoglavica, senzorni poremećaji (uključujući paresteziju i senzacije poput udara struje), poremećaji spavanja (uključujući insomniju i intenzivne snove), agitacija ili anksioznost, mučnina i/ili povraćanje, tremor, konfuzija, znojenje, glavobolja, dijareja, palpitacije, emocionalna nestabilnost, iritabilnost i poremećaji vida. Obično su ovi simptomi blagi do umereni, mada mogu kod nekih pacijenata da budu po intenzitetu i teški.

Obično se javljaju tokom prvih nekoliko dana nakon prekida terapije, ali su zabeleženi veoma retki slučajevi takvih simptoma kod pacijenata koji su slučajno propustili dozu.

U najvećem broju slučajeva, ovi simptomi prolaze spontano, obično u toku 2 nedelje, iako kod pojedinih osoba mogu trajati i duže (2-3 meseca ili duže). Zbog toga se, kada se prekida terapija, preporučuje postepeno smanjivanje doze, u periodu od nekoliko nedelja ili meseci, u skladu sa potrebama pacijenta (videti "Simptomi obustave koji se javljaju kada se prekine terapija", odeljak 4.2).

Seksualna disfunkcija

Prilikom primene selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI)/inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina i noradrenalina (SNRI) može doći do pojave simptoma seksualne disfunkcije (videti odeljak 4.8). Postoje izveštaji o dugotrajnoj seksualnoj disfunkciji, gde se simptomi nastavljaju uprkos prestanku terapije sa SSRI/SNRI.

Koronarna bolest srca

Usled ograničenog kliničkog iskustva, preporučuje se oprez kod pacijenata sa koronarnom bolešću srca (videti odeljak 5.3).

Produženje QT intervala

Utvrđeno je da escitalopram uzrokuje dozno-zavisno produženje QT intervala. Slučajevi produženja QT intervala i ventrikularnih aritmija uključujući i torsade de pointes zabeleženi su tokom postmarketinškog

praćenja leka, uglavnom kod pacijenata ženskog pola, sa hipokalemijom ili sa prethodno postojećim produženim QT intervalom ili drugim kardiološkim oboljenjima (videti odeljke 4.3, 4.5, 4.8, 4.9 i 5.1).

Savetuje se oprez kod pacijenata sa izraženom bradikardijom; ili kod pacijenata koji su nedavno imali akutni infarkt miokarda ili kod pacijenata sa dekompenzovanom srčanom insuficijencijom.

Poremećaji ravnoteže elektrolita kao što su hipokalemija i hipomagnezemija povećavaju rizik od malignih aritmija, stoga bi ih trebalo korigovati pre započinjanja terapije escitalopramom.

Ako se leče pacijenti sa stabilnim srčanim oboljenjima, treba razmotriti obavljanje EKG pregleda pre početka terapije escitalopramom.

Ukoliko se u toku terapije escitalopramom pojave znaci srčane aritmije, trebalo bi prekinuti terapiju i uraditi EKG pregled.

Glaukom zatvorenog ugla

Lekovi iz grupe SSRI, uključujući escitalopram, mogu imati uticaj na veličinu zenice, dovodeći do midrijaze. Ovaj midrijatički efekat može suziti očni ugao što dovodi do povećanja intraokularnog pritiska i stvaranja glaukoma zatvorenog ugla, naročito kod predisponiranih pacijenata. Stoga escitalopram treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa glaukomom zatvorenog ugla ili glaukomom u anamnezi.

Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama Film tableta leka Esram sadrži laktozu, monohidrat.

Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, potpunim nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ne smeju da uzimaju ovaj lek.

Farmakodinamske interakcije

Kontraindikovane kombinacije:

Ireverzibilni neselektivni MAO inhibitori

Zabeleženi su slučajevi ozbiljnih reakcija kod pacijenata koji su na terapiji SSRI u kombinaciji sa neselektivnim ireverzibilnim inhibitorom monoamino oksidaze (MAO-I), i kod pacijenata koji su nedavno prekinuli tarapiju SSRI i započeli terapiju sa MAO-I (videti odeljak 4.3). U nekim slučajevima, kod pacijenata se razvio serotoninski sindrom (videti odeljak 4.8).

Escitalopram je kontraindikovan u kombinaciji sa neselektivnim, ireverzibilnim MAO inhibitorima. Lečenje escitalopramom se može započeti 14 dana nakon prekida terapije ireverzibilnim MAO inhibitorima. Potrebno je napraviti pauzu od najmanje 7 dana nakon prekida terapije escitalopramom pre započinjanja terapije neselektivnim, ireverzibilnim MAO-I.

Reverzibilni, selektivni MAO-A inhibitor (moklobemid)

Zbog rizika od serotoninskog sindroma, kombinacija escitaloprama i MAO-A inhibitora kao što je moklobemid je kontraindikovana (videti odeljak 4.3). Ukoliko je navedena kombinacija neophodna, lečenje treba započeti sa minimalnim preporučenim dozama i potreban je pojačan klinički nadzor.

Reverzibilni, neselektivni MAO-inhibitor (linezolid)

Antibiotik linezolid je reverzibilni neselektivni MAO-inhibitor i ne treba da se daje pacijentima koji se leče escitalopramom. Ako se kombinacija proceni kao neophodna, treba je primeniti sa najmanjim dozama i pod pažljivim kliničkim nadzorom (videti odeljak 4.3).

Ireverzibilni, selektivni MAO-B inhibitor (selegilin)

Prilikom kombinovanja sa selegilinom (ireverzibilni MAO-B inhibitor), potreban je oprez zbog rizika od razvoja serotoninskog sindroma. Doze selegilina do 10 mg dnevno pokazale su se bezbednim prilikom istovremene primene sa racemskim citalopramom.

Produženje QT intervala

Nisu sprovođene farmakokinetičke i farmakodinamske studije primene escitaloprama u kombinaciji sa drugim lekovima koji produžavaju QT interval. Aditivni efekat escitaloprama i ovih lekova se ne može isključiti. Zbog toga je kontraindikovana istovremena primena escitaloprama sa lekovima koji produžavaju QT interval, kao što su antiaritmici klase IA i III, antipsihotici (npr. derivati fenotiazina, pimozid, haloperidol), triciklični antidepresivi, određeni antimikrobni lekovi (npr. sparfloksacin, moksifloksacin, i.v. eritromicin, pentamidin, antimalarici posebno halofantrin), određeni antihistaminici (npr. astemizol, hidroksizin, mizolastin).

Kombinacije koje zahtevaju oprez pri upotrebi

Serotonergički lekovi

Istovremena primena sa serotonergičkim lekovima kao što su opioidi (uključujući tramadol) i triptani (uključujući sumatriptan) može dovesti do serotoninskog sindroma (videti odeljak 4.4).

Lekovi koji snižavaju prag nastanka epileptičnih napada

SSRI mogu sniziti prag nastanka konvulzija. Preporučuje se oprez kod istovremene primene sa drugim lekovima koji mogu da snize prag za nastanak konvulzija (npr. antidepresivi (triciklični, SSRI), neuroleptici (fenotiazini, tioksantani i butirofenoni), meflokin, bupropion i tramadol).

Litijum, triptofan

Zabeleženi su slučajevi pojačanog dejstva kada su SSRI primenjivani zajedno sa litijumom ili triptofanom, tako da istovremenu upotrebu SSRI sa ovim lekovima treba sprovoditi sa oprezom.

Kantarion

Istovremena upotreba SSRI i biljnih lekova koji sadrže kantarion (Hypericum perforatum) može dovesti do povećanja učestalosti neželjenih reakcija (videti odeljak 4.4).

Hemoragija

Kada se escitalopram upotrebljava u kombinaciji sa oralnim antikoagulansima može doći do promene antikoagulacijskog efekta. Pacijentima koji su na terapiji oralnim antikoagulansima treba pažljivo pratiti koagulaciju na početku ili nakon prekida terapije escitalopramom (videti odeljak 4.4). Istovremena primena nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL) može povećati sklonost ka krvarenju (videti odeljak 4.4).

Alkohol

Ne očekuju se ni farmakodinamske ni farmakokinetičke interakcije između escitaloprama i alkohola. Međutim, kao i sa drugim psihotropnim lekovima, kombinovanje sa alkoholom nije preporučljivo.

Lekovi koji dovode do hipokalemije/hipomagnezemije

Savetuje se oprez pri istovremenoj primeni lekova koji mogu da dovedu do hipokalemije/hipomagnezemije, s obzirom na to da ova stanja povećavaju rizik od nastanka malignih aritmija (videti odeljak 4.4).

Farmakokinetičke interakcije

Uticaj drugih lekova na farmakokinetiku escitaloprama

Metabolizam escitaloprama je uglavnom posredovan enzimom CYP2C19. Enzimi CYP3A4 i CYP2D6 mogu takođe doprineti metabolizmu escitaloprama, mada u manjoj meri. Pretpostavlja se da enzim CYP2D6 delimično katalizuje metabolizam glavnog metabolita S-DCT (demetilovani escitalopram).

Istovremena primena escitaloprama sa omeprazolom u dozi od 30 mg jednom dnevno (CYP2C19 inhibitor) dovodi do umerenog (približno 50%) povećanja koncentracija escitaloprama u plazmi.

Istovremena primena escitaloprama sa cimetidinom u dozi od 400 mg dva puta dnevno (umereno snažan opšti inhibitor enzima) dovodi do umerenog (približno 70%) povećanja koncentracija escitaloprama u plazmi. Preporučuje se oprez prilikom istovremene primene escitaloprama sa cimetidinom. Može biti potrebno prilagođavanje doze.

Prema tome, neophodan je oprez pri istovremenoj primeni sa inhibitorima enzima CYP2C19 (npr. omeprazol, esomeprazol, flukonazol, fluvoksamin, lansoprazol, tiklopidin) ili cimetidinom. Na osnovu praćenja neželjenih dejstava tokom istovremene primene možda će biti neophodno smanjenje doze escitaloprama (videti odeljak 4.4).

Uticaj escitaloprama na farmakokinetiku drugih lekova

Escitalopram je inhibitor enzima CYP2D6. Preporučuje se oprez kada se escitalopram primenjuje istovremeno sa lekovima koji se uglavnom metabolišu preko ovog enzima, a koji imaju uzak terapijski indeks, npr. flekainid, propafenon i metoprolol (kada se koriste u lečenju srčane insuficijencije), ili nekih lekova koji deluju na CNS, a metabolišu se uglavnom preko CYP2D6, npr. antidepresivi kao što su dezipramin, klomipramin i nortriptilin ili antipsihotici kao što su risperidon, tioridazin i haloperidol. Može biti potrebno prilagođavanje doze.

Istovremena upotreba sa dezipraminom ili metoprololom ima za posledicu, u oba slučaja, dvostruko povećanje koncentracije ova dva supstrata enzima CYP2D6 u plazmi.

In vitro studije su pokazale da escitalopram može takođe da dovede do slabe inhibicije enzima CYP2C19. Preporučuje se oprez pri istovremenoj primeni lekova koji se metabolišu preko CYP2C19.

Trudnoća

Dostupni su samo ograničeni klinički podaci o izloženosti trudnica escitalopramu.

Studije sprovedene na životinjama su pokazale reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Lek Esram ne treba koristiti tokom trudnoće osim ukoliko nije zaista neophodno i to samo nakon pažljivog razmatranja odnosa rizik/korist.

Ukoliko je majka u kasnim stadijumima trudnoće, posebno u trećem trimestru, uzimala escitalopram, novorođenče treba pažljivo pratiti. Potrebno je izbegavati nagli prekid terapije escitalopramom tokom trudnoće.

Sledeći simptomi se mogu javiti kod novorođenčadi čije su majke primale SSRI/SNRI u kasnim fazama trudnoće: respiratorni distres, cijanoza, apnea, konvulzije, nestabilnost telesne temperature, poteškoće pri hranjenju, povraćanje, hipoglikemija, hipertonija, hipotonija, hiperrefleksija, tremor, razdražljivost, iritabilnost, letargija, neprekidni plač, somnolencija i poteškoće sa spavanjem. Ovi simptomi mogu da se jave usled serotonergičkih efekata ili su u pitanju simptomi obustave terapije. U većini slučajeva, komplikacije počinju odmah ili ubrzo (<24 sata) nakon porođaja.

Epidemiološki podaci ukazuju da upotreba SSRI u trudnoći, naročito u kasnom stadijumu, može povećati rizik od perzistentne plućne hipertenzije kod novorođenčeta (PPHN). Incidenca zapaženog rizika je bila približno 5 slučajeva PPHN na 1000 trudnoća. U opštoj populaciji PPHN se javlja u 1 do 2 slučaja na 1000 trudnoća.

Podaci iz posmatračkih studija ukazuju na povećan rizik (manje od 2 puta) od postpartalnog krvarenja kada su trudnice izložene lekovima iz grupe SSRI/SNRI tokom perioda od mesec dana pre porođaja (videti odeljke 4.4 i 4.8).

Dojenje

Očekuje se da se escitalopram izlučuje u majčino mleko. Zbog toga se ne preporučuje dojenje tokom terapije.

Plodnost

Podaci dobijeni iz ispitivanja sprovedenih na životinjama su pokazali da citalopram može uticati na kvalitet sperme (videti odeljak 5.3). Podaci dobijeni od ljudi koji su koristili SSRI su pokazali da je uticaj na kvalitet sperme reverzibilan. Uticaj na plodnost kod ljudi za sada nije uočen.

Iako je utvrđeno da escitalopram ne utiče na intelektualnu funkciju ili psihomotorne sposobnosti, svaki psihoaktivni lek može oslabiti sposobnost rasuđivanja ili veštine. Pacijente treba upozoriti na potencijalni rizik od uticaja na njihovu sposobnost upravljanja vozilom i rukovanja mašinama.

Neželjene reakcije su najčešće tokom prve ili druge nedelje lečenja, a obično se njihov intenzitet i učestalost smanjuju sa nastavkom lečenja.

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Neželjene reakcije poznate za SSRI, i takođe prijavljene za escitalopram u placebo-kontrolisanim kliničkim ispitivanjima ili kao spontane prijave u postmarketinškom periodu, navedene su u nastavku po klasama sistema organa i učestalosti.

Učestalosti su uzete iz kliničkih ispitivanja; nisu korigovane prema placebu. Učestalosti neželjenih dejstava su definisane kao: veoma česta (≥1/10); česta (≥1/100 do <1/10); povremena (≥1/1000 do <1/100); retka (≥1/10000 do <1/1000); veoma retka (<1/10000) i nepoznata (ne mogu se utvrditi na osnovu dostupnih podataka).

1 Ovi događaji su prijavljeni za terapijsku grupu SSRI.

2 Slučajevi suicidalnih ideja i suicidalnog ponašanja prijavljeni su tokom terapije escitalopramom ili neposredno nakon prekida terapije (videti odeljak 4.4).

3 Ovo neželjeno dejstvo je prijavljeno za lekove iz grupe SSRI/SNRI (videti odeljke 4.4 i 4.6).

Produženje QT intervala

Slučajevi produženja QT intervala i ventrikularna aritmija uključujući slučajeve torsade de pointes prijavljeni su tokom postmarketinškog perioda, uglavnom kod pacijenata ženskog pola, sa hipokalemijom ili već postojećim produženjem QT intervala ili drugim kardiološkim oboljenjima (videti odeljke 4.3, 4.4, 4.5, 4.9 i 5.1)

Efekti terapijske grupe lekova (SSRI)

Epidemiološke studije, uglavnom sprovedene kod pacijenata starosne dobi 50 godina i starijih, pokazuju povećan rizik od pojave preloma kostiju kod pacijenata koji su na terapiji SSRI ili tricikličnim antidepresivima. Mehanizam koji dovodi do ovog rizika nije poznat.

Simptomi obustave kod prekida terapije

Prekid terapije SSRI/SNRI (posebno kada je u pitanju nagli prekid terapije) uglavnom dovodi do simptoma obustave. Najčešće prijavljene reakcije su vrtoglavica, senzorni poremećaji (uključujući paresteziju i osećaj poput strujnog udara), poremećaji spavanja (uključujući insomniju i intenzivne snove), agitacija ili anksioznost, mučnina i/ili povraćanje, tremor, konfuzija, znojenje, glavobolja, dijareja, palpitacije, emocionalna nestabilnost, iritabilnost i poremećaji vida. Ovi simptomi su uglavnom blagi do umereni i spontano se povlače, mada kod nekih pacijenata mogu da budu teški i/ili mogu duže da traju. Zbog toga se preporučuje postepeno smanjivanje doze prilikom obustava terapije, kada se utvrdi da terapija escitalopramom nije više neophodna (videti odeljke 4.2 i 4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Toksičnost

Klinički podaci o predoziranju escitalopramom su ograničeni i u velikom broju slučajeva se radi o istovremenom predoziranju drugim lekovima. U većini slučajeva su prijavljeni blagi simptomi ili simptoma uopšte nije bilo. Slučajevi predoziranja sa smrtnim ishodom samim escitalopramom su retko prijavljivani; većina ovih slučajeva je uključivala i predoziranje lekovima koji su istovremeno upotrebljavani. Primena samog escitaloprama u dozi od 400 mg do 800 mg nije izazvala pojavu teških simptoma.

Simptomi

Simptomi prijavljeni pri predoziranju escitalopramom uglavnom uključuju simptome koji se odnose na centralni nervni sistem (u rasponu od vrtoglavice, tremora i agitacije, do retkih slučajeva serotoninskog sindroma, konvulzija i kome), gastrointestinalnog sistema (mučnina/povraćanje) i kardiovaskularnog sistema (hipotenzija, tahikardija, produženje QT intervala i aritmija) i poremećene ravnoteže elektrolita/tečnosti (hipokalemija, hiponatremija).

Lečenje

Ne postoji specifični antidot. Treba uspostaviti i održavati prohodnost disajnih puteva, obezbediti odgovarajuću snabdevenost kiseonikom i respiratornu funkciju. Treba razmotriti lavažu želuca i upotrebu aktivnog uglja. Nakon oralne upotrebe leka, treba što je pre moguće sprovesti lavažu želuca. Zajedno sa opštim simptomatskim suportivnim merama, preporučuje se praćenje srčanih i drugih vitalnih funkcija.

EKG praćenje pacijenta se preporučuje u slučaju predoziranja kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom/bradiaritmijama, kod pacijenata koji istovremeno primaju lekove koji produžavaju QT interval, ili kod pacijenata sa poremećajem metabolizma, npr. oštećenje jetre.