Prevencija ishemijskog neurološkog deficita uzrokovanog cerebralnim vazospazmom nakon subarahnoidalne hemoragije, koja nastaje usled rupture aneurizme.

Doziranje

Preporučena doza - Subarahnoidalna hemoragija nakon rupture aneurizme

U prva dva sata terapije, 1 mg/sat nimodipina (odgovara 5 mL leka Nimotop S rastvor za infuziju/sat) tj. oko 15 mikrograma/kg telesne mase/sat. Ukoliko je podnošljivost ove doze dobra, a pogotovo ukoliko nema značajnog sniženja krvnog pritiska, doza se povećava nakon 2 sata na 2 mg/sat nimodipina (odgovara 10 mL leka Nimotop S rastvor za infuziju/sat) tj. oko 30 mikrograma/kg telesne mase/sat.

Kod pacijenta čija je telesna masa manja od 70 kg ili koji imaju nestabilan krvni pritisak, potrebno je terapiju početi dozom 0,5 mg/sat nimodipina (= 2,5 mL leka Nimotop S rastvor za infuziju/sat) ili manjom, ukoliko je neophodno.

Trajanje terapije

Subarahnoidalna hemoragija nakon rupture aneurizme

Potrebno je intravensku terapiju početi što pre po nastanku neurološkog deficita uzrokovanog arterijskim spazmom, nakon subarahnoidalne hemoragije i sprovoditi je najmanje tokom 5 dana, do maksimalnih 14 dana.

U slučaju obavljanja hirurške intervencije u toku trajanja terapije, potrebno je primenu nimodipina produžiti još, najmanje, pet dana (uz prethodno navedeno doziranje).

Lek Nimotop S rastvor za infuziju, može se primenjivati sa ili bez prethodne terapije lekom Nimotop S tablete. U slučaju uzastopne primene leka Nimotop S tablete i rastvora za infuziju, potrebno je da ukupna dužina trajanja terapije nimodipinom ne traje duže od 21 dan. Lek Nimotop S rastvor za infuziju, ne davati duže od 14 dana. Lek Nimotop S rastvor za infuziju i lek Nimotop S, tablete, ne treba primenjivati istovremeno.

Traumatske subarahnoidalne hemoragije

Ne preporučuje se primena jer nije utvrđen pozitivan odnos koristi i rizika (videti odeljak 4.4). Pedijatrijska populacija

Nisu ustanovljene bezbednost i efikasnost leka Nimotop S kod pacijenata mlađih od 18 godina. Način primene

Lek Nimotop S rastvor za infuziju se primenjuje kao kontinuirana intravenska infuzija kroz centralni venski

kateter pomoću infuzione pumpe. Linije su povezane preko trodelnog sistema. Potrebno je koristiti trodelni sistem za povezivanje polietilenske infuzione cevčice leka Nimotop S rastvor za infuziju sa koinfuzionom linijom i centralnim kateterom (trodelni sistem mora da omogući istovremeni protok leka Nimotop S i koinfuzionog rastvora).

Lek Nimotop S, rastvor za infuziju, mora se primeniti sa kompatibilnim koinfuzionim rastvorom, brzinom 40 mL/sat, odnosno koinfuzionim rastvorima poput: rastvor natrijum-hlorida 0,9%, glukoza 5%, Ringerov rastvor sa laktatima, Ringerov rastvor sa laktatima i magnezijumom, rastvor dekstrana 40, humani albumin 5%, krv ili manitol 10% u odnosu 1:4 (lek Nimotop S : koinfuzioni rastvor), koji treba povezati na drugi otvor trodelnog sistema, pre povezivanja sa centralnim kateterom. Pogledati informacije u Sažetku karakteristika leka za lekove koji su navedeni kao mogući koinfuzioni rastvori, naročito odeljke

,,Kontraindikacije” i ,,Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”, kako bi se odabrao adekvatan koinfuzioni rastvor u skladu sa individualnim potrebama pacijenta.

Lek Nimotop S rastvor za infuziju ne sme se mešati sa drugim lekovima ili dodavati u infuzione kese ili boce.

Lek Nimotop S rastvor za infuziju može se koristiti tokom anestezije, angiografije ili hirurških procedura.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Nimodipin ne treba primenjivati tokom ili u periodu od mesec dana nakon infarkta miokarda ili napada nestabilne angine.

Lek Nimotop S ne treba primenjivati kod pacijenata sa traumatskom subarahnoidalnom hemoragijom, jer nije utvrđen pozitivan odnos koristi i rizika i ne može se identifikovati specifična grupa pacijenata koja bi imala terapijsku korist pri primeni leka u ovoj indikaciji.

Lek Nimotop S rastvor za infuziju treba pažljivo koristiti kod pacijenata sa cerebralnim edemom ili značajno povišenim intrakranijalnim pritiskom. Iako nije utvrđeno da je terapija lekom Nimotop S povezana sa porastom intrakranijalnog pritiska, treba ga pažljivo primenjivati kada je povećan sadržaj vode u moždanom tkivu (generalizovani moždani edem).

Posebno se mora voditi računa kod primene leka Nimotop S rastvor za infuziju kod pacijenata sa izraženom hipotenzijom (sistolni krvni pritisak niži od 100 mm Hg).

Kod pacijenata sa cirozom jetre, na terapiji lekom Nimotop S, može doći do smanjenog klirensa leka, zbog čega se kod ovih pacijenata preporučuje pažljivo praćenje krvnog pritiska.

Pacijentima sa dijagnostikovanom bolešću bubrega i/ili koji su na terapiji nefrotoksičnim lekovima treba pažljivo pratiti funkciju bubrega tokom intravenske terapije lekom Nimotop S rastvor za infuziju (videti odeljak 4.5).

Nimodipin se metaboliše putem sistema citohroma P450 3A4. Lekovi koji su poznati inhibitori citohroma P450 3A4 i koji, posledično, mogu dovesti do sniženja koncentracije nimodipina u plazmi su makrolidni antibiotici (npr. eritromicin), inhibitori HIV-proteaze (npr. ritonavir), azolni antimikotici (npr. ketokonazol), antidepresivi nefazodon i fluoksetin, kvinupristin/dalfopristin, cimetidin i valproinska kiselina (videti odeljak 4.5).

Tokom istovremene primene sa ovim lekovima, treba pratiti krvni pritisak i, po potrebi, treba razmotriti smanjenje doze nimodipina.

Lek Nimotop S rastvor za infuziju sadrži etanol.

Doza od 10 mL ovog leka koja se primeni u toku jednog sata odrasloj osobi telesne mase 70 kg dovodi do izloženosti od 28 mg/kg/sat etanola, što može prouzrokovati porast koncentracije alkohola u krvi od oko 4 mg/100 mL.

Poređenja radi, za odraslu osobu koja popije čašu vina ili 500 mL piva, koncentracija alkohola u krvi će verovatno biti oko 50 mg/100 mL.

Istovremena primena sa lekovima koji sadrže npr. propilen glikol ili etanol može dovesti do akumulacije etanola i izazvati neželjene efekte, posebno kod male dece sa niskim ili nedovoljno razvijenim metaboličkim kapacitetom.

Kako se ovaj lek primenjuje polako kontinuiranom infuzijom tokom 5 ili više sati, efekti alkohola mogu biti smanjeni.

Ovaj lek sadrži 23 mg natrijuma po bočici od 50 mL, što odgovara 1,15% preporučenog maksimalnog dnevnog unosa od ukupno 2 g natrijuma za odraslu osobu po podacima SZO.

Lek Nimotop S, tablete, ne treba primenjivati istovremeno sa lekom Nimotop S, rastvor za infuziju. Lekovi koji utiču na nimodipin:

Istovremena primena nimodipina u dozi od 30 mg dva puta dnevno i antidepresiva fluoksetina u dozi od 20 mg jednom dnevno, kod starijih pacijenata je dovela do povećanja koncentracije nimodipina u plazmi od oko 50 %, koncentracija fluoksetina u plazmi se izrazito smanjila, dok na koncentraciju njegovog aktivnog metabolita norfluoksetina nije bilo efekta.

Istovremena primena nimodipina u dozi od 30 mg tri puta dnevno i antidepresiva nortriptilina u dozi od 10 mg tri puta dnevno kod starijih pacijenata je dovela do blagog smanjenja koncentracije nimodipina u plazmi, dok na koncentraciju nortriptilina u plazmi nije bilo efekta. Dnevna doza, korišćena kod pacijenata sa subarahnoidalnim krvarenjem je četiri puta veća od dnevne doze koja se koristila u ovoj studiji, tako da je klinički značaj ove interakcije u lečenju subarahnoidalne hemoragije koja nastaje usled rupture aneurizme (aSAH) nepouzdan.

Nimodipin se metaboliše preko enzimskog sistema citohroma P450 3A4, koji se nalazi i u intestinalnoj mukozi i u jetri. Iako nisu sprovedene formalne studije interakcija, kako bi se ispitale potencijane interakcije između nimodipina i inhibitora citohroma P450 3A4, ne može se isključiti mogućnost interakcija sa lekovima i povećanje koncentracije nimodipina u plazmi (videti odeljak 4.4).

Kod istovremene primene sa sledećim inhibitorima citohroma CYP 450 3A4, treba pratiti krvni pritisak kod pacijenata, i ukoliko je potrebno, korigovati dozu nimodipina (videti odeljak 4.2):

• makrolidni antibiotici (npr. eritromicin)

• anti HIV lekovi, inhibitori proteaze (npr. ritonavir)

• azolni antimikotici (npr. ketokonazol)

• nefazodon

  Efekat nimodipina na druge lekove:

  Lekovi za sniženje krvnog pritiska

  Lek Nimotop S može potencirati antihipertenzivne efekte istovremeno primenjenih lekova, kao što su:

• diuretici - β blokatori

• ACE inhibitori

• A1 antagonisti

• drugi antagonisti kalcijuma

• α adrenergički blokatori

• PDE5 inhibitori

• α - metildopa

Međutim, ukoliko se kombinacija ovog tipa ne može izbeći, neophodan je strog nadzor lekara.

Istovremena intravenska primena nimodipina i blokatora beta adrenergičkih receptora može dovesti do uzajamnog potenciranja negativnog inotropnog dejstva, pa čak i do dekompenzovane srčane insuficijencije.

Funkcija bubrega se može pogoršati ukoliko se istovremeno sa nimodipinom primenjuju potencijalno

nefrotoksični lekovi (npr. aminoglikozidi, cefalosporini, furosemid), kao i kod pacijenata čija je funkcija bubrega već oslabljena. U ovim slučajevima funkcija bubrega se mora pažljivo kontrolisati. Ukoliko se pogorša postojeća insuficijencija, treba razmotriti mogućnost obustave terapije (videti odeljak 4.4).

Studije sprovedene na životinjama su pokazale da pri istovremenoj upotrebi nimodipina i zidovudina dolazi do povećanja PIK-a zidovudina, dok su volumen distribucije i stopa klirensa smanjeni. Nije poznato da li su

ove interakcije od kliničkog značaja, ali pošto je poznato da je profil neželjenih dejstava zidovudina dozno zavisan, potrebno je razmotriti ovu interakciju kod pacijenata na istovremenoj terapiji nimodipinom i zidovudinom.

Ostali oblici interakcija

S obzirom na to da lek Nimotop S rastvor za infuziju sadrži 23.7 % etanola (alkohola), treba obratiti pažnju na moguće interakcije sa lekovima koji su inkompatibilni sa alkoholom (videti odeljak 4.4.).

Istovremena primena cimetidina ili natrijum valproata može dovesti do porasta koncentracije nimodipina u plazmi.

Ne preporučuje se uzimanje soka od grejpfruta zajedno sa nimodipinom jer može dovesti do povećanja koncentracije nimodipina u plazmi usled inhibicije oksidativnog metabolizma dihidropiridina.

Interakcije za koje je pokazano da ne postoje:

U toku ispitivanja efikasnosti 90 mg nimodipina (podeljeno u više doza) kod starijih pacijenata koji su primali haloperidol nije bilo dokaza o mogućoj interakciji. Međutim, nije jasno da li se ovo ispitivanje može smatrati relevantnim za subarahnoidalno krvarenje, jer su primenjivane više doze nimodipina.

Kod oralne primene nimodipina istovremeno sa diazepamom, digoksinom, glibenklamidom, indometacinom, ranitidinom i varfarinom nije bilo nikakvih potencijalnih interakcija.

Trudnoća

Ne postoje rezultati odgovarajućih, kontrolisanih kliničkih studija sa trudnicama. Nisu dostupne studije reproduktivne toksičnosti nakon parenteralne primene. Studije reproduktivne toksičnosti na životinjama nakon oralne primene, nisu pokazale teratogeni efekat, iako su studije vršene na životinjama pokazale reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Ukoliko je potrebno primeniti lek Nimotop S tokom trudnoće, odnos koristi za majku i potencijalnog rizika za plod treba pažljivo proceniti prema težini kliničke slike.

Dojenje

Nimodipin i njegovi metaboliti se izlučuju u mačino mleko u koncentracijama koje su srazmerne koncentracijama u plazmi majke. Zbog toga se dojenje ne preporučuje za vreme uzimanja ovog leka.

Plodnost

U pojedinačnim slučajevima in vitro fertilizacije, kalcijumovi antagonisti bili su povezani sa reverzibilnim biohemijskim promenama u glavama spermatozoida, koje mogu dovesti do poremećaja funkcije i smanjene aktivnosti spermatozoida. Značaj ovog otkrića pri kratkotrajnoj primeni nije poznat.

Teorijski, tokom terapije lekom Nimotop S sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama može biti narušena mogućom pojavom vrtoglavice. Međutim, ovaj podatak nije od naročitog kliničkog značaja za pacijente na terapiji lekom Nimotop S, rastvor za infuziju.

Neželjena dejstva prijavljena u kliničkim ispitivanjima nimodipina kod indikacije navedene u odeljku 4.1 (placebo kontrolisane studije: nimodipin N= 703; placebo N=692; nekontrolisane studije: nimodipin N=2496; status: 31. avgust 2005.) su data u nastavku teksta po CIOMS III kategorijama učestalosti. Unutar svake grupe učestalosti, neželjena dejstva su data po opadajućem stepenu ozbiljnosti.

Za procenu neželjenih dejstava korišćeni su sledeći podaci o učestalosti: Veoma česta (≥ 1/10)

Česta (≥1/100 i < 1/10)

Povremena (≥1/1000 i < 1/100)

Retka (≥1/10000 i < 1/1000)

Veoma retka (< 1/10000)

Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka)

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi intoksikacije

Akutno predoziranje se može ispoljiti neželjenim dejstvima kao što su značajna hipotenzija, tahikardija ili bradikardija. Takođe, nakon oralne primene mogu se pojaviti i gastrointestinalne tegobe i mučnina.

Terapija intoksikacije

U slučaju akutnog predoziranja, treba odmah prekinuti terapiju lekom Nimotop S. Ukoliko je lek primenjen oralno, potrebno je primeniti gastričnu lavažu uz dodatak aktivnog uglja kao prvu hitnu terapijsku meru protiv trovanja. Ukoliko postoji značajno smanjenje krvnog pritiska, može se intravenski primeniti dopamin ili norepinefrin (noradrenalin). Ne postoji specifični antidot za nimodipin. Zbog toga se kod trovanja, posle mera za lečenje akutnog trovanja, sprovodi simptomatska terapija.