Brufen® Vivo 400mg film tableta

Lek se koristi za simptomatsku terapiju blagog do umerenog bola, kao što su glavobolja, zubobolja, dismenoreja, povišena telesna temperatura i bol kod prehlade.

Doziranje

Odrasli i adolescenti ≥ 40 kg telesne mase (12 godina i stariji)

Početna doza je 400 mg. Ukoliko je neophodno može se uzeti dodatna doza od 400 mg. Odgovarajući interval doziranja treba odabrati na osnovu simptoma i preporučene maksimalne dnevne doze. Interval doziranja ne treba da bude manji od 6 sati za dozu od 400 mg. Ne sme se prekoračiti doza od 1200 mg u toku 24 sata.

Pedijatrijska populacija

Ibuprofen je kontraindikovan kod adolescenata ispod 40 kg telesne mase ili ispod 12 godina starosti.

Kod dece iznad 12 godina i adolescenata ukoliko je potrebna primena ovog leka duže od 3 dana ili ako se simptomi pogoršaju neophodno je konsultovati lekara.

Neželjena dejstva mogu se smanjiti primenom najmanje efikasne doze u najkraćem periodu neophodnom za kontrolu simptoma (videti odeljak 4.4). Samo za kratkotrajnu primenu.

Neophodno je da se pacijenti posavetuju sa svojim lekarom ukoliko je ovaj lek neophodno da primenjuju duže od 3 dana u terapiji povišene telesne temperature ili duže od 4 dana u terapiji bola ili ukoliko se simptomi pogoršaju.

Stariji pacijenti

Nije potrebno posebno prilagođavanje doze. Potrebno je pažljivije praćenje starijih pacijenata zbog mogućih neželjenih dejstava (videti odeljak 4.4).

Pacijenti sa preosetljivim želucem

Pacijenti sa preosetljivim želucem treba da uzimaju ibuprofen u toku obroka.

Uzimanje ibuprofena nakon obroka može odložiti početak delovanja. Ukoliko dođe do odlaganja dejstva ne treba dodatno uzimati ibuprofen već kako je opisano u odeljku 4.2 (Doziranje) ili dok ne prođe odgovarajući interval doziranja.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega nije potrebno prilagođavanje doze. Za pacijente sa teškom renalnom insuficijencijom pogledati odeljak 4.3.

Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre nije potrebno prilagođavanje doze. Za pacijente sa teškom hepatičnom insuficijencijom pogledati odeljak 4.3.

Način primene

Samo za kratkotrajnu oralnu primenu. Ibuprofen tablete se gutaju cele sa dosta vode. Tablete ne žvakati.

Ibuprofen je kontraindikovan kod pacijenata sa:

• preosetljivošću na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1,

• prethodnim reakcijama preosetljivosti (npr. bronhospazam, angioedema, rhinitis, urtikarija ili astma) nakon primene acetilsalicilne kiseline ili bilo kog drugog nesteroidnog antiinflamatornog leka (NSAIL)

• aktivnim ili u istoriji bolesti poznatim rekurentnim peptičkim ulkusom ili krvarenjem (dve ili više epizoda potvrđenog ulkusa ili krvarenja)

• istorijom gastrointestinalnog krvarenja ili perforacija povezanih sa prethodnom primenom NSAIL

• teškom hepatičnom insuficijencijom, teškom renalnom insuficijencijom ili teškom srčanom insuficincijom (NYHA IV) (videti odeljak 4.4)

• cerebrovaskularnim ili drugim aktivnim krvarenjem

• nerazjašnjenim poremećajima formiranja krvi

• teškom dehidratacijom (uzrokovanu povraćanjem, dijarejom ili nedovoljnim unosom tečnosti)

• tokom trećeg trimestra trudnoće (videti odeljak 4.6)

• adolescenti koji imaju manje od 40 kg telesne mase i deca mlađa od 12 godina.

Neželjena dejstva mogu se smanjiti primenom najmanje efikasne doze u najkraćem periodu neophodnom za kontrolu simptoma (videti efekte na gastrointestinalni i kardiovaskularni sistem).

Potreban je povećan oprez prilikom primene ibuprofena kod pacijenata u sledećim stanjima, zbog mogućeg pogoršanja:

• urođeni poremećaj metabolizma porfirina (npr. akutna rekurentna porfirija)

• poremećaji zgrušavanja krvi (ibuprofen može produžiti vreme krvarenja)

• neposredno nakon većih operacija

• sistemskog eritematoznog lupusa i mešovitih bolesti vezivnog tkiva (npr. povećan je rizik od aseptičnog meningitisa) (videti odeljak 4.8)

• hipertenzija i/ili srčana oboljenja jer se može pogoršati funkcija bubrega (videti odeljke 4.3 i 4.8)

• kod pacijenata koji imaju polensku groznicu, polipe u nosu ili hronične opstruktivne respiratorne poremećaje jer je kod njih povećan rizik od alergijskih reakcija. Mogu se javiti u vidu napada astme (analgetska astma), Quincke-ovog edema ili urtikarije

• kod pacijenata koji su alergični na druge supstance zbog povećanog rizika od pojave reakcija preosetljivosti prilikom primene ibuprofena.

  Stariji pacijenti

  Stariji pacijenti imaju povećanu učestalost neželjenih reakcija na NSAIL naročito gastrointestinalnih krvarenja i perforacija koje mogu biti sa smrtnim ishodom (videti odeljak 4.2).

  Respiratorna oboljenja

  Bronhospazam se može javiti kod pacijenata koji boluju ili u istoriji bolesti imaju bronhijalnu astmu ili alergijske bolesti.

  Ostali NSAIL

  Istovremena upotreba ibuprofena i drugih NSAIL uključujući selektivne inhibitore ciklooksigenaze-2 povećava rizik od neželjenih reakcija i treba je izbegavati (videti odeljak 4.5).

  Oštećenje funkcije bubrega

  U slučaju bubrežne insuficijencije može doći do dodatnog pogoršanja funkcije bubrega (videti odeljke 4.3 i 4.8).

  Opšte gledano, redovna primena lekova za ublažavanje bola, naročito istovremena primena različitih aktivnih supstanci, može da dovede do trajnog oštećenja funkcije bubrega i bubrežne insuficijencije (analgetska nefropatija). Ovaj rizik je dodatno povećan pri fizičkom naporu udruženim sa gubitkom soli i dehidratacijom i treba ga izbegavati.

  Prisutan je rizik od oštećenja funkcije bubrega kod dehidrirane dece i adolescenata.

  Oštećenje funkcije jetre

  Kod pacijenata sa insuficijencijom jetre videti odeljke 4.3 i 4.8.

  U slučajevima pogoršanja funkcije jetre prilikom primene ibuprofena potrebno je prekinuti terapiju. Stanje se obično normalizuje nakon prekida terapije. Povremeno je pogodno pratiti glikemiju.

  Kardiovaskularni i cerebrovaskularni efekti

  Oprez (razgovor sa lekarom ili farmaceutom) je neophodan pre primene leka kod pacijenata sa hipertenzijom i/ili srčanom insuficijencijom u anamnezi jer može doći do zadržavanja tečnosti, povećanja krvnog pritiska i edema povezanih sa primenom NSAIL.

  Pacijenti sa nekontrolisanom hipertenzijom, kongestivnom srčanom insuficijencijom (NYHA II-III), ustanovljenom ishemijskom bolesti srca, oboljenjem perifernih arterija i/ili cerebrovaskularnim bolestima mogu da primenjuju ibuprofen tek nakon pažljive procene, a velike doze (2400 mg/dan) treba izbegavati.

  Pažljiva procena je neophodna i pre započinjanja dugotrajne primene leka kod pacijenata sa rizikom od pojave kardiovaskularnih događaja (npr. hipertenzija, hiperlipidemija, dijabetes ili pušenje), naročito pri primeni velikih doza (2400 mg/dan).

  Kliničke studije ukazuju na povezanost primene ibuprofena, naročito velikih doza (2400 mg/dan) i u dužem periodu, sa malim povećanjem rizika za pojavu arterijske tromboze (infarkt miokarda ili šlog).

  Epidemiološke studije ne ukazuju na povezanost primemene manjih doza ibuprofena (≤ 1200 mg/dan) sa povećanjem rizika za pojavu arterijske tromboze.

  Prijavljeni su slučajevi Kounis-ovog sindroma kod pacijenata lečenih ibuprofenom. Kounis-ov sindrom je definisan kao skup kardiovaskularnih simptoma koji su posledica alergijske reakcije ili reakcije preosetljivosti povezane sa sužavanjem koronarnih arterija, a potencijalno dovodi do infarkta miokarda.

  Efekti na plodnost

  Postoje dokazi da lekovi koji inhbiraju ciklooksigenazu/sintezu prostaglandina mogu uticati na plodnost žena usled dejstva na ovulaciju. Taj efekat je reverzibilan i nestaje posle prestanka uzimanja leka (videti odeljak 4.6).

  Gastrointestinalni trakt

  NSAIL treba primenjivati uz oprez kod pacijenata sa istorijom gastrointestinalnih oboljenja (ulcerozni kolitis, Crohn-ova bolest) jer može doći do pogoršanja (videti odeljak 4.8).

  Gastrointestinalno krvarenje, ulceracije ili perforacije, koje mogu biti sa smrtnim ishodom, su zabeležene pri primeni svih NSAIL i mogu se javiti u bilo kom trenutku u toku terapije, sa ili bez upozoravajućih simptoma ili prethodne istorije gastrointestinalnih događaja.

  Rizik od gastrointestinalnog krvarenja, ulceracija ili perforacija se povećava sa povećanjem doze NSAIL, kod pacijenata sa istorijom ulkusa, naročito udruženim sa hemoragijom ili perforacijom (videti odeljak 4.3), kao i kod starijih. Ovi pacijenti treba da započnu terapiju sa najmanjom raspoloživom dozom.

  Kombinovana terapija sa gastro protektivnim lekovima (npr. misoprostol ili inhibitori protonske pumpe) savetuje se ovim pacijentima, kao i pacijentima koji uzimaju male doze acetilsalicilne kiseline ili neke druge lekove koji povećavaju gastrointestinalni rizik (videti ispod i odeljak 4.5).

  Pacijenti sa istorijom gastrointestinalnih oboljenja, naročito stariji pacijenti, treba da prijave bilo koji neuobičajeni abdominalni simptom (naročito gastrointestinalno krvarenje) posebno u početnim fazama terapije.

  Oprez je potreban i kod pacijenata na istovremenoj terapiji lekovima koji povećavaju rizik od ulceracija ili krvarenja, kao što su oralni kortikosteroidi, antikoagulansi kao što je varfarin, selektivni inhibitori preuzimanja serotonina ili antiagregacioni lekovi kao što je acetilsalicilna kiselina (videti odeljak 4.5).

  U slučaju pojave gastrointestinalnog krvarenja ili ulceracija treba prekinuti primenu ibuprofena.

  Teške neželjene reakcije na koži

  Teške kožne neželjene reakcije (eng. severe cutaneous adverse reaction, SCARs), uključujući eksfolijativni dermatitis, multiformni eritem, Stevens-Johnson-ov sindrom, toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN), reakciju na lek sa eozinofilijom i sistemskim siptomima (DRESS sindrom) i akutnu generalizovanu egzantematoznu pustulozu (AGEP) , koje mogu biti opasne po život ili sa smrtnim ishodom, prijavljene su u vezi sa primenom ibuprofena (videti odeljak 4.8). Većina ovih reakcija se pojavila u toku prvog meseca upotrebe.

  Ako se pojave znaci i simptomi koji ukazuju na ove reakcije, upotrebu ibuprofena treba odmah prekinuti i, po potrebi, razmotriti alternativnu terapiju.

  Izuzetno, varičela može da izazove ozbiljne komplikacije kože i mekog tkiva. Uloga NSAIL u pogoršanju ovih infekcija se ne može isključiti. Zbog toga se savetuje izbegavanje primene ibuprofena u slučajevima infekcije varičelom.

  Maskiranje simptoma infekcija

  Ibuprofen može maskirati znake i simptome infekcije, što može dovesti do odloženog započinjanja odgovarajuće terapije i time pogoršati ishod infekcije. Ovo je primećeno kod bakterijske vanbolnički stečene pneumonije i bakterijskih komplikacija varičele. Kada se ibuprofen primenjuje za povišenu telesnu temperaturu ili ublažavanje bolova povezanih sa infekcijom, savetuje se praćenje infekcije. U vanbolničkim uslovima, pacijent treba da se obrati lekaru ako simptomi potraju ili se pogoršaju.

  Ostali efekti

  Veoma retko se javljaju ozbiljne akutne reakcije preosetljivosti (anafilaktički šok). Pri pojavi prvih znakova preosetljivosti nakon primene ibuprofena mora se prekinuti sa uzimanjem terapije. Neophodne medicinske mere, u zavisnosti od simptoma, mora sprovoditi specijalizovano osoblje.

  Privremeno ibuprofen može inhibirati funkciju krvnih pločica (agregaciju trombocita). Zbog toga se savetuje pažljivo praćenje pacijenata sa poremećajem koagulacije.

  Pri dugotrajnoj upotrebi ibuprofena potrebna je redovna provera funkcije jetre, bubrega kao i krvnih elemenata.

  Dugotrajna primena u terapiji glavobolje bilo kog leka protiv bolova može da dovede do pogoršanja. Ukoliko do ovoga dođe ili postoji sumnja, potrebno je potražiti savet lekara i prekinuti terapiju. Može se sumnjati na prisustvo glavobolje uzrokovane prekomernom upotrebom lekova (MOH) kod pacijenata koji imaju česte ili svakodnevne glavobolje i pored (ili zbog) redovne upotrebe lekova za glavobolju. Ovakvu vrstu glavogolje ne treba lečiti povećanjem doze leka.

  U toku primene ibuprofena kod pacijenata sa autoimunim poremećajima (sistemski eritematozni lupus, mešovita bolest vezivnog tkiva) u pojedinim slučajevima se mogu javiti simptomi aseptičnog meningitisa kao što su ukočen vrat, glavobolja, mučnina, povraćanje, povišena telesna temperatura ili dezorjentacija.

  Upotrebu alkohola treba izbegavati jer može pojačati neželjene efekte NSAIL, naročito one koji pogađaju gastrointestinalni trakt ili centralni nervni sistem.

  Pacijenti koji uzimaju ibuprofen treba da prijave svom lekaru pojavu znakova ili simptoma gastrointestinalnih ulceracija ili krvarenja, zamagljen vid ili druge simptome poremećaja vida, osip na koži, dobijanje na telesnoj masi ili edem.

  U slučaju pojave problema sa vidom, zamagljenog vida, skotoma ili poremećaja percepcije boja, treba prekinuti terapiju.

Ibuprofen treba izbegavati u kombinaciji sa sledećim lekovima:

Acetilsalicilna kiselina

Kombinacija ibuprofena i acetilsalicilne kiseline se ne preporučuje zbog potencijalnog povećanja neželjenih dejstava.

Eksperimentalni podaci ukazuju da ibuprofen može kompetitivno da inhibira efekte malih doza acetilsalicilne kiseline na agregaciju trombocita ukoliko se uzimaju zajedno. Iako postoje nejasnoće u ekstrapolaciji ovih podataka u kliničkoj praksi, ne može se isključiti mogućnost da redovna i dugotrajna upotreba ibuprofena može da smanji kardioprotektivno dejstvo malih doza acetilsalicilne kiseline. Smatra se da pri povremenom uzimanju ibuprofena klinički značajan efekat nije verovatan (videti odeljak 5.1).

Drugi NSAIL uključujući salicilate i inhibitore ciklooksigenaze-2

Izbegavati istovremenu primenu dva ili više NSAIL zbog povećanog rizika od gastrointestinalnog ulcera i krvarenja usled sinergističkog delovanja (videti odeljak 4.4).

Antikoagulansi

NSAIL mogu pojačati efekte antikoagulanasa, kao što je varfarin (videti odeljak 4.4).

Diuretici, ACE inhibitori, beta-blokatori i angiotenzin-II antagonisti

NSAIL mogu smanjiti efekte diuretika i drugih antihipertenzivnih lekova. Kod nekih pacijenata sa kompromitovanom renalnom funkcijom (na primer dehidrirani pacijenti ili stariji pacijenti sa oštećenom renalnom funkcijom) istovremena primena ACE inhibitora, beta-blokatora ili angiotenzin-II antagonista sa lekovima koji inhibiraju ciklooksigenazu može dovesti do daljeg pogoršanja funkcije bubrega, uključujući akutnu insuficijenciju bubrega, koja je obično reverzibilna. Zbog toga, ove kombinacije treba sprovoditi sa oprezom, naročito kod starijih pacijenata. Pacijenti treba da su adekvatno hidrirani, a praćenje funkcije bubrega sprovesti na početku terapije, a nakon toga periodično.

Diuretici koji štede kalijum

Istovremena primena ibuprofena i diuretika koji štede kalijum može dovesti do hiperkalemije (preporučuje se provera koncentracije kalijuma u serumu).

Kortikosteroidi

Povećan je rizik za pojavu neželjenih reakcija naročito u gastrointestinalnom traktu (gastrointestinalne ulceracije ili krvarenja (videti odeljak 4.4)).

Antiagregacioni lekovi i selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI)

Povećan je rizik od gastrointestinalnog krvarenja (videti odeljak 4.4).

Digoksin

NSAIL mogu pogoršati srčanu insuficijenciju, smanjiti GFR i povećati koncentraciju digoksina u plazmi. Pri pravilnoj upotrebi nije neophodna provera koncentracije digoksina u serumu (maksimalno tokom 4 dana).

Fenitoin

Istovremena primena ibuprofena i fenitoina može da poveća koncentraciju fenitoina u serumu. Nije neophodna provera koncentracije fenitoina u serumu pri pravilnoj primeni (maksimalno tokom 4 dana).

Litijum

Postoje dokazi o potencijalnom povećanju koncentracije litijuma u plazmi. Nije neophodna provera koncentracije litijuma u serumu pri pravilnoj primeni (maksimalno tokom 4 dana).

Metotreksat

Primena ibuprofena unutar 24 sata pre ili posle primene metotreksata može dovesti do povećanja koncentracije metotreksata i njegovih toksičnih efekata.

Ciklosporin

Istovremena primena ciklosporina i pojedinih NSAIL povećava rizik od oštećenja funkcije bubrega. Ovaj efekat se ne može zanemariti i pri istovremenoj primeni ciklosporina i ibuprofena.

Mifepriston

NSAIL ne treba uzimati 8-12 dana nakon primene mifepristona jer mogu umanjiti efekat mifepristona.

Sulfinpirazon

Lekovi koji sadrže sulfinpirazon mogu odložiti eliminaciju ibuprofena.

Probenecid

Lekovi koji sadrže probenecid mogu smanjiti klirens NSAIL i povećati njihovu koncentraciju u serumu.

Takrolimus

Istovremena primena sa NSAIL može povećati rizik od nefrotoksičnosti.

Zidovudin

Povećan je rizik od hematološke toksičnosti pri istovremenoj primeni sa NSAIL. Preporučuje se provera krvne slike 1-2 nedelje od otpočinjanja istovremene primene.

Postoje dokazi o povećanom riziku od hemartroze i hematoma kod HIV (+) hemofiličara koji istovremeno primaju zidovudin i ibuprofen.

Sulfonilurea

NSAIL mogu ili povećati ili smanjiti hipoglikemijski efekat derivata sulfoniluree. Savetuje se oprez pri istovremenoj primeni.

Hinolonski antibiotici

Podaci na životinjama ukazuju da NSAIL mogu povećati rizik od konvulzija pri primeni sa hinolonskim antibioticima. Kod pacijenata koji istovremeno uzimaju NSAIL i hinolonske antibiotike povećan je rizik od razvoja konvulzija.

Alkohol, bifosfonati, pentoksifilin i sulfinpirazon

Mogu potencirati gastrointestinalne neželjene reakcije i povećati rizik od krvarenja ili ulceracija.

Baklofen

Povećava toksičnost baklofena.

Trudnoća

Inhibicija sinteze prostaglandina može negativno da utiče na trudnoću i/ili embriofetalni razvoj. Podaci epidemioloških studija ukazuju na povećan rizik od pobačaja, srčanih malformacija i gastrošiza nakon upotrebe inhibitora sinteze prostaglandina u ranoj trudnoći. Veruje se da se rizik povećava sa povećanjem doze i dužine terapije.

Kod životinja, primena inhibitora sinteze prostaglandina je ukazala na povećan pre i postimplantacioni gubitak ploda i embriofetalnu smrtnost. Dodatno, povećana incidenca različitih malformacija, uključujući i kardiovaskularne, uočena je kod životinja kojima su davani inhibitori sinteze prostaglandina u periodu organogeneze.

Od 20. nedelje trudnoće, upotreba ibuprofena može da uzrokuje oligohidroamnion usled fetalne renalne disfunkcije. Ovo može da nastane neposredno nakon započinjanja terapije i uobičajeno je reverzibilno nakon prestanka terapije. Dodatno, bilo je prijava konstrikcije ductus arteriosus nakon primene leka u drugom trimestru, od kojih se većina povukla nakon prekida terapije. Zato, u toku prvog i drugog trimestra trudnoće, ibuprofen ne treba primenjivati osim ukoliko je neophodno. Ukoliko se ibuprofen primenjuje kod žena koje pokušavaju da zatrudne ili u toku prvog i drugog trimestra trudnoće, treba primenjivati najmanju dozu u što kraćem vremenskom periodu. Treba razmotriti prenatalni monitoring oligohidroamniona i konstrikcije ductus arterious nakon primene ibuprofena tokom nekoliko dana počevši od 20. gestacijske nedelje i nadalje. Primenu ibuprofena treba prekinuti ukoliko dođe do pojave oligohidroamniona ili konstrikcije duktus arteriosus.

U toku trećeg trimestra trudnoće, svi inhibitori sinteze prostaglandina mogu izložiti fetus:

• kardiopulmonarnoj toksičnosti (prevremena konstrikcija/zatvaranje ductus arteriosus i plućna hipertenzija)

• bubrežnoj disfunkciji (videti u prethodnom tekstu), kod majke i novorođenčeta i na kraju trudnoće:

• produženom krvarenju, antiagregacijski efekat koji se može javiti i pri veoma malim dozama

• inhibiciji kontrakcije materice što odlaže ili produžava porođaj.

Lek Brufen Vivo je kontraindikovan tokom trećeg trimestra trudnoće (videti odeljak 4.3 i 5.3).

Dojenje

Ibuprofen i njegovi metaboliti se u maloj koncentraciju izlučuju u majčino mleko. Do sada nisu zabeleženi štetni efekti kod novorođenčadi. Zato se, ibuprofen u kratkom vremenskom periodu može korititi u toku dojenja u preporučenoj dozi kod bola i povišene telesne temperature. Nije utvrđena bezbednost dugotrajne primene.

Plodnost

Postoje dokazi da lekovi koji inhibiraju ciklooksigenazu/sintezu prostaglandina mogu da smanje plodnost žena usled dejstva na ovulaciju. Taj efekat je reverzibilan i nestaje posle prestanka uzimanja leka.

Ibuprofen nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, pri velikim dozama se mogu javiti neželjeni efekti kao što su zamor, somnolencija, vrtoglavica i poremećaj vida (povremeno prijavljeni), što u individualnim slučajevima može da umanji sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Ovi efekti su potencirani istovremenom primenom alkohola.

Moguća neželjena dejstva su ta neželjena dejstva ispoljena sa ibuprofenskom kiselinom.

Neželjena dejstva su uglavnom dozno-zavisna i nisu ista kod svih pacijenata. Od doze i dužine primene naročito zavisi rizik od gastrointestinalnog krvarenja. Za ostale faktore rizika videti odeljak 4.4.

Sledeća neželjena dejstva su povezana sa kratkotrajnom upotrebom manjih doza ibuprofena (do 1200 mg dnevno) za bolove blagog do umerenog intenziteta i povišenu telesnu temperaturu. Ostala neželjena dejstva mogu nastati tokom terapije ostalih indikacija ili za dugotrajnu upotrebu.

Sledeće neželjene reakcije povezane sa ibuprofenom prikazane su prema MedDRA klasifikaciji sistema organa i učestalosti: Veoma često (≥1/10), Često (≥1/100 do <1/10), Povremeno (≥1/1000 do <1/100), Retko (≥1/10000 do <1/1000), Veoma retko (<1/10000) i Nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). U okviru svake kategorije učestalosti, neželjena dejstva su navedena po opadajućoj učestalosti.

Opis pojedinih neželjenih reakcija

1 Primeri uključuju anemiju, leukopeniju, trombocitopeniju, pancitopeniju i agranulocitozu. Prvi znaci su: groznica, zapaljenje grla, površinki ulceri u ustima, simptomi slični gripu, simptomi jakog umora, krvarenje iz nosa i krvarenje iz kože.

² Reakcije preosetljivosti: One mogu da uključe (a) ne-specifične alergijske reakcije i anafilaksa, (b) reaktivnost respiratornog trakta, uključujući astmu, pogoršanje astme, bronhospazam i dispneja ili (c) razni kožne reakcije uključujući utrikariju, crvenilo i purpuru, povremeno povezani sa pruritisom. Angioedem, i u retkim slučajevima eksfolijativne i bulozne dermatoze, uključujući toksičnu epidermalnu nekrolizu, Stevens- Johnson-ov sindrom i multiformni eritem su bili prijavljeni. Za neke reakcije, uključujući meningealnu iritaciju i letargiju, se smatra da su povezane sa reakcijama preosetljivosti. Sistemski eritematozni lupus i ostali poremećaji vezani za kolegen su faktor rizika za ozbiljne slučajeve generalizovanih reakcija preosetljivosti. Generalizovane reakcije preosetljivosti su retke. Simptomi mogu da uključe groznicu sa osipom, abdominalni bol, glavobolju, mučninu i povraćanje, znakove oštećenja jetre i čak znakove meningitisa. U retkim slučajevima ibuprofen može da izazove bronhospazam kod predisponiranih pacijenata.

3 Patogeni mehanizam izazivanja aseptičkog meninigitisa od strane lekova nije potpuno razjašnjen. Dostupni podaci o aseptičkom meningitisu povezanom sa upotrebom NSAID sugerišu na reakciju preosetljivosti (zbog vremenske povezanosti između primene leka i povlačenja simptoma nakon prekida terapije). Izolovani slučajevi simptoma aseptičkog meningitisa, kao što su nuhalna rigidnost, glavobolja, mučnina, povraćanje, groznica i dezorijentacija, primećene su tokom lečenja ibuprofenom kod pacijenata sa postojećim autoimunim bolestima (sistemski eritematozni lupus i mešovita bolest vezivnog tikiva).

4 Prijavljeni su reverzibilni efekti.

5 Najčešći neželjeni efekti su gastrointestinalni neželjeni efekti.

6 Retko fatalno, posebno kod starijih pacijenata. Videti odeljak 4.4.

7 Videti odeljak 4.4.

8 Hepatotoksične reakcije se mogu javiti kao deo generalizovanih reakcija preosetljivosti.

9 Prijavljena je reverzibilna alopecija kod crnih žena.

10 Posebno kod dugotrajne upotrebe, povezane sa povećanim koncentracijama uree u serumu, smanjenim izlučivanjem urina i edemima. Uključujući papilarnu nekrozu.

11 Ibuprofen može produžiti vreme krvarenja u dozama većim od 1000 mg dnevno.

Klinička ispitivanja i epidemiološki podaci ukazuju na to da upotreba ibuprofena, posebno u velikim dozama (2400 mg na dan) i pri dugotrajnoj upotrebi, može biti povezana sa blago povećanim rizikom od arterijskih trombotičnih događaja (na primer, infarkt miokarda ili moždani udar)(videti odeljak 4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Kod dece se simptomi javljaju pri primeni doza koje su veće od 400 mg/kg telesne mase. Kod odraslih je ova granica manje jasna. Poluvreme eliminacije kod predoziranja je 1,5 – 3 sata.

Simptomi

Značajno predoziranje se generalno dobro podnosi, sve dok ne uključuje i druge lekove. Kod većine pacijenata koji unesu klinički značajnu količinu NSAIL javiće se mučnina, povraćanje, epigastrični bol, ili ređe dijareja. Mogući su tinitus, glavobolja i gastrointestinalno krvarenje. Kod ozbiljnijeg trovanja, toksičnost se ispoljava na centralnom nervnom sistemu, manifestujući se kao vrtoglavica, pospanost, povremeno kao uzbuđenost i dezorjentacija, gubitak svesti (kod dece takođe mioklonični napadi) ili koma. Povremeno kod pacijenata može doći do razvoja konvulzija. Pri ozbiljnom trovanju se može javiti metabolička acidoza i produženo protrombinsko vreme (INR), najverovatnije zbog uticaja na faktore koagulacije u cirkulaciji. Mogu se javiti akutna insuficijencija bubrega i oštećenje funkcije jetre. Kod astmatičara je moguće pogoršanje astme. Mogući su hipotenzija, depresija disanja i cijanoza.

Terapija

Ne postoji specifičan antidot. Potrebna je simptomatska i suportivna terapija koja uključuje održavanje prohodnosti disajnih puteva i praćenje srčanih i vitalnih znakova do stabilizacije. Ukoliko je potrebno, može se korigovati balans elektorilita u serumu. Forsirana diureza i hemodijaliza nisu od koristi jer se ibuprofen

ekstenzivno metaboliše i skoro je potpuno vezan za proteine. Ispiranje želuca ili oralna primena aktivnog uglja je indikovana ako se pacijent javi u roku od jednog sata od uzimanja velike toksične količine leka. U slučaju gastrointestinalnog krvarenja, aktivni ugalj može ometati endoskopiju. U slučajevima čestih ili produženih konvulzija, treba primeniti intravenski diazepam ili lorazepam. Bronhodilatatori se mogu dati zbog astme.