Latamed 5mg/mL+50mcg/mL kapi za oči, rastvor

Lek Latamed je indikovan kod odraslih osoba (uključujući starije) za smanjenje intraokularnog pritiska (IOP) kod pacijenata sa glaukomom otvorenog ugla i očnom hipertenzijom, kod kojih nije dobijen odgovarajući terapijski odgovor sa lokalnom okularnom primenom beta-blokatora ili analoga prostaglandina.

Doziranje

Preporučeno doziranje za odrasle (uključujući i starije pacijente):

Preporučena doza je jedna kap u obolelo oko (oči), jedanput dnevno. Ako se jedna doza propusti, terapiju treba nastaviti primenom sledeće doze, po utvrđenom rasporedu. Dnevna doza ne treba da bude veća od jedne kapi u obolelo oko (oči).

Pedijatrijska populacija

Bezbednost i efikasnost primene leka kod dece i adolescenata nisu utvrđene. Način primene

Pre primene leka potrebno je skinuti kontaktna sočiva. Ona se mogu ponovo staviti 15 minuta nakon primene (videti odeljek 4.4).

Ako se u terapiji koristi vise od jednog oftalmološkog leka za lokalnu primenu, treba ih primeniti sa razmakom od najmanje 5 minuta.

Primenom nazolakrimalne okluzije ili zatvaranjem kapaka na 2 minuta nakon primene, smanjuje se sistemska resorpcija leka. Time se mogu smanjiti i sistemski neželjeni efekti i pojačati lokalno delovanje leka.

Lek Latamed je kontraindikovan kod pacijenata sa:

• reaktivnom bolešću disajnih puteva uključujući bronhijalnu astmu ili anamnezu bronhijalne astme, teška hronična opstruktivna bolest pluća;

• sinusnu bradikardiji, sindrom bolesnog sinusa, SA blok, AV blok II ili III stepena koji nije korigovan primenom pejsmejkera, potvrđena srčana insuficijencija, kardiogeni šok;

• hipersenzitivnosti na aktivne supstance ili bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1

Sistemski efekti:

Kao i drugi oftalmološki lekovi za lokalnu primenu i lek Latamed, kada se primene u obliku kapi za oči, resorbuju se u sistemsku cirkulaciju. Zbog pristustva beta-adrenergičkog blokatora timolola, mogu se javiti isti kardiovaskularni, plućni i drugi sistemski neželjeni efekti kao i pri primeni sistemskih beta-blokatora. Međutim incidenca sistemskih neželjenih reakcija nakon lokalne oftalmološke primene beta blokatora manja je u odnosu na njihovu sistemsku primenu. Da biste smanjili sistemsku resorpciju (videti odeljak 4.2).

Kardiološki poremećaji:

Neophodna je pažljiva procena pacijenata sa kardiovaskularnim oboljenjem (npr. koronarna bolest srca, Prinzmetalova angina i srčana insuficijencija) i hipotenzivnom terapijom beta-blokatorima pri čemu treba razmotriti primenu alternativnog leka. Pacijente sa srčanim oboljenjima treba pratiti u potrazi za simptomima pogoršanja ovih bolesti i neželjenih reakcija.

Usled negativnog efekta na sprovodljivost, beta-blokatore treba s oprezom primenjivati kod pacijenata sa srčanim blokom I stepena. Nakon primene timolola su zabeležene srčane neželjene reakcije i retko, smrt udružena sa srčanom insuficijencijom.

Vaskularni poremećaji:

Lek treba s oprezom primenjivati kod pacijenata sa teškom perifernom cirkulatornom bolešću/poremećajem (teški oblik Raynaud-ova bolest ili Raynaud-ov sindrom).

Respiratorni poremećaji:

Za vreme primene nekih oftalmoloških beta-blokatora su zabeležene respiratorne reakcije uključujući i smrt usled bronhospazma. Lek Latamed treba s oprezom koristiti kod pacijenata sa blagom/umerenom hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (HOBP) i samo ukoliko korist prevazilazi potencijalni rizik.

Hipoglikemija/dijabetes:

Beta-blokatore treba s oprezom primenjivati kod pacijenata sa sumnjom na hipoglikemiju ili sa nekontrolisanim dijabetesom, s obzirom da beta-blokatori mogu maskirati znake i simptome akutne hipoglikemije. Beta-blokatori mogu takođe maskirati znake hipertireoidizma.

Oboljenja rožnjače:

Oftalmološki beta-blokatori mogu izazvati suvoću oka. Pacijente sa oboljenjem rožnjače treba lečiti s oprezom.

Drugi beta-blokatori:

Kada se timolol primenjuje kod pacijenata koji su već na terapiji sistemskim beta-blokatorom, može doći do promene intraokularnog pritiska ili pojačanja sistemskih efekata beta-blokatora. S oprezom treba pratiti terapijski odgovor ovih pacijenata. Ne preporučuje se istovremena primena dva lokalna beta-blokatora (videti odeljak 4.5).

Anafilaktičke reakcije:

Za vreme terapije beta-blokatorima, pacijenti sa anamnezom atopije ili teške anafilaktičke reakcije na veliki broj alergena, mogu biti osetljiviji na ponovno izlaganje ovim alergenima i bez kliničkog odgovora na uobičajene doze adrenalina koje se koriste za lečenje anafilaktičkih reakcija.

Odvajanje horioidee:

Tokom primene lekova koji smanjuju sekreciju očne vodice (npr. timolol ili acetazolamid) opisani su slučajevi odvajanja horioidee nakon procedure filtracije.

Anestezija:

Oftalmološki beta-blokatori mogu blokirati sistemske efekte beta-agonista poput adrenalina. Anesteziolog mora biti upoznat da je pacijent na terapiji timololom.

Istovremena terapija:

Može doći do interakcije timolola i drugih lekova (videti odeljak 4.5). Drugi analozi prostaglandina

Ne preporučuje se primena dva ili više prostaglandina, analoga ili derivata prostaglandina (videti odeljak 4.5).

Promene pigmentacije irisa

Latanoprost može postepeno dovesti do promene boje oka povećavajući koncentraciju braon pigmenta u dužici. Do povećane pigmentacije dužice došlo je kod 16-20% pacijenata lečenih kombinacijom timolol, latanoprost, tokom perioda od godinu dana.

Promene u boji očiju posledica su povećanja količine melanina u stromalnim melanocitima dužice i najčešće se javljaju kod pacijenata sa mešovito obojenim dužicama npr. plavo-braon, sivo-braon, žuto- braon i zeleno-braon.

Braon pigmentacija se koncentrično širi oko pupile ka periferiji zahvaćenog oka, pri čemu čitava dužica ili njeni delovi mogu biti intenzivnije braon prebojeni. Kod pacijenata sa homogenom

prebojenošću očiju, plavih, sivih, zelenih ili braon, ova promena je retko registrovana za vreme dvogodišnjeg kliničkog ispitivanja sa latanoprostom.

Do promene boje dužice dolazi postepeno, tako da ona može ostati neprimećena tokom nekoliko meseci ili godina i nije praćena bilokakvim simptomima ili patološkim promenama.

Nakon prestanka lečenja ne dolazi do daljeg povećanja braon pigmenta u dužici, ali dobijena promena boje može biti trajna. Terapija ne deluje na nevuse ili mrlje na dužici. Akumulacija pigmenta u trabekularnoj mreži ili negde u prednjoj očnoj komori nije zabeležena, ali pacijente treba pažljivo pregledati i u zavisnosti od kliničkog stanja, terapija se može prekinuti ukoliko se javi hiperpigmentacija dužice.

Pre započinjanja terapije, pacijenta treba obavestiti o mogućoj promeni boje očiju. Unilateralna primena leka može dovesti do trajne razlike u boji očiju.

Promene na očnim kapcima i trepavicama

Zatamnjenje kože očnih kapaka je uglavnom prolazno i javlja se samo tokom primene latanoprosta. Latanoprost može postepeno promeniti trepavice i dlake na tretiranom oku; ove promene uključuju povećanu dužinu, debljina, pigmentacija i broj trepavica ili dlačica, i pogrešno usmeren rast trepavica. Promene trepavica su reverzibilne po prekidu terapije

Glaukom

Nema iskustva o primeni latanoprosta kod pacijenata sa inflamatornim, neovaskularnim, hroničnim glaukomom zatvorenog ugla ili, glaukomom otvorenog ugla kod pacijenata sa pseudofakijom i kod pigmentoznog glaukoma. Latanoprost je bez ili sa vrlo malim uticajem na pupilu, ali nema dovoljno podataka kod akutnih napada glaukoma zatvorenog ugla. Zbog toga se kod ovakvih stanja preporučuje oprez prilikom upotrebe leka Latamed, dok se ne steknu klinička iskustva.

Herpetični keratitis

Latanoprost treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa herpetičnim keratitisom, a treba ga izbegavati kod pacijenata sa aktivnim herpes simplex keratitisom i kod pacijenata sa rekurentnim herpes virusnim keratitisom koji se specifično javlja pri primeni analoga prostaglandina.

Makularni edem

Makularni edem, uključujući i cistični makularni edem, su prijavljeni tokom primene latanoprosta. Ovakvi slučajevi su se uglavnom javljali kod pacijenata sa afakijom, kod pacijenata sa pseudofakijom sa rupturom zadnje kapsule sočiva ili kod pacijenata sa poznatim faktorima rizika za nastanak makularnog edema. Lek Latamed kapi za oči treba koristiti uz oprez kod pacijenata sa ovakvim poremećajima.

Konzervansi

Lek Latamed, kapi za oči sadrže benzalkonijum-hlorid, koji se često koristi kao konzervans u oftalmološkim proizvodima. Benzalkonijum-hlorid može izazvati tačkastu keratopatiju i/ili toksičnu ulceroznu keratopatiju, iritaciju oka. Zbog toga je potrebno pažljivo praćenje, pacijenata sa suvim očima ili oštećenom rožnjačom, u slučaju česte ili produžene primene leka Latamed.

Upotreba kontaktnih sočiva

Kontaktna sočiva mogu da resorbuju benzalkonijum-hlorid, zbog čega dolazi do obezbojavanja mekih kontaktnih sočiva. Kontaktna sočiva treba ukloniti pre ukapavanja kapi, a mogu se ponovo staviti najranije 15 minuta nakon primene leka (videti odeljak 4.2).

Nisu sprovedene studije interakcija sa lekom koji sadrži kombinaciju timolola i latanoprosta.

Postoje podaci o paradoksalnom porastu intraokularnog pritiska usled istovremene oftalmološke primene dva analoga prostaglandina. Zbog toga se ne preporučuje istovremena upotreba dva ili više prostaglandina, analoga ili derivata prostaglandina.

Kada se oftalmološki preparati beta-blokatora primenjuju zajedno sa preparatima za oralnu primenu: kalcijumskim antagonistima, beta-blokatorima, antiaritmicima (uključujući amjodaron), glikozidima digitalisa, parasimpatikomimeticima i gvanetidinom, postoji potencijal za aditivno dejstvo koje rezultira hipotenzijom i/ili izraženom bradikardijom.

Za vreme istovremene primene timolola i CYP2D6 inhibitora (npr. hinidin, fluoksetin, paroksetin) postoji mogućnost za pojačanje sistemskih efekata beta-blokatora (smanjena srčana frekvenca, depresija).

Dejstvo na intraokularni pritisak ili poznati efekti sistemskih beta-blokatora mogu biti pojačani kada se lek Latamed dozira pacijentima koji su već na terapiji oralnim beta-blokatorima, a ne preporučuje se ni lokalna primena dva ili više beta-blokatora.

Povremeno je zabeležena midrijaza pri istovremenoj primeni lokalnih beta-blokatora i adrenalina.

Za vreme primene beta-blokatora se može pojačati hipertenzivna reakcija koja nastaje usled naglog povlačenja klonidina iz terapije.

Beta-blokatori mogu pojačati hipoglikemijsko dejstvo antidijabetika. Beta-blokatori mogu maskirati znake i simptome hipoglikemije (videti odeljak 4.4)

Trudnoća

Latanoprost:

Nema dovoljno podataka o primeni latanoprosta kod trudnica. Studije na životinjama su pokazale reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Nije poznato kakav je mogući rizik kod ljudi.

Timolol:

Nema dovoljno podataka o primeni timolola kod trudnica. Timolol ne treba koristiti za vreme trudnoće, osim ukoliko je to zaista neophodno. Za smanjenje sistemske resorpcije (videti odeljak 4.2).

Epidemiološke studije nisu otkrile malformacije ali je dokazan rizik od intrauterine retardacije pri oralnoj primeni beta-blokatora. Takođe, pri primeni beta-blokatora za vreme porođaja, kod novorođenčeta su zabeleženi znaci i simptomi poput bradikardije, hipotenzije, respiratornog distres sindroma i hipoglikemije. Ukoliko se lek Latamed primenjuje sve do porođaja, novorođenče treba pažljivo pratiti prvih nekoliko dana.

S tim u vezi, lek Latamed ne treba koristiti za vreme trudnoće (videti odeljak 5.3). Dojenje

Beta-blokatori se izlučuju u mleko dojilje. Međutim, pri primeni terapijskih doza timolola u vidu kapi za oči, vrlo je malo verovatno da će njegova koncentracija u mleku biti dovoljna da dovede do kliničkih simptoma blokade beta receptora kod novorođenčeta. Za smanjenje sistemske resorpcije (videti odeljak 4.2).

Latanoprost i njegovi metaboliti se mogu izlučiti u mleko dojilje. Zbog toga, lek Latamed ne treba davati ženama za vreme dojenja.

Plodnost

U studijama na životinjama ni latanoprost ni timolol nisu pokazali uticaj na plodnost kod mužjaka i ženki.

Lek Latamed ima neznatan uticaj na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanje mašinama. Ukapavanjem kapi za oči može doći do prolaznog zamućenja vida. Pacijent ne bi trebalo da vozi ili upravlja mašinama sve dok se ovaj efekat ne povuče.

Kod primene latanoprosta, većina neželjenih dejstava se odnosi na oko. U proširenoj fazi pivot studije, kod 16 – 20% pacijenata je došlo do hiperpigmentacije dužice koja može biti trajna. U otvorenoj, petogodišnjoj, bezbednosnoj studiji sa latanoprostom, kod 33% pacijenata je došlo do pigmentacije dužice (videti odeljak 4.4). Ostala oftalmološka neželjena dejstva su uglavnom prolazna i dozno zavisna. Kod timolola, većina teških neželjenih reakcija je sistemskog porekla uključujući bradikardiju, aritmiju, kongestivnu srčanu insuficijenciju, bronhospazam i alergijske reakcije.

Kao i drugi lokalni oftalmološki preparati, timolol se resorbuje u sistemsku cirkulaciju. Na taj način se mogu javiti slična neželjena dejstva zabeležena kod primene beta-blokatora. Incidenca sistemskih neželjenih reakcija nakon lokalne primene je manja nego kod sistemske primene leka.

Navedena neželjena dejstva obuhvataju i ona zabeležena kod primene oftalmoloških beta-blokatora.

Neželjene reakcije su klasifikovane prema učestalosti na sledeći način: veoma česta (≥1/10), česta (≥1/100 do <1/10), povremena (≥1/1000 do <1/100), retka (≥1/10000 do <1/1000), veoma retka (<1/10000) i nepoznata (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Tokom kliničkih ispitivanja sa kombinacijom timolol/latanoprost su zabeležena sledeća neželjena dejstva.

Dodatna zabeležena neželjena dejstva se odnose na pojedinačne komponente leka i rezultat su kliničkih ispitivanja, spontanog prijavljivanja ili se nalaze u dostupnoj literaturi.

Latanoprost:

Timolol

Pri primeni kapi za oči koje sadrže fosfate kod pacijenata sa značajnim oštećenjem rožnjače, veoma retko su prijavljeni slučajevi kalcifikacije rožnjače.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Nema podataka o predoziranju lekom koji sadrži latanoprost i timolol kod ljudi. Simptomi

Simptomi sistemskog predoziranja timololom su: bradikardija, hipotenzija, bronhospazam i srčani arest. Osim iritacije oka i konjunktivalne hiperemije, usled predoziranja latanoprostom nisu zabeležena druga lokalna ili sistemska neželjena dejstva

Terapija

U slučaju pojave ovih simptoma, treba primeniti simptomatsku i suportivnu terapiju. U slučaju zadesnog trovanja latanoprostom mogu biti korisne sledeće informacije:

Studije su pokazale da se timolol ne uklanja lako dijalizom.

Lečenje: po potrebi gastrična lavaža. Simptomatsko lečenje. Latanoprost se u velikom procentu metaboliše pri prvom prolasku kroz jetru. Intravenska infuzija od 3 mikrograma/kg kod zdravih dobrovoljaca nije izazvala nikakve simptome, ali je doza od 5,5 – 10 mikrograma/kg dovela do

nauzeje, abdominalnog bola, vrtoglavice, slabosti, crvenila i znojenja. Ova neželjena dejstva su blaga do umerena i spontano nestaju, oko 4 sata po prestanku infuzije.