AirFluSal® Forspiro® 50mcg/doza+250mcg/doza prašak za inhalaciju, podeljen
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Indikacija za RFZO
RFZO napomena
Interakcije sa
Ograničenje upotrebe
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - AirFluSal 50mcg/doza
Astma
Lek AirFluSal Forspiro je indikovan za redovnu terapiju astme, u slučaju kada je opravdana primena kombinovanog preparata (dugodelujući beta-2-agonist i inhalacioni kortikosteroid):
-
kod pacijenata kod kojih nije ostvarena adekvatna kontrola simptoma primenom inhalacionih kortikosteroida i primenom kratkodelujućih inhalacionih beta-2-agonista "po potrebi"
ili
-
kod pacijenata kod kojih je već postignuta adekvatna kontrola simptoma primenom inhalacionih kortikosteroida i dugodelujućih beta-2-agonista.
Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP)
Lek AirFluSal Forspiro je indikovan za simptomatsku terapiju pacijenata sa HOBP, sa FEV1 <60% od predviđene normalne vrednosti (pre primene bronhodilatatora) i postojanjem učestalih egzacerbacija bolesti u anamnezi uz pojavu izrazitih simptoma uprkos redovnoj primeni terapije bronhodilatatorima.
Način primene:
Lek AirFluSal Forspiro je namenjen isključivo za inhalacionu upotrebu.
Pacijentima je potrebno objasniti da lek AirFluSal Forspiro moraju da primenjuju svakodnevno, u cilju ostvarivanja optimalne koristi ove terapije, čak i u slučaju odsustva simptoma.
Potrebno je da stanje pacijenata bude redovno kontrolisano od strane lekara, kako bi jačina leka AirFluSal Forspiro koja se primenjuje bila optimalna i kako bi se menjala isključivo u skladu sa savetom lekara.
Potrebno je prilagoditi dozu leka na najmanju dozu kojom se simptomi efikasno održavaju pod kontrolom. Po uspostavljanju kontrole simptoma primenom najmanje jačine terapijske kombinacije primenjene dva puta dnevno, naredni terapijski korak bi mogao da uključi ispitivanje primene inhalacionog kortikosteroida kao monoterapije.
Alternativno, kod pacijenata kod kojih je potrebna primena dugodelujućeg beta-2-agoniste, lek AirFluSal Forspiro može se primeniti jednom dnevno, ukoliko će navedena terapija, u skladu sa mišljenjem lekara koji propisuje lek, biti odgovarajuća za održavanje oboljenja pod kontrolom. U slučaju primene leka jednom dnevno, kod pacijenata sa pojavom simptoma oboljenja u toku noći u anamnezi, dozu leka treba primeniti uveče, dok u slučaju anamneze sa pojavom simptoma oboljenja uglavnom u toku dana, dozu leka treba primeniti ujutru.
Pacijentima je potrebno primeniti lek AirFluSal Forspiro u jačini koja sadrži dozu flutikazonpropionata koja odgovara težini oboljenja. Ukoliko individualne potrebe pacijenta zahtevaju primenu leka u dozama koje su izvan preporučenog opsega doza, potrebno je propisati odgovarajuće doze beta-agonista i/ili kortikosteroida.
Doziranje:
Preporučene doze:
Astma
Odrasle osobe i adolescenti uzrasta 12 i više godina:
Jedna inhalacija od 50 mikrograma salmeterola i 250 mikrograma flutikazonpropionata primenjena dva puta dnevno
ili
Jedna inhalacija od 50 mikrograma salmeterola i 500 mikrograma flutikazonpropionata primenjena dva puta dnevno.
Kratkoročna probna primena kombinacije salmeterola i flutikazonpropionata može se razmotriti kao inicijalna terapija održavanja kod odraslih osoba ili adolescenata sa umerenim oblikom perzistentne astme (definisana kao svakodnevna pojava simptoma kod pacijenata, svakodnevna primena lekova za brzo ublažavanje simptoma i ograničen protok vazduha umerenog do teškog oblika) kod kojih je neophodno brzo uspostavljanje kontrole simptoma astme. U navedenim slučajevima, preporučena inicijalna doza je jedna inhalacija od 50 mikrograma salmeterola i 100 mikrograma primenjena dva puta dnevno, koje je moguće postići primenom pojedinačnih aktivnih supstanci ili primenom fiksne kombinacije u navedenoj jačini koja je prisutna na tržištu.
Nakon uspostavljanja kontrole astme, potrebno je ponovo proceniti primenjenu terapiju i razmotriti mogućnost primene samo inhalacionog kortikosteroida kao monoterapije kod pacijenata.Važno je redovno kontrolisanje stanja pacijenata tokom navedene promene terapije.
Nije pokazana jasna korist nakon poređenja primene flutikazonpropionata, kao monoterapije, inhalacionim putem u inicijalnoj terapiji održavanja u slučaju kada nedostaju jedan ili dva kriterijuma težine oboljenja.
Generalno, inhalacioni kortikosteroidi, ostaju prva terapijska linija kod najvećeg broja pacijenata. Lek AirFluSal Forspiro nije namenjen za inicijalno lečenje blagog oblika astme.
Kombinacija salmeterol/flutikazonpropionat jačine 50 mikrograma/100 mikrograma nije odgovarajuća kod odraslih osoba i dece obolele od teškog oblika astme; preporučuje se utvrđivanje odgovarajuće doze inhalacionog kortikosteroida pre primene bilo koje fiksne kombinacije kod pacijenata sa teškim oblikom astme.
Za doze koje se ne mogu postići sa lekom AirFluSal Forspiro, dostupne su druge jačine lekova koji sadrže salmeterol/flutikazon.
HOBP
Odrasle osobe:
Jedna inhalacija od 50 mikrograma salmeterola i 500 mikrograma flutikazonpropionata primenjena dva puta dnevno.
Posebne grupe pacijenata:
Nema potrebe za prilagođavanjem doze kod starijih pacijenata ili kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega.
Nema dostupnih podataka o inhalacionoj primeni kombinacije salmeterola i flutikazonpropionata kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre.
Pedijatrijska populacija:
Lek AirFluSal Forspiro nije namenjen za decu.
Preosetljivost na aktivne supstance ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Lek AirFluSal Forspiro ne bi trebalo primenjivati u terapiji akutnih simptoma astme, kod kojih je potrebna primena bronhodilatatora brzog i kratkog dejstva. Pacijente bi trebalo savetovati da uvek imaju dostupan lek koji koriste za ublažavanje akutnog napada astme.
Ne treba otpočinjati primenu leka AirFluSal Forspiro prilikom egzacerbacije bolesti kod pacijenata, kao ni prilikom značajnog pogoršanja ili akutnog smanjenja kontrole astme.
U toku lečenja lekom AirFluSal Forspiro mogu se javiti ozbiljna neželjena dejstva povezana sa astmom i egzacerbacije bolesti. Pacijente treba savetovati da nastave sa primenom terapije, ali i da potraže savet lekara ukoliko se ne uspostavi kontrola simptoma astme ili dođe do njihovog pogoršanja nakon otpočinjanja primene leka AirFluSal Forspiro.
Učestalija potreba za primenu lekova za brzo ublažavanje simptoma (kratkodelujući bronhodilatatori) ili slabiji odgovor na lekove za brzo ublažavanje simptoma ukazuju na pogoršanje kontrole bolesti, pa treba savetovati pacijente da se tada obrate lekaru.
Iznenadno i progresivno pogoršanje kontrole astme je potencijalno ugrožavajuće po život, pa je neophodno da se pacijenti podvrgnu hitnoj medicinskoj proceni stanja. Potrebno je razmotriti mogućnost povećanja doze kortikosteroida u terapiji.
Nakon uspostavljanja kontrole simptoma astme, može se razmotriti postepeno smanjenje doze leka AirFluSal Forspiro. Važna je redovna procena stanja pacijenata prilikom smanjenja terapije. Trebalo bi primeniti najmanju efikasnu dozu kombinacije salmeterol/flutikazon (videti odeljak 4.2).
Kod pacijenata sa HOBP kod kojih dođe do pogoršanja bolesti, uobičajena je primena terapije sistemskim kortikosteroidima, zbog toga je potrebno savetovati pacijente sa zatraže medicinsku pomoć ako prilikom primene leka AirFluSal Forspiro dođe do pogoršanja bolesti.
Terapiju lekom AirFluSal Forspiro ne bi trebalo naglo prekinuti kod pacijenata sa astmom zbog opasnosti od egzacerbacije bolesti. Terapiju treba postepeno smanjivati pod nadzorom lekara. Kod pacijenata sa HOBP, prekid terapije takođe može biti praćen sa simptomatskom dekompenzacijom i trebalo bi da se odvija pod nadzorom lekara.
Kao i prilikom primene svih inhalacionih lekova koji sadrže kortikosteroide, lek AirFluSal Forspiro bi trebalo oprezno primenjivati kod pacijenata sa aktivnom ili inaktivnom tuberkulozom pluća, kao i kod pacijenata sa gljivičnom, virusnom ili nekom drugom infekcijom disajnih puteva. Ako je indikovano, potrebno je odmah započeti odgovarajuće lečenje.
U retkim slučajevima, lek AirFluSal Forspiro može prouzrokovati srčane aritmije, npr. supraventrikularnu tahikardiju, ekstrasistole i atrijalnu fibrilaciju, kao i blago prolazno smanjenje koncentracije kalijuma u serumu prilikom primene velikih terapijskih doza. Prema tome, lek AirFluSal Forspiro bi trebalo oprezno primenjivati kod pacijenata sa teškim kardiovaskularnim poremećajima, poremećajima srčanog ritma, dijabetes melitusom, tireotoksikozom, neregulisanom hipokalemijom ili kod pacijenata sa predispozicijom za smanjenu koncentraciju kalijuma u serumu.
Veoma retko zabeleženi su slučajevi povećanja koncentracije glukoze u krvi (videti odeljak 4.8), pa bi to trebalo uzeti u obzir prilikom propisivanja leka pacijentima sa anamnezom dijabetes melitusa.
Kao i prilikom primene druge inhalacione terapije, može doći do pojave paradoksalnog bronhospazma sa trenutnim pojačanjem zviždanja u grudima i nedostatkom vazduha nakon primene. Paradoksalni bronhospazam odgovara na brzo-delujuće bronhodilatatore i potrebno ga je odmah lečiti. Primenu leka AirFluSal Forspiro odmah treba prekinuti, proceniti stanje pacijenta i, ukoliko je neophodno, primeniti drugu terapijsku opciju.
Zabeležena su farmakološka neželjena dejstva terapije beta-2-agonistima, kao što su tremor, palpitacije i glavobolja, ali su obično prolaznog karaktera i smanjuju se redovnom primenom terapije.
Sistemska dejstva se mogu javiti prilikom inhalacione primene bilo kog kortikosteroida, posebno prilikom primene velikih doza propisanih tokom dužeg vremenskog perioda. Verovatnoća za pojavu navedenih dejstava je mnogo manja u odnosu na primenu kortikosteroida oralnim putem. Moguća sistemska dejstva uključuju Cushing-ov sindrom, Cushing-oidne manifestacije, adrenalnu supresiju, smanjenje mineralne gustine kostiju, kataraktu i glaukom i mnogo ređe utiču na opseg psiholoških stanja i ponašanja, uključujući psihomotornu hiperaktivnost, poremećaje spavanja, anksioznost, depresiju ili agresiju (posebno kod dece) (za informacije o sistemskom dejstvu inhalacionih kortikosteroida kod dece i adolescenata videti u nastavku odeljak Pedijatrijska populacija).
Stoga je važno da se redovno kontroliše stanje pacijenta i da se smanjuje doza inhalacionog kortikosteroida na najmanju vrednost kojom se postiže efektivno održavanje kontrole simptoma astme.
Produžena terapija velikim dozama inhalacionih kortikosteroida kod pacijenata može imati za posledicu adrenalnu supresiju i akutnu adrenalnu krizu. Veoma retki slučajevi adrenalne supresije i akutne adrenalne krize su takođe bili opisani prilikom primene flutikazonpropionata u dozama između 500 i 1000 mikrograma. Okolnosti koje mogu potencijano inicirati nastanak akutne adrenalne krize uključuju traumu, hiruršku intervenciju, infekciju ili naglo smanjenje doze leka. Simptomi koji se javljaju su tipično neodređeni i mogu da uključuju anoreksiju, abdominalni bol, smanjenje telesne mase, umor, glavobolju, mučninu, povraćanje, hipotenziju, sniženje nivoa svesti, hipoglikemiju i konvulzije. Tokom perioda stresa ili elektivnih hirurških intervencija trebalo bi razmotriti dodatnu sistemsku primenu kortikosteroida.
Terapija flutikazonpropionatom inhalacionim putem trebalo bi da smanji potrebu za primenom steroida oralnim putem, ali je moguće da pacijenti koji prelaze sa terapije oralnim steroidima ostanu pod rizikom za nastanak oštećenja funkcije nadbubrežne žlezde tokom značajnog vremenskog perioda. Zbog toga ove pacijente treba lečiti sa posebnim oprezom i redovno pratiti funkciju nadbubrežne žlezde. Pod rizikom se takođe mogu nalaziti pacijenti kod kojih je ranije bila neophodna hitna primena velikih doza kortikosteroida. Navedenu mogućnost javljanja oštećenja funkcije nadbubrežne žlezde bi uvek trebalo imati na umu u hitnim i elektivnim situacijama kod kojih postoji verovatnoća da će izazvati stres, pa je neophodno razmotriti mogućnost primene adekvatne terapije kortikosteroidima. Pre elektivnih procedura može biti potrebna konsultacija specijaliste u pogledu obima oštećenja funkcije nadbubrežne žlezde.
Ritonavir može u velikoj meri povećati koncentraciju flutikazonpropionata u plazmi. Prema tome, njihovu istovremenu primenu treba izbegavati, izuzev ukoliko potencijalna korist za pacijenta ne prevazilazi rizik od pojave sistemskih neželjenih dejstava kortikosteroida i u tom slučaju kod pacijenata treba pratiti moguću pojavu sistemskih neželjenih dejstava kortikosteroida. Takođe postoji povećana opasnost od pojave sistemskih dejstava prilikom terapije flutikazonpropionata u kombinaciji sa drugim snažnim inhibitorima CYP3A, uključujući lekove koji kao aktivnu supstancu sadrže kobicistat (videti odeljak 4.5).
Pneumonija kod pacijenata sa HOBP
Povećana incidenca pneumonije, uključujući pneumoniju koja zahteva hospitalizaciju, uočena je kod pacijenata sa HOBP koji su primenjivali inhalacione kortikosteroide. Postoje određeni dokazi o povećanom riziku od pneumonije pri povećanju doze steroida, ali ovo nije definitivno pokazano u svim studijama.
Ne postoji definitivni klinički dokaz o postojanju razlika unutar grupe inhalacionih kortikosteroida koje se odnose na ozbiljnost pneumonije.
Lekari bi trebali da imaju na umu mogućnost nastanka pneumonije kod pacijenata sa HOBP zbog toga što se klinička slika ovih infekcija poklapa sa simptomima pogoršanja HOBP.
Faktori rizika za pneumoniju kod pacijenata sa HOBP uključuju aktivne pušače, starije pacijente, mali indeks telesna mase (engl. body mass index, BMI) i teška HOBP.
Podaci dobijeni iz obimnog kliničkog ispitivanja (Salmeterol Multi-Center Asthma Research Trial, SMART) su ukazivali da su pacijenti afro-američkog porekla bili pod povećanim rizikom od nastanka ozbiljnih događaja vezanih za respiratorni sistem ili smrtnog ishoda prilikom primene salmeterola u poređenju sa placebom (videti odeljak 5.1). Nije poznato da li je navedeno bila posledica farmakogenetičkih ili drugih faktora. Prema tome, od pacijenata afričkog ili afro-karipskog porekla, zahtevaće se da nastave sa lečenjem, ali da potraže savet lekara ukoliko izostane uspostavljanje kontrole simptoma astme ili dođe do njihovog pogoršanja u toku upotrebe leka AirFluSal Forspiro.
Istovremena primena sistemskog ketokonazola značajno povećava sistemsku izloženost salmeterolu. Ovo može dovesti do povećanja učestalosti pojave sistemskih dejstava (npr. produženja QTc intervala i palpitacije).
Trebalo bi, dakle, izbegavati istovremenu primenu terapije ketokonazolom ili drugim snažnim inhibitorima CYP3A4, osim ukoliko korist od primene terapije prevazilazi potencijalno povećan rizik od nastanka sistemskih neželjenih dejstava terapije salmeterolom (videti odeljak 4.5).
Poremećaji vida
Poremećaji vida mogu se uočiti prilikom sistemske i topikalne primene kortikosteroida. Ako se kod pacijenta jave simptomi koa što su zamućen vid ili drugi poremećaji vida, pacijenta treba uputiti na oftalmologa da se izvrši procena mogućih uzroka koji mogu uključiti kataraktu, glaukom ili retko oboljenje kao što je centralna serozna horioretinopatija (engl. central serous chorioretinopathy, CSCR), koja je prijavljena nakon sistemske i topikalne primene kortikosteroida.
Pedijatrijska populacija
Deca i adolescenti mlađi od 16 godina koji koriste velike doze flutikazonpropionata (obično ≥ 1000 mikrograma/dnevno) se mogu nalaziti pod posebnim rizikom. Sistemska dejstva se mogu javiti, posebno prilikom primene velikih doza propisanih tokom dužeg vremenskog perioda. Moguća sistemska dejstva uključuju Cushing-ov sindrom, Cushing-oidne manifestacije, adrenalnu supresiju, akutnu adrenalnu krizu i zaostajanje u rastu dece i adolescenata i mnogo ređe utiču na opseg psiholoških stanja i ponašanja, uključujući psihomotornu hiperaktivnost, poremećaje spavanja, anksioznost, depresiju ili agresiju. Potrebno je razmotriti da se dete ili adolescent upute na pregled specijalisti pedijatru-pulmologu.
Preporučuje se redovna kontrola visine dece kojima je propisana produžena terapija inhalacionim kortikosteroidom. Stoga je potrebno smanjiti dozu inhalacionog kortikosteroida na najmanju vrednost kojom se postiže efektivno održavanje simptoma astme pod kontrolom.
Infekcije usne duplje
Zbog prisustva flutikazonpropionata u leku, kod nekih pacijenata se može javiti promuklost i kandidijaza (sor) usne duplje i ždrela, i retko ezofagitis. Promuklost i učestalost kandidijaze usne duplje i ždrela se može ublažiti ispiranjem usta vodom i/ili pranjem zuba neposredno nakon primene leka. Simptomatska kandidijaza usne duplje i ždrela može se lečiti lokalnim antimikoticima, uz nastavak terapije lekom AirfluSal Forspiro.
Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama
Lek AirFluSal Forspiro, 50 mikrograma/250 mikrograma/doza sadrži 12,18 mg/doza laktoza, monohidrata . Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno- galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.
Lek AirFluSal Forspiro, 50 mikrograma/500 mikrograma/doza sadrži 11,93 mg/doza laktoza, monohidrata. Navedena Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.
Beta adrenergički blokatori mogu oslabiti ili antagonizovati dejstvo salmeterola. Primenu selektivnih i ne- selektivnih beta-blokatora bi trebalo izbegavati ukoliko nema ubedljivih razloga za njihovu primenu.
Terapija beta 2 agonistima može dovesti do potencijalno ozbiljne hipokalemije. Poseban oprez se savetuje kod akutne teške astme s obzirom da ovaj efekat može biti potenciran istovremenom terapijom ksantin derivatima, steroidima i diureticima.
Istovremena primena drugih beta-adrenergičkih lekova može imati potencijalno aditivno dejstvo. Flutikazonpropionat
Pod uobičajenim okolnostima, nakon inhalacione primene dobijaju se male koncentracije flutikazonpropionata u plazmi usled ekstenzivnog metabolizma prvog prolaska i velikog sistemskog klirensa u crevima i jetri, gde je medijator citohrom P450 3A4. Stoga, nisu verovatne klinički značajne interakcije lekova koje su posredovane flutikazonpropionatom.
U okviru ispitivanja interakcije kod zdravih ispitanika uz intranazalnu primenu flutikazonpropionata, ritonavir (izuzetno snažan inhibitor citohroma P450 3A4) u dozi od 100 mg dva puta dnevno, povećao je koncentracije flutikazonpropionata u plazmi nekoliko stotina puta, što je za posledicu imalo značajno smanjenje koncentracija kortizola u serumu. Nema dovoljno informacija o navedenoj interakciji pri primeni flutikazonpropionata inhalacionim putem, ali se očekuje značajno povećanje koncentracija flutikazonpropionata u plazmi. Prijavljeni su slučajevi Cushing-ovog sindroma i supresije nadbubrega. Treba izbegavati primenu navedene kombinacije izuzev ukoliko korist primene terapije prevazilazi povišeni rizik od pojave sistemskih neželjenih dejstava glukokortikoida, i u tom slučaju je potrebno kod pacijenta pratiti moguću pojavu sistemskih neželjenih efekata kortikosteroida.
U okviru male studije sprovedene kod zdravih dobrovoljaca, neznatno slabiji inhibitor CYP3A, ketokonazol, povećao je izloženost flutikazonpropionata nakon jednokratne inhalacije za 150%. Navedeno je imalo za posledicu veću redukciju koncentracije kortizola u plazmi u poređenju sa primenom isključivo flutikazonpropionata. Takođe se očekuje da istovremena primena drugih snažnih inhibitora CYP3A, kao što je itrakonazol, i lekova koji sadrže kobicistat, kao i umerenih inhibitora CYP3A, kao što je eritromicin, povećava sistemsku izloženost flutikazonpropionatu, kao i rizik od pojave sistemskih neželjenih dejstava. Treba izbegavati primenu navedene kombinacije izuzev ukoliko korist primene terapije prevazilazi povećan rizik od pojave sistemskih neželjenih dejstava glukokortikoida, i u tom slučaju je potrebno kod pacijenta pratiti moguću pojavu sistemskih neželjenih efekata kortikosteroida.
Salmeterol
Snažni CYP3A4 inhibitori
Istovremena primena ketokonazola (u dozi od 400 mg oralno, jednom dnevno) i salmeterola (u dozi od 50 mikrograma inhalaciono, dva puta dnevno) kod 15 zdravih ispitanika tokom 7 dana, dovela je do značajnog povećanja izloženosti salmeterolu u plazmi (vrednost Cmax je povećana 1,4 puta, a vrednost PIK 15 puta). Navedeno može imati za posledicu povećanje učestalosti drugih sistemskih dejstava terapije salmeterolom (npr. produženje QTc intervala i palpitacije) u poređenju sa pojedinačnom primenom salmeterola ili ketokonazola (videti odeljak 4.4).
Nije zabeležena pojava dejstava od kliničkog značaja na krvni pritisak, srčani ritam, koncentracije glukoze i kalijuma u krvi. Istovremena primena salmeterola i ketokonazola ne povećava poluvreme eliminacije salmeterola kao ni povećanje akumulacije salmeterola prilikom ponovljenog doziranja.
Potrebno je izbegavati istovremenu primenu ketokonazola, osim ukoliko korist od primene leka prevazilazi potencijalno povećan rizik za nastanak sistemskih neželjenih dejstava terapije salmeterolom. Verovatno je da
postoji sličan rizik od pojave interakcije sa drugim snažnim inhibitorima CYP3A4 (npr. itrakonazol, telitromicin, ritonavir).
Umereni CYP3A4 inhibitori
Istovremena primena eritromicina (u dozi od 500 mg, oralno, tri puta dnevno) i salmeterola (u dozi od 50 mikrograma inhalaciono, dva puta dnevno) kod 15 zdravih ispitanika tokom 6 dana, dovela je do malog, ali ne i statistički značajnog povećanja izloženosti salmeterolu (vrednost Cmax je povećana 1,4 puta, a vrednost PIK 1,2 puta). Istovremena primena salmeterola sa eritromicinom nije bila udružena sa pojavom bilo kojih ozbiljnih neželjenih dejstava.
Trudnoća
Ograničen broj podataka dobijenih kod trudnica (između 300 i 1000 ishoda trudnoće) ukazuje da salmeterol i flutikazonpropionat ne ispoljavaju malformativnu ili feto/neonatalnu toksičnost.
Studije na životinjama pokazale su reproduktivnu toksičnost nakon primene agonista beta-2-adrenergičkih receptora i glukokortikosteroida (videti odeljak 5.3).
Primenu leka AirFluSal Forspiro kod trudnica treba razmotriti samo ukoliko je očekivana korist za majku veća od mogućeg rizika po fetus.
U terapiji žena tokom trudnoće trebalo bi primenjivati najmanju efektivnu dozu flutikazonpropionata koja je potrebna za adekvatno održavanje astme pod kontrolom.
Dojenje
Nije poznato da li se salmeterol i flutikazonpropionat, odnosno njihovi metaboliti, izlučuju u majčino mleko.
Ispitivanja na životinjama su pokazala da se salmeterol i flutikazonpropionat, i njihovi metaboliti izlučuju u mleko ženki pacova.
Nije moguće isključiti rizik za dojenu novorođenčad/odojčad. Neophodno je doneti odluku da li prekinuti dojenje ili prekinuti terapiju lekom AirFluSal Forspiro, uzimajući u obzir korist dojenja za dete i korist terapije za majku.
Plodnost
Nema podataka za ljude. Međutim, ispitivanja na životinjama nisu pokazala uticaj salmeterola ili flutikazonpropionata na plodnost.
Lek AirFluSal Forspiro nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama.
S obzirom na to da lek AirFluSal Forspiro sadrži salmeterol i flutikazonpropionat, mogu se očekivati sve vrste i težine neželjenih dejstava koje su povezane sa svakom od aktivnih supstanci leka. Nema slučajeva pojave dodatnih neželjenih dejstava, koja se javljaju nakon istovremene primene aktivnih supstanci leka.
Neželjena dejstva povezana sa primenom kombinacije salmeterol/flutikazonpropionat navedena su prema klasi sistema organa i učestalosti u nastavku. Učestalosti su definisane kao: veoma česta (≥1/10); česta (≥1/100 i <1/10); povremena (≥1/1000 i < 1/100); retka (≥1/10 000 i <1/1000) i nepoznata (učestalost nije moguće proceniti na osnovu dostupnih podataka).
Učestalost pojave neželjenih dejstava dobijena je na osnovu podataka iz kliničkih ispitivanja. Incidenca pojave neželjenih dejstava prilikom primene placeba nije uzeta u obzir.
| Klasa sistema organa | Neželjeni događaj | Učestalost | |||
| Infekcije i infestacije | Kandidijaza usne duplje i ždrelaPneumonija (kod pacijenata HOBP)BronhitisEzofagealna kandidijaza | sa | Često Često1,3,5Često1,3 Retko | ||
| Poremećaji imunskog sistema | Reakcije preosetljivosti sa sledećim manifestacijama: | ||||
| Reakcije preosetljivosti na koži | Povremeno | ||||
| Angioedem (uglavnom edem lica i orofaringealni edem) | Retko | ||||
| Respiratorni simptomi (dispnea) | |||||
| Povremeno | |||||
| Respiratorni simptomi (bronhospazam) | Retko | ||||
| Anafilaktičke reakcije uključujući anafilaktički šok | Retko | ||||
| Endokrini poremećaji | Cushing-ov sindrom, Cushing- oidne manifestacije, adrenalna supresija, zaostajanje u rastu koddece i adolescenata, smanjenje mineralne gustine kostiju | Retko4 | |||
| Poremećaji ishrane | metabolizma | i | HipokalemijaHiperglikemija | Često3Povremeno4 | |
| Psihijatrijski poremećaji | Anksioznost Poremećaji spavanjaPromene ponašanja, uključujući psihomotornu hiperaktivnost i razdražljivost (pre svega kod dece)Depresija, agresija (pre svega kod dece) | Povremeno Povremeno RetkoNepoznato | |||
| Poremećaji nervnog sistema | GlavoboljaTremor | Veoma često1Povremeno | |||
| Poremećaji oka | Katarakta GlaukomZamućen vid (videti odeljak 4.4) | Povremeno Retko4Nepoznato | |||
| Kardiološki poremećaji | PalpitacijeTahikardija | PovremenoPovremeno | |||
| Srčane aritmije (uključujući | ||
| supraventrikularnu tahikardiju i | Retko | |
| ekstrasistole) | ||
| Atrijalna fibrilacija | Povremeno | |
| Angina pektoris | Povremeno | |
| Respiratorni, torakalni imedijastinalni poremećaji | Nazofaringitis | Veoma često2,3 |
| Iritacija grla | Često | |
| Promuklost/disfonija | Često | |
| Sinuzitis | Često1,3 | |
| Paradoksalni bronhospazam | Retko4 | |
| Poremećaji kože i potkožnogtkiva | Kontuzije | Često1,3 |
| Poremećaji mišićno-koštanogsistema i, vezivnog tkiva | Grčevi mišića | Često |
| Traumatske frakture Artralgija | Često1,3 Često | |
| Mialgija | Često |
1 Često zabeleženi u placebo grupi ispitanika
2 Veoma često zabeleženi u placebo grupi ispitanika
3 Zabeleženi tokom 3 godine u HOBP studiji
4 Videti odeljak 4.4
5 Videti odeljak 5.1
Opis odabranih neželjenih reakcija
Zabeležena su farmakološka neželjena dejstva terapije beta-2-agonistima, kao što su tremor, palpitacije i glavobolja, ali su obično prolaznog karaktera i smanjuju se redovnom primenom terapije.
Kao i kod druge inhalacione terapije, nakon primene doze leka može se javiti paradoksalni bronhospazam sa naglim pojačanjem zviždanja u grudima (vizinga) i nedostatkom vazduha. Paradoksalni bronhospazam odgovara na brzo-delujuće bronhodilatatore i potrebno ga je odmah lečiti. Primenu leka AirFluSal Forspiro odmah treba prekinuti, proceniti stanje pacijenta i, ukoliko je neophodno, primeniti drugu terapijsku opciju.
Zbog aktivne supstance flutikazonpropionata kod pojedinih pacijenata može doći do pojave promuklosti i kandidijaze usne duplje i ždrela, a retko i jednjaka. Promuklost i pojava kandidijaze se mogu ublažiti ispiranjem usta vodom i/ili pranjem zuba nakon upotrebe leka. Simptomatska kandidijaza usta i grla se može lečiti lokalnim antifungalnim preparatima, pri čemu se nastavlja sa terapijom kombinacijom salmeterol/flutikazon.
Pedijatrijska populacija
Moguća sistemska dejstva uključuju Cushing-ov sindrom, Cushing-oidne manifestacije, adrenalnu supresiju i zaostajanje u rastu kod dece i adolescenata (videti odeljak 4.4). Kod dece se takođe mogu javiti anksioznost, poremećaji spavanja i promene ponašanja, uključujući hiperaktivnost i razdražljivost.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Na osnovu kliničkih ispitivanja nema dostupnih podataka o predoziranju lekom AirFluSal Forspiro, međutim, u nastavku su navedeni podaci o predoziranju za obe aktivne supstance leka.
Znaci i simptomi predoziranja salmeterolom su: vrtoglavica, povećanje sistolnog krvnog pritiska, tremor, glavobolja i tahikardija. Ukoliko je neophodno obustaviti terapiju lekom AirFluSal Forspiro zbog predoziranja komponente leka koja je beta-agonist, potrebno je razmotriti zamenu adekvatnom terapijom steroidima. Osim toga, može doći do pojave hipokalemije i zbog toga je potrebno pratiti koncentraciju kalijuma u serumu. Potrebno je razmotriti nadoknadu kalijuma.
Akutno: akutna inhalacija flutikazonpropionata u dozama koje premašuju preporučenu dozu može dovesti do privremene supresije funkcije nadbubrežne žlezde. Navedeno stanje ne zahteva hitnu intervenciju, obzirom da se funkcija nadbubrežne žlezde normalizuje nakon nekoliko dana, što se potvrđuje određivanjem kortizola u plazmi.
Hronično predoziranje flutikazonpropionatom primenjenim putem inhalacije: Neophodno je praćenje adrenalne rezerve a može biti neophodno i lečenje sistemskim kortikosteroidima. Kada se stanje stabilizuje, lečenje treba nastaviti sa primenom kortikosteroidima putem inhalacije u preporučenoj dozi. (U odeljku 4.4 videti o opasnosti od adrenalne supresije).
U slučaju akutnog ili hroničnog predoziranja flutikazonpropionatom, terapija lekom AirFluSal Forspiro se i dalje može nastaviti uz primenu odgovarajućih doza za kontrolu simptoma.
Farmakološki podaci - AirFluSal 50mcg/doza
Farmakoterapijska grupa: Lekovi koji se primenjuju u opstruktivnim bolestima disajnih puteva; Adrenergici u kombinaciji sa kortikosteroidima ili drugim lekovima, isključujući antiholinergike
ATC šifra: R03AK06 Mehanizam dejstva:
Lek AirFluSal Forspiro sadrži salmeterol i flutikazonpropionat koji ispoljavaju različite mehanizme dejstva.
Mehanizmi dejstva obe aktivne supstance su objašnjeni u nastavku:
Salmeterol:
Salmeterol je selektivni agonist beta-2-adrenergičkih receptora dugog dejstva (12 sati) koji ima dugi bočni lanac koji se vezuje za egzo-lokus receptora.
Salmeterol obezbeđuje duže trajanje bronhodilatacije, koja traje najmanje 12 sati, u odnosu na preporučene
doze konvencionalnih beta-2-agonista kratkog dejstva.
Flutikazonpropionat:
Flutikazonpropionat primenjen putem inhalacije i u preporučenim dozama poseduje glukokortikoidno antiinflamatorno dejstvo na nivou pluća, što za posledicu ima smanjenje simptoma i egzacerbacija astme, a bez neželjenih dejstava koja se zapažaju kada se kortikosteroidi primenjuju sistemski.
Klinička efikasnost i bezbednost:
Klinička ispitivanja u terapiji astme
Studija u vezi sa postizanjem optimalne kontrole astme (engl. Gaining Optimal Asthma Control, GOAL) u trajanju od 12 meseci, koja je obuhvatila 3416 odraslih pacijenata i adolescenata sa perzistentnom astmom, upoređivala je bezbednost i efikasnost kombinovane terapije salmeterol/flutikazonpropionat i monoterapije inhalacionim kortikosteroidom (flutikazonpropionat), radi utvrđivanja da li se ciljevi terapije astme mogu postići. Lečenje je intenzivirano svakih 12 nedelja do postizanja **potpune kontrole ili do primene najveće doze ispitivanog leka. Studija GOAL je pokazala da je više pacijenata lečenih kombinacijom salmeterol/flutikazonpropionat postiglo kontrolu astme nego pacijenti koji su lečeni samo inhalacionim kortikosteroidom, i to uz ostvarenje kontrole pri manjoj dozi kortikosteroida.
*Dobro kontrolisana astma postizana je brže primenom salmeterol/flutikazonpropionata nego primenom inhalacionog kortikosteroida. Vreme trajanja lečenja za koje je 50% ispitanika postiglo prvu pojedinačnu dobro kontrolisanu nedelju, iznosilo je 16 dana u grupi koja je primala kombinaciju salmeterol/flutikazonpropionat, u poređenju sa 37 dana u grupi je primala samo inhalacioni kortikosteroid. U podgrupi astmatičara koji prethodno nisu lečeni steroidima, vreme do postizanja pojedinačne dobro kontrolisane nedelje iznosilo je 16 dana u grupi koja je primala kombinaciju salmeterol/flutikazonpropionat, u poređenju sa 23 dana u grupi koja je primala samo inhalacioni kortikosteroid.
Ukupni rezultati ispitivanja su pokazali:
| Procenat pacijenata koji su ostvarili *dobro kontrolisanu i ** potpuno kontrolisanu astmu u toku 12meseci | ||||
| Lečenje pre studije | Salmeterol/ Flutikazonpropionat | Flutikazonpropionat | ||
| dobrokontrolisana | potpunokontrolisana | dobro kontrolisana | potpunokontrolisana | |
| Bez inhalacionog kortikosteroida (samokratkodelujući beta- 2 agonisti) | 78% | 50% | 70% | 40% |
| Mala doza inhalacionog kortikosteroida (≤ 500 mikrograma beklometazondipropionata ili ekvivalenta/dan) | 75% | 44% | 60% | 28% |
| Srednja doza inhalacionog kortikosteroida (> 500-1000mikrograma beklometazondipro pionata iliekvivalenta/dan) | 62% | 29% | 47% | 16% |
| Zbirni rezultati 3terapijska nivoa | 71% | 41% | 59% | 28% |
* Dobro kontrolisana astma; 2 dana ili manje sa skorom simptoma većim od 1 (skor simptoma od 1 je definisan kao „simptomi tokom jednog kratkog perioda u toku dana“), upotreba kratkodelujućih beta-2 agonista tokom 2 dana ili manje i 4 puta nedeljno ili manje, 80% ili više predviđenog jutarnjeg vršnog protoka vazduha pri izdisaju, odsustvo buđenja tokom noći, bez egzacerbacija i bez neželjenih dejstva koja zahtevaju promenu terapije.
** Potpuno kontrolisana astma; nema simptoma, nema upotrebe kratkodelujućih beta-2 agonista, predviđeni jutarnji vršni ekspirijumski protok veći ili jednak 80%, nema buđenja u toku noći, nema egzacerbacija i nema neželjenih dejstava koji iziskuju promenu terapije.
Rezultati navedene studije ukazuju da se salmeterol/flutikazonpropionat u dozi od 50 mikrograma/100 mikrograma dva puta dnevno može razmotriti kao inicijalna terapija održavanja kod pacijenata sa umerenom perzistentnom astmom kod kojih je ostvarivanje brze kontrole oboljenja od suštinskog značaja (videti odeljak 4.2).
Dvostruko slepo, randomizovano ispitivanje sa paralelnim grupama koje je obuhvatilo 318 pacijenata sa perzistentnom astmom, starosti ≥ 18 godina, procenjivalo je bezbednost i podnošljivost primene dve inhalacije salmeterol/flutikazonpropionat dva puta dnevno (dvostruka doza) u toku dve nedelje. Navedeno ispitivanje je pokazalo da je dupliranje inhalacija svake jačine kombinacije salmeterol/flutikazonpropionat u trajanju do 14 dana dovelo do malog porasta neželjenih dejstava povezanih sa primenom beta agoniste (tremor; 1 pacijent [1%] prema 0, palpitacije; 6 [3%] prema 1 [< 1%], mišićni grčevi; 6 [3%] prema 1 [< 1%]) kao i sličnu incidencu neželjenih dejstava povezanih sa primenom inhalacionog kortikosteroida (npr. oralna kandidijaza; 6 [6%] prema 16 [8%], promuklost; 2 [2%] prema 4 [2%]) u poređenju sa jednom inhalacijom dva puta dnevno. Mali porast neželjenih događaja povezanih sa primenom beta-agoniste treba uzeti u obzir ukoliko lekar razmatra udvostručenje doze leka AirFluSal Forspiro kod odraslih pacijenata kojima je potrebna primena dodatne kratkoročne (do 14 dana) inhalacione kortikosteroidne terapije.
U ispitivanju SAM101667, kod 158 dece uzrasta 6-16 godina sa simptomatskom astmom, kombinacija salmeterol/flutikazonpropionat bila je jednako efikasna u pogledu kontrole simptoma i funkcije pluća kao i udvostručena doza flutikazonpropionata. Navedeno ispitivanje nije bilo dizajnirano za ispitivanje efekta na egzacerbacije.
Klinička ispitivanja u terapiji HOBP
TORCH je bilo trogodišnje kliničko ispitivanje koje je procenjivalo dejstvo terapije kombinacijom salmeterol/flutikazonpropionatom u dozi od 50 mikrograma/500 mikrograma dva puta dnevno, salmeterolom u dozi od 50 mikrograma dva puta dnevno, flutikazonpropionatom u dozi od 500 mikrograma dva puta dnevno ili placebom, na mortalitet usled bilo kog uzroka kod pacijenata sa HOBP. Pacijenti sa HOBP sa početnim (pre primene bronhodilatatora) FEV1 < 60% od predviđene normalne vrednosti su randomizovani u jednu od grupa (dvostruko-slepo). Tokom ispitivanja, pacijentima je bilo dozvoljeno da koriste uobičajenu terapiju za HOBP, sa izuzetkom ostalih inhalacionih kortikosteroida, dugodelujućih bronhodilatatora i dugodelujućih sistemskih kortikosteroida. Stepen preživljavanja je utvrđen u periodu od 3 godine kod svih pacijenata, bez obzira na prestanak terapije lekovima korišćenim u ispitivanju. Primarni parametar praćenja je bilo smanjenje mortaliteta usled bilo kog uzroka tokom 3 godine kod primene salmeterol/flutikazonpropionata u odnosu na placebom.
| Placebo N=1524 | Salmeterol 50 N=1521 | Flutikazonpropion at 500N=1534 | Salmeterol/flutika zonpropionat 50/500N=1533 | |
| Mortalitet usled bilo kog uzroka u toku 3 godine | ||||
| Broj smrtnih ishoda | 231 | 205 | 246 | 193 |
| (%) | (15,2%) | (13,5%) | (16,0%) | (12,6%) |
| Odnos rizika u | N/P | 0,879 | 1,060 | 0,825 |
| odnosu na placebo | (0,73; 1,06) | (0,89; 1,27) | (0,68; 1,00) | |
| (CIs) | ||||
| p vrednost | 0,180 | 0,525 | 0,0521 | |
| Odnos rizika | N/P | 0,932 | 0,774 | N/P |
| salmeterol/flutikazo | (0,77; 1,13) | (0,64; 0,93) | ||
| npropionat 50/500 | ||||
| u odnosu na | ||||
| sastavne | ||||
| komponente (CIs) | ||||
| p vrednost | 0,481 | 0,007 | ||
| 1 Ne postoji statistički značajna p-vrednost nakon prilagođavanja za 2 međuanalize poređenja primarne efikasnosti u okviru long-rank analize stratifikovane prema pušačkom statusu | ||||
Parametar preživljavanja kod osoba lečenih kombinacijom salmeterol/flutikazonpropionat imao je pozitivan trend u poređenju sa placebom tokom 3 godine, međutim postignuti nivo nije bio statistički značajan p≤0,05.
Tokom 3 godine, procenat pacijenata koji su umrli usled komplikacija povezanih sa HOBP je bio: 6,0% za placebo, 6,1% za salmeterol, 6,9% za flutikazonpropionat i 4,7% za salmeterol/flutikazonpropionat.
Srednja vrednost broja umerenih do teških egzacerbacija godišnje značajno je smanjena primenom salmeterol/flutikazonpropionata u poređenju sa terapijom salmeterolom, flutikazonpropionatom i placebom (srednja vrednost u grupi u kojoj je primenjen salmeterol/flutikazonpropionat je 0,85 u poređenju sa 0,97 u grupi u kojoj je primenjen salmeterol, 0,93 u grupi u kojoj je primenjen flutikazonpropionat i 1,13 u grupi u kojoj je primenjen placebo). Navedeno dovodi do 25% smanjenja u broju umerenih do teških egzacerbacija ( 95% CI: 19% do 31%; p<0,001) u poređenju sa placebom, 12% u poređenju sa salmeterolom ( 95% CI: 5% do 19%, p=0,002) i 9% u poređenju sa flutikazonpropionatom ( 95% CI: 1% do 16%, p=0,024). Salmeterol i flutikazonpropionat značajno smanjuju broj egzacerbacija u poređenju sa placebom za 15% ( 95% CI: 7% do 22%; p<0,001), odnosno 18% ( 95% CI: 11% do 24%; p<0,001).
Kvalitet života povezan sa zdravljem, određen St George's Respiratory Questionnaire (SGRQ) je poboljšan u svim grupama koje su primale aktivnu terapiju u poređenju sa placebom. Prosečno poboljšanje tokom tri godine za salmeterol/flutikazonpropionat u poređenju sa placebom bilo je -3,1 jedinice (95% CI: -4,1 do - 2,1; p<0,001), u poređenju sa salmeterolom je bilo - 2,2 jedinice (p<0,001) i u poređenju sa flutikazonpropionatom je bilo -1,2 jedinice( p= 0,017). Smanjenje za 4 jedinice se smatra klinički značajnim.
Očekivana verovatnoća tokom 3 godine za javljanje pneumonije kao neželjenog događaja bila je 12,3% za placebo, 13,3% za salmeterol, 18,3% za flutikazonpropionat i 19,6% za kombinaciju salmeterol/flutikazonpropionat (odnos rizika za salmeterol/flutikazonpropionat u odnosu na placebo: 1,64, 95% CI: 1,33 do 2,01, p<0,001). Nije bilo povećanja broja smrtnih slučajeva povezanih pneumonijom; smrtnih slučajeva tokom ispitivanja koji su ocenjeni kao primarno prouzrokovani pneumonijom bila je 7 za placebo, 9 za salmeterol, 13 za flutikazonpropionat i 8 za kombinaciju salmeterol/flutikazonpropionat. Nema značajne razlike u verovatnoći pojave preloma kostiju (5,1% placebo, 5,1% salmeterol, 5,4 % flutikazonpropionat i 6,3% salmeterol/flutikazonpropionat; odnos rizika za salmeterol/flutikazonpropionat u poređenju na placebo: 1,22, 95% CI: 0,87 do 1,72, p=0,248).
Placebo kontrolisana klinička ispitivanja, u trajanju preko 6 i 12 meseci su pokazala da redovna upotreba salmeterol/flutikazonpropionata u dozi od 50 mikrograma/500 mikrograma poboljšava funkciju pluća i smanjuje nedostatak vazduha kao i primenu lekova za ublažavanje tegoba.
Ispitivanja SCO40043 i SCO100250 su bila randomizovana, dvostruko slepa, ponovljena ispitivanja na paralelnim grupama kojima je poređeno dejstvo kombinacije salmeterol/flutikazonpropionat u dozi od 50 mikrograma/250 mikrograma dva puta dnevno (navedena doza nije odobrena za terapiju HOBP u Evropskoj Uniji) sa salmeterolom u dozi od 50 mikrograma dva puta dnevno, na učestalost umerenih/teških egzacerbacija na godišnjem nivou, kod ispitanika sa HOBP sa FEV1 manjim od 50% predviđene vrednosti i anamnezom egzacerbacija. Umerene/teške egzacerbacije bile su definisane kao pogoršanje simptoma koje zahteva primenu terapije oralnim kortikosteroidima i/ili antibioticima ili hospitalizaciju pacijenata.
Ispitivanja su obuhvatala uvodni (engl. run-in) period od 4 nedelje, otvorenog tipa, tokom koga je kod svih ispitanika primenjivana kombinacija salmeterol/flutikazonpropionat 50/250 u cilju standardizacije farmakoterapije HOBP i stabilizacije oboljenja pre randomizacije na slepo ispitivanje tokom 52 nedelje. Ispitanici su bili randomizovani u odnosu 1:1 u grupu u kojoj je primenjivan salmeterol/flutikazonpropionat 50/250 (ukupno ITT (engl. Intention to treat) n=776, broj pacijenata koji su primili najmanje jednu dozu) ili u grupu u kojoj je primenjivan salmeterol (ukupno ITT n=778). Pre uvodnog perioda, ispitanici su prekinuli sa primenom prethodne terapije HOBP, izuzev bronhodilatatora sa kratkim dejstvom. Istovremena primena bronhodilatatora sa dugim dejstvom inhalacionim putem (beta2-agonista i antiholinergika), kombinovane terapije ipratropijum/salbutamol, oralnih beta2-agonista i preparata teoflilina nije bila dozvoljena tokom perioda primene terapije. U terapiji akutnih egzacerbacija HOBP bila je dozvoljena primena oralnih kortikosteroida i antibiotika, uz posebne smernice za primenu. Tokom ispitivanja ispitanici su primenjivali salbutamol prema potrebi.
Rezultati oba ispitivanja pokazali su da je terapija kombinacijom salmeterol/flutikazonpropionatom 50/250 dovela do značajnog smanjenja učestalosti umerenih/teških egzacerbacija HOBP na godišnjem nivou u poređenju sa salmeterolom (SCO40043: 1,06 odnosno 1,53 po ispitaniku godišnje, odnos učestalosti 0,70, 95% CI: 0,58 do 0,83, p<0,001; SCO100250: 1,10 odnosno 1,59 po ispitaniku godišnje, odnos učestalosti 0,70, 95% CI: 0,58 do 0,83, p<0,001). Zaključci u vezi sa sekundarnim merilima efikasnosti (vreme do pojave prve umerene/teške egzacerbacije, učestalost egzacerbacija na godišnjem nivou koje zahtevaju primenu oralne kortikosteroidne terapije, i jutarnji FEV1 (pre primene doze leka)) dali su značajnu prednost primeni salmeterol/flutikazonpropionata u dozi od 50 mikrograma/250 mikrograma dva puta dnevno u odnosu na primenu salmeterola. Profili neželjenih događaja bili su slični, sa izuzetkom veće učestalosti pneumonija i poznatih lokalnih neželjenih dejstava (kandidijaza i disfonija) u grupi u kojoj je primenjivana kombinacija salmeterol/flutikazonpropionat u dozi od 50 mikrograma/250 mikrograma dva puta dnevno u poređenju sa salmeterolom. U grupi u kojoj je primenjivana kombinacija salmeterol/flutikazonpropionat u dozi od 50 mikrograma/250 mikrograma dva puta dnevno kod 55 (7%) ispitanika prijavljeni su događaji povezani sa pneumonijom i kod 25 (3%) ispitanika u grupi u kojoj je primenjivan salmeterol. Povećana
učestalost prijava pneumonije prilikom primene kombinacije salmeterol/flutikazonpropionat u dozi od 50 mikrograma/250 mikrograma dva puta dnevno se čini sličnom sa učestalošću prijava nakon primene terapije kombinacije salmeterol/flutikazonpropionat u dozi od 50 mikrograma/500 mikrograma dva puta dnevno u TORCH ispitivanju.
Multicentrično ispitivanje salmeterola kod astme (engl. The Salmeterol Multi-center Asthma Research Trial, SMART)
SMART je bilo multicentrično, randomizovano, dvostruko slepo, placebo kontrolisano ispitivanje sa paralelnim grupama u trajanju od 28 nedelja, sprovedeno u SAD, u kome je 13176 pacijenata randomizovano da dobija salmeterol (50 mikrograma dva puta dnevno), a 13179 pacijenata da dobija placebo, kao dodatak njihovoj uobičajenoj terapiji astme. Pacijenti su uključeni u ispitivanje ukoliko su imali ≥ 12 godina, bolovali od astme i ako su se lečili nekim lekom za astmu (ali ne dugodelujućim beta agonistom). Upotreba inhalacionih kortikosteroida na početku pri uključivanju u studiju bila je registrovana, ali nije bila tražena za samo ispitivanje. Primarni parametar praćenja u SMART ispitivanju bila je kombinacija broja smrtnih ishoda povezanih sa respiratornim događajem i broja respiratornih događaja ugrožavajućih po život.
Ključni nalazi iz ispitivanja SMART: primarni parametar praćenja
| Grupa pacijenata | Broj događaja primarnog parametra praćenja / brojpacijenata | Relativni rizik(95% interval poverenja) | |
| salmeterol | placebo | ||
| Svi pacijenti | 50/13176 | 36/13179 | 1,40 (0,91; 2,14) |
| Pacijenti koji su koristiliinhalacione steroide | 23/6127 | 19/6138 | 1,21 (0,66; 2,23) |
| Pacijenti koji nisu upotrebljavali inhalacione steroide | 27/7049 | 17/7041 | 1,60 (0,87; 2,93) |
| Pacijenti Afro-Američkog porekla | 20/2366 | 5/2319 | 4,10 (1,54; 10,90) |
(Rizik štampan podebljanim slovima je statistički značajan pri intervalu pouzdanosti od 95%.)
Ključni nalazi iz ispitivanja SMART u pogledu primene inhalacionih steroida na početku ispitivanja: sekundarni parametri praćenja
| Broj događaja sekundarnog parametra praćenja/broj pacijenata | Relativni rizik (95% intervalipoverenja) | ||
| salmeterol | placebo | ||
| Smrtni ishod povezan sa respiratornim događajem | |||
| Pacijenti koji su koristili inhalacionesteroide | 10/6127 | 5/6138 | 2,01 (0,69; 5,86) |
| Pacijenti koji nisu koristili inhalacionesteroide | 14/7049 | 6/7041 | 2,28 (0,88; 5,94) |
| Kombinacija slučajeva smrtnog ishoda povezanog sa astmom ili po život opasnih događaja | |||
| Pacijenti koji su koristili inhalacionesteroide | 16/6127 | 13/6138 | 1,24 (0,60; 2,58) |
| Pacijenti koji nisu upotrebljavaliinhalacione steroide | 21/7049 | 9/7041 | 2,39 (1,10; 5,22) |
| Smrtni ishod povezan sa astmom | |||
| Pacijenti koji su koristili inhalacionesteroide | 4/6127 | 3/6138 | 1,35 (0,30; 6,04) |
| Pacijenti koji nisukoristili inhalacione steroide | 9/7049 | 0/7041 | * |
(* nije moguće izračunati jer nije bilo tih događaja u grupi koja je primala placebo. Rizik odštampan podebljanim brojkama je statistički značajan pri intervalu pouzdanosti od 95%. Sekundarni parametri praćenja u tabeli iznad, dostigli su statistički značaj u čitavoj populaciji.) Sekundarni parametri praćenja: kombinacija smrtnog ishoda usled bilo kog uzroka ili po život opasnih događaka, smrtni ishod usled bilo kog uzroka, ili hospitalizacija usled bilo kog uzroka nisu dostigle statistički značaj u čitavoj populaciji.
U pogledu farmakokinetike, svaka komponenta može se posmatrati odvojeno. Salmeterol:
Salmeterol deluje lokalno u plućima, pa se na osnovu koncentracije u plazmi ne može predvideti terapijsko
dejstvo. Osim toga, postoji veoma malo dostupnih podataka u vezi sa farmakokinetikom salmeterola zbog tehničkih poteškoća u određivanju koncentracije leka u plazmi, usled malih koncentracija leka u plazmi (približno 200 pikograma/mL ili manje) koje se postižu nakon inhalacije terapijskih doza.
Flutikazonpropionat:
Resorpcija:
Apsolutna bioraspoloživost pojedinačne doze inhaliranog flutikazonpropionata kod zdravih ispitanika varira između približno 5 i 11% nominalne doze, u zavisnosti od inhalatora koji se koristi. Kod pacijenata sa astmom ili HOBP, zapažen je manji stepen sistemske izloženosti za inhalirani flutikazonpropionat.
Sistemska resorpcija se odvija uglavnom putem pluća i u početku je brza, a zatim produžena. Ostatak inhalirane doze se može progutati, ali minimalno doprinosi sistemskoj izloženosti zbog male rastvorljivosti u vodi i presistemskog metabolizma, što za posledicu ima oralnu bioraspoloživost manju od 1%. Postoji linearno povećanje sistemske izloženosti pri povećanju inhalirane doze.
Distribucija:
Dispozicija flutikazonpropionata se karakteriše visokim plazmatskim klirensom (1150 mL/min), velikim volumenom distribucije u stanju ravnoteže (otprilike 300 L) i terminalnim poluvremenom eliminacije od približno 8 sati.
Vezivanje za proteine plazme iznosi 91%.
Biotransformacija:
Flutikazonpropionat se eliminiše veoma brzo iz sistemske cirkulacije. Glavni put metabolizma je do neaktivnog metabolita karboksilne kiseline, pomoću citohrom P450 enzima CYP3A4. U fecesu su takođe nađeni i drugi neidentifikovani metaboliti.
Eliminacija:
Renalni klirens flutikazonpropionata je zanemarljiv. Manje od 5% unete doze se izlučuje urinom, uglavnom u obliku metabolita. Glavni deo doze se izlučuje fecesom u obliku metabolita i nepromenjenog leka.
PDF dokumenti
Pakovanje i cena
Lista RFZO
DDD
JKL
Lek se uvodi u terapiju na osnovu mišljenja pulmologa ili pneumoftiziologa ili alergologa ili interniste ili pedijatra u službi pulmologije.
Lista RFZO
DDD
JKL
2. Hronična opstruktivna bolest pluća kod odraslih kod kojih je postbronhodilatatorni FEV1≤60% (J44).
