Gliclada® SR 60mg tableta sa produženim oslobađanjem

Insulin nezavisni dijabetes (tip 2) kod odraslih, kada dijeta, fizička aktivnost i smanjenje telesne mase nisu dovoljni za postizanje zadovoljavajuće kontrole koncentracije glukoze u krvi.

Doziranje

Dnevna doza leka Gliclada SR 60 mg može varirati od jedne polovine do 2 tablete dnevno, tj. od 30 mg do 120 mg dnevno, uzetih oralno u jednoj dnevnoj dozi, uz doručak.

Preporučuje se da se doza proguta bez mrvljenja ili žvakanja.

Ako je pacijent propustio da uzme jednu dozu, ne sme povećati doza koju uzima sledećeg dana.

Kao i za sve ostale hipoglikemijske lekove, dozu treba prilagoditi individualnom metaboličkom odgovoru pacijenta (glikemija, HbA1c).

Početna doza

Preporučena početna doza je 30 mg dnevno (polovina tablete sa produženim oslobađanjem leka Gliclada SR 60 mg).

Ukoliko je koncentracija glukoze u krvi dobro kontrolisana, ova doza se može koristiti kao doza održavanja. Ako koncentracija glukoze u krvi nije zadovoljavajuće kontrolisana, doza se može postepeno povećavati na 60, 90 ili 120 mg dnevno. Treba se strogo držati intervala, od najmanje mesec dana između dva povećanja doze, osim kod pacijenata kod kojih ne dođe do smanjenja koncentracije glukoze u krvi nakon dve nedelje lečenja. U tim slučajevima, doza se može povećati na kraju druge nedelje lečenja.

Maksimalna preporučena dnevna doza je 120 mg.

Jedna tableta sa produženim oslobađanjem leka Gliclada SR 60 mg je ekvivalentna dvema tabletama sa produženim oslobađanjem leka Gliclada 30 mg. Deljivost tablete sa produženim oslobađanjem leka Gliclada SR 60 mg omogućava postizanje veće fleksibilnosti u doziranju.

Prelazak sa tableta gliklazida od 80 mg sa trenutnim oslobađanjem na lek Gliclada SR 60 mg, tablete sa produženim oslobađanjem

Jedna tableta gliklazida od 80 mg se može uporediti sa jednom tabletom sa produženim oslobađanjem od

30 mg gliklazida (tj. polovinom tablete sa produženim oslobađanjem leka Gliclada SR 60 mg). Prema tome, zamena se može izvršiti samo ako se pažljivo prati koncentracija glukoze u krvi.

Prelazak sa drugog oralnog antidijabetika na lek Gliclada SR 60 mg, tablete sa produženim oslobađanjem Lek Gliclada SR 60 mg, tablete sa produženim oslobađanjem, se može koristiti kao zamena za drugi oralni antidijabetik.

Pri prelasku na lek Gliclada SR 60 mg, tablete sa produženim oslobađanjem, moraju se uzeti u obzir doziranje i poluvreme eliminacije do tada primenjivanog oralnog antidijabetika.

Prelazni period uglavnom nije potreban. Treba koristiti početnu dozu od 30 mg, pa je treba prilagoditi prema odgovoru koncentracije glukoze u krvi pacijenta, kao što je gore opisano.

Kada se prelazi sa terapije derivatom sulfonilureje sa produženim poluvremenom eliminacije, može biti potrebna pauza u terapiji od nekoliko dana, da bi se izbeglo aditivno dejstvo dva leka koje može da prouzrokuje hipoglikemiju. Proceduru koja je opisana za započinjanje terapije treba takođe koristiti pri prelasku na terapiju lekom Gliclada SR 60 mg, tablete sa produženim oslobađanjem, tj. početna doza od 30 mg dnevno, a nakon toga postepeno povećavanje doze u zavisnosti od metaboličkog odgovora.

Kombinacija sa drugim antidijabeticima

Lek Gliclada SR 60 mg, tablete sa produženim oslobađanjem, se može dati u kombinaciji sa bigvanidinima, inhibitorima alfa-glukozidaze ili sa insulinom.

Kod pacijenata kod kojih se ne uspostavi zadovoljavajuća kontrola lekom Gliclada SR 60 mg, tablete sa produženim oslobađanjem, može se uvesti istovremena terapija insulinom pod strogim medicinskim nadzorom.

Posebne populacije pacijenata

Stariji pacijenti

Lek Gliclada SR 60 mg, tablete sa produženim oslobađanjem, treba propisivati koristeći isti režim doziranja koji se preporučuje za pacijente mlađe od 65 godina.

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega može se koristiti isti režim doziranja kao i kod pacijenata sa normalnom funkcijom bubrega, uz pažljivo praćenje stanja pacijenta. Ovi podaci su potvrđeni u kliničkim ispitivanjima.

Pacijenti sa rizikom od pojave hipoglikemije

• Stanja pothranjenosti i malnutricije,

• Teški ili slabo kompenzovani endokrini poremećaji (hipopituitarizam, hipotireoidizam, adrenokortikalna insuficijencija),

• Prekid dugotrajne terapije kortikosteroidima i/ili terapije velikim dozama kortikosteroida,

• Teško oboljenje krvnih sudova (teško koronarno oboljenje srca, teška karotidna insuficijencija, difuzno vaskularno oboljenje).

  Preporučuje se da se koristi minimalna početna doza od 30 mg dnevno.

  Pedijatrijska populacija

  Nije ustanovljena efikasnost i bezbednost primene gliklazida kod dece i adolescenata. Nema dostupnih podataka.

• Preosetljivost na gliklazid, druge derivate sulfonilureje, sulfonamide ili na bilo koju pomoćnu supstancu navedenu u odeljku 6.1.

• Dijabetes tip 1.

• Dijabetesna prekoma i koma, dijabetesna ketoacidoza.

• Teška insuficijencija jetre ili bubrega (u ovim slučajevima preporučuje se upotreba insulina).

• Lečenje mikonazolom (videti odeljak 4.5).

• Dojenje (videti odeljak 4.6).

Hipoglikemija

Ovu terapiju treba propisati samo ako pacijent može da ima redovne obroke (uključujući i doručak). Važno je da se redovno unose ugljeni hidrati zbog povećanog rizika od hipoglikemije do koga dolazi ako se obrok kasno uzme, ako se ne konzumira dovoljna količina hrane ili se konzumira hrana sa malo ugljenih hidrata. Postoji veća verovatnoća da dođe do hipoglikemije tokom nisko-kaloričnih dijeta, nakon dugotrajne ili naporne fizičke aktivnosti, prilikom uzimanja alkohola ili ako se koristi kombinacija hipoglikemijskih lekova.

Hipoglikemija može da se javi nakon primene derivata sulfonilureje (videti odeljak 4.8). U nekim slučajevima hipoglikemija može biti teška i produžena. Može biti neophodna hospitalizacija, kao i kontinuirana primena glukoze tokom nekoliko dana.

Neophodan je pažljiv odabir pacijenata, doze koja se koristi i jasna uputstva pacijentima da bi se smanjio rizik nastanka hipoglikemijskih epizoda.

Faktori koji povećavaju rizik nastanka hipoglikemije:

• pacijenti koji odbijaju ili nisu u mogućnosti da sarađuju (naročito stariji pacijenti),

• neuhranjenost, neredovno uzimanje obroka, izostavljanje obroka, periodi gladovanja ili promene dijetetskog režima,

• disbalans između fizičke aktivnosti i unosa ugljenih hidrata,

• bubrežna insuficijencija,

• teška insuficijencija jetre,

• predoziranje leka Gliclada SR,

• određeni poremećaji endokrinog sistema: poremećaji tireoidne žlezde, hipopituitarizam i adrenalna insuficijencija,

• istovremena upotreba određenih lekova (videti odeljak 4.5).

Insuficijencija jetre i bubrega

Farmakokinetika i/ili farmakodinamika gliklazida može da se izmeni kod pacijenata sa insuficijencijom jetre ili sa teškom insuficijencijom bubrega. Hipoglikemijske epizode koje se javljaju kod ovih pacijenata mogu biti dugotrajne, zbog čega je potrebno primeniti odgovarajuće mere.

Informisanost pacijenta

Rizik od hipoglikemije, zajedno sa njenim simptomima (videti odeljak 4.8), lečenjem i uslovima pod kojima je veća verovatnoća nastanka hipoglikemije, moraju biti pažljivo objašnjeni pacijentu i članovima njegove porodice.

Pacijenta treba informisati o važnosti pridržavanja saveta o ishrani, o značaju redovne fizičke aktivnosti i o redovnom praćenju koncentracije glukoze u krvi.

Loša kontrola glikemije

Na kontrolu koncentracije glukoze u krvi kod pacijenata na terapiji oralnim antidijabeticima mogu utucati: preparati koji sadrže kantarion (Hypericum perforatum) (videti odeljak 4.5), groznica, trauma (povreda), infekcija ili hirurška intervencija. U nekim slučajevima može biti neophodna primena insulina.

Hipoglikemijska efikasnost oralnog antidijabetesnog leka, uključujući i gliklazid, smanjuje se tokom vremena kod mnogih pacijenata; razlog ovome može biti pogoršanje dijabetesa ili smanjeni odgovor na terapiju. Ovaj fenomen je poznat kao sekundarno smanjenje terapijske efikasnosti, za razliku od primarnog

lošeg odgovora na terapiju, kada je aktivna supstanca neefikasna kao lek prvog izbora. Pre klasifikacije pacijenta u grupu koja ima sekundarno smanjenje terapijske efikasnosti, treba razmotriti adekvatno prilagođavanje doze i primenu dijetetskih mera.

Disglikemija

Kod pacijenata sa dijabetesom koji su istovremeno primali terapiju fluorohinolona, naročito kod starijih pacijenata, prijavljeni su poremećaji u koncentraciji glukoze u krvi, uključujući hipoglikemiju i hiperglikemiju. Preporučeno je pažljivo praćenje koncentracije glukoze u krvi kod svih pacijenata koji istovremeno primaju lek Gliclada SR i fluorohinolon.

Laboratorijski testovi

Preporučuje se merenje koncentracije glikoliziranog hemoglobina (ili koncentracije glukoze natašte), u cilju procene kontrole glikemije. Samo-kontrola nivoa glukoze u krvi takođe može biti korisna.

Primena derivata sufonilureje može dovesti do hemolitičke anemije kod pacijenata sa nedostatkom glukoza- 6-fosfat dehidrogenaze. Budući da gliklazid pripada farmakoterapijskoj grupi derivati sulfonilureje, potreban je oprez kod pacijenata sa nedostatkom glukoza-6-fosfat dehidrogenaze. Takođe, treba razmotriti terapiju drugom grupom lekova.

Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama

Ovaj lek sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Istovremena upotreba sa sledećim lekovima može da dovede do povećanog rizika od nastanka hipoglikemije

Kontraindikovane kombinacije

• Mikonazol (sistemska primena, gel za usnu sluznicu): pojačavanje hipoglikemijskog dejstva sa mogućom pojavom simptoma hipoglikemije ili čak i kome.

  Kombinacije koje se ne preporučuju

• Fenilbutazon (sistemska primena): pojačava hipoglikemijsko dejstvo derivata sulfonilureje (istiskuje ih iz veze za proteinima plazme i/ili smanjuje njihovu eliminaciju).

  Preporučljiva je primena drugih antiinflamatornih lekova ili treba upozoriti pacijenta i naglasiti važnost samokontrole glikemije. Ako je neophodno, prilagoditi dozu tokom i nakon lečenja antiinflamatonim lekovima.

• Alkohol: pojačava hipoglikemijsku reakciju (inhibirajući kompenzatorne reakcije), što može dovesti do hipoglikemijske kome.

Treba izbegavati upotrebu alkohola ili lekova koji sadrže alkohol.

Kombinacije koje zahtevaju oprez

Može doći do potenciranja sniženja koncentracije glukoze u krvi i, u skladu sa tim, do hipoglikemije, kada se uzimaju neki od sledećih lekova: ostali antidijabetesni lekovi (insulin, akarboza, metformin, tiazolidindioni, inhibitori dipeptil peptidaze-4, agonisti GLP-1 receptora), beta blokatori, flukonazol, inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima, (kaptopril, enalapril), antagonisti H2 receptora, inhibitori enzima

monoaminooksidaze (MAOI), sulfonamidi, klaritromicin i nesteroidni antiinflamatorni lekovi. Lekovi koji mogu izazvati povećanje koncentracije glukoze u krvi

Kombinacija koja se ne preporučuje

• Danazol: dijabetogeno dejstvo danazola.

  Ako se upotreba ove aktivne supstance ne može izbeći, treba upozoriti pacijenta i naglasiti važnost praćenja koncentracije glukoze u urinu i krvi. Možda će biti neophodno prilagođavanje doze antidijabetesnog leka u toku i nakon terapije danazolom.

  Kombinacije koje zahtevaju oprez tokom upotrebe

• Hlorpromazin (neuroleptički lek): visoke doze (>100 mg dnevno hlorpromazina), povećavaju koncentraciju glukoze u krvi (smanjuju oslobađanje insulina).

  Upozorite pacijenta i naglasite važnost praćenja koncentracije glukoze u krvi. Za vreme i posle lečenja neuroleptikom, može biti neophodno prilagođavanje doza antidijabetesnog leka.

• Glukokortikoidi (sistemska i lokalna primena: intraartikularni, dermalni i rektalni preparati) i tetrakozaktrin: povećanje nivoa glukoze u krvi sa mogućom ketozom (smanjena tolerancija na ugljene hidrate zbog glukokortikoida).

  Upozorite pacijenta i naglasite važnost praćenja glukoze u krvi, naročito na početku lečenja. Možda će biti neophodno prilagođavanje doze antidijabetika za vreme i nakon lečenja glukokortikoidima.

• Ritodrin, salbutamol, terbutalin: intravenska primena.

  Povećanje koncentracije glukoze u krvi zbog beta-2 agonističkog dejstva.

  Naglasiti važnost praćenja koncentracije glukoze u krvi. Ukoliko je neophodno, pacijent se može prevesti na insulin.

• Preparati kantariona (Hypericum perforatum): Kantarion smanjuje izloženost gliklazidu.

  Neophodno je naglasiti važnost praćenja koncentracije glukoze u krvi. Istovremena upotreba sa sledećim lekovima može da dovede do disglikemije.

  Kombinacije koje zahtevaju oprez tokom upotrebe

• Fluorohinoloni: U slučaju istovremene upotrebe leka Gliclada SR i fluorohinolona, pacijenta treba upozoriti na rizik od disglikemije i treba naglasiti važnost praćenja koncentracije glukoze u krvi.

  Kombinacije koje se moraju uzeti u obzir

• Antikoagulantni lekovi (npr. varfarin):

Derivati sulfonilureje mogu da dovedu do pojačanog dejstva antikoagulantnih lekova, tokom istovremene primene.

Može biti neophodno prilagođavanje doze antikoagulansa.

Trudnoća

Nema podataka o primeni gliklazida tokom trudnoće kod ljudi, iako ima malo podataka vezanih za upotrebu drugih derivata sulfonilureje.

U studijama sprovedenim na životinjama gliklazid nije teratogen

Kao mera opreza, preporučuje se da se izbegava primena gliklazida tokom trudnoće.

Potrebno je postizanje kontrole dijabetesa pre začeća, kako bi se smanjio rizik kongenitalnih anomalija koje su u vezi sa nekontrolisanim dijabetesom.

Oralni hipoglikemici nisu pogodni; insulin je lek prvog izbora u terapiji dijabetesa tokom trudnoće. Preporučuje se da se oralna hipoglikemijska terapija promeni u insulinsku terapiju pre pokušaja začeća ili čim se trudnoća ustanovi.

Dojenje

Nije poznato da li se gliklazid ili njegovi metaboliti izlučuju u mleko majke. Zbog rizika od nastanka hipoglikemije kod novorođenčeta, gliklazid je kontraindikovan kod dojilja.

Zbog rizika od neonatalne hipoglikemije, lek Gliclada SR je kontraindikovan tokom dojenja. Ne može se isključiti rizik po novorođenče/odojče.

Gliklazid nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost vožnje i rukovanje mašinama. Međutim, pacijente treba upozoriti o simptomima hipoglikemije i da je potrebno da budu oprezni tokom vožnje i/ili rada na mašinama, naročito na početku lečenja.

Na osnovu iskustva sa gliklazidom zabeležena su sledeća neželjena dejstva. Najčešća neželjena reakcija povezana sa upotrebom gliklazida je hipoglikemija.

Kao i kod ostalih derivata sulfonilureje, lečenje gliklazidom (tablete sa produženim oslobađanjem) može da

izazove hipoglikemiju ako obroci nisu redovni i naročito, ako se obroci preskaču. Mogući simptomi hipoglikemije su: glavobolja, intenzivan osećaj gladi, mučnina, povraćanje, zamor, poremećaji sna, uznemirenost, agresija, slaba koncentracija, smanjen nivo svesti i usporene reakcije, depresija, konfuzija, poremećaji vida ili govora, afazija, tremor, pareza, poremećaji čula, vrtoglavica, osećaj nemoći, gubitak samokontrole, delirijum, konvulzije, plitko disanje, bradikardija, pospanost i gubitak svesti koji može da dovede do kome i smrtnog ishoda.

Dodatno, mogu se javiti i simptomi adrenergičkog odgovora: znojenje, vlažna koža, anksioznost, tahikardija, hipertenzija, palpitacije, angina pektoris i srčane aritmije.

Ovi simptomi se obično povlače nakon unosa ugljenih hidrata (šećera). Međutim, veštački zaslađivači nemaju efekta. Iskustva sa drugim derivatima sulfonilureje pokazuju da se hipoglikemija može ponovo javiti, čak i kada primenjene mere dovedu do inicijalnog efekta.

Ako su hipoglikemijske epizode teške ili dugotrajne, čak iako se privremeno kontrolišu unosom šećera, neophodna je hitna medicinska pomoć ili hospitalizacija.

Druga neželjena dejstva

Poremećaji gastrointestinalnog trakta uključujući bol u stomaku, mučninu, povraćanje, dispepsiju, dijareju i konstipaciju su prijavljivani. Ovi simptomi se mogu izbeći ili umanjiti uzimanjem gliklazida u toku doručka.

Neželjena dejstva navedena u nastavku su ređe prijavljivana:

Poremećaji kože i potkožnog tkiva: osip, pruritus, urtikarija, angioedem, eritem, makulopapularni osip, bulozne reakcije (kao što je Stivens Johnson –ov sindrom i toksična epidermalna nekroliza) i izuzetno, osip izazvan lekom sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS sindrom).

Poremećaji krvi i limfnog sistema: hematološke promene su veoma retke. One mogu da uključuju anemiju, leukopeniju, trombocitopeniju, granulocitopeniju. One su obično reverzibilne nakon prekida primene gliklazida.

Hepatobilijarni poremećaji: povećane koncentracije enzima jetre (AST, ALT, alkalna fostataza), hepatitis (retki slučajevi). U slučaju pojave holestatske žutice, potrebno je prekinuti terapiju gliklazidom.

Ovi simptomi se obično povlače po prekidu terapije.

Poremećaji oka: može doći do prolaznih poremećaja čula vida, naročito na početku lečenja, zbog promena koncentracije glukoze u krvi.

Dodatna neželjena dejstva u ovoj grupi lekova:

Kao i kod drugih derivata sulfonilureje opisana su neželjena dejstva u nastavku: slučajevi eritrocitopenije, agranulocitoze, pancitopenije, alergijskog vaskulitisa, hemolitičke anemije, hiponatrijemije povećane vrednosti enzima jetre, pa čak i oštećenje funkcije jetre (npr. sa holestazom i žuticom) i hepatitis, koji su se povukli nakon obustave terapije derivatima sulfonilureje ili su u izolovanim slučajevima doveli do životno ugrožavajuće insuficijencije jetre.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje derivatima sulfonilureje može dovesti do hipoglikemije.

Umereni simptomi hipoglikemije, bez gubitka svesti ili neuroloških simptoma, mogu se korigovati unosom ugljenih hidrata, prilagođavanjem doze i/ili promenom ishrane. Potrebno je nastaviti striktan monitoring sve dok lekar ne bude siguran da je pacijent van opasnosti.

Moguće su i teške hipoglikemijske reakcije, sa komom, konvulzijama i drugim neurološkim poremećajima. Ovo stanje je urgentno i zahteva hitnu hospitalizaciju.

Ukoliko je hipoglikemijska koma dijagnostikovana (ili je suspektna), pacijentu je potrebno dati brzu i.v. injekciju 50 mL koncentrovanog rastvora glukoze (20 do 30 %). Zatim primeniti kontinuiranu infuziju razblaženijeg rastvora glukoze (10 %) brzinom koja je potrebna da se održi koncentracija glukoze u krvi iznad 1 g/L. Pacijente treba pažljivo pratiti i nakon ovog perioda, a u zavisnosti od stanja pacijenta, lekar će odlučiti da li je potreban dalji monitoring.

Dijaliza nije efikasna kod ovih pacijenata zbog jakog vezivanja gliklazida za proteine plazme.