ENTIX 20mg/2mL rastvor za injekciju

Lek ENTIX je indikovan za primenu u situacijama kada je neophodna brza i efikasna diureza.

Intravenski oblik leka je pogodan za upotrebu u hitnim stanjima ili kada je isključena primena oralne terapije.

Indikacije uključuju kardiogeni, pulmonalni, hepatički i renalni edem.

Način primene: intramuskularno ili intravenski

Intravenski furosemid treba primeniti kao sporu injekciju ili infuziju: brzina ne sme biti veća od od 4 mg/min Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (serumski kreatinin > 5 mg/dL), preporuka je da brzina primene leka ne bude veća od 2,5 mg/min.

Intramuskularnu primenu treba ograničiti na slučajeve kada nije moguće primeniti lek ni oralnim ni intravenskim putem. Potrebno je napomenuti da intramuskularna primena leka nije pogodna za lečenje akutnih stanja kao što je pulmonalni edem.

Generalno, da bi se postigla optimalna efikasnost i smanjila kontra-regulacija, treba dati prednost kontinuiranoj infuziji furosemida u odnosu na ponavljane bolus injekcije. U slučaju da nije moguća kontinuirana infuzija furosemida kao nastavak terapije nakon jedne ili nekoliko akutnih bolus doza, poželjnije je nastaviti terapiju sa niskim dozama primenjenim u kratkim intervalima (u proseku na 4 sata) nego primeniti režim viših bolus doza u dužim vremenskim intervalima.

U početku se mogu dati doze od 20 mg do 50 mg leka intramuskularno ili intravenski. Ako su neophodne veće doze, mogu se povećati u koracima od po 20 mg i ne smeju se davati češće nego na dva sata. Ako su neophodne doze veće od 50 mg preporučuje se da se lek primenjuje kao spora intravenska infuzija.

Preporučena maksimalna dnevna doza furosemida je 1500 mg.

Stariji pacijenti: Preporuke za doziranje su kao kod odraslih, mada se kod starijih osoba furosemid generalno eliminiše sporije. Doziranje treba prilagođavati do postizanja odgovarajućeg odgovora.

Pedijatrijska populacija: Doza za parenteralnu primenu kod dece su u opsegu od 0,5 do 1,5 mg/kg dnevno, do maksimalne ukupne dnevne doze od 20 mg.

Lek ENTIX rastvor za injekciju se ne sme mešati sa drugim lekovima u istom špricu.

pH vrednost pripremljenog rastvora za injekciju je u slabo baznom do neutralnom opsegu (pH vrednost nije manja od 7). Ne smeju se primenjivati kiseli rastvori, s obzirom da može doći do stvaranja precipitata aktivne supstance.

Kada se lek primenjuje kao intravenska infuzija dozvoljeno je da se razblažuje samo sa izotoničnim rastvorom natrijum-hlorida.

• Preosetljivost na furosemid ili bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1. Pacijenti alergični na sulfonamide mogu imati ukrštenu reakciju na furosemid;

• Funkcionalna akutna insuficijencija bubrega;

• Hepatična encefalopatija;

• Opstrukcije u urinarnom traktu;

• Hipovolemija ili dehidratacija;

• Teška hipokalemija i hiponatremija (videte odeljak 4.8);

• Hepatitis i teška hepatocelularna insuficijencija kod hemodijalize i teške bubrežne insuficijencije (klirens kreatinina <30 mL/min) zbog rizika od akumulacije furosemida, jer se ekskrecija furosemida uglavnom odvija preko žučnih kanala.

Upotreba ovog leka se generalno ne preporučuje tokom trudnoće ili istovremeno sa litijumom (videte odeljak 4.5).

Posebna upozorenja

Ne preporučuje se istovremena primena furosemida sa litijumom (videti odeljak 4.5).

Akcidentalan unos furosemida može dovesti do hipovolemije praćene dehidracijom (videti odeljak 4.9).

Kod pacijenata sa hepatocelularnom insuficijencijom, terapiju treba primeniti uz oprez i uz pomno praćenje hidro-elektrolitne ravnoteže, zbog postojanja rizika od pojave hepatičke encefalopatije (videti Mere opreza). U slučaju pojave encefalopatije, terapiju treba odmah obustaviti.

Kod pacijenata sa delimičnom opstrukcijom urinarnog trakta primena furosemida može dovesti do urinarne retencije. Potrebno je pažljivo pratiti količinu izlučenog urina, posebno na početku terapije furosemidom.

Furosemid je sulfonamid. Mogućnost ukrštene alergijske reakcije sa drugim sulfonamidima, posebno kada su antibakterijski, nije dokazana ili demonstrirana u kliničkim uslovima.

Fotosenzitivne reakcije su prijavljivane kod pacijenata koji koriste furosemid (videti odeljak 4.8). Ako se tokom lečenja pojavi reakcija fotosenzitivnosti, lečenje treba prekinuti.

Ako je ponovna upotreba apsolutno neophodna, pacijente treba savetovati da štite područja kože izložena suncu i veštačkim izvorima UV zračenja.

Hipertenzivna kriza koja se često javlja tokom moždanog udara nije indikacija za hitnu antihipertenzivnu terapiju. Odluku treba doneti na osnovu toga da li postoje organske komplikacije koje neposredno ugrožavaju život pacijenta.

Mere opreza

Lečenje furosemidom zahteva pažljivo praćenje i prilagođavanje doze kod pacijenata sa:

• Hipotenzijom, posebno kod pacijenata sa rizikom od cerebralne ili koronarne ishemije ili drugih vrsta insuficijencije cirkulacije;

• Hepatorenalnim sindrom (slabost bubrega zbog teškog oštećenja jetre);

• Hipoproteinemijom, posebno kod pacijenata sa nefrotskim sindromom: moguće smanjenje efikasnosti furosemida i pojačavanje neželjenih dejstava, naročito ototoksičnosti;

  Simptomatska hipotenzija koja izaziva vrtoglavicu, nesvesticu ili gubitak svesti može se pojaviti kod nekih pacijenata lečenih furosemidom, posebno kod starijih osoba, pacijenata na drugim lekovima koji mogu uzrokovati hipotenziju i pacijenata sa drugim zdravstvenim stanjima koja uključuju rizik od pojave hipotenzije.

  Ravnoteža vode i elektrolita:

• Natrijum u krvi:

  Koncentraciju natrijuma u krvi treba proveriti pre započinjanja lečenja, a zatim u pravilnim intervalima. Bilo koji diuretik može da izazove hiponatremiju, ponekad sa ozbiljnim posledicama. Kako smanjenje natrijuma u krvi može u početku biti asimptomatsko, redovno praćenje je neophodno i mora biti još učestalije kod populacije u riziku, kao što su starije osobe, naročito ako su neuhranjene i pacijenti sa cirozom jetre (videti odeljke 4.8. i 4.9).

• Kalijum u krvi:

  Hipokalemija je glavni rizik povezan sa diureticima Henleove petlje. Rizik od hipokalemije (<3,5 mmol/L) mora se sprečiti kod starijih lica i/ ili neuhranjenih pacijenata i/ ili onih sa komorbiditetima, lica koja boluju od ciroze jetre kod kojih su prisutni edemi i ascites, kod pacijenata sa sa oboljenjima srca, insuficijencijom srca . Hipokalemija povećava kardiotoksičnost lekova koji sadrže digitalis i takođe povećava rizik od pojave aritmije. Kod pacijenata sa produženim QT intervalom (urođenim ili izazvanim lekovima), hipokalemija pogoduje pojavi teških aritmija, naročito torsades de pointes, koje mogu biti potencijalno fatalne, naročito kod pacijenata sa bradikardijom. U svim slučajevima koncentraciju kalijuma u plazmi treba pratiti sa većom učestalošću. Prvo ispitivanje kalijuma u plazmi trebalo bi uraditi u prvoj nedelji nakon početka lečenja.

• Glukoza u krvi:

  Hiperglikemijski efekat je umeren. Koncentraciju glukoze u krvi treba češće kontrolisati kod pacijenata sa dijabetesom i latentnim dijabetesom.

• Mokraćna kiselina u krvi:

  Smanjenje vode i koncentracije natrijuma izazvano furosemidom, dovodi do sniženja koncentracije mokraćne kiseline i njenog izlučivanja. Kod pacijenata sa hiperurikemijom može se povećati učestalost napada gihta. Zbog toga treba biti oprezan kod pacijenata sa gihtom.

• Kreatinin u krvi:

Tokom terapije furosemidom se obično preporučuje redovno praćenje koncentracije kreatinina u krvi. Potrebno je pažljivo pratiti pacijenate koji su u riziku od razvoja teškog hidro-elektrolitnog disbalansa

(povraćanje, dijareja, prekomerno znojenje itd.). Dehidracija, hipovolemija i acido-bazni dibalans zahtevaju korektivnu terapiju i mogu zahtevati privremeni prekid terapije furosemidom.

Upotreba furosemida sa risperidonom

U placebo kontrolisanim kliničkim studijama u kojima se ispitivao risperidon kod starijih pacijenata sa demencijom, veća incidenca smrtnosti je primećena kod pacijenata koji su bili na terapiji furosemidom i risperidonom (7,3 %; prosek godina 89, u opsegu 75 do 97 godina) u poređenju sa pacijentima koji su bili na terapiji samo risperidonom (3,1 %; prosek godina 84, u opsegu 70 do 96 godina) ili samo furosemidom (4,1

%; prosek godina 80, u opsegu 67 do 90 godina). Istovremena upotreba risperidona sa drugim diureticima (uglavnom sa tiazidnim diureticima u malim dozama) nije bila povezana sa sličnim nalazima. Nije utvrđen patofiziološki mehanizam koji bi mogao da objasni ove nalaze, kao ni jedan logični obrazac za uzrok smrti. Ipak treba biti oprezan i uzeti u obzir rizike i koristi ove kombinacije ili istovremene terapije sa drugim jakim diureticima, pre donošenja odluke o istovremenoj primeni. Nije bilo povećane incidence smrtnosti među pacijentima koji su uzimali druge diuretike dok su bili na terapiji risperidonom. Bez obzira na terapiju, dehidracija je opšti faktor rizika za smrtnost i zbog toga je treba izbegavati kod starijih pacijenata sa demencijom (videti deo 4.3 Kontraindikacije).

Moguće je pogoršanje stanja ili aktiviranje sistemskog eritemskog lupusa. Sportisti:

Sportisti moraju biti obavešteni da ovaj lek sadrži aktivnu supstancu koja može dovesti do pozitivnih rezultata na anti-doping testovima.

Novorođenčad i prevremeno rođena deca:

Kod novorođenčadi i prevremeno rođene dece, dugotrajna upotreba furosemida u visokim dozama nosi rizik od nefrokalcinoze i/ili intrarenalne litijaze. Zbog toga se preporučuje ultrasonografija bubrega.

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po ampuli, (manje od 1mmol (823 mg) natrijuma po dozi), tj. suštinski je bez natrijuma.

Lekovi koji troše kalijum

Hipokalemija je promotivni faktor za aritmiju (posebno za torsades de pointes) i povećava toksičnost određenih lekova, na primer digoksina. Kao rezultat toga, lekovi koji mogu izazvati hipokalemiju su uključeni u veliki broj interakcija. Ovde spadaju diuretici koji ne štede kalijum, samostalno ili u kombinaciji, stimulantni laksativi, glukokortikoidi, tetrakozaktid i amfotericin B (i.v.).

Lekovi koji troše natrijum

Određeni lekovi se češće povezuju sa pojavom hiponatremije. Ovde spadaju diuretici, desmopresin, inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (grupa antidepresiva), karbamazepin i okskarbazepin. Istovremena upotreba ovih lekova povećava rizik od pojave hiponatremije.

Ototoksični lekovi

Istovremena upotreba ototoksičnih lekova povećava rizik od kohleovestibularnog oštećenja. Ako je ova kombinacija istovremene primene lekova neophodna, potrebno je praćenje funkcije sluha. Navedeni lekovi su specifični glikopeptidi kao što su vankomicin i teikoplanin, aminoglikozidi, jedinjenja platine i diuretici Henleove petlje.

Kombinacije koje se ne savetuju

Litijum

Sa povećanjem koncentracije litijuma u krvi mogu se pojaviti znaci predoziranja, kao što je to slučaj kada su pacijenti na dijeti sa malo natrijuma (smanjeno izlučivanje litijuma urinom). Ako se istovremena upotreba ne može izbeći, potrebno je strogo praćenje koncentracije litijuma u krvi i prilagođavanje doze.

Kombinacije koje zahtevaju mere opreza pri upotrebi

Acetilsalicilna kiselina u antiinflamatornim dozama (≥ 1 g po dozi i / ili ≥ 3 g dnevno) ili u analgetskim ili antipiretskim dozama (≥ 500 mg po dozi i / ili <3 g dnevno)

Akutna bubrežna insuficijencija može se pojaviti kod dehidriranih pacijenata usled smanjene glomerularne filtracije, nastale kao posledica smanjene sinteze bubrežnog prostaglandina. Pored toga, može doći do smanjenja antihipertenzivnog dejstva. Pacijente treba hidrirati, a funkciju bubrega pratiti na početku lečenja.

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi

Akutna bubrežna insuficijencija može se pojaviti u rizičnoj populaciji (stari i/ili dehidrirani pacijenti) usled smanjene glomerularne filtracije (inhibicija vazodilatatornih prostaglandina izazvana NSAIL). Pored toga, može doći do smanjenog antihipertenzivnog dejstva. Pacijente treba hidrirati, a bubrežnu funkciju pratiti na početku lečenja.

Ostali lekovi koji smanjuju kalijum

Postoji povećan rizik od pojave hipokalemije. Koncentraciju kalijuma u krvi treba pratiti i po potrebi korigovati.

Glikozidi digitalisa

Hipokalemija pojačava toksične efekte glikozida digitalisa. Hipokalemija treba da se koriguje pre započinjanja terapije i treba izvršiti kliničko praćenje koncentracije elektrolita i elektrokardiografsko praćenje.

Diuretici koji štede kalijum, sami ili u kombinaciji (amilorid, kalijum kanrenoat, eplerenon, spironolakton, triamteren)

Iako odgovarajuća upotreba furosemida u kombinaciji sa ovim lekovima može biti od koristi kod pojedinih pacijenata, ne može se isključiti mogućnost pojave hipokalemije i posebno kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega i dijabetesom. Potrebna je kontrola koncentracije kalijuma u krvi i, po potrebi, EKG praćenje. Ukoliko je potrebno, lečenje se može ponovo proceniti.

Aminoglikozidi

Postoji povećan rizik od nefrotoksičnosti i ototoksičnosti izazvane aminoglikozidima (funkcionalna insuficijencija bubrega usled dehidratacije izazvane diuretikom). Istovremena primena ovih lekova je moguća ako se prati stanje hidratacije pacijenata, bubrežne i kohleovestibularne funkcije i ako je potrebno, koncentracije aminoglikozida u plazmi.

Fenitoin (i ekstrapolacijom fosfenitoin)

Diuretski efekat može biti smanjen za do 50%. Mogu se koristiti veće doze furosemida.

Karbamazepin

Postoji rizik od simptomatske hiponatremije. Potrebni su kliničko i laboratorijsko praćenje. Ako je moguće, treba koristiti drugačiju klasu diuretika.

Inhibitori angiotenzin-konvertujućeg enzima (ACE) i antagonisti receptora angiotenzina II

Postoji rizik od iznenadne hipotenzije i/ili akutne insuficijencije bubrega kod pacijenata sa postojećim manjkom vode i natrijuma kada se započinje sa lečenjem ili povećava doza inhibitora angiotenzinkonvertujućeg enzima ili antagonistima receptora angiotenzina II.

Prethodna terapija diuretikom u lečenju hipertenzije, koji je doveo do smanjenja natrijuma, zahteva jednu od sledeće dve mere:

• prekid terapije diuretikom tokom 3 dana pre započinjanja lečenja ACE inhibitorom ili antagonistom receptora angiotenzina II, nakon čega sledi ponovna primena diuretika koji ne štedi kalijum, ako je potrebno;

• primena niskih početnih doza ACE inhibitora ili antagoniste receptora angiotenzina II, praćeno postepenim titriranjem doza;

Kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom lečenih diureticima, početne doze ACE inhibitora treba da budu veoma niske, a lečenje, ako je to moguće, započeto nakon smanjenja doze istovremeno primenjenog diuretika koji ne štedi kalijum.

U svim slučajevima, funkcija bubrega (koncentracija kreatinina u serumu) mora se pratiti tokom prvih nedelja terapije ACE inhibitorom ili antagonistom receptora angiotenzina II.

Torsadogeni lekovi: antiaritmici klase Ia (hinidin, hidrokvinidine, diizopiramid) i klase III (amjodaron, sotalol, ibutilid, dofetilid), određeni fenotiazinski neuroleptici (hlorpromazin, cijamemazin, flufenazin, levomepromazin, pipotiazin), benzamidi (amisulprid, sulpirid, sultoprid, tiaprid), butirofenoni (droperidol, haloperidol, pipamrenon), drugi neuroleptici (pimozid, sertindol, flupentiksol, zuklopenthiksol), drugih lekova: bepridil, cisaprid, difemanil, dolasetron IV, dronedaron, spiramicin IV, eritromicin IV, mizolastin, levoflokacin , halofantrin, lumefantrin, pentamidin, vinkamin IV, moksifloksacin, mekvitazin, metadon, prakaloprid, toremifen, jedinjenja arsena, citalopram, escitalopram, itd.

Postoji povećan rizik od ventrikularnih aritmija, posebno torsades de pointes. Hipokalemiju treba korigovati pre lečenja i treba izvršiti kliničko praćenje koncentracije elektrolita i elektrokardiografsko praćenje.

Metformin

Može se javiti laktična acidoza izazvana metforminom, prouzrokovana mogućom funkcionalnom insuficijencijom bubrega povezanom sa diureticima, naročito diureticima Henleove petlje. Metformin se ne sme koristiti ako koncentracija kreatinina u serumu prelazi 15 mg/L (135 mmol/L) kod muškaraca i 12 mg/L (110 mmol/L) kod žena.

Kontrastni mediji na bazi joda

Ako terapija diuretikom izazove dehidrataciju, postoji povećan rizik od akutne funkcionalne insuficijencije bubrega, naročito kada se koriste velike doze jodnog kontrastnog sredstva. Pacijenti moraju biti rehidrirani pre primene jodnog kontrastnog sredstva.

Baklofen

Postoji povećan rizik od hipotenzije, naročito ortostatske hipotenzije. Krvni pritisak treba pratiti i po potrebi prilagoditi dozu antihipertenziva.

Kombinacije koje treba razmotriti

Ciklosporin

Postoji rizik od povišene koncentracije kreatinina u serumu bez promene koncentracija ciklosporina u plazmi, čak i kada nema manjka vode/natrijuma. Pored toga, postoji rizik od hiperurikemije i komplikacija poput gihta.

Neuroleptici

Postoji povećan rizik od hipotenzije, naročito ortostatske hipotenzije.

Imipraminski antidepresivi

Postoji povećan rizik od hipotenzije, naročito ortostatske hipotenzije.

Amifostin

Postoji povećan rizik od hipotenzije, naročito ortostatske hipotenzije.

Alfa-blokatori za upotrebu u urologiji: alfuzosin, doksazosin, prazosin, terazosin, tamsulosin

Postoji pojačan hipotenzivni efekat i povećan rizik od ortostatske hipotenzije.

Jedinjenja platine

Postoji rizik od povećanja ototoksičnih i/ili nefrotoksičnih dejstava.

Derivati nitrata i srodne supstance

Postoji povećan rizik od hipotenzije, naročito ortostatske hipotenzije.

Trudnoća

Ispitivanja na životinjama pokazale su teratogeni efekat. Trenutno nema dovoljno relevantnih kliničkih podataka da bi se utvrdilo da li furosemide ima potencijalni teratogeni efekat kada se primenjuje kod trudnica.

Generalno, furosemide ne treba primenjivati kod trudnica i nikad se ne sme propisivati onima koji imaju fiziološki edem (koji stoga ne zahteva lečenje).

Diuretici mogu da izazovu ishemiju placente, uz rizik od hipotrofije fetusa. Rast ploda treba pažljivo pratiti. Diuretici (primenjeni oralno) su ipak veoma važni u terapiji srčanih, hepatičkih ili bubrežnih edema kod trudnica.

Dojenje

Furosemid se izlučuje u majčino mleko. Ne može se isključiti rizik od neželjenih dejstava kod novorođenčadi. Pored toga, diuretici Henleove petlje smanjuju izlučivanje mleka i inhibiraju laktaciju počevši od pojedinačne doze od 40 mg. Zbog toga žene koje su na terapiji furosemidom ne bi trebalo da doje.

Bez posebnih napomena.

Učestalost pojave neželjenih dejstava zasniva se na podacima iz literature, iz kliničkih ispitivanja u kojima je korišćen furosemid kod ukupno 1387 pacijenata, bez obzira na dozu i indikacije. Ako se desilo da je učestalost pojavljivanja iste kategorije neželjenih dejstava bila različita, izabrana je kategorija najviše frekvencije.

Frekvencija pojave neželjenih dejstava je definisana prema sledećoj konvenciji, gde god je bilo primenljivo: Veoma često: > 10%, često (> 1 i <10%), povremeno (≥0,1 i <1%), retko (≥0,01 i <0,1%), veoma retko (<0,01%), nepoznato (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka).

*Neželjena dejstva označena * su detaljnije opisana u tekstu ispod.

Povremeno su primećene povišene koncentracije glukoze u krvi, obično tokom kratkotrajnih terapija visokim dozama, naročito kod intravenske primene. Prijavljivana je (povremeno) smanjena tolerancija na ugljene hidrate.

Kod pacijenata sa dijabetesom primećeni su slučajevi kod kojih koncentraciju glukoze u krvi nije bilo moguće kontrolisati.

Mogu biti primećene i sledeće reakcije izazvane lekom, koje zahtevaju prekid lečenja ili redukciju doze: hidro-elektrolitni disbalans (veoma često) (hipokalemija i/ili hiponatremija su posebno česte), dehidratacija, hipovolemija praćena ortostatskom hipotenzijom (veoma često) i metabolička alkaloza (učestalost nije poznata).

Hipovolemija i dehidracija mogu dovesti do hemokoncentracije (često) sa rizikom od tromboze (učestalost nije poznata), posebno kod starijih osoba.

Do ovog disbalansa vode i elektrolita dovode sledeći činioci: preterano stroga dijeta sa niskim sadržajem natrijuma i određeni poremećaji (npr. ciroza, srčana insuficijencija), kombinacije sa drugim lekovima (videti odeljak 4.5), i gastrointestinalni i nutritivni poremećaji, koji posebno mogu pogoršati hipokalemiju.

Hipokalemija može, ali i ne mora biti povezana sa metaboličkom alkalozom. Ovo se češće dešava pri primeni visokih doza ili kod pacijenata sa cirozom, kod pothranjenih ili pacijenata sa srčanom insuficijencijom (videti odeljak 4.4). Hipokalemija može biti jako ozbiljna kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom i može takođe izazvati teške aritmije, kao što je torsades de pointes (potencijalno fatalna), posebno kada se lek ENTIX primenjuje u kombinaciji sa hinidinskim antiaritmicima.

Pseudo-Bartterov sindrom (koji uključuje hipokalemiju, hipohloremiju, alkalozu i hiperaldosteronizam) može nastati ako postoji pogrešna i/ili dugotrajna upotreba leka ENTIX (učestalost nepoznata).

Povećana diureza (često) može izazvati ili pogoršati retenciju urina (učestalost nepoznata) kod pacijenata sa opstrukcijom i/ili kompresijom urinarnog trakta.

Terapija furosemidom može prouzrokovati prolazno povišenje serumskog kreatinina (veoma često), uree u krvi (učestalost nepoznata), kao i holesterola (često) i triglicerida (veoma često). Može doći do malog povećanja koncentracije mokraćne kiseline u krvi (približno 10 do 30 mg/L) tokom terapije (povremeno) i doprineti pojavi napada gihta.

Slučajevi nefrokalcinoze i/ili intrarenalne litijaze (učestalost nepoznata) povezani sa hiperkalciurijom, primećeni su kod prevremeno rođene dece lečene visokim dozama furosemida.

Kod pacijenata sa hepatocelularnom insuficijencijom može se javiti hepatična encefalopatija (povremeno) (videti odeljke 4.3 i 4.4).

Mogu se javiti poremećaji sluha (povremeno) i retki slučajevi tinitusa, koji su generalno prolazni, kod pacijenata sa oštećenjem bubrega i hipoproteinemijom (nefrotski sindrom) (videti odeljak 4.4).

Slučajevi gluvoće (povremeno), ponekad ireverzibilni, prijavljeni su nakon oralne ili intravenske primene leka. Poremećaji sluha (povremeno) su prijavljivani prilikom istovremene primene sa aminoglikozidnim antibioticima.

Primena veoma visokih doza furosemida injekcijom, posebno kada se ne poštuje preporučena brzina primene (4 do 6 minuta za direktnu IV injekciju ili 4 mg u minuti za infuziju), može dovesti do prolaznih smanjenja oštrine sluha koje su neuobičajene. Ova reakcija se takođe može javiti kada se lek primenjuje zajedno sa jednim od aminoglikozidnih antibiotika, koji su ototoksični.

Prijavljeni su slučajevi rabdomiolize, obično u kontekstu teške hipokalemije. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

U slučaju predoziranja lekom, može doći do pojave hipovolemije praćene dehidracijom i poremećajem koncentracije elektrolita. Lečenje se sastoji od nadoknađivanju izgubljenih elemenata.