• Hipertenzija

• Koronarna bolest srca (angina pektoris)

Doziranje

Terapiju treba početi postupno, prvo niskim dozama koje se onda polako povećavaju. U svim slučajevima doza treba da bude individualno prilagođena, u odnosu na puls i terapijski uspeh .

Hipertenzija

Preporučena doza je 5 mg bisoprolol fumarata jednom dnevno.

Kod blage hipertenzije (dijastolni krvni pritisak do 105 mm Hg) terapija sa 2.5 mg bisoprolol fumarata jednom dnevno može da bude adekvatna. Ukoliko je neophodno, doza može da bude povećana na 10 mg jednom dnevno. Dalje povećanje doze je opravdano jedino u izuzetnim slučajevima.

Primena bisoprolola u dozi od 2,5 mg nije moguća sa doznim oblikom leka Bisoprolol Atb 10 mg, jer ne postoji mogućnost deljenja tablete na četiri dela.

Maksimalna preporučena doza je 20 mg jednom dnevno.

Koronarno oboljenje srca (angina pectoris)

Preporučena doza je 5 mg bisoprolol fumarata jednom dnevno. Ukoliko je neophodno, doza može da bude povećana na 10 mg jednom dnevno. Dalje povećanje doze je opravdano jedino u izuzetnim slučajevima.

Maksimalna preporučena doza je 20 mg jednom dnevno.

Doziranje kod pacijenata sa insuficijencijom jetre i/ili bubrega

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre ili bubrega, nije potrebno prilagođavanje doze. Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina < 20 ml/min) i kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, dnevna doza od 10 mg bisoprolol fumarata ne sme biti prekoračena.

Iskustvo sa upotrebom bisoprolola kod pacijenata na dijalizi je ograničeno i nema indicija da je potrebna izmena režima doziranja.

Starije osobe

Nije potrebno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata

Deca i adolescenti

Nema terapijskog iskustva sa primenom bisoprolola kod dece. Zbog toga, njegova upotreba kod dece se ne preporučuje.

Način primene

Film tablete treba progutati bez žvakanja sa dovoljno tečnosti ujutru pre, tokom ili posle doručka. Trajanje terapije

Trajanje terapije nije ograničeno. Zavisi od prirode i težine oboljenja.

Terapiju bisoprololom ne treba naglo obustaviti, naročito kod pacijenata sa koronarnom bolešću srca , jer može da dovede do akutnog pogoršanja zdravstvenog stanja pacijenta. Ukoliko je neophodno obustavljanje terapije, dozu treba postepeno smanjivati ( prepolovljavanjem doze u nedeljnim razmacima).

Bisoprolol Atb ne sme da se koristi kod pacijenata sa

• preosetljivošću na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1

  • akutnom srčanom insuficijencijom ili tokom faze dekompenzacije srčane insuficijencije koja zahteva intravensku inotropsku terapiju

  • kardiogenim šokom

  • AV blokom drugog ili trećeg stepena (bez pejsmekera)

  • „sick sinus“ sindromom

  • sinoatrijalnim blokom

  • simptomatskom bradikardijom

  • simptomatskom hipotenzijom

  • teškom bronhijalnom astmom

  • teškim oblicima okluzivne bolesti perifernih arterija i teškim oblicima Raynaud-ovog sindroma

  • nelečenim feohromocitomom (videti odeljak 4.4)

  • metaboličkom acidozom

Terapiju lekom Bisoprolol Atb ne treba naglo prekidati, naročito kod pacijenata sa koronarnom bolešću srca , jer to može dovesti do prolaznog pogoršanja stanja pacijenta (videti odeljak 4.2).

Neophodan je oprez kod lečenja lekom Bisoprolol Atb pacijenata sa hipertenzijom ili anginom pectoris i istovremenom srčanom insuficijencijom.

Uz mere opreza Bisoprolol Atb se može koristiti kod:

-diabetes mellitus-a sa koncentracijom glukoze u krvi koja izraženo varira; simptomi hipoglikemije (npr. tahikardija, palpitacija ili znojenje) mogu da budu zamaskirani

• strogog gladovanja

  -u toku terapije desenzitizacije

  Kao i drugi beta-blokatori, bisoprolol može da poveća senzitivnost na alergene i težinu anafilaktičke reakcije. Adrenalin ne postiže uvek željeni terapijski efekat u ovim slučajevima.

• AV blok prvog stepena

• Prinzmetalova angina

• Periferna okluzivna arterijska bolest (intenzivnije tegobe mogu da se jave naročito na početku terapije)

Iako kardioselektivni beta (beta-1) blokatori imaju manje dejstvo na funkciju pluća u odnosu na neselektivne beta blokatore, kao i za sve beta blokatore, potrebno je izbegavati njihovu primenu kod pacijenata sa opstruktivnim bolestima disajnih puteva, osim ukoliko postoje opravdani klinički razlozi za njihovu upotrebu. Ukoliko takvi razlozi postoje, lek Bisoprolol Atb treba koristiti sa oprezom.

Kod bronhijalne astme ili drugih hroničnih opstruktivnih bolesti pluća sa simptomima bolesti indikovana je prateća terapija bronhodilatatorima. Povećanje otpora u vazdušnim putevima može povremeno da se javi kod pacijenata sa astmom, i zahteva veću dozu beta2 - simpatomimetika.

Opšta anestezija

Kod pacijenata koji primaju opštu anesteziju, beta-blokatori smanjuju rizik od aritmija i miokardijalne ishemije tokom uvoda u anesteziju, intubacije i postoperativno. Prema trenutnim preporukama, postojeća terapija beta-blokatorima ne treba da bude prekinuta u slučaju hirurške intervencije . Anesteziolog mora da bude obavešten da je pacijent lečen beta-blokatorima jer to može da dovede do potencijalne interakcije sa drugim lekovima praćene bradiaritmijom, smanjenjem refleksne tahikardije i kompenzacije gubitka krvi usled oslabljenih refleksnih reakcija. Ukoliko se smatra da je neophodan prekid terapije beta- blokatorima pre hirurške intrevencije, terapija treba postepeno da se smanjuje i da bude potpuno obustavljena 48 sati pre anestezije.

Kod pacijenata sa ličnom ili porodičnom anamnezom psorijaze, beta-blokatore (npr. bisoprolol) treba propisati samo nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika.

Kod pacijenata sa feohromocitomom bisoprolol može jedino da se daje nakon prethodne primene blokatora alfa receptora.

Pri terapiji bisoprololom simptomi tireotoksikoze mogu biti maskirani. Upotreba leka Bisoprolol Atb može dati pozitivne rezultate doping testa.

Istovremena primena sledećih lekova se ne preporučuje:

Kalcijumski antagonisti tipa verapamila i u manjoj meri tipa diltiazema: negativan uticaj na

kontraktilnost i atrioventrikularno sprovođenje. Intravensko davanje kalcijumskih antagonista tipa verapamila može da dovede do izrazite hipotenzije i AV blokade kod pacijenata na terapiji beta- blokatorima.

Centralno delujući antihipertenzivni lekovi kao što su klonidin i drugi npr. metildopa, moksonidin, rezerpin: kombinacija terapije sa centralno delujućim antihipertenzivima može da dovede do pogoršanja srčane insuficijencije usled smanjenja centralnog simpatičkog tonusa (sniženje pulsa i ejekcione frakcije, vazodilatacija). Nagli prekid terapije, posebno pred završetak beta blokade može da poveća rizik od rebound hipertenzije.

Istovremena primena sa sledećim lekovima zahteva mere opreza:

Klasa I antiaritmika (npr. kvinidin, dizopiramid, lidokain, fenitoin, flekainid, propafenon): moguće pojačavanje dejstva na atrijalno vreme sprovođenja i negativno inotropno dejstvo.

Kalcijumski antagonisti tipa dihidropiridina (npr. nifedipin): istovremena primena može da poveća rizik od nastanka hipotenzije i oštećenja ventrikularne funkcije pumpanja kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom.

Klasa III antiaritmika (npr. amjodaron): moguće pojačano dejstvo na atrijalno vreme sprovođenja. Parasimpatomimetici: kombinovana terapija može da produži atrioventrikularno vreme sprovođenja i poveća rizik od bradikardije.

Lokalni beta-blokatori (npr. u kapima za oči kod terapije glaukoma): sistemsko dejstvo bisoprolola može biti pojačano.

Insulin i oralni antidijabetici: pojačavanje hipoglikemijskog efekta. Blokada beta-adrenoreceptora može da prikrije simptome hipoglikemije.

Anestetici: smanjenje refleksne tahikardije i povećan rizik od nastanka hipotenzije (videti 4.4). Glikozidi digitalisa: smanjena brzina srčanih otkucaja, produženje atrioventrikularnog vremena sprovođenja.

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL): smanjeno hipotenzivno dejstvo.

Beta-simpatomimetici (npr. dobutamin, orciprenalin): kombinacija sa bisoprololom može da smanji efekte oba leka. Veća doza adrenalina može da bude neophodna za terapiju alergijskih reakcija.

Simpatomimetici koji aktiviraju alfa i beta receptore (npr. adrenalin, noradrenalin): potencijalno povećanje krvnog pritiska i egzacerbacija intermitentnih klaudikacija. Ove interakcije su češće kod neselektivnih beta blokatora.

Triciklični antidepresivi, barbiturati, fenotijazini kao i drugi antihipertenzivi: pojačano hipotenzivno dejstvo.

Obratiti pažnju pri istovremenoj primeni ledećih lekova:

Meflokvin: Povećan rizik od nastanka bradikardije.

Inhibitori monoaminooksidaze (izuzev MAO-B inhibitora): pojačano hipotenyivno dejstvo beta-blokatora ali i rizik od hipertenzivne krize.

Trudnoća

Bisoprolol ispoljava farmakološke efekte koji mogu imati štetno dejstvo na trudnoću i/ili fetus/novorođenče.

Generalno, beta-blokatori smanjuju prokrvljenost placente što se dovodi u vezu sa zaostajanjem u razvoju ploda, intrauterinom smrću, abortusom ili prevremenim porođajem. Neželjena dejstva (npr. hipoglikemija i bradikardija) mogu da se dogode i kod fetusa i kod novorođenčeta. Ukoliko je terapija beta-blokatorima neophodna, poželjna je primena selektivnih beta 1 adrenergičkih blokatora.

Bisoprolol se ne preporučuje tokom trudnoće osim ukoliko to nije neophodno. Ukoliko se terapija sa bisoprololom smatra neophodnom treba pratiti uteroplacentalni protok krvi i razvoj fetusa. U slučaju štetnog dejstva na trudnoću ili na fetus treba razmisliti o terapiji drugim lekovima . Novorođenče treba pažljivo pratiti. Simptomi hipoglikemije i bradikardije se mogu očekivati u prva 3 dana po rođenju.

Dojenje

Nije poznato da li se ovaj lek izlučuje u majčino mleko. Zato se dojenje ne preporučuje tokom primene bisoprolola.

Kod pacijenata sa koronarnim oboljenjem srca bisoprolol nije pokazao uticaj na psihofizicke sposobnosti. S obzirom na individualne varijacije u reakcijama na lek, sposobnost upravljanja vozilima ili rukovanja mašinama može biti oslabljena. Ovo treba uzeti u obzir naročito na početku terapije i nakon eventualne promene terapije kao i u kombinaciji sa alkoholom

Procena neželjenih reakcija je zasnovana na sledećim učestalostima po grupama: Često (≥1/100 do <1/10)

Povremeno (≥1/1000 do <1/100) Retko (≥1/10000 do <1/1000) Veoma retko (<1/10000)

Nepoznata učestalost: ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka

Ispitivanja

Retko: povišene vrednosti triglicerida, povišene vrednosti enzima jetre (ALT, AST)

Kardiološki poremećaji

Povremeno: bradikardija, poremećaj AV sprovođenja, pogoršanje srčane insuficijencije

Poremećaj nervnog sistema

Često: vrtoglavica*, glavobolja*

Retko: sinkopa

Poremećaji oka

Retko: smanjeno stvaranje suza (uzeti u obzir kod pacijenata koji nose kontaktna sočiva) Veoma retko: konjunktivitis

Poremećaji uha i labirinta Retko: poremećaj sluha

Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji

Povremeno: bronhospazam kod pacijenata sa bronhijalnom astmom ili opstruktivnom bolešću pluća u anamnezi

Retko: alergijski rinitis

Gastrointestinalni poremećaji

Često : gastrointestinalni pormećaji kao što su mučnina, povraćanje, dijareja, opstipacija

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Retko: hipersenzitivne reakcije (svrab, povremeno crvenjenje, osip)

Veoma retko: gubitak kose. Beta-blokatori mogu da aktiviraju psorijazu, pogoršaju stanje ili dovedu do psorijaziformnog osipa.

Poremećaji mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva Povremeno: mišićna slabost, grčevi u mišićima

Vaskularni poremećaji

Često: osećaj hladnoće ili trnjenja ekstremiteta,

Povremeno: hipotenzija

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene Često: umor*

Povremeno: astenija

Hepatobilijarni poremećaji Retko: hepatitis

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojki Retko: erektilna disfunkcija

Psihijatrijski poremećaji

Povremeno: deperesija, poremećaj sna Retka: noćne more, halucinacije

*Ovi simptomi se naročito javljaju na početku terapije. Blagi su i obično nestanu 1 do 2 nedelje nakon početka terapije.

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

1. Simptomi intoksikacije

   Najčešći znaci predoziranja beta-blokatorima su bradikardija, hipotenzija, bronhospazam, akutna srčana insufucijencija i hipoglikemija. Do sada je prijavljeno nekoliko slučajeva predoziranja (maksimalno: 2,000 mg) bisoprololom kod pacijenata sa hipertenzijom i/ili koronarnom bolešću srca. Ovi pacijenti su imali bradikardiju i hipotenziju. Svi pacijenti su se oporavili.

   Osetljivost na visoke pojedinačne doze bisoprolola individualno izuzetno varira. Treba imati u vidu da pacijent i sa srčanom insuficijencijom mogu biti preosetljivi.

2. Lečenje intoksikacije

Generalno, ukoliko dođe do predoziranja, terapiju bisoprololom treba obustaviti i započeti potpornu i simptomatsku terapiju. Ograničeni podaci ukazuju da se bisoprolol teško dijalizira. Na osnovu očekivanih farmakoloških dejstava i preporuka za druge beta-blokatore, sledeće opšte mere treba da budu preduzete ukoliko to klinička slika zahteva.

Bradikardija: intravenski dati atropin. Ukoliko je odgovor neadekvatan, sa oprezom može se primeniti orciprenalin ili drugi lek sa pozitivnim hronotropnim osobinama. U nekim slučajevima može biti neophodna implantacija privremenog pacemaker-a.

Hipotenzija: intravenski treba dati tečnosti i neki od vazopresora. Intravenska primena glukagona takođe može biti korisna.

AV blok (drugi ili treći stepen): pacijenti treba da budu pažljivo praćeni i lečeni orciprenalinom u infuziji. Ukoliko je neophodno, može da se implantira privremeni pacemaker.

Akutno pogoršanje srčane insuficijencije: Intravenski treba dati diuretike, pozitivne inotropne agense kao i vazodilatatore.

Bronhospazam: treba dati bronhodilatatore kao što su orciprenalin, beta 2-simpatomimetici i/ili aminofilin.

Hipoglikemija: Intavenski dati glukozu.