PTU® 50mg tableta

Пропилтиоурацил је индикован код одраслих и деце старије од 6 година који не подносе тиамазол и код којих није могуће лечење искључиво радиоактивним јодом или хируршким захватом:

• у случају хипертиреоидизма (Graves-Basedow-љева болест, токсични аденом, мултинодуларна токсична струма);

• као додатна терапија у лечењу хипертиреоидизма приликом припреме за терапију радиоактивним јодом или тиреоидектомију.

  Изузетно, пропилтиоурацил у наведеним индикацијама представља прву линију лечења:

• у првом триместру трудноће (мањи ризик од тератогености);

• код тиреотоксичне кризе (пропилтиоурацил смањује периферну конверзију циркулишућег тироксина у тријодтиронин).

Дозирање код одраслих

Уобичајена почетна доза је 300 до 450 mg/дан, примењена у три једнаке дозе на сваких 8 сати; међутим, понекад је неопходна и виша почетна доза од 600-900 mg/дан. Када пацијент постане еутиреоидан (обично после 6 до 8 недеља лечења), дозу је потребно постепено смањивати за око 1/3 до 1/2, све до уобичајене дозе одржавања од 50 mg/дан до 150 mg/дан.

Уобичајена дневна доза примењује се у 3 појединачне дозе на сваких 8 сати. Код неких пацијената режим дозирања може да буде једном или два пута дневно; ипак они који примају вeлике дозе или су резистентни на терапију могу имати бољи одговор на почетни интервал дозирања на сваких 8 сати.

Тиреотоксична криза треба да буде третирана дозом од 600-1200 mg/дан, са постепеним смањењем дозе, у зависности од клиничког стања.

Педијатријска популација

Безбедност и ефикасност примене лека код деце млађе од 6 година нису испитанe и зато се не препоручује примена пропилтиоурацила у овом узрасту.

Деца узраста од 6 до 10 година

Уобичајена почетна орална доза пропилтиоурацила је 50-150 mg/дан или 5-7 mg/kg/дан, примењена у подељеним дозама на сваких 6-8 сати.

Деца старија од 10 година

Уобичајена почетна орална доза пропилтиоурацила је 150-300 mg/дан или 5-7 mg/kg/дан, примењена у подељеним дозама на сваких 6-8 сати.

Доза одржавања код деце је 50 mg, два пута дневно или 1/3 до 2/3 почетне дозе, којa се примењује када пацијент постане еутиреоидан.

Пацијенти са оштећењем функције јетре

Потребан је опрез код пацијената са оштећењем функције јетре. Може бити потребно смањити дозу код таквих пацијената (видети одељак 4.4).

Пацијенти са оштећењем функције бубрега

Пацијенти са умерено тешким оштећењем функције бубрега (клиренс креатинина 10 дo 50 mL/min) треба да примају 75% уобичајене дозе у уобичајеним интервалима, а пацијенти са тешким оштећењем функције бубрега (клиренс креатинина мањи од 10 mL/min) треба да примају 50% уобичајене дозе, у уобичајеним интервалима. Код пацијената са благим оштећењем функције бубрега (клиренс креатинина већи од 50 mL/min) није неопходно кориговање доза пропилтиоурацила.

Пацијенти на хемодијализи

Пацијенти који имају тиреотоксични и ренални поремећај и који су на хемодијализи, треба да примају стандардне терапијске дозе пропилтиоурацила.

Прекид терапије

Терапија се обично постепено прекида. У прва три месеца пацијенте треба контролисти сваких 4-6 недеља, а затим на свака три месеца у првој години и након прекида терапије, како би се детектовао евентуални релапс хипертирeоидизма.

Начин примене

Орална примена.

• Преосетљивост на пропилтиоурацил или на било коју од помоћних супстанци наведених у одељку 6.1.

• Пацијенти који су имали oзбиљну имунски посредовану реакцију као што је агранулоцитоза, хепатитис, васкулитис.

Агранулоцитоза

Пропилтиоурацил може узроковати агранулоцитозу, која се обично јавља током првих неколико месеци терапије. Пацијенти који су на терапији пропилтиоурацилом морају се упозорити да се одмах обрате лекару ако се код њих јаве знаци агранулоцитозе као што су: повишена телесна температура, запаљење грла, улкуси у устима, неуобичајено крварење, појава модрица, замор, стоматитис, тешка главобоља, осип коже, свраб или други симптоми инфекције. Потребно је урадити крвну слику и одмах прекинути лечење ако се уоче клинички или лабораторијски знакови неутропеније. Пропилтиоурацил је потребно примењивати са опрезом код пацијената који узимају и друге лекове који могу узроковати агранулоцитозу.

Васкулитис

Веома ретко је приликом примене пропилтиоурацила забележен системски васкулитис, који се може јавити било када током лечења, укључујући и неколико година након започињања терапије. Најчешће су захваћени бубрези, али могу бити захваћени и кожа, плућа и мишићно-коштани систем. У тежим случајевима су забележени и смртни исходи. Примена пропилтиоурацила се мора одмах прекинути и започети одговарајуће лечење.

Поремећај функције јетре

Опрез је неопходан код пацијената са оштећењем функције јетре (видети одељак 4.2). Пацијенти који узимају пропилтиоурацил морају се упозорити да се одмах јаве лекару ако се појаве симптоми који указују на оштећење функције јетре (као што су анорексија, пруритус, бол у горњем десном квадранту). Настанак некрозе јетре може имати последице са смртним исходом (видети одељак 4.8). Приликом примене пропилтиоурацила пријављени су неки случајеви тешких реакција јетре, како код одраслих тако и код деце, укључујући и случајеве са смртним исходом и случајеве који захтевају трансплантацију јетре. Време појаве реакција је варирало, али у већини случајева реакција јетре се јавила у року од 6 месеци. Уколико би се током терапије пропилтиоурацилом јавила значајнa oдступања у вредностима ензима јетре, одмах треба прекинути терапију (видети одељак 4.8).

Остала стања

Потребан је опрез код пацијената са оштећењем функције бубрега, поремећајима згрушавања крви, код пацијената који се подвргавају операцији, као и при појави инфекције.

Потребно је пратити протромбинско време током лечења, поготово код пацијената који се подвргавају операцији, јер пропилтиоурацил може узроковати тромбоцитопенију.

Лек PTU садржи лактозу.

Пацијенти са ретким наследним обољењем интолеранције на галактозу, потпуним недостатком лактазе или глукозно-галактозном малапсорпцијом, не смеју користити овај лек.

Овај лек садржи мање од 1 mmol натријума (23 mg) по таблети, односно суштински је „без натријума“.

Лекови који индукују промене у тиреоидном статусу могу захтевати и промену дозирања теофилина, дигоксина и бета-блокатора. Након што се успостави нормална тиреоидна функција, потребно је смањити дозе ових лекова.

Дигоксин

Пацијенти са смањеном функцијом тиреоидне жлезде су осетљиви на терапију дигиталисом, док пацијенти са хипертиреозом су резистентни на њихово деловање. Током увођења пропилтиоурацила у терапију и током лечења пропилтиоурацилом док пацијент не постане еутиреоидан, потребно је прилагођавање дозе дигоксина.

Бета блокатори

Хипертиреоидизам може довести до повећањa клиренса бета блокатора са појачаном елиминацијом лека. Може бити неопходно смањивање дозе бета блокатора када пацијенти са хипертиреоидизмом постану еутиреоидни.

Теофилин

Елиминација теофилина може бити смањена када пацијенти са хипертиреоидизмом, који су на трајној терапији теофилином, постану еутиреоидни. Mоже ће бити потребно смањити дозу теофилина.

Орални антикоагуланси

Код пацијената са хипертиреоидизмом, метаболизам фактора коагулације је повећан, што доводи до повећане осетљивости на оралне антикоагулансе. Током лечења антитиреоидним лековима може бити потребно повећати дозу оралних антикоагуланаса како би се постигао задовољавајући степен њиховог антикоагулантног дејства. С друге стране, пацијенти на терапији антикоагулансима који су еутиреоидни, захваљујући антитиреоидним лековима, могу развити значајну хипопротромбинемију, а ако престану да узимају антитиреоидне лекове могу постати опет хипертиреоидни.

Салицилна киселина, варфарин или фенилбутазон

Могуће интеракције са протеинима плазме се могу јавити када се пропилтиоурацил даје истовремено са салицилном киселином, варфарином или фенилбутазоном.

Претходно лечење пропилтиоурацилом може смањити успешност лечења хипертиреозе радиоактивним јодом (I¹³¹).

Жене у репродуктивном периоду

Жене у репродуктивном периоду треба да буду обавештене о потенцијалним ризицима примене пропилтиоурацила током трудноће.

Трудноћа

Хипертиреозу код трудница треба одговарајуће лечити како би се спречиле озбиљне компликације мајке и фетуса.

Пропилтиоурацил може проћи кроз плаценту код људи.

Студије на животињама нису довољне у погледу репродуктивне токсичности. Епидемиолошке студије дају сукобљене резултате у вези са ризиком од конгениталних малформација.

Пре лечења пропилтиоурацилом током трудноће неопходна је појединачна процена односа користи и ризика. Пропилтиоурацил треба примењивати током трудноће у најмањој ефикасној дози без додатног давања тирeоидних хормона. Ако се пропилтиоурацил користи током трудноће, препоручује се пажљиво праћење мајке, фетуса и новорођенчета.

У великим дозама може узроковати нежељена дејства на фетус (гушавост и хипотиреоза). Зато, треба давати најмању могућу дозу и контролисати функцију штитасте жлезде сваких 4-6 недеља, како би се постигла оптимална контрола.

Дојење

Пропилтиоурацил се излучује у мајчино млеко. Због тога је потребно примењивати најмању ефикасну дозу пропилтиоурацила код дојиља. Потребно је пратити тиреоидне параметре и развој одојчади.

Пропилтиоурацил не утиче на способност управљања возилима и руковања машинама.

Нежељена дејства у наставку су наведена према MedDRA класификацији система органа и следећој учесталости: веома често (≥ 1/10), често (≥ 1/100 до < 1/10), повремено (≥ 1/1000 до < 1/100), ретко (≥ 1/10000 до < 1/1000) и веома ретко (< 1/10000), непознато (не може се проценити на основу доступних података).

Поремећаји крви и лимфног система

Неутропенија, која није клинички значајна, је често нежељено дејство при лечењу пропилтиоурацилом.

Веома ретко: агранулоцитоза (видети одељке 4.3 и 4.4), тромбоцитопенија, хипопротромбинемија, панцитопенија, апластична анемија, лимфаденопатија.

Гастроинтестинални поремећаји

Често: мучнина, желудачне сметње, бол у епигастријуму, повраћање. Повремено: поремећаји укуса (дисгеузија, агеузија).

Хепатобилијарни поремећаји

Хепатотоксичност се може манифестовати жутицом и хепатомегалијом. Описана су и тежа оштећења јетре са некрозом ћелија јетре и реверзибилном холестазом. Забележена су и одступања вредности тестова функције јетре (повећана концентрација билирубина у серуму, повећане вредности трансаминаза и алкалне фосфатазе) које су реверзибилне приликом смањења дозе или прекида лечења.

Веома ретко: тешко прогресивно оштећење јетре. Непознато: хепатитис, инсуфицијенција јетре.

Поремећаји имунског система

Док траје терапија пропилтиоурацилом, може доћи до имуносупресије.

Реакције преосетљивости могу бити повезане са развојем антинеутрофилних цитоплазматских антитела (енгл. аntineutrophil cytoplasmic antibodies ANCA), које ће се манифестовати као васкулитис повезан са ANCA. Манифестације васкулитиса повезаног са ANCA могу укључивати прогресивни гломерулонефритис, повишену телесну температуру, интерстицијалну пнеумонију или алвеоларну хеморагију, улкусе коже или леукоцитокластични васкулитис.

Непознато: системски лупус еритематозус.

Поремећаји мишићно-коштаног система и везивног ткива

Непознато: миопатија, артралгија, артритис.

Поремећаји бубрега и уринарног система

Веома ретко: нефритис (гломерулонефритис, интерстицијални нефритис).

Респираторни, торакални и медијастинални поремећаји

Непознато: интерстицијална пнеумонија, алвеоларна хеморагија.

Поремећаји коже и поткожног ткива

Често: осип (папуларни), свраб, уртикарија, синдром сличан лупусу. Веома ретко: алопеција.

Непознато: кутани васкулитис.

Поремећаји нервног система Повремено: поремећаји мириса. Непознато: главобоља, енцефалопатија.

Васкуларни поремећаји:

Веома ретко: нодозни полиартеритис, системски васкулитис. Пријављивање нежељених реакција

Пријављивање сумњи на нежељене реакције после добијања дозволе за лек је важно. Тиме се омогућава континуирано праћење односа користи и ризика лека. Здравствени радници треба да пријаве сваку сумњу на нежељене реакције на овај лек Агенцији за лекове и медицинска средства Србије (АЛИМС):

Агенција за лекове и медицинска средства Србије Национални центар за фармаковигиланцу Војводе Степе 458, 11221 Београд

Република Србија

факс: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Симптоми

Гушавост и хипотиреоза се могу јавити након понављаног предозирања. Једнократно предозирање није опасно. Предозирање се може манифестовати повраћањем, епигастричним болом, главобољом, повишеном телесном температуром, артралгијом, сврабом и панцитопенијом.

Терапија

У случају предозирања битно је смањити количину лека која доспева у циркулацију. Терапија треба да укључи примену течности у великим количинама. Може се применити активни медицински угаљ. Затим, препоручује се увођење општих симптоматских и супортивних мера. Потребно је размотрити анализу комплетне крвне слике због ризика од хематолошких компликација, те применити одговарајуће лечење ако се развије супресија коштане сржи. Не постоји специфичан антидот за пропилтиоурацил.