Zankaf® 500mg+50mg tableta

• Blag do umeren bol, kao što je glavobolja, zubobolja i menstrualni bolovi

• Simptomatska terapija istegnuća, otoka, reumatskog bola, lumbaga, fibrozitisa, bola u mišićima i zglobovima, oticanja zglobova, prehlade i groznice.

Doziranje

Ukoliko nije drugačije propisano, uobičajena doza je:

Pojedinačna doza se može uzimati, ukoliko je potrebno, svakih 6 sati, 3 puta u toku dana.

Pedijatrijska populacija

Tablete acetilsalicilna kiselina/kofein 500 mg/50 mg su kontraindikovane kod dece mlađe od 16 godina (videti odeljak 4.3).

Način primene

Tablete treba uzeti uz tečnost (ili rastvorene u vodi) poželjno nakon obroka.

Preporučljivo je popiti dovoljnu količinu vode (npr. 1/2-1 čaše vode). Tablete ne treba uzimati na prazan želudac.

Ako bol traje duže od 5 dana, groznica duže od 3 dana, ako se simptomi pogoršavaju ili se pojave drugi simptomi, potrebno je zatražiti savet lekara.

• Preosetljivost na aktivne supstance, ostale salicilate ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

• Napadi astme u anamnezi izazvani davanjem salicilata ili supstanci sa sličnim dejstvom, naročito nesteroidnih antiinflamatornih lekova.

• Akutna gastrointestinalna ulceracija.

• Sklonost ka krvarenju.

• Teško oštećenje funkcije jetre ili bubrega

• Teška dekompenzovana srčana insuficija.

• Ozbiljno oboljenje srca, posebno teški oblici kardiomiopatija i dijagnostikovane aritmije ili sklonost ka ozbiljnim aritmijama

• Ozbiljna nekompenzovana hipertenzija.

• Paralelno davanje metotreksata u nedeljnoj dozi od 15 mg ili više (videti odeljak 4.5).

• Trudnoća

• Osobe mlađe od 16 godina

• Preosetljivost na druge analgetike/antiinflamatorne lekove/antireumatske

• Alergijske reakcije (npr. kožne reakcije, svrab, urtikarija), astma, sezonska alergija, oticanje nazalne mukoze (nazalni polipi) ili hronično respiratorno oboljenje.

• Uporedna terapija sa antikoagulansima.

• Istorija gastrointestinalnih ulkusa ili gastrointestinalnog krvarenja. Savetuje se oprez i prilikom primene kod osoba sa erozivnim i drugim gastritisima ili gastrointestinalnim lezijama druge prirode koji mogu biti faktori rizika za gastrointestinalno krvarenje u gornjim ili donjim delovima digestivnog trakta.

• Oštećenja jetre.

• Pacijenti sa oštećenjem bubrega ili sa oslabljenim kardiovaskularnom funkcijom (npr. vaskularna bubrežna oboljenja, kongestivna srčana insuficijencija, hipovolemija, veliki hirurški zahvati, sepsa ili veliki hemoragijski događaj): acetilsalicilna kiselina može dodatno da poveća rizik od disfunkcije bubrega i akutne bubrežne insuficijencije.

• Pre hirurških intervencija (uključujući manje zahvate kao što je vađenje zuba); povećana tendencija krvarenja.

• Pacijenti sa ozbiljnom glukoza-6-fosfat dehidrogenaza deficijencijom: acetilsalicilna kiselina može da indukuje hemolizu ili hemolitičku anemiju. Rizik od hemolize zavisi od faktora kao što je davanje u visokim dozama, prisustvo groznice ili akutne infekcije.

  Kofein treba uzimati samo u niskim dozama (oko 100 mg) ili pod medicinskim nadzorom u sledećim slučajevima:

• Srčane aritmije kao sinusna tahikardija ili ekstrasistole (rizik od amplifikacije)

• Ciroza jetre (povećan rizik od akumuliranog kofeina)

• Hipertireoidizam (povećan rizik od neželjenih dejstava kofeina)

• Anksioznost (povećan rizik za pogoršanje simptoma)

  Ukoliko se analgetici koriste duži vremenski period, mogu se javiti glavobolje koje dalje dovode do daljeg uzimanja lekova, odnosno to može dovesti do pojave upornih glavobolja.

  Uzimanje analgetika iz navike dovodi do trajnog oštećenja bubrega sa rizikom pojave bubrežne insuficijencije (analgetska nefropatija). Rizik je posebno visok ukoliko se istovremeno uzimaju različiti analgetici.

  U niskim dozama acetilsalicilna kiselina smanjuje izlučivanje mokraćne kiseine. Kod pacijenata koji su skloni niskoj ekskreciji mokraćne kiseline, ova pojava može dovesti do pojave napada gihta.

  Istovremenu upotrebu ovog leka sa napicima koji sadrže kofein (npr. kafa, čaj ili druga bezalkoholna pića) treba izbegavati.

  Pedijatrijska populacija

  Acetilsalicilna kiselina/kofein 500 mg/50 mg tablete su kontraindikovane kod dece mlađe od 16 godina. Acetilsalicilna kiselina se treba koristiti kod adolescenata koji imaju groznicu samo po preporuci lekara i ukoliko je izostao efekat druge terapije.

  Pojava produženog povraćanja može biti znak Rejevog sindroma, vrlo retkog, ali životno ugrožavajućeg stanja, koje zahteva hitnu medicinsku pomoć.

Pojačavanje efekata sledećih lekova može dovesti do povećanja rizika za pojavu neželjenih reakcija:

• Antikoagulansi/trombolitici: acetilsalicilna kiselina može da poveća rizik od krvarenja ukoliko se uzima pre terapije tromboliticima. Stoga, mogući znaci unutrašnjeg ili spoljašnjeg krvarenja se moraju pažljivo pratiti kod pacijenata koji su na terapiji tromboliticima.

• Inhibitori agregacije trombocita (npr. tiklopidin, klopidogrel): povećan rizik od krvarenja

• Ostali nesteroidni antiinflamatorni lekovi (u dozama preko 3 g/dan acetilsalicilne kiseline ili više): povećan rizik pojave gastrointestinalnih ulkusa i krvarenja.

• Sistemski glukokortikoidi (sa izuzetkom hidrokortizona koji se koristi kao supstituciona terapija kod Adisonove bolesti): povećan rizik od neželjenih reakcija gastrointestinalnog trakta.

• Alkohol: povećan rizik pojave gastrointestinalnih ulkusa i krvarenja

• Digoksin: povišene koncentracije digoksina u plazmi

• Antidijabetici: koncentracija glukoze u krvi može pasti.

• Metotreksat: smanjenje izlučivanja i salicilati vrše istiskivanje sa mesta vezivanja za proteine plazme

• Valproinska kiselina: salicilati vrše istiskivanje sa mesta vezivanja za proteine plazme

• Selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI): Povećan rizik od gastrointestinalnog krvarenja usled sinergističkog delovanja.

• Lekovi koji izazivaju tahikardiju (npr. simpatomimetici, tiroksin itd.).

• Lekovi sa aktivnom supstancom tipa efedrina: povećan je potencijal pojave zavisnosti.

• Ototoksični lekovi (npr. aminoglikozidi, vankomicin) – potencijal za ototoksičnost je povećana. Može se javiti slabljenje sluha sa progresijom do gluvoće, čak i nakon prekida primene leka. Efekat može biti reverzibilan, ali je obično trajan.

  Smanjenje efekata za sledeće lekove:

• Diuretici (u dozama višim od 3 g acetilsalicilne kiseline u toku dana).

• ACE inhibitori (u dozama višim od 3 g acetilsalicilne kiseline u toku dana).

• Urikozurične kiseline (npr. probenecid, benzbromaron).

• Lekovi sa sedativnim efektom (npr. barbiturati, antihistaminici).

  Interakcije sa kofeinom:

• U slučaju da supstance imaju širok spektar aktivnih delovanja (npr. benzodiazepini), interakcije mogu da variraju individualno i mogu biti nepredvidive.

• Oralni kontraceptivi, cimetidin i disulfiram smanjuju metabolizam kofeina u jetri.

• Barbiturati i pušenje ubrzavaju metabolizam kofeina u jetri.

• Izlučivanje teofilina je smanjeno u prisustvu kofeina.

• Istovremena primena inhibitora giraze tipa hinolonskih karboksilnih kiselina može produžiti eliminaciju kofeina i njegovog metabolita paraksantina.

• Kofein se većim delom metaboliše preko citohroma P450 1A2. Stoga, kofein može da reaguje sa supstancama koje se metabolišu preko ovog enzima.

Trudnoća

Acetilaslicilna kiselina

Inhibicija sinteze prostaglandina može negativno da utiče na trudnoću i/ili razvoj embriona/ploda. Podaci iz epidemioloških studija ukazuju na povećani rizik od pobačaja, srčanih deformacija i gastroshize nakon upotrebe inhibitora prostaglandina tokom rane trudnoće. Apsolutni rizik od kardiovaskularnih deformacija povećan je sa manje od 1% na maksimalno 1,5%. Veruje se da se ovaj rizik povećava sa povećanjem doze i produženjem terapije. Pokazalo se da davanje inhibitora sinteze prostaglandina kod životinja dovodi do gubitka ploda pre i posle implantacije, kao i do smrtnosti embriona/ploda. Pored toga, povećana pojava različitih deformacija, uključujući i kardiovaskularne deformacije, zabeležena je kod životinja koje su dobijale inhibitore sinteze prostaglandina tokom perioda formiranja organa. Acetilsalicilna kiselina ne sme se davati tokom prvog i drugog trimestra trudnoće osim ako to nije očigledno neophodno.

Ako acetilsalicilnu kiselinu treba primeniti kod žena koje pokušavaju da ostanu trudne, doza treba da bude što je moguće niža, a dužina trajanja terapije što je moguće kraća.

Tokom trećeg trimestra trudnoće, svi inhibitori sinteze prostaglandina mogu da izlože plod:

• kardiopulmonarnoj toksičnosti (sa preranim zatvaranjem ductus arteriosus-a i plućnom hipertenzijom);

• dusfunkciji bubrega, koja može napredovati do insuficijencije bubrega sa oligohidroamnionom.

  Odnosno, majku i novorođenče na kraju trudnoće sledećem:

• mogućem produženju vremena krvarenja, antiagregacionom dejstvu do kog može doći i pri veoma malim dozama;

• inhibiciji kontrakcija materice što dovodi do usporenja ili produženja porođaja.

Samim tim, acetilsalicilna kiselina je kontraindikovana u dozama većim od 100 mg dnevno tokom trećeg trimestra trudnoće (videti odeljak 4.3)

Kofein

Uzimanje kofeina u terapeutskim dozama, kao i konzumiranje kafe nisu pokazali štetan uticaj ni na majku ni na plod.

Dojenje

Acetilsalicilna kiselina, kofein i njihovi metaboliti se izlučuju u majčino mleko u malim količinama. Acetilsalicilna kiselina se zbog toga ne preporučuje tokom dojenja. Izloženost deteta kofeinu preko majčinog mleka može da utiče na ponašanje i opšte stanje deteta.

Plodnost

Postoje određeni dokazi da lekovi koji inhibiraju sintezu ciklooksigenaze/prostaglandina

mogu da izazovu smanjenje plodnosti kod žena uticanjem na ovulaciju. Ovo dejstvo je reverzibilno po prekidu terapije.

Studije sprovedene na životinjama pokazale su reproduktivnu toksičnost kofeina u veoma visokim dozama. (videti odeljak 5.3).

Acetilsalicilna kiselina i kofein nemaju uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Lista sledećih neželjenih dejstava uključuje sva poznata neželjena dejstva koja se javljaju tokom terapije acetilsalicilnom kiselinom, uključujući i one, uočene tokom dugotrajne terapije visokim dozama kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom.

Učestalost neželjenih reakcija se odnosi na kratkotrajnu primenu u okviru dnevno preporučenih doza, odnosno 3 g acetilsalicilne kiseline maksimalno.

Neželjena dejstva su predstavljena ispod po sistemima organa i učestalosti. Učestalost je definisana kao: veoma često: ≥ 1/10, često: ≥ 1/100 do < 1/10, povremeno: ≥ 1/1000 do <1/100, retko: ≥ 1/10000 do < 1/1000, veoma retko: < 1/10000, nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Poremećaji krvi i limfnog sistema:

Retki do veoma retki slučajevi ozbiljnog krvarenja koji mogu biti životno ugrožavajući kod pojedinaca, npr. cerebralno krvarenje je prijavljeno naročito kod pacijenata sa dekompenzovanom hipertenzijom i/ili istovremenom primenom antikoagulantnih lekova. Hemoliza i hemolitička anemija su prijavljene kod pacijenata sa ozbiljnom deficijencijom glukoza-6- fosfat dehidrogenaze.

Krvarenje kao što je nazalno, kutano, krvarenje desni ili krvarenje u urogenitalnom traktu sa mogućim produženim vremenom krvarenja (videti odeljak 4.4)

Ovaj efekat može da traje 4 do 8 nedelja od uzimanja leka.

Poremećaji imunskog sistema:

Retko: reakcije preosetljivosti respiratornog trakta, gastrointestinalnog trakta i kardiovaskularnog sistema, naročito kad pacijenata sa astmom.

Simptomi mogu da uključe hipotenziju, dispneu, rinitis, nazalnu kongestiju, anafilaktički šok ili Quincke-ov edem.

Poremećaji nervnog sistema:

Nepoznate učestalosti: kofein može da izazove nesanicu i uznemirenost. Glavobolje, uznemirenost i pojačani fiziološki tremor se mogu javiti i kod manje osetljiih osoba ukoliko uzimaju doze kofeina veće od 200 mg.

Glavobolja, vrtoglavice, gubitak sluha, tinitus i mentalna konfuzija mogu biti simptomi predoziranja acetilsalicilnom kiselinom (videti odeljak 4.9).

Kardiološki poremećaji:

Nepoznate učestalosti: napadi vrućine, hipertenzija, palpitacije, tahikardija, aritmije.

Gastrointestinalni poremećaji:

Često: gastrointestinalni simptomi kao što je gorušica, mučnina, povraćanje, bol u abdomenu.

Retko: gastrointestinalne ulceracije, koje retko mogu dovesti do perforacije; gastrointastinalno krvarenje, koje veoma retko može dovesti do anemije usled nedostatka gvožđa; gastrointestinalno zapaljenje.

Hepatobilijarni poremećaji:

Veoma retko: povišen nivo enzima jetre.

Poremećaj kože i potkožnog tkiva:

Povremeno: reakcije preosetljivosti kao reakcije na koži

Retko: reakcije preosetljivosti kao ozbiljne kožne reakcije (do pojave erythema exsudative multiforme).

Poremećaji bubrega i urinarnog sistema:

Prijavljene su poremećena funkcija bubrega i bubrežna insuficijencija.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosi koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi intoksikacije kod kombinacije acetilsalicilne kiseline i kofeina su isti kao i kod intoksikacije ovim supstancama pojedinačno.

Intoksikacija je češća kod starijih osoba i male dece (terapeutsko predoziranje ili slučajna intoksikacija mogu biti sa smrtnim ishodom).

Sipmtomi intoksikacije

Umerena intoksikacija: tinitus, gubitak sluha, znojenje, mučnina, povraćanje, glavobolje i vrtoglavice su prijavljeni u svim slučajevima predoziranja i ovi simptomi su dozno zavisni.

Ozbiljna intoksikacija: pireksija, hiperventilacija, ketoza, respiratorna alkaloza, metabolička acidoza, koma, kardiovaskularni šok, otežano disanje, ozbiljna hipoglikemija.

Simptomi predoziranja kofeinom su simptomi vezani za centralni nervni sistem (kao što su napadi, kao i kardiovaskularni simptomi kao što je tahikardija, oštećenje miokarda), što zahteva simptomatsku terapiju.

Terapija intoksikacije

Hitne mere:

• Momentalna hospitalizacija;

• Gastrična lavaža i davanje aktivnog uglja, kontrola acido-bazne ravnoteže;

• Alkalna diureza kako bi se postigao pH urina 7.5-8; pojačana alkalna diureza se mora uzeti u obzir ukoliko je koncentracija salicilata viša od 500 mg/L (3.6 mmol/L) kod odraslih ili viša od 300 mg/L (2.2 mmol/L) kod dece;

• Hemodijaliza se može razmotriti u slučajevima ozbiljnje intoksikacije;

• Rehidratacija;

• Simptomatska terapija.