Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Indikacija za RFZO
Smernice
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Elidel 10mg/g
Terapija pacijenata starosti 2 godine i starijih sa blagim do umerenim oblikom atopijskog dermatitisa kod kojih se terapija kortikosteroidima ne savetuje ili nije moguća. Ovo može uključiti:
-
nepodnošljivost lokalnih kortikosteroida
-
izostanak dejstva lokalnih kortikosteroida
-
primenu na lice i vrat gde produžena povremena terapija lokalnim kortikosteroidima može bitineodgovarajuća .
Doziranje
Terapiju lekom Elidel treba da uvede lekar sa iskustvom u dijagnostikovanju i lečenju atopijskog dermatitisa.
Lek Elidel se može primeniti kao kratkotrajna terapija znakova i simptoma atopijskog ekcema i kao povremena terapija kod dugotrajne prevencije progresije do razbuktavanja bolesti.
Terapiju lekom Elidel treba započeti kod pojave prvih znakova i simptoma atopijskog dermatitisa. Lek Elidel treba nanositi samo na delove kože koji su zahvaćeni atopijskim dermatitisom. Lek Elidel treba koristiti u što kraćem periodu, tokom perioda u kom se ispoljavaju znakovi i simptomi bolesti. Pacijent ili negovatelj treba da prekine sa primenom leka Elidel kada se znaci i simptomi povuku. Lek Elidel treba primenjivati povremeno i u kraćim vremenskim periodima, a ne kontinuirano.
Podaci iz kliničkih studija podržavaju povremenu primenu leka Elidel u periodu do 12 meseci.
Ako ne dođe do poboljšanja posle 6 nedelja primene ili ako dođe do egzacerbacije bolesti, terapiju lekom Elidel treba prekinuti. Treba ponovo ispitati dijagnozu atopijskog dermatitisa i razmotriti druge terapijske mogućnosti.
Odrasli
Lek Elidel naneti u tankom sloju na zahvaćenu kožu dva puta dnevno i nežno i potpuno ga utrljati. Svaki deo kože zahvaćene atopijskim dermatitisom treba tretirati lekom Elidel dok ne dođe do povlačenja bolesti i zatim prekinuti terapiju.
Lek Elidel se može primeniti na sve delove kože, uključujući glavu i lice, vrat i intertriginozne regije, osim na sluzokoži. Lek Elidel se ne sme primenjivati pod okluzijom (videti odeljak 4.4).
Kod dugotrajne terapije atopijskog dermatitisa (ekcema), terapiju lekom Elidel treba započeti kod pojave prvih znakova i simptoma atopijskog dermatitisa da bi se sprečilo razbuktavanje bolesti. Lek Elidel treba koristiti dva puta dnevno. Emolijensi se mogu nanositi odmah nakon primene leka Elidel.
Pedijatrijska populacija
Primena leka Elidel kod dece mlađe od 2 godine se ne preporučuje dok ne budu dostupni dodatni podaci. Kod dece (2-11 godina) i adolescenata (12-17 godina) doziranje i način primene su isti kao za odrasle.
Stariji pacijenti
Atopijski dermatitis (ekcem) se retko viđa kod pacijenata starosti od 65 godina i starijih. Kliničke studije sa lekom Elidel nisu uključile dovoljan broj pacijenata napred navedene starosne dobi da bi se utvrdilo da li postoji drugačiji odgovor na terapiju nego kod mlađih pacijenata.
Način primene
Lek Elidel treba naneti u tankom sloju na zahvećena područja, dva puta dnevno.
Preosetljivost na pimekrolimus, na druge makrolaktame ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljaku 6.1.
Lek Elidel ne bi trebalo da koriste pacijenti sa urođenom ili stečenom imunodeficijencijom ili pacijenti koji su na terapiji koja izaziva imunosupresiju.
Dugotrajni efekti na lokalni imuni odgovor kože i na učestalost pojave maligniteta kože nisu poznati. Lek Elidel ne treba primenjivati na potencijalno maligne ili premaligne lezije kože.
Lek Elidel ne treba primenjivati na površine zahvaćene akutnim virusnim infekcijama kože (herpes simplex, ovčije boginje).
Efikasnost i bezbednost primene leka Elidel nije procenjena na klinički inficiranom atopijskom dermatitisu. Pre započinjanja terapije lekom Elidel infekciju na mestu primene treba izlečiti.
Dok su pacijenti sa atopijskim dermatitisom predisponirani za površinske infekcije kože uključujući eczema herpeticum (Kapošijeva varičeliformna erupcija), terapija lekom Elidel može biti povezana sa povećanim rizikom od pojave herpes simplex virusne infekcije ili eczema herpeticum (manifestujući se kao rapidno širenje vezikula i erozivnih lezija). Ako je prisutna herpesna infekcija kože, primenu leka Elidel bi trebalo prekinuti dok se ne izleči virusna infekcija.
Pacijenti sa težim oblikom atopijskog dermatitisa mogu imati povećani rizik od bakterijske infekcije kože (impetigo) za vreme terapije lekom Elidel.
Upotreba leka Elidel može da izazove blage i prolazne reakcije na mestu primene, kao što su npr. osećaj topline i/ili osećaj pečenja. Ukoliko je lokalna reakcija kože ozbiljna, odnos rizik/korist terapije se mora ponovo proceniti.
Treba voditi računa da se izbegne kontakt sa očima i sluzokožom. Ako slučajno dospe u ove regione, krem bi trebalo potpuno obrisati i/ili isprati vodom.
Lekari bi trebalo da posavetuju pacijente o primeni adekvatnih mera zaštite od sunca, kao što su smanjenje vremena provedenog na suncu, upotreba krema za sunčanje i pokrivanje kože adekvatnom odećom (videti odeljak 4.5).
Lek Elidel sadrži cetilalkohol i stearilalkohol koji mogu izazvati lokalnu reakciju kože (npr. kontaktni dermatitis) i benzil alkohol, koji može da izazove alergijske reakcije i blagu lokalnu iritaciju. Lek Elidel takođe sadrži i propilenglikol (E 1520), koji može izazvati iritaciju kože.
Lek Elidel sadrži aktivnu supstancu pimekrolimus, koja je inhibitor kalcineurina. Kod pacijenata sa transplantiranim organom, produžena sistemska izloženost jakoj imunosupresiji posle sistemske primene kalcineurinskih inhibitora je povezana sa povećanim rizikom od pojave limfoma i maligniteta kože.
Slučajevi maligniteta, uključujući kožne i druge tipove limfoma, i karcinome kože su zabeleženi kod primene pimekrolimus krema (videti odeljak 4.8). Ipak, kod pacijenata sa atopijskim dermatitisom koji su na terapiji lekom Elidel nije utvrđena značajna sistemska izloženost pimekrolimusu.
U kliničkim studijama, za vreme upotrebe leka Elidel, registrovano je 14/1,544 (0,9%) slučajeva limfadenopatije. Ovi slučajevi limfadenopatije bili su obično vezani za infekcije i povukli su se posle odgovarajuće antibiotske terapije. Od tih 14 slučajeva, najveći broj njih ili je imao jasnu etiologiju oboljenja ili se oboljenje povuklo posle navedene terapije. Pacijenti koji upotrebljavaju lek Elidel, i kod kojih je došlo do razvoja limfadenopatije, moraju da budu podvrgnuti etiološkom ispitivanju limfadenopatije. U odsustvu jasne etiologije limfadenopatije, ili u prisustvu akutne infektivne mononukleoze, primenu leka Elidel treba obustaviti. Pacijente, kod kojih dođe do limfadenopatije, treba pažljivo pratiti, kako bi se osiguralo da će se limfadenopatija povući.
Populacija sa potencijalno visokim rizikom od sistemske izloženosti
Primena leka Elidel, nije ispitivana kod pacijenata sa Neterton-ovim sindromom. Zbog potencijalnog rizika za povećanje sistemske resorpcije pimekrolimusa, primena leka Elidel se ne preporučuje kod pacijenata sa Neterton-ovim sindromom.
S obzirom da bezbednost primene leka Elidel nije ispitana kod pacijenata sa eritrodermijom, ne preporučuje se njegova primena kod ove populacije pacijenata.
Primena leka Elidel pod okluzijom kod pacijenata nije ispitivana. Ne preporučuje se nošenje okluzije na mestima aplikacije.
Kod pacijenata sa ozbiljnom inflamacijom i/ili oštećenjem kože, sistemska koncentracija pimekrolimusa može biti povišena.
Potencijalne interakcije između leka Elidel i drugih lekova nisu sistematski procenjivane. Pimekrolimus se isključivo metaboliše preko CYP 450 3A4. S obzirom na to da je stepen resorpcije leka Elidel minimalan, malo je verovatno da će doći do interakcije između leka Elidel i sistemski primenjenih lekova (videti odeljak 5.2).
Sadašnji podaci ukazuju da se lek Elidel može istovremeno koristiti sa antibioticima, antihistaminicima i kortikosteroidima (oralnim/nazalnim/inhalacionim).
S obzirom na minimalan stepen resorpcije, malo je verovatno da će doći do potencijalnih sistemskih interakcija sa vakcinama. Ipak, ova interakcija nije ispitivana. Zbog toga kod pacijenata sa ekstenzivnom bolešću preporučuje se vakcinacija u periodima kada se lek Elidel ne upotrebljava.
Primena pimekrolimusa na mesto vakcinacije, dok lokalne reakcije traju, nije ispitana i zbog toga se ne preporučuje.
Nema iskustava sa istovremenom primenom imunosupresivne terapije koja se daje kod atopijskog ekcema kao što su UVA, UVB, PUVA, azatioprin i ciklosporin A.
Lek Elidel nema fotokarcinogeni efekat kod životinja (videti odeljak 5.3). Ipak, s obzirom na to da je relevantnost kod ljudi nepoznata trebalo bi izbegavati preterano izlaganje kože ultraljubičastoj svetlosti, uključujući i svetlost u solarijumu, ili terapiju PUVA, UVA ili UVB tokom terapije lekom Elidel.
Retki slučajevi crvenila, osipa, peckanja, svraba ili otoka su primećeni ubrzo nakon konzumacije alkohola kod pacijenata koji koriste pimekrolimus krem (videti odeljak 4.8).
Trudnoća
Nema adekvatnih podataka o upotrebi leka Elidel kod trudnica. Ispitivanja na životinjama gde je lek Elidel aplikovan na koži nisu ukazivala na direktne ili indirektne štetne efekte na embrio/fetalni razvoj. Ispitivanja kod životinja posle oralne primene pokazala su reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Zasnovano na minimalnom stepenu resorpcije pimekrolimusa posle lokalne aplikacije leka Elidel (videti odeljak 5.2), smatra se da je potencijalni rizik kod ljudi ograničen. Ipak, lek Elidel ne bi trebalo koristiti tokom trudnoće.
Dojenje
Ispitivanja na životinjama o izlučivanju u mleku, posle lokalne primene, nisu sprovedena. Primena leka Elidel kod dojilja nije ispitivana. Nije poznato da li se pimekrolimus izlučuje u majčino mleko posle lokalne primene.
Zasnovano na minimalnom stepenu resorpcije pimekrolimusa posle lokalne primene leka Elidel (videti odeljak 5.2), smatra se da je potencijalni rizik kod ljudi ograničen. Treba biti oprezan kod primene leka Elidel kod dojilja.
Majke koje doje mogu primenjivati lek Elidel, ali ga ne bi trebalo nanositi na dojke da bi se izbeglo nenamerno oralno unošenje leka od strane novorođenčeta.
Fertilnost
Ne postoje klinički podaci o efektima pimekrolimusa na mušku ili žensku fertilnost (videti odeljak 5.3 Pretklinički podaci o bezbednosti leka.
Lek Elidel nema uticaj na sposobnost upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama.
Najčešća neželjena dejstva posle primene leka bila su reakcije na mestu primene koje su registrovane kod oko 19% pacijenata lečenih sa lekom Elidel i 16% pacijenata u kontrolnim grupama. Navedene reakcije javljale su se u ranoj fazi lečenja, bile su blage/umerene po težini i bile su kratkotrajne.
Neželjena dejstva su navedena prema sistemima organa i učestalosti. Kategorije učestalosti su sledeće: Veoma često (≥ 1/10);
Često (≥ 1/100 i <1/10); Povremeno (≥ 1/1.000 i <1/100); Retko (≥ 1/10.000 i <1/1.000); Veoma retko (<1/10.000),
Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka).
| Infekcije i infestacije | |
| Povremena | molluscum contagiosum |
| Poremećaji imunskog sistema | |
| Veoma retka | anafilaktička reakcija, uključujući teške oblike |
| Poremećaji metabolizma i ishrane | |
| Retka | netolerancija na alkohol (u većini slučajeva, crvenilo, osip, pečenje, svrab ili otok neposredno nakon konzumacije alkohola) |
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva | |
| Česta | infekcije kože (folikulitis) |
| Povremena | furunkul, impetigo, herpes simplex, herpes zoster, herpes simplex dermatitis (ezcema herpeticum), kutani papilomi i pogoršanje stanja |
| Retka | alergijske reakcije (npr. osip, urtikarija, angioedem), diskoloracija kože (hipopigmentacija, hiperpigmentacija) |
| Opšti poremećaji i stanja na mestu primene | |
| Veoma često | pečenje na mestu aplikacije |
| Često | reakcije na mestu aplikacije (iritacija, svrab i eritem) |
| Povremeno | poremećaji na mestu aplikacije (osip, bol, parestezija, deskvamacija, suvoća, edem) |
Postmarketinška iskustva: Slučajevi maligniteta, uključujući kožne i druge tipove limfoma, i karcinome kože, zabeleženi su kod pacijenata koji upotrebljavaju pimekrolimus krem (videti odeljak 4.4).
Slučajevi limfadenopatije su zabeleženi u postmarketinškoj fazi i u kliničkim ispitivanjima, ali nije utvrđena uzročna veza sa terapijom lekom Elidel (videti odeljak 4.4).
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Farmakološki podaci - Elidel 10mg/g
Farmakoterapijska grupa: Ostali dermatološki preparati. Agensi za atopijski dermatitis, isključujući kortikosteroide
ATC šifra: D11AH02 Mehanizam dejstva
Pimekrolimus je lipofilni antiinflamatorni derivat makrolaktama askomicina i ćelijsko selektivni inhibitor produkcije i oslobađanja proinflamatornih citokina.
Pimekrolimus se velikim afinitetom vezuje za makrofilin-12 i inhibira kalcijum-zavisnu fosfatazu, kalcineurin. Kao posledica dolazi do blokade sinteze inflamatornih citokina u T ćelijama.
Farmakodinamska dejstva
Pimekrolimus ispoljava snažnu antiinflamatornu aktivnost kod životinjskih modela inflamacije kože posle lokalne i sistemske primene. Kod svinjskog modela alergijskog kontaktnog dermatitisa, lokalno primenjen
pimekrolimus je efikasan kao i potentni kortikosteroidi. Za razliku od kortikosteroida, pimekrolimus ne dovodi do atrofije kože kod svinja i ne utiče na Langerhansove ćelije kože miša.
Pimekrolimus ne smanjuje primarni imunski odgovor niti utiče na limfne čvorove kod miševa sa alergijskim kontaktnim dermatitisom. Lokalno primenjeni pimekrolimus resorbije kroz ljudsku kožu slično kao kortikosteroidi, ali znatno manje prolazi kroz nju, ukazujući na veoma mali potencijal sistemske resorpcije pimekrolimusa.
U zaključku, pimekrolimus ima za kožu selektivan farmakološki profil, koji se razlikuje od farmakološkog profila kortikosteroida.
Klinička efikasnost i bezbednost
Profil efikasnosti i bezbednosti leka Elidel je procenjivana kod više od 2000 pacijenata uključenih u II i III fazu studija, uključujući odojčad (≥3 meseca), decu, adolescente i odrasle. Preko 1500 ovih pacijenata je lečeno lekom Elidel i preko 500 su bili na kontrolnoj terapiji tj. sa vehikulumom (podlogom) leka Elidel i/ili lokalnim kortikosteroidima.
Kratkotrajna (akutna) terapija:
Deca i adolescenti: Dve 6-nedeljne, vehikulumom kontrolisane studije sprovedene su na ukupno 403 pedijatrijska pacijenta uzrasta od 2 do 17 godina. Pacijenti su koristili lek Elidel dva puta dnevno. Podaci iz obe studije su objedinjeni.
Odojčad: Slična 6-nedeljna studija sprovedena je kod 186 pacijenata uzrasta od 3 do 23 meseca. Kod ove tri 6-nedeljne studije, rezultati efikasnosti na kraju ispitivanja bili su sledeći:
| Deca i adolescenti | Odojčad | ||||||
| Parametar praćenja | Kriterijum | Elidel 1% (N=267) | Vehikulum (N=136) | P-vrednost | Elidel 1% (N=123) | Vehikulum (N=63) | P-vrednost |
| IGA*: | Čisto ili skoro čisto1 | 34,8% | 18,4% | < 0,001 | 54,5% | 23,8% | < 0,001 |
| IGA* | Poboljšanje2 | 59,9% | 33% | nije urađeno | 68% | 40% | nije urađeno |
| Svrab: | Odsutan ili blag | 56,6% | 33,8% | < 0,001 | 72,4% | 33,3% | < 0,001 |
| EASIo: | Ukupno (srednja vrednost % promene)3 | -43,6 | -0,7 | < 0,001 | -61,8 | +7,35 | < 0,001 |
| EASIo: | Glava/Vrat (srednja vrednost % promene)3 | -61,1 | +0,6 | < 0,001 | -74,0 | +31,48 | < 0,001 |
*Globalna procena istraživača (engl. Investigators Global Assessment, IGA)
oIndeks težine i površine ekcema (engl. Eczema Area Severity Index, EASI): srednja vrednost % promene u kliničkim znacima (eritem, infiltracija, ekskorijacija, lihenifikacija) i površine tela zahvaćene bolešću
1: p-vrednost bazirana na CMH testu uz stratifikaciju prema centru
2: Poboljšanje = niži nivo IGA nego na početku
3: p-vrednost bazirana na ANCOVA modelu konačne vrednosti EASI 43. dana, sa centrom i terapijom kao faktorima i početnom vrednošću EASI (1. dan) kao kovarijablom.
Značajno poboljšanje kod svraba je primećeno tokom prve nedelje terapije kod 44% dece i adolescenata i kod 70% odojčadi.
Odrasli: Elidel je bio manje efikasan od 0,1% betametazon-17-valerata u kratkotrajnoj terapiji (3 nedelje) kod odraslih sa umerenim do teškim atopijskim dermatitisom.
Dugotrajna terapija
Sprovedene su dve dvostruko slepe studije dugotrajne terapije atopijskog dermatitisa kod 713 dece i adolescenata (2-17 godina) i 251 odojčeta (3-23 meseca). Lek Elidel je procenjen kao osnovna terapija.
Lek Elidel je primenjivan kod prvih znakova svraba i crvenila da bi se sprečila progresija do razbuktavanja atopijskog dematitisa. Samo u slučajevima da razbuktavanje teškog oblika bolesti nije kontrolisano lekom Elidel, započeta je primena srednje jakog lokalnog kortikosteroida. Kada je za lečenje razbuktavanja bolesti započeta terapija kortikosteroidima, terapija lekom Elidel je prekinuta. Kontrolna grupa je primala vehikulum leka Elidel, kako bi se očuvalo slepo sprovođenje studije.
Obe studije pokazale su značajno smanjenje incidence razbuktavanja bolesti (p<0,001) u korist terapije lekom Elidel; terapija lekom Elidel pokazala je bolju efikasnost u svim sekundarnim procenama (indeks težine i površine ekcema, globalna procena istraživača, procena od strane ispitanika)); svrab je stavljen pod kontrolu unutar nedelju dana terapije lekom Elidel. Više pacijenata na terapiji lekom Elidel završilo je 6- mesečnu studiju [deca (61% pacijenata na terapiji lekom Elidel u odnosu na 34% kontrolnih pacijenata), odojčad (70% pacijenata na terapiji lekom Elidel u odnosu na 33% kontrolnih pacijenata)] i 12-mesečnu studiju [deca (51% pacijenata na terapiji lekom Elidel u odnosu na 28% kontrolnih pacijenata), odojčad (57% pacijenata na terapiji lekom Elidel u odnosu na 28% kontrolnih pacijenata)] bez razbuktavanja bolesti.
Primenom leka Elidel smanjena je potreba za upotrebom lokalnih kortikosteroida: više pacijenata na terapiji lekom Elidel nije koristilo kortikosteroide tokom 12 meseci [deca (57% pacijenata na terapiji lekom Elidel u odnosu na 32% kontrolnih pacijenata), odojčad (64% pacijenata na terapiji lekom Elidel u odnosu na 35% kontrolnih pacijenata)]. Efikasnost leka Elidel održala se tokom vremena.
Randomizovana, dvostruko slepa, vehikulumom kontrolisana 6-mesečna studija sa paralelnim grupama, sličnog dizajna, je sprovedena kod 192 odrasla pacijenta sa umerenim do teškim oblikom atpoijskog dermatitisa. Tokom 24-nedeljnog terapijskog perioda, lečenje lokalnim kortikosteroidima je primenjeno u 14,2± 24,2 % dana u grupi sa lekom Elidel i u 37,2± 34,6% dana u kontrolnoj grupi (p< 0,001). Ukupno 50,0% pacijenata na terapiji lekom Elidel nije imalo razbuktavanje bolesti u poređenju sa 24,0% pacijenata randomizovanih u kontrolnu grupu.
Jednogodišnja dvostruko slepa studija kod odraslih sa umerenim do teškim oblikom atopijskog dermatitisa je sprovedena da bi se uporedili lek Elidel i 0,1% triamcinolonacetonid krem (za trup i ekstremitete) plus 1% hidrokortizonacetat krem (za lice, vrat i intertriginozne regije). I lek Elidel i lokalni kortikosteroidi su primenjvani bez restrikcija. Polovina pacijenata u kontrolnoj grupi je dobijala lokalne kortikosteroide više od 95% dana trajanja studije. Lek Elidel je bio manje efikasan od 0,1% triamcinolonacetonid krema (za trup i ekstremitete) plus 1% hidrokortizonacetat krem (za lice, vrat i intertriginozne regije) u dugotrajnoj terapiji (52 nedelje) kod odraslih sa umerenim do teškim oblikom atopijskog dermatitisa.
Dugotrajne kontrolisane kliničke studije su trajale 1 godinu. Postoje klinički podaci za primenu kod pedijatrijskih pacijenata u trajanju do 24 meseci.
Učestalost primene koja je veća od dva puta dnevno nije ispitivana.
Posebne studije
Studije tolerancije pokazale su da lek Elidel ne dovodi do kontaktne senzibilizacije, fototoksičnog ili fotosenzibilišućeg efekta, niti pokazuje bilo kakvu kumulativnu iritaciju.
Atrofogeni potencijal leka Elidel kod ljudi ispitivan je u poređenju sa srednje i jako potentnim lokalnim steroidima (betametazon-17-valerat 0,1% krem, triamcinolonacetonid 0,1% krem) i vehikulumom kod 16 zdravih dobrovoljaca lečenih tokom 4 nedelje. Oba lokalna kortikosteroida dovela su do značajnog smanjenja debljine kože merene ehografijom, u poređenju sa lekom Elidel i vehikulumom, koji nisu izazvali smanjenje debljine kože.
Pedijatrijska populacija
Rezultati relevantnih studija kod odojčadi, dece i adolescenata su detaljno opisani iznad, u odeljku 5.1.
Podaci kod životinja
Bioraspoloživost pimekrolimusa kod patuljastih svinja posle pojedinačne dermalne doze (nanete tokom 22 sata pod poluokluzijom) je bila 0,03%. Količina materije povezane sa aktivnom supstancom u koži na mestu primene (skoro u potpunosti pimekrolimus u neizmenjenom obliku) ostala je praktično konstantna tokom 10 dana.
Podaci kod ljudi
Resorpcija kod odraslih
Sistemska izloženost pimekrolimusu ispitivana je kod 12 odraslih pacijenata sa atopijskim dermatitisom lečenih lekom Elidel dva puta dnevno tokom 3 nedelje. Površina tela (engl. body surface area, BSA) zahvaćena bolešću bila je u opsegu od 15-59%. 77,5% uzoraka imalo je koncentraciju pimekrolimusa u krvi ispod 0,5 nanograma/ml, a 99,8% svih uzoraka bilo je ispod 1 nanograma/mL. Najveća koncentracija pimekrolimusa u krvi, izmerena kod jednog pacijenta iznosila je 1,4 nanograma/mL.
Kod 40 odraslih pacijenata lečenih do godinu dana lekom Elidel, koji su imali 14-62% BSA zahvaćene bolešću na početku lečenja, 98% uzoraka imalo je koncentraciju pimekrolimusa u krvi ispod 0,5 nanograma/mL. Maksimalna koncentracija u krvi od 0,8 nanograma/ml izmerena je samo kod 2 pacijenta u
6. nedelji lečenja. Nije bilo povećanja koncentracija leka u krvi sa vremenom ni kod jednog pacijenta, tokom 12 meseci lečenja. Kod 8 odraslih pacijenata sa atopijskim dermatitisom, kod kojih se mogla kvantitativno izmeriti vrednost PIK-a, PIK(0-12h) vrednosti bile su u rasponu od 2,5 do 11,4 nanograma x h/mL.
Resorpcija kod dece
Sistemska izloženost pimekrolimusu ispitivana je kod 58 pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 3 meseca do 14 godina. BSA zahvaćena bolešću bila je u opsegu od 10-92% . Ta deca su lečena lekom Elidel dva puta dnevno tokom 3 nedelje, a petoronjih je lečeno do godinu dana "po potrebi".
Koncentracije pimekrolimusa u krvi subile konstantno niske, bez obzira na veličinu lečenih lezija ili na dužinu terapije. Bile su u rasponu sličnom onom koji je izmeren kod odraslih pacijenata. Oko 60% uzoraka imalo je koncentraciju pimekrolimusa ispod 0,5 nanograma/mL, a 97% svih uzoraka bilo je ispod 2 nanograma/mL. Najveća koncentracija pimekrolimusa u krvi, izmerena kod 2 deteta uzrasta od 8 meseci do 14 godina, iznosila je 2,0 nanograma/mL.
Kod odojčadi (uzrasta od 3 do 23 meseci), najveća koncentracija u krvi izmerena kod jednog pacijenta iznosila je 2,6 nanograma/ml. Kod petoro dece lečenih tokom godinu dana, koncentracije u krvi bile su konstantno niske, (maksimalna koncentracija u krvi iznosila je 1,94 nanograma/ml kod 1 pacijenta). Nije bilo povećanja koncentracija leka u krvi sa vremenom niti kod jednog pacijenta, tokom 12 meseci lečenja.
Kod 8 pedijatrijskih pacijenata uzrasta 2-14 godina, PIK(0-12h) vrednosti su bile u rasponu od 5,4 do 18,8 nanograma x h/mL. PIK rasponi uočeni kod pacijenata sa < 40% BSA zahvaćene bolešću na početku lečenja bili su komparabilni sa onim kod pacijenata sa ≥ 40% BSA zahvaćene bolešću.
Maksimalna površina tela koja je lečena u kliničkoj farmakološkoj studiji bila je 92% a do 100% u studiji faze III.
Distribucija
U skladu sa svojom selektivnošću za kožu, posle lokalne primene, koncentracije pimekrolimusa u krvi su veoma male. Usled toga, metabolizam pimekrolimusa se ne može odrediti nakon lokalne primene.
In vitro ispitivanja vezivanja za proteine plazme su pokazala da je 99,6% pimekrolimusa u plazmi vezano za proteine. Glavna frakcija pimekrolimusa u plazmi vezana je za različite lipoproteine.
Biotransformacija
Posle pojedinačne oralne primene radioaktivno obeleženog pimekrolimusa kod zdravih ispitanika, neizmenjeni pimekrolimus bio je glavna komponenta povezana sa aktivnom supstancom u krvi, a postojali su i brojni minorni metaboliti umerene polarnosti, koji su verovatno produkti O-demetilacije i oksigenacije.
Nije uočen metabolizam pimekrolimusa na koži ljudi in vitro.
Eliminacija
Radioaktivnost povezana sa aktivnom supstancom uglavnom je izlučivana fecesom (78,4%), dok je samo mala frakcija (2,5%) nađena u urinu. Srednja vrednost ukupno otkrivene radioaktivnosti iznosila je 80,9%. Izvorni lek nije nađen u urinu, a manje od 1% radioaktivnosti u fecesu je pripadalo neizmenjenom pimekrolimus.
Farmaceutski podaci - Elidel 10mg/g
Trigliceridi, srednje dužine lanaca; oleilalkohol;
propilenglikol (E1520); stearilalkohol; cetilalkohol; glicerilmonostearat; natrijum-cetostearilsulfat; benzilalkohol;
limunska kiselina, bezvodna; natrijum-hidroksid i
voda, prečišćena.
Čuvati van domašaja i vidokruga dece.
Čuvati na temperaturi do 250C. Ne zamrzavati. Čuvati tubu dobro zatvorenu.
Ne gutati krem.
Spoljašnje pakovanje je aluminijumska tuba sa fenol-epoksi zaštitnim unutrašnjim slojem laka i polipropilenskim zatvaračem sa navojem.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži tubu od 15g i 30g i Uputstvo za lek.
PDF dokumenti
Pakovanje i cena
Lista RFZO
DDD
JKL
Lek se uvodi u terapiju na osnovu mišljenja dermatologa zdravstvene ustanove koja obavlja zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou.