Salazopyrin® EN 500mg gastrorezistentna tableta

• Inflamatorne bolesti creva: indukcija i održavanje remisije kod ulceroznog kolitisa i lečenje aktivne Crohn- ove bolesti.

• Lečenje reumatoidnog artritisa kod odraslih i poliartikularnog juvenilnog artritisa kod dece uzrasta 6 godina i starijih, koji se ne mogu kontrolisati salicilatima i drugim NSAIL.

Doziranje treba prilagoditi težini oboljenja i podnošljivosti leka od strane pacijenta. Pacijentima koji nisu ranije koristili lek Salazopyrin EN preporučuje se da doze povećavaju postepeno tokom perioda od nekoliko nedelja. Lek Salazopyrin EN je gastrorezistentna tableta specijalno namenjena pacijentima kod kojih su se ispoljila gastrointestinalna neželjena dejstva tokom ranijeg uzimanja ovog leka.

Gastrorezistentne tablete se moraju progutati cele. Gastrorezistentne tablete treba uzimati uz obrok, a samo izuzetno tokom drugih delova dana. Razmak između dve doze, uključujući i noć, ne treba da bude duži od 8 sati.

Inflamatorna bolest creva

Akutni napadi

Odrasli: Teški oblici: 2-4 gastrorezistentne tablete, 4 puta dnevno, zajedno sa kortikosteroidima.

Blagi i umereni oblici: 2 gastrorezistentne tablete 3-4 puta dnevno, sa ili bez kortikosteroida.

Deca starija od 2 godine: 40-60 mg/kg telesne mase dnevno, podeljeno u 3-6 doza.

Profilaktička primena leka

Odrasli: Nakon uvođenja u remisiju, treba postepeno smanjivati dozu. Kod pacijenata u fazi remisije bolesti

preporučuje se doza održavanja koja iznosi 2 gastrorezistentne tablete (1 g) 3 puta dnevno, a najmanje 1 gastrorezistentna tableta (500 mg) 4 puta dnevno, ukoliko je primena leka indikovana.

Terapija ovom dozom može se održavati tokom celog života, bez prekida, ukoliko se ne jave neželjena dejstva usled dugotrajne upotrebe. U slučaju pogoršanja bolesti, dozu leka treba povećati.

Deca: U fazi remisije bolesti preporučuje se doza održavanja od 20-30 mg/kg telesne mase dnevno, podeljeno u 3-6 doza.

Adultni reumatoidni artritis

Salazopyrin EN gastrorezistentne tablete se posebno preporučuju za terapiju reumatoidnog artritisa jer ovi pacijenti mogu imati osetljiv želudac, posebno oni koji su prethodno duže lečeni sa NSAIL. Gastrorezistentne tablete treba uzimati uz obrok.

Lečenje se započinje primenom 500 mg dnevno u toku prve nedelje, a zatim se doza svake sledeće nedelje povećava za 500 mg (1 gastrorezistentna tableta) do ukupne doze od 2 g dnevno, podeljeno u 3 do 4 doze. Ukoliko klinički odgovor nije odgovarajući nakon 12 nedelja, dnevna doza se može povećati i do maksimalno 3 g dnevno.

Poliartikularni juvenilni reumatoidni artritis kod dece uzrasta 6 godina i starijih, koji se ne može kontrolisati salicilatima i drugim NSAIL

Preporučuje se primena doze od 30-50 mg/kg telesne mase dnevno, podeljeno u 2 doze. Maksimalna doza je 2 g dnevno.

Preosetljivost na aktivnu supstancu, njene metabolite ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1, kao i sulfonamide ili derivate salicilata.

Primena kod pacijenata sa žuticom ili porfirijom.

Prijavljene su ozbiljne infekcije povezane sa mijelosupresijom, uključujući sepsu i pneumoniju. Pacijente kod kojih se razvije nova infekcija dok su na terapiji sulfasalazinom treba pažljivo pratiti. Terapiju sulfasalazinom treba prekinuti ukoliko se kod pacijenta razvije ozbiljna infekcija. Potreban je oprez kada se razmatra primena sulfasalazina kod pacijenata sa istorijom ponovljenih ili hroničnih infekcija ili sa postojećim stanjima koja predisponiraju razvoj infekcija.

Pre započinjanja terapije sulfasalazinom potrebno je uraditi kompletnu analizu krvi (uključujući leukocitnu formulu), kao i proveriti parametre funkcije jetre. Ove testove ponavljati svake dve nedelje u toku prva tri meseca terapije. Tokom naredna tri meseca testove raditi jednom mesečno. Testovi analize krvi i parametara funkcije jetre se dalje sprovode svaka tri meseca ili kada je klinički indikovano. Takođe, treba proveravati funkciju bubrega (uključujući analizu urina) pre započinjanja terapije, a zatim najmanje jednom mesečno tokom naredna tri meseca terapije. Funkcija bubrega se nakon toga ispituje kada se pokaže da je to klinički indikovano. Prisustvo kliničkih simptoma kao što su zapaljenje grla, groznica, slabost, bledilo, purpura, žutica ili nespecifična neočekivana obeljenja, u toku terapije sulfasalazinom, može da ukaže na pojavu mijelosupresije, hemolize ili hepatotoksičnosti. U tom slučaju, treba odmah prekinuti upotrebu sulfasalazina dok se ne dobiju rezultati laboratorijskih analiza krvi (videti odeljak 4.4 ”Interferencija sa laboratorijskim ispitivanjima”).

Sulfasalazin ne treba davati pacijentima sa oštećenjem funkcije jetre ili bubrega ili sa krvnim diskrazijama, osim ukoliko potencijalna korist nadmašuje rizik.

Sulfasalazin treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa teškim alergijskim stanjima ili astmom.

Teške reakcije preosetljivosti mogu zahvatiti unutrašnje organe, kao što su hepatitis, nefritis, miokarditis, sindrom sličan mononukleozi (tj. pseudomononukleoza), hematološki poremećaji (uključujući hemofagocitnu histiocitozu) i/ili pneumonitis (uključujući infiltraciju eozinofila).

Upotreba kod dece sa sistemskim juvenilnim idiopatskim reumatoidnim artritisom može dovesti do reakcije slične serumskoj bolesti, te se sulfasalazin ne preporučuje kod ovih pacijenata.

Oralna primena sulfasalazina inhibira resorpciju i metabolizam folne kiseline i može dovesti do deficijencije folata (videti odeljak 4.4) što potencijalno rezultira ozbiljnim poremećajima krvi (npr. makrocitoza i pancitopenija). Ovi poremećaji krve slike mogu se normalizovati primenom folne ili folinske kiseline.

Reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima

Ozbiljne, životno ugrožavajuće sistemske reakcije preosetljivosti kao što su reakcije na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (engl. Drug reaction with eosinophilia and systemic symptoms - DRESS) prijavljene su kod pacijenata koji su bili na terapiji sulfasalazinom (videti odeljak 4.8). Rani znaci preosetljivosti kao što su groznica ili limfadenopatija mogu biti prisutni čak i ako osip nije vidljiv. Pacijenta treba odmah pregledati ako se ovi simptomi pojave. Terapiju sulfasalazinom treba prekinuti ukoliko se ne identifikuje drugi uzrok ovih simptoma.

Ozbiljne kožne rekacije, neke i sa smrtnim ishodom, uključujući eksfolijativni dermatitis, Stevens- Johnson-ov sindrom (SJS) i toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN), prijavljene su veoma retko tokom upotrebe sulfasalazina. Najveći rizik od pojave ovih reakcija je u ranoj fazi terapije, u većini slučajeva

početak se javlja u toku prvog meseca terapije. Terapiju sulfasalazinom treba prekinuti pri prvoj pojavi kožnog osipa, lezija mukoze ili bilo kog drugog znaka preosetljivost.

Budući da sulfasalazin može dovesti do pojave hemolitičke anemije, potreban je oprez kod pacijenata koji imaju deficit glukozo-6-fosfatdehidrogenaze (G-6-PD).

Sulfasalazin može izazvati kristaluriju i stvaranje kamena u bubregu, pa je odgovarajući unos tečnosti neophodan.

Oligospermija i neplodnost mogu se javiti kod muškaraca koji su na terapiji sulfasalazinom. Prestankom primene leka ovaj efekat može nestati u roku od 2 do 3 meseca.

Određeni tipovi mekih kontaktnih sočiva sa produženim nošenjem mogu biti trajno obojeni tokom terapije.

Interferencija sa laboratorijskim ispitivanjima

Kod pacijenata koji su bili izloženi sulfasalazinu ili njegovim metabolitima, mesalaminu ili mesalazinu prijavljeno je nekoliko slučajeva mogućih interferencija tj. lažno pozitivni rezultati pri merenju normetanefrina u urinu tečnom hromatografijom.

Sulfasalazin ili njegovi metaboliti mogu da ometaju apsorbciju ultraljubičastog dela spektra, posebno na 340 nm, i mogu da izazovu interferencije sa nekim laboratorijskim ispitivanjima u kojima se koriste NAD(H) ili NADP(H) za merenje ultraljubičaste apsorbancije oko te talasne dužine. Primeri takvih ispitivanja uključuju određivanje uree, amonijaka, LDH, α-HBDH i glukoze. Moguće su i interefenecije sa alanin aminotransferazom (ALT), aspartat aminotransferazom (AST), kreatin kinazom – mišićna/moždana (CK- MB), glutamin dehidgogenazom (GLDH) i tiroksinom kada se sulfasalazin daje u velikim dozama. Posavetujte se sa laboratorijom koja vrši ispitivanje o metodologiji ispitivanja. Treba biti oprezan u tumačenju laboratorijskih rezultata kod pacijenata koji primaju sulfasalazin. Rezultate treba tumačiti u kombinaciji sa kliničkim nalazima.

Pomoćne supstance

Lek Salazopyrin EN sadrži propilenglikol (videti odeljak 2).

Primeri izloženosti propilenglikolu na osnovu dnevne doze (videti odeljak 4.2) su sledeći:

• Primena 16 gastrorezistentnih tableta Salazopyrin EN od 500 mg kod odrasle osobe sa telesnom masom 70 kg dovela bi do izloženosti propilenglikolu od 1,14 mg/kg/dan.

• Primena 2 gastrorezistentne tablete Salazopyrin EN od 500 mg kod deteta uzrasta 6 godina sa telesnom masom 20 kg dovela bi do izloženosti propilenglikolu od 0,5 mg/kg/dan.

Upotreba sulfonamida sa antagonistima folne kiseline ili hipoglikemicima može povećati efekte ovih lekova.

Prijavljena je smanjena resorpcija digoksina, što dovodi do neterapeutskih koncentracija u serumu, tokom njegove istovremene primene sa oralnim sulfasalazinom.

Prijavljena je i supresija koštane srži i leukopenija tokom istovremene primene merkaptopurina ili azatioprina sa oral nim sulfasalazinom, budući da sulfasalazin inhibira tiopurinsku metiltransferazu (TPMT).

Istovremena primena oralnog sulfasalazina i metotreksata kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom ne menja farmakokinetičku dispoziciju ovih lekova. Međutim, prijavljen je povećan broj slučajeva gastrointestinalnih neželjenih reakcija, naročito mučnine.

Trudnoća

Reproduktivne studije na pacovima i kunićima ne ukazuju da postoji rizik po fetus ako se ovaj lek primenjuje u trudnoći. Oralna primena sulfasalazina inhibira resorpciju i metabolizam folne kiseline, što može dovesti do deficijencije folata (videti odeljak 4.4). Prijavljeni su slučajevi oštećenja neuralne cevi kod novorođenčadi čije su majke bile izložene sulfasalazinu tokom trudnoće, iako uloga sulfasalazina u ovim slučajevima nije utvrđena. Budući da se rizik od primene ovog leka u trudnoći ne može u potpunosti isključiti, terapiju u tom periodu treba primeniti samo ukoliko je neophodno.

Dojenje

Sulfasalazin i sulfapiridin se izlučuju u majčino mleko u malim koncentracijama. Oprez je potreban naročito kod dojenja prevremeno rođene dece ili dece sa deficitom G-6-PD. Postoje izveštaji o pojavi krvave stolice ili dijareje kod odojčadi čije su majke u toku dojenja lečene sulfasalazinom. Kod ove dece krvava stolica ili dijareja su se povlačile nakon što je majka u toku dojenja prekinula terapiju sulfasalazinom.

Nije procenjivan uticaj leka Salazopyrin EN na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Sledeća neželjena dejstva, koja se javljaju kod pacijenata na terapiji sulfasalazinom, navedena su prema MedDRA klasifikaciji sistema organa i kategorijama učestalosti. Kategorije učestalosti su definisane prema sledećoj konvenciji: veoma često (≥ 1/10); često (≥ 1/100 do < 1/10); povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100); retko (≥ 1/10000 do < 1/1000); veoma retko (< 1/10000) i nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

* neželjena dejstva koja su identifikovana nakon stavljanja leka u promet

† videti odeljak 4.4

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Najčešći simptomi predoziranja, slično kao i kod drugih sulfonamida, su mučnina i povraćanje. Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega imaju povećan rizik od ozbiljne toksičnosti. Lečenje je simptomatsko i suportivana terapija bi trebala da uključi alkalizaciju urina.

Pacijente treba pratiti zbog razvoja methemoglobinemije ili sulfaheamoglobinemije. Ukoliko se ovi slučajevi pojave, treba ih lečiti na odgovarajući način.