Tizacef® 1g prašak za rastvor za injekciju/infuziju
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Smernice
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Tizacef 1g
Lek Tizacef je indikovan u terapiji sledećih infekcija, kod odraslih i dece, uključujući i novorođenčad (od samog rođenja):
-
Nozokomijalne pneumonije,
-
Bronhopulmonalne infekcije kod cistične fibroze,
-
Bakterijski meningitis,
-
Hronični supurativni otitis media,
-
Maligni otitis eksterna,
-
Komplikovane infekcije urinarnog trakta,
-
Komplikovane infekcije kože i mekih tkiva,
-
Komplikovane intraabdominalne infekcije,
-
Infekcije kostiju i zglobova,
-
Peritonitis povezan sa dijalizom kod pacijenata na kontinuiranoj ambulantnoj peritonealnoj dijalizi (engl. Continuous ambulatory peritoneal dialysis, CAPD).
Terapija kod pacijenata sa bakterijemijom koja je povezana, ili se sumnja da je povezana, sa nekom od gore navedenih infekcija.
Ceftazidim se može primenjivati u terapiji kod pacijenata sa neutropenijom praćenom groznicom (povišenom telesnom temperaturom), za koju se pretpostavlja da se javlja usled neke bakterijske infekcije.
Ceftazidim se može primenjivati kao perioperativna profilaksa infekcija urinarnog trakta kod pacijenata koji će biti podvrgnuti transuretralnoj resekciji prostate (TURP).
Pri izboru ceftazidima, treba uzeti u obzir njegov antibakterijski spektar, koji je uglavnom ograničen na aerobne Gram-negativne bakterije (videti odeljke 4.4 i 5.1).
Ceftazidim treba primenjivati sa drugim antibakterijskim lekovima kada god neki od mogućih uzročnika oboljenja ne pripada njegovom spektru delovanja.
Potrebno je uzeti u obzir zvanične smernice o pravilnoj primeni antibiotika.
Doziranje
Tabela 1: Odrasli i deca telesne mase ≥ 40 kg
| Intermitentna primena | |||
| Infekcija | Doza leka koju treba primeniti | ||
| Bronhopulmonalne infekcije kodcistične fibroze | 100 do 150 mg/kg/dan na svakih 8 sati, najviše9 g dnevno1 | ||
| Febrilna neutropenija | 2 g na svakih 8 sati | ||
| Nozokomijalna pneumonija | |||
| Bakterijski meningitis | |||
| Bakterijemija* | |||
| Infekcije kostiju i zglobova | 1-2 g na svakih 8 sati | ||
| Komplikovane infekcije kožemekih tkiva | i | ||
| Komplikovane intraabdominalneinfekcije | |||
| Peritonitis koji je povezan dijalizom kod pacijenata na CAPD | sa | ||
| Komplikovane infekcije urinarnog trakta | 1-2 g na svakih 8 ili 12 sati | ||
| Perioperativna profilaksa kodtransuretralne resekcije prostate (TURP) | 1 g prilikom indukcije anestezije,uklanjanja katetera | a druga doza prilikom | |
| Hronični supurativni otitis media | 1-2 g na svakih 8 sati | ||
| Maligni otitis eksterna | |||
| Kontinuirana infuzija | |||
| Infekcija | Doza leka koju treba primeniti | ||
| Febrilna neutropenija | Udarna doza od 2 g, a nakon toga kontinuirana infuzija od 4 do 6 g na svaka 24 sata1 | ||
| Nozokomijalna pneumonija | |||
| Bronhopulmonalne infekcije kodcistične fibroze | |||
| Bakterijski meningitis | |||
| Bakterijemija* | |||
| Infekcije kostiju i zglobova | |||
| Komplikovane infekcije kože mekih tkiva | i | ||
| Komplikovane intraabdominalneinfekcije | |||
| Peritonitis povezan sa dijalizom kod pacijenata na CAPD | |||
| 1Kod odraslih osoba sa očuvanom funkcijom bubrega, doza od 9 g/dan je primenjivana bez pojave neželjenih dejstava.*Kada je povezana sa, ili se sumnja da je povezana sa bilo kojom infekcijom navedenom u odeljku 4.1. | |||
Tabela 2: Deca telesne mase < 40 kg
| Odojčad i mala deca uzrasta > 2 meseca ideca telesne mase < 40 kg | Infekcija | Uobičajena doza | ||
| Intermitentna primena | ||||
| Komplikovaneurinarnog trakta | infekcije | 100-150 mg/kg/dan u tri podeljene doze, maksimalno 6 g/dan | ||
| Hronični supurativnimedia | otitis | |||
| Maligni otitis eksterna | ||||
| Neutropenija kod dece | 150 mg/kg/dan, u tri podeljene doze, maksimalno 6 g/dan | |||
| Bronhopulmonalne infekcije kodcistične fibroze | ||||
| Bakterijski meningitis | ||||
| Bakterijemija* | ||||
| Infekcije kostiju i zglobova | 100-150 mg/kg/dan u tri podeljene doze, maksimalno 6 g/dan | |||
| Komplikovane infekcije kože i mekih tkiva | ||||
| Komplikovane intraabdominalneinfekcije | ||||
| Peritonitis povezan sa dijalizom kod pacijenata na CAPD | ||||
| Kontinuirana infuzija | ||||
| Febrilna neutropenija | Udarna doza od 60-100 mg/kg, a nakon toga kontinuirana infuzija od 100-200 mg/kg/dan,maksimalno 6 g/dan | |||
| Nozokomijalna pneumonija | ||||
| Bronhopulmonalne infekcije kodcistične fibroze | ||||
| Bakterijski meningitis | ||||
| Bakterijemija* | ||||
| Infekcije kostiju i zglobova | ||||
| Komplikovane infekcije kože imekih tkiva | ||||
| Komplikovane intraabdominalneinfekcije | ||||
| Peritonitis koji je povezan sa dijalizom kod pacijenata na CAPD | ||||
| Novorođenčad i odojčad uzrasta≤ 2 meseca | Infekcija | Uobičajena doza | ||
| Intermitentna primena | ||||
| Većina infekcija | 25-60 mg/kg/dan,podeljene doze1 | u | dve | |
| 1Kod novorođenčadi i odojčadi uzrasta ≤ 2 meseca, poluvreme eliminacije ceftazidima iz seruma možebiti tri do četiri puta veće nego kod odraslih.*Kada je povezana sa, ili se sumnja da je povezana sa bilo kojom infekcijom navedenom u odeljku 4.1. | ||||
Pedijatrijska populacija
Bezbednost i efikasnost ceftazidima, primenjenog putem kontinuirane infuzije kod novorođenčadi i odojčadi uzrasta ≤ 2 meseca, nije ustanovljena.
Stariji pacijenti
Uzimajući u obzir povezanost starosne dobi i smanjenog klirensa ceftazidima kod starijih pacijenata, dnevna doza normalno ne sme preći 3 g kod pacijenata starijih od 80 godina.
Oštećenje funkcije jetre
Dostupni podaci ne ukazuju na potrebu za prilagođavanjem doze kod blagog ili umerenog oštećenja funkcije jetre. Nema podataka iz studija kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti takođe odeljak 5.2). Savetuje se pažljivo kliničko praćenje bezbednosti i efikasnosti primene ceftazidima kod ovih pacijenata.
Oštećenje funkcije bubrega
Ceftazidim se izlučuje u neizmenjenom obliku putem bubrega. Zbog toga, dozu leka treba smanjiti kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (videti takođe odeljak 4.4).
Potrebno je dati inicijalnu udarnu dozu od 1 g ceftazidima. Doze održavanja se određuju na osnovu klirensa kreatinina:
Tabela 3: Preporučene doze održavanja ceftazidima kod oštećenja funkcije bubrega – intermitentna infuzija
Odrasli i deca telesne mase ≥ 40 kg
| Klirens kreatinina mL/min | Približne vrednosti kreatinina u serumumikromol/L (mg/dL) | Preporučena jedinica doze ceftazidima (g) | Učestalost doziranja (sati) |
| 50-31 | 150-200 (1,7-2,3) | 1 | na 12 sati |
| 30-16 | 200-350 (2,3-4,0) | 1 | na 24 sata |
| 15-6 | 350-500 (4,0-5,6) | 0,5 | na 24 sata |
| < 5 | > 500 (> 5,6) | 0,5 | na 48 sati |
Kod pacijenata sa teškim infekcijama, potrebno je povećati jediničnu dozu za 50% ili povećati učestalost doziranja. Kod dece klirens kreatinina treba prilagoditi prema telesnoj površini ili telesnoj masi bez masti (engl. lean body mass, LBM).
Deca telesne mase < 40 kg
| Klirens kreatinina mL/min** | Približne vrednosti kreatinina u serumu* mikromol/L (mg/dL) | Preporučena individualna doza ceftazidima (mg/kgtelesne mase) | Učestalost doziranja (sati) |
| 50-31 | 150-200 (1,7-2,3) | 25 | na 12 sati |
| 30-16 | 200-350 (2,3-4,0) | 25 | na 24 sata |
| 15-6 | 350-500 (4,0-5,6) | 12,5 | na 24 sata |
| < 5 | > 500 (> 5,6) | 12,5 | na 48 sati |
| *Vrednosti kreatinina u serumu služe kao smernice, koje ne moraju da ukazuju na potpuno isti stepen smanjenja doze za sve pacijente sa oslabljenom funkcijom bubrega.**Procenjen na osnovu telesne površine, ili izmeren. | |||
Savetuje se pažljivo kliničko praćenje bezbednosti i efikasnosti primene leka.
Tabela 4: Preporučene doze održavanja ceftazidima kod oštećenja funkcije bubrega – kontinuirana infuzija
Odrasli i deca telesne mase ≥ 40 kg
| Klirens kreatininamL/min | Približne vrednosti kreatinina u serumumikromol/L (mg/dL) | Učestalost doziranja (sati) |
| 50-31 | 150-200 (1,7-2,3) | Udarna doza od 2 g, a nakon toga1 g do 3 g/24 sata |
| 30-16 | 200-350 (2,3-4,0) | Udarna doza od 2 g, a nakon toga 1 g/24 sata |
| ≤15 | >350 (> 4,0) | Nije procenjeno |
Savetuje se oprez prilikom odabira doze. Savetuje se pažljivo kliničko praćenje bezbednosti i efikasnosti primene leka.
Deca telesne mase < 40 kg
Bezbednost i efikasnost ceftazidima, primenjenog putem kontinuirane infuzije kod dece telesne mase < 40 kg sa oštećenjem funkcije bubrega nisu ustanovljene. Savetuje se pažljivo kliničko praćenje bezbednosti i efikasnosti primene leka.
Ako se lek primenjuje putem kontinuirane infuzije kod dece sa oštećenjem funkcije bubrega, klirens kreatinina treba prilagoditi prema telesnoj površini ili telesnoj masi bez masti (engl. lean body mass, LBM).
Hemodijaliza
Poluvreme eliminacije ceftazidima iz seruma tokom hemodijalize kreće se od 3 do 5 sati.
Dozu održavanja ceftazidima koja je preporučena u tabelama 5 i 6 treba ponovo primeniti nakon svake hemodijalize.
Peritonealna dijaliza
Ceftazidim se takođe može primenjivati kod peritonealne dijalize i kontinuirane ambulantne peritonealne dijalize (CAPD).
Pored intravenske primene, ceftazidim se može dodati i u tečnost za dijalizu (obično 125 do 250 mg na 2 litra rastvora za dijalizu).
Kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega koji su na kontinuiranoj arteriovenskoj hemodijalizi ili visokoprotočnoj hemofiltraciji u jedinicama intezivne nege, preporučuje se dnevna doza od l g, kao pojedinačna doza ili podeljena u više doza. Kod niskoprotočne hemofiltracije, potrebno je pridržavati se doziranja koje je preporučeno kod oštećenja funkcije bubrega.
Kod pacijenata na veno-venskoj hemofiltraciji i veno-venskoj hemodijalizi, potrebno je pridržavati se doziranja koje je preporučeno u tabelama 5 i 6 ispod.
Tabela 5: Smernice za doziranje kod kontinuirane veno-venske hemofiltracije:
| Rezidualna | Doza održavanja (mg) pri brzini ultrafiltracije (mL/min) od1: | |||
| funkcija bubrega(klirens kreatinina | 5 | 16,7 | 33,3 | 50 |
| mL/min) | ||||
| 0 | 250 | 250 | 500 | 500 |
| 5 | 250 | 250 | 500 | 500 |
| 10 | 250 | 500 | 500 | 750 |
| 15 | 250 | 500 | 500 | 750 |
| 20 | 500 | 500 | 500 | 750 |
| 1 Dozu održavanja treba primeniti na svakih 12 sati. | ||||
Tabela 6: Smernice za doziranje kod kontinuirane veno-venske hemodijalize:
| Rezidualna funkcija bubrega (klirens kreatininamL/min) | Doza održavanja (mg) za dijalizat pri brzini protoka od1: | |||||
| 1,0 litar/sat | 2,0 litar/sat | |||||
| Brzina ultrafiltracije (litar/sat) | Brzina ultrafiltracije (litar/sat) | |||||
| 0,5 | 1,0 | 2,0 | 0,5 | 1,0 | 2,0 | |
| 0 | 500 | 500 | 500 | 500 | 500 | 750 |
| 5 | 500 | 500 | 750 | 500 | 500 | 750 |
| 10 | 500 | 500 | 750 | 500 | 750 | 1000 |
| 15 | 500 | 750 | 750 | 750 | 750 | 1000 |
| 20 | 750 | 750 | 1000 | 750 | 750 | 1000 |
| 1 Dozu održavanja treba primeniti na svakih 12 sati. | ||||||
Način primene
Doza zavisi od težine oboljenja, osetljivosti uzročnika, mesta i vrste infekcije, kao i starosnog doba i funkcije bubrega pacijenta.
Lek Tizacef se primenjuje putem intravenske injekcije ili infuzije, ili duboke intramuskularne injekcije. Preporučena mesta primene intramuskularne injekcije su gornji spoljašnji kvadrant mišića gluteus maximus ili lateralni deo butine. Rastvor leka Tizacef se može primeniti direktno u venu ili uključiti u liniju sistema za infuziju, ako pacijent dobija tečnost parenteralnim putem.
Uobičajeni preporučeni način primene je putem intravenske intermitentne injekcije ili intravenske kontinuirane infuzije. Intramuskularnu primenu treba uzeti u obzir samo kada intravenska primena nije moguća ili kada je manje pogodna za pacijenta.
-
preosetljivost na ceftazidim, na ostale cefalosporine ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka navedenih u odeljku 6.1;
-
teške reakcije preosetljivosti u istoriji bolesti (npr. anafilaktička reakcija) na neki od ostalih beta- laktamskih antibiotika (peniciline, monobaktame i karbapeneme).
Preosetljivost
Kao i kod drugih beta-laktamskih antibiotika, i kod primene ceftazidima prijavljene su ozbiljne reakcije preosetljivosti, ponekad i sa smrtnim ishodom. U slučaju teških reakcija preosetljivosti, terapija ceftazidimom se mora odmah prekinuti i započeti odgovarajuće hitne mere.
Pre započinjanja terapije, potrebno je utvrditi da li je pacijent prethodno imao teške reakcije preosetljivosti na ceftazidim, ostale cefalosporine ili na neke druge beta-laktamske lekove. Potreban je oprez kod pacijenata koji su imali reakciju preosetljivosti na druge beta-laktamske lekove koja nije bila teška.
Spektar antibakterijske aktivnosti
Ceftazidim ima ograničen spektar antibakterijske aktivnosti. Nije pogodan kao monoterapija za lečenje nekih vrsta infekcija, osim ako je patogen već potvrđen i poznato je da je osetljiv, ili da postoji velika verovatnoća da je za taj patogen(e) lečenje ceftazidimom odgovarajuće. Ovo se posebno odnosi na lečenje pacijenata sa bakterijemijom, bakterijskim meningitisom, infekcijama kože i mekih tkiva i infekcijama kostiju i zglobova. Pored toga, ceftazidim se može efikasno hidrolizovati uz pomoć nekoliko enzima beta-laktamaza proširenog spektra (engl. extended spectrum beta-lactamases, ESBL). Stoga, prilikom izbora ceftazidima za lečenje, treba uzeti u obzir informacije o prevalenci organizama koje stvaraju ESBL.
Pseudomembranozni kolitis
Kolitis i pseudomembranozni kolitis koji su povezani sa primenom antibiotika, prijavljeni su kod skoro svih antibiotika, uključujući ceftazidim, a njihova težina se kreće od blage do životno-ugrožavajuće. Stoga je važno razmotriti ovu dijagnozu kod pacijenata kod kojih se javi dijareja tokom ili nakon primene ceftazidima (videti odeljak 4.8). Potrebno je razmotriti prekid terapije ceftazidimom i primenu specifične terapije za Clostridium difficile. Ne treba davati lekove koji inhibiraju peristaltiku.
Funkcija bubrega
Istovremena primena velikih doza cefalosporina i nefrotoksičnih lekova kao što su aminoglikozidi ili snažni diuretici (npr. furosemid) može nepovoljno uticati na funkciju bubrega.
Ceftazidim se izlučuje preko bubrega i zbog toga dozu treba smanjiti u skladu sa stepenom oštećenja funkcije bubrega. Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega treba pažljivo pratiti bezbednost i efikasnost. Povremeno su prijavljene neurološke posledice u slučajevima kada doza nije bila smanjena kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljke 4.2 i 4.8).
Prekomerni rast neosetljivih organizama
Produžena primena može dovesti do prekomernog rasta neosetljivih organizama (npr. Enterococci, gljivice) što može zahtevati prekid lečenja ili preduzimanje drugih odgovarajućih mera. Neophodne su redovne kontrole stanja pacijenata.
Interakcije sa testovima i laboratorijskim ispitivanjima
Ceftazidim ne utiče na testove zasnovane na enzimskim reakcijama za određivanje glikozurije, ali može se primetiti blaža interakcija (lažno pozitivna) sa reakcijama koje se zasnivaju na redukciji jona bakra (Benedict, Fehling, Clinitest).
Ceftazidim ne utiče na analizu za određivanje kreatinina uz pomoć alkalnog pikrata.
Razvoj pozitivnog Coombs-ovog testa povezan sa upotrebom ceftazidima kod približno 5% pacijenata može da utiče na unakrsnu analizu krvi.
Sadržaj natrijuma
Jedna bočica leka Tizacef sadrži 52 mg natrijuma. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.
Studije interakcija su sprovedene samo sa probenecidom i furosemidom.
Istovremena primena velikih doza ceftazidima i nefrotoksičnih lekova može nepovoljno uticati na funkciju bubrega (videti odeljak 4.4).
Hloramfenikol in vitro deluje antagonistički na ceftazidim i ostale cefalosporine. Nije poznat klinički značaj ovog nalaza, međutim, ukoliko se predlaže istovremena primena ceftazidima sa hloramfenikolom, treba uzeti u obzir mogućnost antagonističkog delovanja.
Trudnoća
Postoje ograničeni podaci o primeni ceftazidima kod trudnica. Rezultati studija na životinjama ne ukazuju na direktne ili indirektne štetne efekte na trudnoću, embrionalni/fetalni razvoj, porođaj ili postnatalni razvoj (videti odeljak 5.3).
Ceftazidim treba propisivati trudnicama samo ako korist primene leka prevazilazi rizik. Dojenje
Ceftazidim se u malim količinama izlučuje u majčino mleko kod ljudi, ali se pri primeni terapijskih doza ceftazidima ne očekuje efekat na odojče. Ceftazidim se može primenjivati tokom perioda dojenja.
Plodnost
Nema dostupnih podataka.
Nisu sprovedene studije o uticaju na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Ipak, mogu se javiti neželjena dejstva (npr. vrtoglavica) koja mogu uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama (videti odeljak 4.8).
Najčešće neželjene reakcije su eozinofilija, trombocitoza, flebitis ili tromboflebitis nakon intravenske primene, dijareja, prolazno povećanje vrednosti enzima jetre, makulopapularni ili osip nalik urtikariji, bol i/ili zapaljenje nakon intramuskularne injekcije i pozitivan Coombs-ov test.
Da bi se odredila učestalost čestih i povremenih neželjenih dejstava korišćeni su podaci iz sponzorisanih i nesponzorisanih kliničkih ispitivanja. Učestalost svih drugih neželjenih dejstava je uglavnom utvrđena na osnovu postmarketinških podataka i odnosi se više na stopu prijavljivanja nego na realnu učestalost. U okviru svake podele po učestalosti, neželjena dejstva su predstavljena po opadajućoj ozbiljnosti. Sledeća konvencija je korišćena za klasifikaciju učestalosti:
-
veoma česta (≥1/10),
- česta (≥1/100 i <1/10),
- povremena (≥1/1000 i < 1/100),
- retka (≥ 1/10000 i < 1/1000),
- veoma retka (<1/10000),
-
nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka).
Klasaorgana sistema često povremeno veoma retko nepoznataučestalost Infekcije i kandidijaza infestacije (uključujući vaginitis i oralnu kandidijazu) Poremećaji krvi i limfnog sistema eozinofilija, trombocitoza neutropenija, leukopenija,trombocitopeni ja agranulocitoza, hemolitičkaanemija, limfocitoza Poremećaji imunskog sistema anafilaksa (uključujući bronhospazam i/ili hipotenziju) (videti odeljak4.4) Poremećajinervnog sistema glavobolja,vrtoglavica neurološkeposledice1, parestezija Vaskularniporemećaji flebitis ilitromboflebitis nakon intravenskeprimene Gastrointestinalni poremećaji dijareja dijareja i kolitispovezani sa primenom antibiotika2 (videti odeljak 4.4), bol u abdomenu, mučnina,povraćanje loš ukus u ustima Hepatobilijarni poremećaji prolazno povećanjevrednosti jednog ili više enzima jetre3 žutica Poremećaji kože ipotkožnog tkiva makulopapularniili osip nalik urtikariji pruritus toksičnaepidermalna nekroliza, Stevens- Johnson sindrom, multiformni eritem, angioedem, Reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESSsindrom)4 Poremećajibubrega iurinarnog sistema prolaznopovećanje vrednosti uree u krvi, azota iz uree u krvi i/ili kreatinina userumu intersticijalninefritis, akutna insuficijencija bubrega Opšti poremećajii reakcije na mestu primene Bol i/ilizapaljenje nakon intramuskularne injekcije Groznica(povišena telesna temperatura) Laboratorijskaispitivanja pozitivanCoombs-ov test5 1Prijavljene su neurološke posledice kao što su tremor, mioklonija, konvulzije, encefalopatija i koma kod pacijenata sa
oštećenjem funkcije bubrega kod kojih doza ceftazidima nije adekvatno smanjena.
2Dijareja i kolitis mogu biti povezani sa Clostridium difficile i mogu se javiti u obliku pseudomembranoznog kolitisa.
3ALT (SGPT), AST (SOGT), LHD, GGT i alkalne fosfataze.
4Prijavljeni su retki slučajevi DRESS sindroma povezanog sa primenom ceftazidima.
5Do razvoja pozitivnog Coombs-ovog testa dolazi kod 5% pacijenata i može da utiče na unakrsnu analizu krvi.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Predoziranje može dovesti do neuroloških posledica, uključujući encefalopatiju, konvulzije i komu.
Simptomi predoziranja se mogu javiti ako se doza ne smanji na odgovarajući način kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljke 4.2 i 4.4).
Hemodijaliza ili peritonealna dijaliza mogu smanjiti koncentracije ceftazidima u serumu.
Farmakološki podaci - Tizacef 1g
Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu, cefalosporini, III generacija
ATC šifra: J01DD02 Mehanizam dejstva
Ceftazidim inhibira sintezu ćelijskog zida bakterije nakon vezivanja za proteine koji vezuju penicilin (engl. penicillin binding proteins, PBP). Posledica toga je prekid biosinteze ćelijskog zida (peptidoglikana), što dovodi do lize bakterijske ćelije i njene smrti.
Odnos FK/FD
Za cefalosporine, najvažniji farmakokinetsko-farmakodinamski indeks koji koreliše sa in vivo efikasnošću je procenat doznog intervala u toku kojeg se nevezana koncentracija antibiotika održava iznad minimalne
inhibitorne koncentracije (eng. minimum inhibitory concentration, MIK) ceftazidima za određene sojeve mikroorganizama (npr. % T>MIK).
Mehanizam rezistencije
Bakterijska rezistencija na ceftazidim može biti posledica jednog ili više sledećih mehanizama:
-
hidroliza beta-laktamazama. Ceftazidim može biti efikasno hidrolizovan od strane beta- laktamaza proširenog spektra (ESBL), uključujući SHV tip ESBL, kao i od strane AmpC enzima, koji mogu biti indukovani ili su stalno aktivni kod određenih aerobnih vrsta Gram- negativnih bakterija;
-
smanjen afinitet penicilin-vezujućih proteina za ceftazidim;
-
nepropustljivost spoljašnje membrane, usled čega je otežano vezivanje ceftazidima za penicilin- vezujuće proteine Gram-negativnih mikroorganizama;
-
Bakterijske pumpe za efluks leka.
Granične vrednosti
Granične vrednosti minimalne inhibitorne koncentracije (MIK), koje je utvrdio Evropski Komitet za testiranje osetljivosti na antibiotike (engl. European Committee on Antimicrobial Susceptibility Testing, EUCAST) su sledeće:
| Mikroorganizam | Granične vrednosti (mg/L) | ||
| S | I | R | |
| Enterobacteriaceae | ≤ 1 | 2-4 | > 4 |
| Pseudomonas aeruginosa | ≤ 81 | - | > 8 |
| Granične vrednostikoje nisu povezane sa vrstom2 | ≤ 4 | 8 | > 8 |
S (susceptible) = osetljive, I (intermediate) = umereno osetljive, R (resistant) = rezistentne
1Granične vrednosti se odnose na terapiju velikim dozama (2 g x 3).
2Granične vrednosti koje nisu povezane sa vrstom organizama su određene uglavnom na osnovu FK/FD podataka i ne zavise od distribucije MIK za određene vrste. Ove vrednosti se odnose samo na vrste koje nisu navedene u tabeli.
Mikrobiološka osetljivost
Prevalenca stečene rezistencije može varirati, kako geografski, tako i sa vremenom kod odabranih vrsta bakterija, te su poželjne lokalne informacije o rezistenciji, posebno pri lečenju teških infekcija. Kada je potrebno, treba potražiti savet stručnjaka ukoliko je lokalna prevalenca rezistencije takva da je korist od primene ceftazidima diskutabilna, kod bar nekih tipova infekcija.
| Uobičajeno osetljive vrste |
| Gram-pozitivne aerobne bakterije: Streptococcus pyogenes Streptococcus agalactiae |
| Gram-negativne aerobne bakterije:Citrobacter koseri Haemophilus influenzae Moraxella catarrhalis |
| Neisseria meningitidis Pasteurella multocida Proteus mirabilis Proteus spp (ostale) Providencia spp. |
| Vrste kod kojih stečena rezistencija može predstavljati problem |
| Gram-negativne aerobne bakterije: Acinetobacter baumannii+ Burkholderia cepaciaCitrobacter freundii Enterobacter aerogenes Enterobacter cloacae Escherichia coli Klebsiella pneumoniae Klebsiella spp (ostale) Pseudomonas aeruginosa Serratia sppMorganella morganii |
| Gram-pozitivne aerobne bakterije: Staphylococcus aureus£ Streptococcus pneumoniae££ Viridans group streptococcus |
| Gram-pozitivne anaerobne bakterije: Clostridium perfringens Peptostreptococcus spp. |
| Gram-negativne anaerobne bakterije:Fusobacterium spp. |
| Prirodno rezistentni mikroorganizmi |
| Gram-pozitivne aerobne bakterije:Enterococcus spp. uključujući Enterococcus faecalis i Enterococcus faecium Listeria spp. |
| Gram-pozitivne anaerobne bakterije:Clostridium difficile |
| Gram-negativne anaerobne bakterije:Bacteroides spp. (mnogi sojevi Bacteroides fragilis su rezistentni). |
| Ostale:Chlamydia spp.Mycoplasma spp.Legionella spp. |
| £Smatra se da meticilin-osetljiv S.aureus ima prirodno slabu osetljivost na ceftazidim. Svi meticilin-rezistentni sojevi S.aureus su rezistentni na ceftazidim.££Može se očekivati da S.pneumoniae koji pokazuje umerenu osetljivost ili je rezistentan na penicilin, pokaže barem smanjenu osetljivost na ceftazidim.+Velike stope rezistencije uočene su u jednoj ili više oblasti/zemalja/regiona u okviru Evropske Unije. |
Resorpcija
Nakon intramuskularne primene 500 mg i 1 g ceftazidima, maksimalne koncentracije u plazmi od 18 mg/L i 37 mg/L se brzo postižu. Pet minuta nakon intravenske bolus injekcije od 500 mg, 1 g ili 2 g, vrednosti u plazmi iznose 46 mg/L, 87 mg/L i 170 mg/L. Kinetika ceftazidima je linearna nakon intravenske ili intramuskularne primene pojedinačne doze u opsegu od 0,5 do 2 g.
Distribucija
Vezivanje ceftazidima za proteine u serumu je malo i iznosi oko 10%. Koncentracije ceftazidima veće od MIK za česte patogene se mogu postići u tkivima kao što su kosti, srce, žuč, sputum, očna vodica, sinovijalna, pleuralna i peritonealna tečnost. Ceftazidim lako prolazi placentu i izlučuje se u majčino mleko. Prolazak kroz intaktnu hematoencefalnu barijeru je slab, što rezultuje malim koncentracijama ceftazidima u cerebrospinalnoj tečnosti u odsustvu inflamacije. Međutim, koncentracije od 4 do 20 mg/L ili veće, postižu se u cerebrospinalnoj tečnosti u slučaju zapaljenja moždanih ovojnica.
Biotransformacija
Ceftazidim se ne metaboliše. Eliminacija
Nakon parenteralne primene koncentracije u plazmi se smanjuju, sa poluvremenom eliminacije od oko 2 sata. Ceftazidim se izlučuje u neizmenjenom obliku urinom putem glomerularne filtracije; približno 80 do 90% doze se pojavljuje u urinu u roku od 24 sata. Manje od 1% se izlučuje putem žuči.
Posebne populacije pacijenata
Oštećenje funkcije bubrega
Eliminacija ceftazidima je smanjena kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, pa je kod njih potrebno smanjiti dozu leka (videti odeljak 4.2).
Oštećenje funkcije jetre
Prisustvo blage do umerene disfunkcije jetre nije imalo uticaja na farmakokinetiku ceftazidima kod pojedinih pacijenata koji su dobijali 2 g intravenski na svakih 8 sati, tokom 5 dana, pod uslovom da im nije oštećena funkcija bubrega (videti odeljak 4.2).
Stariji pacijenti
Smanjenje klirensa koje je uočeno kod starijih pacijenata, primarno nastaje zbog smanjenja renalnog klirensa ceftazidima koje je povezano sa starosnom dobi. Srednje poluvreme eliminacije se kretalo od 3,5 do 4 sata, nakon jedne doze ili ponavljanog 7-dnevnog doziranja dva puta dnevno dozom od 2 g intravenskom bolus injekcijom kod pacijenata starosti 80 godina ili više.
Pedijatrijska populacija
Poluvreme eliminacije ceftazidima je produženo kod prevremeno rođene dece ili dece rođene u terminu, za 4,5 do 7,5 sati, nakon primene doze od 25 do 30 mg/kg. Međutim, od 2. meseca života, poluvreme eliminacije se kreće u opsegu kao kod odraslih.
Farmaceutski podaci - Tizacef 1g
Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku 6.6.
Ceftazidim je manje stabilan u rastvoru natrijum-hidrogenkarbonata, nego u drugim rastvorima za intravensku primenu. Stoga se rastvor natrijum-hidrogenkarbonata ne preporučuje kao rastvarač.
Ceftazidim i aminoglikozidi se ne smeju mešati u istom setu ili špricu.
Prijavljena je precipitacija u slučaju dodavanja vankomicina u rastvor sa ceftazidimom. Preporučuje se ispiranje setova i linija za intravensku primenu između primene ova dva leka.
2 godine.
Rok upotrebe nakon rekonstitucije/razblaživanja:
Sa mikrobiološke tačke gledišta, rekonstituisani/razblaženi rastvor treba primeniti odmah nakon pripreme za upotrebu.
Ako se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika, i ne bi smeli biti duži od 24 sata na temperaturi od 2 ºC do 8 ºC, osim ako se rekonstitucija/razblaživanje ne vrši u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.
Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.
Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije/razblaživanja leka, videti odeljak 6.3.
Unutrašnje pakovanje leka je bočica od bezbojnog stakla hidrolitičke otpornosti III (zapremine 10 mL) sa zatvaračem od bromobutil gume (tip I) prečnika 20 mm i aluminijumskim prstenom sa plastičnim poklopcem ljubičaste boje.
Spoljnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 50 bočica (50 x 1 g) i Uputstvo za lek.
(i druga uputstva za rukovanje lekom)
U tabeli u nastavku date su zapremine i koncentracije koje mogu biti korisne u slučaju primene podeljenih doza:
PRIPREMA RASTVORA
| Veličina bočice | Količina rastvarača koju treba dodati (mL) | Približna koncentracija (mg/mL) | |
| 1 g | intramuskularno | 3,0 | 260 |
| 1 g | intravenski bolus | 10,0 | 90 |
| 1 g | intravenska infuzija | 50,0* | 20 |
* Napomena: Dodavanje vršiti u dve faze.
‡ Napomena: Koristiti 9 mg/mL (0,9 %) natrijum-hlorid, 5 % glukozu ili neki drugi pogodan rastvarač (videti farmaceutska upozorenja) s obzirom da voda za injekcije stvara hipotonični rastvor pri ovoj koncentraciji.
Svaka bočica se nalazi pod smanjenim pritiskom. Kako se proizvod rastvara, tako dolazi do oslobađanja ugljen-dioksida i nastanka pozitivnog pritiska. Mali mehurići ugljen-dioksida u rekonstituisanom rastvoru se mogu ignorisati.
Priprema rastvora za intramuskularnu i intravensku bolus injekciju:
-
Ubodite iglu šprica kroz zatvarač bočice i istisnite preporučenu zapreminu rastvarača. Vakuum u unutrašnjosti bočice će olakšati ubrizgavanje rastvarača. Uklonite iglu šprica.
-
Promućkajte kako biste rastvorili prašak; pri tome se oslobađa ugljen-dioksid i nakon 1 do 2 minuta nastaje bistar rastvor.
-
Okrenite bočicu naopako. Držeći klip šprica do kraja pritisnut, ubodite iglu kroz zatvarač bočice i izvucite celu zapreminu rastvora u špric (pritisak u bočici pomaže kod izvlačenja).
Povedite računa da igla ostane unutar rastvora i ne ulazi u gornji prostor. Izvučeni rastvor može da sadrži male mehuriće ugljen-dioksida; na njih ne treba obraćati pažnju.
Ovaj rastvor se može primeniti direktno u venu ili uvesti u infuzioni set u slučaju da je pacijent na infuziji. Priprema rastvora za i.v. infuziju iz ceftazidim injekcije:
Rastvor se priprema dodavanjem ukupno 50 mL kompatibilnog rastvarača, koji se dodaje u dva koraka koja su opisana u nastavku.
-
Ubacite iglu šprica kroz zatvarač bočice i u bočicu istisnite 10 mL odgovarajućeg rastvarača.
-
Izvucite iglu i promućkajte bočicu dok ne nastane bistar rastvor.
-
Nemojte ubacivati iglu koja će služiti za oslobađanje gasa, sve dok se prašak ne rastvori. Kad se prašak rastvori, ubacite iglu za oslobađanje gasa kroz zatvarač bočice, kako bi se oslobodio unutrašnji pritisak.
-
Premestite rekonstituisani rastvor u konačni sistem za infuziju, praveći ukupnu zapreminu od 50 mL, i intravensku infuziju primenite u trajanju od 15 do 30 minuta.
Napomena: Da bi se sačuvala sterilnost proizvoda, važno je da se igla za oslobađanje gasa ne ubacuje kroz zatvarač bočice sve dok se prašak ne rastvori.
Ceftazidim je kompatibilan sa većinom intravenskih tečnosti koje su u opštoj upotrebi.
Bočice leka Tizacef su pod smanjenim pritiskom; pozitivan pritisak se postiže nakon rastvaranja usled oslobađanja ugljen-dioksida.
Tizacef ne sadrži konzervans i koristi se kao pojedinačna doza.
Savetuje se primena sveže pripremljenog rastvora leka Tizacef. Ukoliko to nije izvodljivo, moguće je primeniti lek u roku od 24 sata nakon pripreme ukoliko se čuva u frižideru (2 - 8°C) i ukoliko je pripremljen uz pomoć nekog od navedenih rastvarača.
Ceftazidim pri koncentraciji između 1mg/mL i 40mg/mL je kompatibilan sa:
-
0,9 % rastvorom natrijum-hlorida,
-
5 % rastvorom glukoze,
(Ceftazidim je manje stabilan u rastvoru natrijum-hidrogenkarbonata nego u ostalim rastvorima za intravensku primenu, pa se ovaj rastvarač ne preporučuje za primenu.)
Ceftazidim pri koncentraciji između 0,05 mg/mL i 0,25 mg/mL je kompatibilan sa rastvorom za intraperitonealnu dijalizu (laktat).
Za intramuskularnu primenu koristiti: 0,5 % ili 1 % lidokain-hidrohlorid injekciju.
Obe komponente zadržavaju svoju aktivnost kada se ceftazidim u koncentraciji od 4 mg/mL pomeša sa sledećim rastvorima:
-
Hidrokortizon (hidrokortizon natrijum-fosfat) 1 mg/mL u 0,9 % rastvoru natrijum-hlorida ili 5 % rastvoru glukoze
-
Cefuroksim (cefuroksim-natrijum) 3 mg/mL u 0,9 % rastvoru natrijum-hlorida
-
Kloksacilin (kloksacilin-natrijum) 4 mg/mL u 0,9 % rastvoru natrijum-hlorida
-
Heparin 10 j./mL ili 50 j./mL u 0,9 % rastvoru natrijum-hlorida
-
Kalijum-hlorid 10 mEq/L ili 40 mEq/L u 0,9 % rastvoru natrijum-hlorida
Boja rastvora varira od bledo žute do boje ćilibara u zavisnosti od koncentracije, rastvarača i uslova čuvanja. U okviru datih preporuka, efikasnost leka ne zavisi od ovih promena boje.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.