ONDA® 4mg/2mL rastvor za injekciju
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Smernice
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - ONDA 4mg/2mL
Odrasli
Ondansetron, rastvor za injekciju, indikovan je za lečenje mučnine i povraćanja izazvanih citotoksičnom hemioterapijom i radioterapijom. Primena ondansetrona, rastvora za injekciju, indikovana je i u prevenciji i terapiji postoperativne mučnine i povraćanja.
Pedijatrijska populacija
Ondansetron je indikovan za lečenje mučnine i povraćanja izazvanih hemioterapijom kod dece starosti ≥ 6 meseci, i za prevenciju i terapiju postoperativne mučnine i povraćanja kod dece starosti ≥ 1 mesec.
Mučnina i povraćanje izazvani hemioterapijom i radioterapijom:
Odrasli:
Emetogeni potencijal terapije malignih neoplazmi varira u odnosu na primenjene doze i kombinacije primenjenih terapijskih šema hemioterapije i radioterapije.
Način primene i doza leka ONDA, treba da budu fleksibilni unutar preporučene doze od 8 do 32 mg dnevno, a treba ih odabrati na sledeći način:
Emetogena hemioterapija i radioterapija:
Ondansetron se može primeniti rektalno*, oralno (tablete ili sirup*), intravenski ili intramuskularno. Kod većine pacijenata koji primaju emetogenu hemioterapiju ili radioterapiju, lek ONDA u dozi od 8 mg treba primeniti kao sporu intravensku injekciju (u trajanju od najmanje 30 sekundi) ili intramuskularnu injekciju, neposredno pre terapije, nakon čega sledi primena 8 mg oralno na 12 sati.
Kako bi se izbegla pojava odloženog ili produženog povraćanja nakon prva 24 sata, potrebno je nastaviti primenu ondansetrona oralnim ili rektalnim putem*, tokom 5 dana nakon ciklusa terapije.
Visoko emetogena hemioterapija:
Kod pacijenata koji primaju visoko emetogenu hemioterapiju (npr. cisplatin u velikim dozama), ondansetron se može primeniti oralno, rektalno*, intravenski ili intramuskularno.
Ondansetron je pokazao jednaku efikasnost u sledećim režimima doziranja datim tokom prvih 24 sata hemioterapije:
-
Pojedinačna doza ondansetrona se može primeniti u dozi od 8 mg u vidu spore intravenske (u trajanju od najmanje 30 sekundi) ili intramuskularne injekcije neposredno pre hemioterapije.
-
Doza od 8 mg u vidu spore intravenske injekcije (tokom ne manje od 30 sekundi) ili intramuskularne injekcije, neposredno pre hemioterapije, nakon koje slede dve dodatne intravenske injekcije (u trajanju od najmanje 30 sekundi) ili intramuskularne doze od 8 mg, u razmaku od četiri sata, ili se primenjuje kontinuirana infuzija u dozi od 1 mg/sat u trajanju do 24 sata.
-
Maksimalna pojedinačna intravenska doza od 16 mg, razblažena u 50-100 mL fiziološkog rastvora ili nekog drugog kompatibilnog infuzionog rastvora (videti odeljak 6.6) i primenjena u obliku infuzije u trajanju od najmanje 15 minuta neposredno pre hemioterapije. Nakon početne doze ondansetrona mogu slediti dve dodatne intravenske doze od 8 mg (u trajanju od najmanje 30 sekundi) ili intramuskularne doze od 8 mg u razmaku od 4 sata.
Ne sme se primenjivati pojedinačna doza veća od 16 mg, zbog rizika od pojave dozno zavisne prolongacije QT intervala (videti odeljke 4.4, 4.8 i 5.1).
Izbor režima doziranja zavisi od stepena težine očekivanog emetogenog odgovora na hemioterapiju.
Efikasnost ondansetrona kod pacijenata koji primaju visoko emetogenu hemioterapiju može biti pojačana primenom jednokratne, intravenske doze deksametazon natrijum fosfata od 20 mg pre hemioterapije.
Kako bi se izbegla pojava odloženog ili produženog povraćanja nakon prva 24 sata, potrebno je nastaviti primenu ondansetrona oralnim ili rektalnim putem*, tokom 5 dana nakon ciklusa terapije.
* Supozitorije i sirup ondansetrona nisu registrovani u Republici Srbiji. Pedijatrijska populacija:
Mučnina i povraćanje izazvani hemioterapijom kod dece uzrasta ≥ 6 meseci i adolescenata
Doze ondansetrona za CINV mogu da se izračunaju na osnovu telesne površine (BSA - eng. Body Surface Area) ili telesne mase, kao što je prikazano ispod. U pedijatrijskim kliničkim ispitivanjima, ondansetron je primenjen intravenskom infuzijom, razblažen u 25 mL do 50 mL fiziološkog rastvora ili drugog kompatibilnog intravenskog rastvora i primenjen u trajanju od najmanje 15 minuta. Ukupne dnevne doze izračunate na osnovu telesne mase su veće u poređenju sa ukupnim dnevnim dozama izračunatim preko telesne površine (videti odeljke 4.4 i 5.1).
Ondansetron, rastvor za injekcije, potrebno je razblažiti u 5% rastvoru dekstroze ili 0,9% fiziološkom rastvoru ili nekom drugom kompatibilnom infuzionom rastvoru (videti odeljak 6.6) i primeniti u obliku intravenske infuzije u trajanju od najmanje 15 minuta.
Nema podataka iz kontrolisanih kliničkih ispitivanja o primeni ondansetrona u prevenciji odloženog ili produženog povraćanja i mučnine izazvanih hemioterapijom. Nema podataka iz kontrolisanih kliničkih ispitivanja o primeni ondansetrona protiv mučnine i povraćanja izazvanih radioterapijom kod dece.
Doziranje prema telesnoj površini
Ondansetron treba primeniti neposredno pre hemioterapije u obliku jednokratne intravenske doze od 5 mg/m2.
Pojedinačna intravenska doza ne sme biti veća od 8 mg.
Posle 12 sati se može početi sa oralnom primenom ondansetrona, čija primena se može nastaviti u trajanju do 5 dana (Tabela 1).
Ukupna dnevna doza (primenjena u podeljenim dozama) ne sme biti veća od ukupne dnevne doze za odrasle od 32 mg.
Tabela 1: doziranje kod hemioterapije na osnovu telesne površine za decu uzrasta ≥ 6 meseci i adolescente
| Telesna površina | Dan 1(a,b) | Dani 2 – 6 (b) |
| < 0,6 m² | 5 mg/m² i.v. plus2 mg sirupa* nakon 12 sati | 2 mg sirupa* svakih 12 sati |
| ≥ 0,6 m² i≤ 1,2 m² | 5 mg/m² i.v. plus4 mg sirupa* ili tableta nakon 12 sati | 4 mg sirupa* ili tableta svakih 12 sati |
| > 1,2 m² | 5 mg/m² i.v. ili 8 mg i.v. plus8 mg sirupa* ili tableta nakon 12 sati | 8 mg sirupa* ili tableta svakih 12 sati |
a doza primenjena intravenski ne sme biti veća od 8 mg
b ukupna dnevna doza ne sme biti veća od dnevne doze za odrasle od 32 mg
*Ondansetron sirup nije registrovan u Republici Srbiji
Doziranje prema telesnoj masi
Ukupne dnevne doze izračunate prema telesnoj masi su veće u poređenju sa ukupnim dnevnim dozama izračunatim prema telesnoj površini (videti odeljke 4.4 i 5.1).
Ondansetron treba primeniti neposredno pre hemioterapije u obliku jednokratne intravenske doze od 0,15 mg/kg. Pojedinačna intravenska doza ne sme da bude veća od 8 mg.
Dve sledeće intravenske doze moraju se dati u intervalu od 4 sata.
Oralna primena može započeti 12 sati nakon intravenske primene ondansetrona i može trajati do ukupno 5 dana (Tabela 2). Ukupna dnevna doza (primenjena u podeljenim dozama) ne sme biti veća od ukupne dnevne doze za odrasle od 32 mg.
Tabela 2: doziranje kod hemioterapije na osnovu telesne mase za decu uzrasta ≥ 6 meseci i adolescente
| Telesna masa | Dan 1 (a,b) | Dani 2 - 6(b) |
| ≤ 10 kg | Do 3 doze od 0,15 mg/kg i.v. svaka 4 sata | 2 mg sirupa* svakih 12 sati |
| > 10 kg | Do 3 doze od 0,15 mg/kg i.v. svaka 4 sata | 4 mg sirupa* ili tableta svakih 12 sati |
a doza primenjena intravenski ne sme biti veća od 8 mg
b ukupna dnevna doza ne sme biti veća od dnevne doze za odrasle od 32 mg
Starije osobe:
Kod pacijenata između 65 i 75 godina, može se primenjivati režim doziranja za odrasle. Intravensku infuziju je potrebno razblažiti u 50 - 100 mL fiziološkog rastvora ili nekog drugog kompatibilnog infuzionog rastvora (videti odeljak 6.6) u trajanju ne kraćem od 15 minuta.
Kod pacijenata starosti od 75 godina ili starijih, doza ne sme biti veća od početne intravenske doze od 8 mg ondansetrona. Sve intravenske doze potrebno je razblažiti sa 50-100 mL fiziološkog rastvora ili nekog drugog kompatibilnog rastvora za infuziju (videti odeljak 6.6) i primeniti u vidu infuzije u trajanju od najmanje 15 minuta. Nakon inicijalne doze od 8 mg mogu slediti dve dodatne intravenske doze od 8 mg, primenjene u obliku intravenske infuzije u trajanju od najmanje 15 minuta i primenjene u razmaku od najmanje 4 sata (videti odeljak 5.2).
Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega:
Nije potrebna korekcija dnevne doze, učestalosti doziranja, kao ni načina primene ondansetrona.
Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre:
Klirens ondansetrona se značajno smanjuje, a poluvreme eliminacije u serumu značajno produžava, kod osoba sa umerenim ili teškim oštećenjem funkcije jetre. Kod takvih pacijenata ukupna dnevna doza ne treba da bude veća od 8 mg, tako da se preporučuje parenteralna ili oralna primena.
Pacijenti sa usporenim metabolizmom sparteina/debrisokvina:
Poluvreme eliminacije ondansetrona se ne menja kod pacijenata sa usporenim metabolizmom sparteina i debrisokvina. Posledično, primena ponovljenih doza kod ovih pacijenata neće dovesti do promene u izloženosti leku, u odnosu na opštu populaciju. Nije potrebno podešavanje dnevnih doza ili učestalosti doziranja.
Postoperativna mučnina i povraćanje (PONV)
Odrasli:
Za prevenciju postoperativne mučnine i povraćanja (PONV): Ondansetron se može primeniti oralno ili putem intravenske ili intramuskularne injekcije. Ondansetron se može primeniti kao pojedinačna doza od 4 mg, u obliku intramuskularne injekcije ili spore intravenske injekcije prilikom uvođenja u anesteziju.
Za terapiju uznapredovale postoperativne mučnine i povraćanja, preporučuje se primena pojedinačne doze od 4 mg kao spora intravenska injekcija.
Terapija utvrđene postoperativne mučnine i povraćanja (PONV): Preporučuje se primanje pojedinačne doze od 4-8 mg putem intramuskularne ili spore intravenske injekcije.
Pedijatrijska populacija:
Postoperativna mučnina i povraćanje (PONV) kod dece uzrasta ≥ 1 mesec i adolescenata
Za prevenciju postoperativne mučnine i povraćanja kod pedijatrijske populacije koja se podvrgava hirurškom zahvatu u opštoj anesteziji, ondansetron se može se primeniti u obliku spore intravenske injekcije (u trajanju od najmanje 30 sekundi) u pojedinačnoj dozi od 0,1 mg/kg do maksimalne doze od 4 mg, pre, u toku ili posle uvođenja u anesteziju.
Za terapiju postoperativne mučnine i povraćanja kod pedijatrijske populacije koja se podvrgava hirurškom zahvatu u opštoj anesteziji, ondansetron se može primeniti jednokratno, u obliku spore intravenske injekcije (u trajanju od najmanje 30 sekundi) u pojedinačnoj dozi od 0,1 mg/kg do maksimalne doze od 4 mg.
Nema podataka o primeni ondansetrona u terapiji postoperativne mučnine i povraćanja kod dece mlađe od dve godine.
Starije osobe:
Iskustvo sa primenom ondansetrona u prevenciji i lečenju postoperativne mučnine i povraćanja kod starijih pacijenata je ograničeno. Ipak, pacijenti stariji od 65 godina, koji primaju hemioterapiju dobro podnose ondansetron.
Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega:
Nije potrebna promena dnevne doze, učestalosti doziranja ili načina primene ondansetrona.
Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre:
Kod pacijenata sa umerenim ili teškim oštećenjem funkcije jetre, klirens ondansetrona je značajno smanjen, a poluvreme eliminacije u serumu značajno produženo. Kod takvih pacijenata ukupna dnevna doza ne sme biti veća od 8 mg, pa se stoga preporučuje parenteralna ili oralna primena.
Pacijenti sa usporenim metabolizmom sparteina/debrisokvina:
Poluvreme eliminacije ondansetrona se ne menja kod pacijenata sa usporenim metabolizmom sparteina i debrisokvina. Posledično, primena ponovljenih doza kod ovih pacijenata neće dovesti do promene u izloženosti leku u odnosu na opštu populaciju. Nije potrebno podešavanje dnevnih doza ili učestalosti doziranja.
Lek ONDA, rastvor za injekciju, namenjen je za intravensku i/ili za intramuskularnu primenu. U prometu se nalazi i u oralnom obliku, što omogućava fleksibilnost primene i doziranja.
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1. Istovremena upotreba sa apomorfinom je kontraindikovana (videti odeljak 4.5).
Prijavljene su reakcije preosetljivosti pri primeni ondansetrona kod pacijenata kod kojih se već javila preosetljivost na druge selektivne antagoniste 5HT3 - receptora.
Respiratorne događaje je potrebno lečiti simptomatski, a lekari ih moraju posebno pratiti kao prekursore reakcija preosetljivosti.
Ondansetron dovodi do dozno-zavisnog produženja QT intervala (videti odeljak 5.1). Dodatno, u postmarketinškom periodu prijavljeni su slučajevi Torsade de Pointes kod pacijenata koji su primenjivali ondansetron. Primenu ondansetrona treba izbegavati kod pacijenata sa urođenim sindromom produženog QT intervala. Potreban je oprez kada se ondansetron primenjuje kod pacijenata koji imaju ili mogu da razviju produženje QT intervala, uključujući i pacijente sa poremećajima elektrolita, pacijente sa kongestivnom srčanom insuficijencijom, pacijente sa bradiaritmijama ili pacijente koji upotrebljavaju druge lekove koji mogu dovesti do produženja QT intervala ili lekove koji mogu dovesti do poremećaja elektrolita.
Prijavljeni su slučajevi ishemije miokarda kod pacijenata lečenih ondansetronom. Kod nekih pacijenata, posebno u slučaju intravenske primene leka, simptomi su se pojavili odmah nakon primene ondansetrona.
Potrebno je upozoriti pacijente na znakove i simptome ishemije miokarda. Hipokalijemija i hipomagnezijemija se moraju korigovati pre primene ondansetrona.
U postmarketinškim izveštajima opisani su pacijenti sa serotoninskim sindromom (uključujući poremećen mentalni status, nestabilnost autonomnog nervnog sistema i neuromišićne abnormalnosti) koji je pratio istovremenu primenu ondansetrona sa drugim serotonergičkim lekovima (uključujući selektivne inhibitore ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) i inhibitore ponovnog preuzimanja serotonina i noradrenalina
(SNRIs) (videti odeljak 4.5). Ukoliko je istovremena terapija ondansetronom i drugim serotonergičkim lekovima klinički opravdana, savetuje se odgovarajuća opservacija pacijenata.
Pošto je poznato da ondansetron produžava vreme tranzita kroz debelo crevo, pacijente sa znakovima subakutne intestinalne opstrukcije treba pratiti posle primene leka.
Primena ondansetrona kod pacijenata koji su imali adenotonzilarnu operaciju, radi prevencije mučnine i povraćanja, može maskirati okultno krvarenje. Stoga, ove pacijente treba pažljivo pratiti posle primene ondansetrona.
Pedijatrijska populacija
Pedijatrijsku populaciju koja prima ondansetron sa hepatotoksičnim hemioterapeuticima treba pažljivo pratiti zbog mogućeg oštećenja funkcije jetre.
Mučnina i povraćanje izazvani hemioterapijom: Kada se doza računa prema telesnoj masi mg/kg i tri doze se primenjuju u 4-časovnim intervalima, ukupna dnevna doza će biti veća nego ako se primeni jedna pojedinačna doza od 5 mg/m2 koja je praćena primenom oralne doze. U kliničkim istraživanjima nije ispitivana uporedna efikasnost ova dva režima doziranja. Unakrsno uporedno ispitivanje ukazuje na sličnu efikasnost oba režima (videti odeljak 5.1).
Ovaj lek sadrži 9,25 mg/mL natrijuma.
Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.
Ne postoje dokazi da ondansetron indukuje ili inhibira metabolizam drugih lekova koji se obično primenjuju zajedno sa njim. Specifična ispitivanja su pokazala da nema interakcija prilikom istovremene primene ondansetrona i alkohola, temazepama, furosemida, alfentanila, tramadola, morfina, lidokaina, tiopentala ili propofola.
Ondansetron se metaboliše putem većeg broja mikrozomalnih enzima jetre, citohroma P450: CYP3A4, CYP2D6 i CYP1A2. Zbog velikog broja metaboličkih enzima koji su sposobni da metabolišu ondansetron, inhibicija ili smanjena aktivnost jednog enzima (npr. genetski nedostatak CYP2D6) može biti kompenzovana aktivnošću drugih enzima koji metabolišu ondansetron, i to rezultuje malom ili neznatnom promenom ukupnog klirensa ondansetrona ili zahteva u pogledu korekcija doze.
Potreban je oprez prilikom istovremene primene ondansetrona i lekova koji produžavaju QT interval i/ili dovode do poremećaja elektrolita. (Videti odeljak 4.4).
Primena ondansetrona sa lekovima koji produžavaju QT interval može da rezultira dodatnim produžetkom QT intervala. Istovremena primena ondansetrona sa kardiotoksičnim lekovima (npr. antraciklini (kao što su doksorubicin, daunorubicin) ili trastuzumab), antibioticima (kao što je eritromicin), antimikoticima (kao što je ketokonazol), antiaritmicima (kao što je amjodaron) i beta-blokatorima (kao što su atenolol ili timolol) može da poveća rizik od aritmija. (Videti odeljak 4.4).
Serotonergički lekovi (npr. SSRIs i SNRIs): U postmarketinškim izveštajima opisani su pacijenti sa serotoninskim sindromom (uključujući poremećen mentalni status, nestabilnost autonomnog nervnog sistema i neuromišićne abnormalnosti) koji je pratio istovremenu primenu ondansetrona sa drugim serotonergičkim lekovima (uključujući SSRIs i SNRIs). (Videti odeljak 4.4).
Apomorfin: Na osnovu prijavljenih slučajeva izrazite hipotenzije i gubitka svesti posle primene ondansetrona sa apomorfin hidrohloridom, istovremena primena sa apomorfinom je kontraindikovana.
Fenitoin, karbamazepin i rifampicin: Kod pacijenata lečenih potentnim induktorima enzima CYP3A4 (npr. fenitoin, karbamazepin i rifampicin), klirens nakon oralne primene ondansetrona je bio povećan, a koncentracije ondansetrona u krvi su bile smanjene.
Tramadol: Podaci iz malih studija pokazuju da ondansetron može umanjiti analgetičko dejstvo tramadola.
Žene u reproduktivnom periodu
Žene u reproduktivnom periodu treba da razmotre upotrebu kontracepcije.
Trudnoća
Na osnovu iskustva pacijenata iz epidemioloških studija, postoji sumnja da ondansetron izaziva orofacijalne malformacije kada se primenjuje tokom prvog trimestra trudnoće.
U jednoj kohortnoj studiji koja je obuhvatila 1,8 miliona trudnoća, primena ondansetrona u prvom trimestru je bila povezana sa povećanim rizikom od rascepa usne (3 dodatna slučaja na 10000 lečenih žena; prilagođeni relativni rizik, 1,24, (95% CI 1.03-1.48)).
Dostupne epidemiološke studije o kardiološkim malformacijama pokazuju oprečne rezultate.
Ispitivanja na životinjama ne ukazuju na direktne ili indirektne štetne efekte leka u pogledu reproduktivne toksičnosti (videti odeljak 5.3).
Ondansetron ne treba koristiti u prvom trimestru trudnoće. Dojenje
Ispitivanja su pokazala da ondansetron prelazi u mleko životinja koje doje. Prema tome, preporučuje se da
majke koje primaju lek ondansetron ne doje svoje bebe.
Plodnost
Nema podataka o uticaju ondansetrona na plodnost kod ljudi.
Lek ONDA nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Kod psihomotornog testiranja ondansetron ne utiče na performanse niti izaziva sedaciju. Ne mogu se predvideti štetni efekti na takve aktivnosti na osnovu farmakologije ondansetrona.
Tabelarni prikaz neželjenih reakcija
Neželjena dejstva su u daljem tekstu klasifikovana po klasama sistema organa i učestalosti javljanja. Učestalost je definisana na sledeći način: veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 do < 1/10), povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100), retko (≥ 1/10000 do < 1/1000), veoma retko (< 1/10000) i nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). Veoma česta, česta i povremena neželjena dejstva su uglavnom bila utvrđena na osnovu podataka iz kliničkih ispitivanja. Podaci o incidenci u placebo kontrolnim grupama su uzeti u obzir. Retka, veoma retka i neželjena dejstva nepoznate učestalosti su uglavnom zabeležena iz spontanih prijava u postmarkentiškom periodu.
Učestalost ispoljavanja je procenjena pri primeni standardnih preporučenih doza ondansetrona.
Profil neželjenih dejstava kod dece i kod adolescenata bio je uporediv sa profilom neželjenih dejstava kod odraslih.
| Poremećaji imunskog sistema | |
| Retko: | Trenutne reakcije preosetljivosti, ponekad teške,uključujući anafilaksu. |
| Poremećaji nervnog sistema | |
| Veoma često: | Glavobolja. |
| Povremeno: | Konvulzije, nevoljni pokreti (uključujući ekstrapiramidalne reakcije kao što su distonija,okulogirna kriza i diskinezija) (1). |
| Retko: | Vrtoglavica, pretežno tokom brze i.v.primene. |
| Poremećaji oka | |
| Retko: | Prolazni poremećaji vida (npr. zamućen vid),pretežno tokom i.v. primene. |
| Veoma retko: | Prolazno slepilo, pretežno tokom i.v. primene (2). |
| Kardiološki poremećaji | |
| Povremeno: | Aritmije, bol u grudima sa ili bez depresije STsegmenta, bradikardija. |
| Retko: | Produženje QT intervala (uključujući pojavu Torsadede Pointes). |
| Nepoznato (ne može se proceniti na osnovudostupnih podataka): | Ishemija miokarda* (videti odeljak 4.4). |
| Vaskularni poremećaji | |
| Često: | Osećaj toplote ili crvenilo. |
| Povremeno: | Hipotenzija. |
| Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji | |
| Povremeno: | Štucanje. |
| Gastrointestinalni poremećaji | |
| Često: | Konstipacija. |
| Hepatobilijarni poremećaji | |
| Povremeno: | Asimptomatsko povećanje koncentracije parametarapraćenja funkcije jetre (3). |
| Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | |
| Često: | Lokalne reakcije na mestu intravenske primene leka. |
1) Zabeleženo, bez definitivnog dokaza o trajnim kliničkim posledicama.
2) Većina prijavljenih slučajeva slepila se povukla u roku od 20 minuta. Većina pacijenata je primila hemioterapiju, koja je uključivala cisplatin. U nekim slučajevima prolazno slepilo je prijavljeno kao kortikalno po poreklu.
3) Ova neželjena dejstva su češće zapažena kod pacijenata koji su primali cisplatin kao hemioterapiju.
*Ove vrste neželjenih reakcija na lek su izvedene iz postmarketinškog iskustva sa ondansetronom putem spontanih izveštaja o slučajevima i literaturnih slučajeva. Pošto su ove reakcije dobrovoljno prijavljene iz populacije neizvesne veličine, nije moguće pouzdano proceniti njihovu učestalost, koja je stoga klasifikovana kao nepoznata.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Simptomi i znaci
Postoji ograničeno iskustvo sa predoziranjem ondansetronom. U većini slučajeva, simptomi su bili slični onima koji su već prijavljeni kod pacijenata koji su primali preporučene doze (videti odeljak 4.8).
Simptomi koji su prijavljeni uključuju poremećaje vida, tešku konstipaciju, hipotenziju i vazovagusnu epizodu sa prolaznim AV blokom drugog stepena.
Ondansetron dovodi do dozno-zavisnog produženja QT intervala. EKG praćenje se preporučuje u slučajevima predoziranja.
Pedijatrijska populacija
Pedijatrijski slučajevi u skladu sa serotoninskim sindromom su prijavljeni nakon slučajnog oralnog predoziranja ondansetronom (prekoračen procenjen unos od 4 mg/kg) kod odojčadi i dece uzrasta od 12 meseci do 2 godine.
Terapija
Ne postoji specifični antidot za ondansetron, stoga u svim slučajevima kada se sumnja na predoziranje treba primeniti simptomatsku i suportivnu terapiju prema potrebi.
Dalji nastavak lečenja treba da bude klinički indikovan ili preporučen od strane Nacionalnog centra za trovanje, gde je to moguće.
Primena ipekakuane u terapiji predoziranja ondansetronom se ne preporučuje, s obzirom da je malo verovatno da će pacijenti reagovati zbog antiemetičkog dejstva samog ondansetrona.
Farmakološki podaci - ONDA 4mg/2mL
Farmakoterapijska grupa: Antiemetici i sredstva protiv nauzeje; antagonisti serotonina (5-HT3)
ATC šifra: A04AA01 Mehanizam dejstva
Ondansetron je jak, visoko selektivan antagonist 5-HT3 – receptora. Tačan mehanizam dejstva ondansetrona u kontroli mučnine i povraćanja nije poznat. Naime, hemioterapeutici i radioterapija mogu prouzrokovati oslobađanje 5HT u tankom crevu, pokrećući refleks povraćanja putem aktiviranja aferentnih vlakana nervus vagusa preko 5HT3 - receptora. Ondansetron blokira aktiviranje ovog refleksa. Aktiviranje aferentnog vagusa takođe dovodi do oslobađanja 5HT u area postrema, koja se nalazi na podu četvrte moždane komore velikog mozga, što može izazvati povraćanje preko centralnog mehanizma. Prema tome, delovanje ondansetrona u terapiji mučnine i povraćanja izazvanih citotoksičnom hemioterapijom i radioterapijom verovatno je posledica antagonizma 5-HT3 - receptora na neuronima perifernog i centralnog nervnog sistema.
Mehanizam dejstva ondansetrona u prevenciji i terapiji postoperativne mučnine i povraćanja nije poznat ali je verovatno sličan delovanju leka u terapiji mučnine i povraćanja izazvanih citotoksičnom hemioterapijom i radioterapijom.
Ondansetron ne utiče na koncentraciju prolaktina u plazmi. Klinička bezbednost i efikasnost
Dejstvo ondansetrona na povraćanje izazvano opijatima još nije ustanovljeno.
Produženje QT intervala
Delovanje ondansetrona na QT interval je ispitivano u dvostruko-slepom, randomizovanom, placebo i pozitivno (moksfloksacin) kontrolisanom, unakrsnom ispitivanju na 58 zdravih, odraslih muškaraca i žena.
Doze ondansetrona od 8 mg i 32 mg su primenjivane putem intravenske infuzije u toku 15 minuta. Pri najvećim testiranim dozama od 32 mg, maksimalna medijana (gornja granica 90% Cl) razlike u QT intervalu od placeba je 19,6 (21,5) milisekundi, posle korekcije početne vrednosti. Pri manjim testiranim dozama od 8 mg, maksimalna medijana (gornja granica 90% Cl) razlike u QT intervalu od placeba je 5,8 (7,8) milisekundi, posle korekcije početne vrednosti. U ovom istraživanju, nije izmeren QT interval duži od 480 milisekundi ni produženje QT intervala veće od 60 milisekundi. Nisu primećene značajne izmene u merenim elektrokardiogramima kod PR ili QRS intervala.
Pedijatrijska populacija
Mučnina i povraćanje izazvani hemioterapijom
Delovanje ondansetrona u kontroli mučnine i povraćanja izazvanih citotoksičnom hemioterapijom je ocenjivano u dvostruko-slepom, randomizovanom istraživanju u kome su učestvovala 415 pacijenata uzrasta od 1 do 18 godina (S3AB3006). U danima kada su primali hemioterapiju, pacijenti su primali ili ondansetron 5 mg/m2 intravenski + ondansetron 4 mg oralno posle 8-12 sati, ili ondansetron 0,45 mg/kg intravenski + placebo oralno posle 8-12 sati. Posle hemioterapije obe grupe su dobijale 4 mg ondansetron sirupa dva puta dnevno tokom 3 dana.
Potpuna kontrola povraćanja najgoreg dana tokom hemioterapije je iznosila 49% (5 mg/m2 intravenski + ondansetron 4 mg oralno) i 41% (0,45 mg/kg intravenski + placebo oralno). Obe grupe su posle hemioterapije primale 4 mg ondansetron sirupa dva puta dnevno tokom tri dana. Nije bilo razlike u ukupnoj incidenci ili prirodi neželjenih dejstava ispoljenih u ove dve grupe.
U dvostruko-slepom, randomizovanom placebo-kontrolisanom istraživanju (S3AB4003) u kome su učestvovala 438 pacijenata uzrasta od 1 do 17 godina postignuta je potpuna kontrola povraćanja najtežeg dana hemioterapije:
-
kod 73% pacijenata koji su primali ondansetron intravenski u dozi od 5 mg/m2 zajedno sa oralno primenjenim deksametazonom u dozi od 2-4 mg
-
kod 71% pacijenata koji su primali ondansetron u obliku sirupa u dozi od 8 mg + 2-4 mg deksametazona oralno u dane kada su imali hemioterapiju.
Posle hemioterapije obe grupe su primale po 4 mg ondansetrona u obliku sirupa dva puta dnevno tokom dva dana. Nisu pokazane razlike u ukupnoj incidenci ili prirodi neželjenih dejstava ispoljenih u ove dve terapijske grupe.
Efikasnost ondansetrona je ispitivana kod 75 dece uzrasta od 6 - 48 meseci u otvorenom, nekomparativnom istraživanju na jednoj grupi pacijenata (S3A40320). Sva deca su primala intravenski tri doze po 0,15 mg/kg ondansetrona, prva doza je primenjena 30 minuta pre početka hemioterapije, zatim druga četiri sata i treća osam sati, posle prve doze. Potpuna kontrola povraćanja je postignuta kod 56% pacijenata.
U još jednom otvorenom, nekomparativnom, ispitivanju na jednoj grupi pacijenata (S3A239) je ispitivana efikasnost ondansetrona kad se primeni kao jednokratna intravenska doza od 0,15 mg/kg, koja je praćena dvema dozama ondansetrona od po 4 mg kod dece uzrasta < 12 godina i od po 8 mg kod dece uzrasta ≥ 12 godina (ukupni broj dece n=28). Potpuna kontrola povraćanja je postignuta kod 42% pacijenata.
Postoperativna mučnina i povraćanje
Efikasnost jednokratne doze ondansetrona u prevenciji postoperativne mučnine i povraćanja je ispitivana u randomizovanom, dvostruko-slepom, placebo-kontrolisanom istraživanju kod 670 dece uzrasta od 1 do 24 meseca (postkoncepcijske starosti ≥ 44 nedelje, telesne mase ≥ 3 kg). Obuhvaćeni ispitanici su imali različite, zakazane hirurške intervencije u opštoj anesteziji i imali su ASA status ≤ III. Pojedinačna doza ondansetrona od 0,1 mg/kg je primenjena u roku od pet minuta nakon uvođenja u anesteziju. Proporcionalno, broj ispitanika koji su imali makar jednu epizodu povraćanja tokom 24-časovnog perioda praćenja (ITT) je bio veći kod pacijenata koji su primili placebo od pacijenata koji su primili ondansetron (28% nasuprot 11%, p < 0,0001).
Četiri dvostruko-slepa, placebo-kontrolisana istraživanja su izvođena na 1469 muških i ženskih pacijenata (uzrasta 2 do 12 godina) koji su bili izloženi opštoj anesteziji. Pacijenti su randomizovani tako da su primali pojedinačnu intravensku dozu ondansetrona (0,1 mg/kg za pedijatrijske pacijente telesne mase 40 kg ili
manje, 4 mg za pedijatrijske pacijente telesne mase veće od 40 kg; broj pacijenata = 735) ili placebo (broj pacijenata = 734). U toku istraživanja, lek je primenjen najmanje 30 sekundi, neposredno pre ili odmah nakon uvođenja u anesteziju. Ondansetron je značajno efikasniji od placeba u prevenciji mučnine i povraćanja. Rezultati ovog istraživanja su prikazani u tabeli (Tabela 3.)
Tabela 3. Prevencija i terapija postoperativne mučnine i povraćanja kod pedijatrijskih pacijenata – terapijski odgovor posle 24 sata
| Istraživanje | Ishod | Ondansetron % | Placebo % | p vrednost |
| S3A380 | CR | 68 | 39 | ≤ 0,001 |
| S3GT09 | CR | 61 | 35 | ≤ 0,001 |
| S3A381 | CR | 53 | 17 | ≤ 0,001 |
| S3GT11 | Bez mučnine | 64 | 51 | 0,004 |
| S3GT11 | Bez povraćanja | 60 | 47 | 0,004 |
CR – bez epizoda povraćanja, terapije "spašavanja" ili povlačenja iz ispitivanja.
Apsorpcija
Nakon oralne primene, ondansetron se pasivno i kompletno apsorbuje iz gastrointestinalnog trakta i podleže metabolizmu prvog prolaza. PIK koncentracija u plazmi (oko 30 nanograma/mL) postiže se približno 1,5 sati nakon doze od 8 mg. Za doze iznad 8 mg, povećanje sistemske izloženosti ondansetronu veće je od proporcionalnog. To može biti odraz relativnog smanjenja metabolizma prvog prolaza pri većim oralnim dozama. Prosečna bioraspoloživost kod zdravih muškaraca, nakon oralne primene jedne tablete od 8 mg, je približno 55 do 60 %. Bioraspoloživost nakon oralne primene blago je povećana u prisutnosti hrane, ali antacidi na nju ne utiču.
Ispitivanja kod zdravih starijih dobrovoljaca, pokazala su blag, ali klinički neznačajan porast bioraspoloživosti (65 %) i poluvremena eliminacije (5 sati) ondansetrona povezan sa starosnim dobom.
Dispozicija ondansetrona posle oralne, intravenske ili intramuskularne primene kod odraslih je slična sa prosečnim poluvremenom eliminacije od oko 3 h i volumen distribucije u stanju ravnoteže je oko 140L. Ekvivalentna sistemska izloženost se postiže posle intramuskularne kao i posle intravenske primene ondansetrona.
Nakon primene 4 mg intravenske infuzije ondansetrona postiže se, u roku od 5 minuta, maksimalna koncentracija leka u plazmi od oko 65 nanograma/mL. Posle intramuskularne primene ondansetrona, maksimalna koncentracija leka u plazmi od oko 25 nanograma/mL se postiže u roku od 10 minuta od davanja injekcije.
Nakon primene ondansetrona u obliku supozitorije, primećene su koncentracije leka u plazmi već posle 15 do 60 minuta. Koncentracije u plazmi rastu linearno sve dok ne dostignu pik koncentracije od 20 - 30 nanograma/mL, koji se postiže obično 6 sati posle primenjene doze. Posle toga, koncentracije u plazmi opadaju, ali sporije nego posle oralne primene usled kontinuirane resorpcije ondansetrona. Apsolutna bioraspoloživost ondansetrona u obliku supozitorije je otprilike 60% i nema razlike između polova. Poluvreme eliminacije je određeno stepenom resorpcije ondansetrona a ne sistemskim klirensom i iznosi oko 6 sati. Kod žena je primećeno malo, klinički neznatno produženje poluvremena eliminacije u odnosu na muškarce.
Distribucija
Ondansetron se ne vezuje u velikom procentu za proteine plazme 70-76%.
Biotransformacija i eliminacija
Ondansetron se uklanja iz sistemske cirkulacije prevashodno pomoću metabolizma u jetri, putem različitih
mikrozomalnih enzima. Manje od 5 % resorbovane doze leka izlučuje se urinom u nepromenjenom obliku. Odsustvo enzima CYP2D6 (polimorfizam debrisokvina) nema uticaja na farmakokinetiku ondansetrona. Farmakokinetičke karakteristike ondansetrona se ne menjaju posle ponovljene doze.
Posebne populacije pacijenata
Pol
Primećene su razlike u dispoziciji ondansetrona među polovima. Posle oralne primene ondansetrona kod žena je veća brzina i obim resorpcije, a smanjen je klirens i volumen distribucije (doze su prilagođene telesnoj masi).
Deca i adolescenti (uzrasta od 1 meseca do 17 godina)
Pedijatrijski pacijenti, od 1-4 meseca (n=19), podvrgnuti hirurškoj intervenciji, imali su 30 % sporiji klirens od pacijenata uzrasta od 5-24 meseca (n=22), računato prema njihovoj telesnoj masi, ali kod tih pacijenata klirens se mogao uporediti sa pacijentima od 3-12 godina. Poluvreme eliminacije u grupi pacijenata od 1-4 meseca je u proseku 6,7 sati, dok je u proseku 2,9 sati u grupama pacijenata od 5-24 meseca i 3-12 godina. Razlike u farmakokinetičkim parametrima u grupi pacijenata od 1-4 meseca se mogu delimično objasniti većim procentom vode koju imaju u ukupnoj telesnoj masi novorođenčad i odojčad, kao i većim volumenom distribucije lekova rastvorljivih u vodi, kao što je ondansetron.
Pedijatrijski pacijenti, od 3-12 godina, podvrgnuti elektivnoj hirurškoj operaciji u opštoj anesteziji, imali su vrednosti klirensa i volumena distribucije ondansetrona manje u poređenju sa vrednostima za odrasle. Vrednosti oba parametra se linearno povećavaju u odnosu na telesnu masu, a od 12 godina vrednosti se približavaju onim koje su kod adolescenata. Vrednosti klirensa i volumena distribucije postaju skoro iste u različitim starosnim grupama pedijatrijskih pacijenata, kada se ove vrednosti normalizuju u odnosu na telesnu masu. Doziranje leka u skladu sa telesnom masom kompenzuje spomenute razlike i efikasno normalizuje sistemsku izloženost leku u pedijatrijskoj populaciji.
Analiza farmakokinetičkih parametara je vršena u grupi od 428 pacijenata (pacijenti oboleli od raka, operisani pacijenti i zdravi dobrovoljci) uzrasta od 1 mesec do 44 godine, koji su primali intravenski ondansetron. Na osnovu ove analize, sistemska izloženost (AUC) koja prati oralnu ili intravensku primenu kod dece i adolescenata može se porediti sa sistemskom izloženosti kod odraslih, sa izuzetkom odojčadi uzrasta od 1 do 4 meseca. Volumen distribucije je povezan sa uzrastom pacijenata i manji je kod odraslih nego kod odojčadi i dece. Klirens je povezan sa telesnom masom, a ne sa uzrastom, sa izuzetkom odojčadi od 1 do 4 meseca. Teško je zaključiti da li postoji dodatno smanjenje klirensa koje je u vezi sa uzrastom odojčeta od 1 do 4 meseca ili je prosto u pitanju nasledna različitost zbog malog broja pacijenata ovog uzrasta koji su učestvovali u analizi. Pošto će pacijenti uzrasta mlađi od 6 meseci primiti pojedinačnu dozu za prevenciju i terapiju postoperativne mučnine i povraćanja, smanjenje klirensa nije od kliničkog značaja.
Stariji pacijenti
U ranoj fazi I kliničkog ispitivanja na zdravim odraslim dobrovoljcima primećeno je neznatno smanjenje klirensa koje je u vezi sa uzrastom, kao i povećanje poluvremena eliminacije ondansetrona. Međutim, šira varijabilnost među ispitanicima dovela je do značajnih odstupanja u farmakokinetičkim parametrima između mladih (< 65 godina) i starijih ispitanika (≥ 65 godina), a nisu uopšte primećene razlike u bezbednosti ili efikasnosti između mladih i starijih pacijenata obolelih od malignih bolesti sa mučninom i povraćanjem izazvanih hemioterapijom, a koji su bili uključeni u kliničko ispitivanje radi podrške različitim preporukama za doziranje kod starijih.
Na osnovu nedavnog istraživanja odnosa koncentracija ondansetrona u plazmi i odnosa izloženosti leku i odgovora na lek, predviđen je veći efekat na QT interval kod pacijenata ≥75 godina u poređenju sa mladim odraslim osobama. Specifične informacije u vezi doziranja kod pacijenata uzrasta preko 65 i preko 75 godina su priložene (videti odeljak 4.2).
Oštećenje funkcije bubrega
Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina >15 do 60 mL/min) obe vrednosti, i
sistemskog klirensa i volumena distribucije, su nakon intravenske primene ondansetrona smanjene, a posledica toga je blagi, ali klinički neznatan porast poluvremena eliminacije (5,4 sati).
Studija sprovedena kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega koje zahteva hemodijalizu (izvođena između dijaliza) je pokazala da su farmakokinetički parametri ondansetrona uglavnom nepromenjeni nakon intravenske primene.
Oštećenje funkcije jetre
Nakon oralne, intravenske ili intramuskularne primene kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, sistemski klirens je značajno smanjen, a samim tim poluvreme eliminacije je produženo (15-32 sata) i bioraspoloživost (posle oralne primene) dostiže 100% verovatno zbog redukovanog presistemskog metabolizma. Farmakokinetika ondansetrona nakon primena supozitorija nije evaluirana kod pacijenata sa oštećenjem jetre.
Farmaceutski podaci - ONDA 4mg/2mL
natrijum-hlorid;
limunska kiselina, monohidrat; natrijum-citrat;
voda za injekcije.
Ondansetron, rastvor za injekcije, ne treba primenjivati u istom špricu ili u istoj infuziji sa drugim lekovima (videti odeljak 6.6).
Ondansetron, rastvor za injekcije, može se mešati samo sa preporučenim infuzionim rastvorima (videti odeljak 6.6).
Rok upotrebe neotvorenog leka: tri (3) godine.
Rok upotrebe nakon otvaranja/razblaživanja: Upotrebiti odmah.
Sa mikrobiološke tačke gledišta, rastvor treba primeniti odmah nakon pripreme za upotrebu. Ako se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe predstavljaju odgovornost korisnika i normalno ne bi trebalo da budu duži od 24 sata na temperaturi od 2 - 8ºC, osim ako se razblaživanje ne vrši u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.
Ovaj lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja. Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.
Za uslove čuvanja nakon razblaživanja leka, videti odeljak 6.3.
Unutrašnje pakovanje gotovog leka je ampula od tamnog stakla tip I (Ph. Eur.).
Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedan PVC uložak sa jednom ampulom i uputstvo za lek.
(i druga uputstva za rukovanje lekom)
Lek ONDA, rastvor za injekciju, ne treba podvrgavati dejstvu autoklava.
Lek ONDA, rastvor za injekciju, treba mešati samo sa onim infuzionim rastvorima koji su preporučeni. U skladu sa dobrom farmaceutskom praksom, intravenski rastvori treba da se pripremaju neposredno pre primene infuzijom. Međutim, dokazano je da su ondansetron injekcioni rastvori stabilni sedam dana na sobnoj temperaturi (ispod 25ºC) pod fluorescentnim svetlom ili u frižideru sa sledećim intravenskim rastvorima za infuzije:
-
Intravenska infuzija natrijum-hlorida (0,9%);
-
Intravenska infuzija glukoze (5%);
-
Intravenska infuzija manitola (10%);
-
Ringerov rastvor za intravensku infuziju;
-
Intravenska infuzija kalijum-hlorida (0,3%) i natrijum-hlorida (0,9%);
-
Intravenska infuzija kalijum-hlorida (0,3%) i glukoze (5%).
Ispitivanje kompatibilnosti je izvršeno u infuzionim kesama od polivinil-hlorida, infuzionim kesama koje nisu od polivinil-hlorida, staklenim bocama Ph.Eur. tip I i infuzionim setom od polivinil-hlorida.
Razblaženja leka ONDA, rastvora za injekciju, u infuzionom rastvoru natrijum-hlorida 0,9% w/v ili u infuzionom rastvoru glukoze 5% w/v, kako se pokazalo, stabilna su u injekcionim špricevima od polipropilena.
Smatra se da bi lek ONDA, rastvor za injekciju, razblažen sa drugim kompatibilnim infuzionim tečnostima, bio stabilan u injekcionim špricevima od polipropilena.
Napomena: ukoliko je potrebno produženo vreme čuvanja rastvora, treba obezbediti odgovarajuće aseptične uslove.
Kompatibilnost sa drugim lekovima:
Lek ONDA, rastvor za injekciju, može se primeniti u obliku intravenske infuzije brzinom od 1 mg/sat, pomoću kese za infuziju ili infuzione pumpe. Sledeći lekovi se mogu primeniti istovremeno sa ondansetronom, putem Y-nastavka seta za primenu infuzije, pri koncentracijama ondansetrona od 16 do 160 mikrograma/mL (na primer, 8 mg/500 mL odnosno 8 mg/50 mL);
Cisplatin
Koncentracije do 0,48 mg/mL (na primer, 240 mg u 500 mL) primenjene u intervalu od jednog do osam sati.
5-fluorouracil
Koncentracije do 0,8 mg/mL (na primer 2,4 g u 3 litra ili 400 mg u 500 mL), primenjene brzinom od najmanje 20 mL na sat (500 mL na 24 sata). Veće koncentracije 5-fluorouracila mogu dovesti do taloženja ondansetrona. Infuzija 5-fluorouracila može sadržati do 0,045% w/v magnezijum-hlorida, pored drugih pomoćnih supstanci za koje je dokazano da su kompatibilni.
Karboplatin
Koncentracije u opsegu od 0,18 mg/mL do 9,9 mg/mL (na primer, 90 mg u 500 mL, pa do 990 mg u 100 mL), primenjivane u intervalu od deset minuta do jednog sata.
Etopozid
Koncentracije u opsegu od 0,14 mg/mL do 0,25 mg/mL (na primer, 72 mg u 500 mL do 250 mg u 1 L), primenjene u intervalu od trideset minuta do jednog sata.
Ceftazidim
Doze u opsegu od 250 mg do 2000 mg rekonstituisane vodom za injekcije, kako preporučuje proizvođač (na primer, 2,5 mL za 250 mg i 10 mL za 2 g ceftazidima) i primenjene u obliku intravenske bolus injekcije u intervalu od približno pet minuta.
Ciklofosfamid
Doze u intervalu od 100 mg do 1 g, razblažene u vodi za injekcije sa 100 mg/5 mL ciklofosfamida, kako preporučuje proizvođač, i primenjene u obliku intravenske bolus injekcije u intervalu od približno pet minuta.
Doksorubicin
Doze u opsegu od 10 do 100 mg, razblažene sa vodom za injekcije sa 10 mg/5 mL doksorubicina, kako preporučuje proizvođač, i primenjene u obliku intravenske bolus injekcije u intervalu od približno pet minuta.
Deksametazon
Deksametazon-natrijum-fosfat 20 mg se može primeniti u obliku spore intravenske injekcije u intervalu od 2
-
5 minuta preko Y-nastavka kompleta za infuziju, u kombinaciji sa 8 ili 32 mg ondansetrona razblaženog u 50 - 100 mL kompatibilnog infuzionog rastvora u intervalu od oko 15 minuta.
Dokazana je kompatibilnost deksametazon-natrijum-fosfata i ondansetrona, putem primene ova dva leka kroz isti komplet za infuziju u koncentracijama deksametazon-natrijum-fosfata od 32 mikrograma - 2,5 mg/mL i ondansetrona od 8 mikrograma - 1 mg/mL.
Uputstvo za otvaranje ampula sa "elastičnim prstenom"
-
Lupkanjem istresti svu tečnost koja se nalazi u vratu ampule,
-
Držati ampulu vertikalno,
-
Odlomiti gornji nastavak brzim okretom,
-
Postaviti injekciju direktno na ampulu ili je staviti u nju,
-
Izvući sadržaj ampule uz pomoć snažnog, kontinuiranog pritiska.
-