Marocen® 500mg film tableta
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Indikacija za RFZO
Interakcije sa
Ograničenje upotrebe
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Marocen 500mg
Lek Marocen film tablete, je indikovan za lečenje sledećih infekcija (videti odeljke 4.4 i 5.1). Pre započinjanja terapije posebnu pažnju obratiti na dostupne informacije o rezistenciji bakterija na ciprofloksacin.
Potrebno je uzeti u obzir zvanične vodiče o pravilnoj upotrebi antibiotika.
Odrasli
-
Infekcije donjih delova respiratornog trakta izazvane Gram-negativnim bakterijama
-
egzacerbacija hronične opstruktivne bolesti pluća
Kod egzacerbacije hronične opstruktivne bolesti pluća ciprofloksacin se sme primeniti samo kada se ne mogu primeniti drugi antibakterijski lekovi koji se obično preporučuju za lečenje.
-
bronhopulmonalne infekcije kod obolelih od cistične fibroze ili kod osoba sa bronhiektazijama
-
pneumonija (izuzev nozokomijalne pneumonije)
-
-
Hronični supurativni otitis media
-
Akutna egzacerbacija hroničnog sinuzitisa, naročito ako je uzrokovana Gram-negativnim bakterijama
-
Infekcije urinarnog trakta
-
Nekomplikovani akutni cistitis
Kod nekomplikovanog akutnog cistitisa ciprofloksacin se sme primeniti samo kad se ne mogu primeniti drugi antibakterijski lekovi koji se obično preporučuju za lečenje.
-
Akutni pijelonefritis
-
Komplikovane infekcije urinarnog trakta
-
Bakterijski prostatitis
-
-
Infekcije genitalnog trakta
-
gonokokni uretritis i cervicitis, uzrokovani osetljivom bakterijom Neisseria gonorrhoeae
-
epididimo-orhitis uključujući i one slučajeve uzrokovane osetljivom bakterijom Neisseria gonorrhoeae
-
pelvična inflamatorna bolest uključujući i slučajeve uzrokovane osetljivom bakterijom
Neisseria gonorrhoeae
-
-
Infekcije gastrointestinalnog trakta (npr. putnička dijareja)
-
Intraabdominalne infekcije
-
Infekcije kože i mekih tkiva uzrokovane Gram-negativnim bakterijama
-
Maligni otitis externa
-
Infekcije kostiju i zglobova
-
Profilaksa invazivnih infekcija uzrokovanih bakterijom Neisseria meningitidis
-
Inhalacioni antraks (profilaksa nakon izlaganja uzročniku i lečenje)
Ciprofloksacin može da se koristi za lečenje pacijenata sa neutropenijom koji imaju groznicu za koju se sumnja da je posledica bakterijske infekcije.
Deca i adolescenti
-
Bronhopulmonalne infekcije kod pacijenata sa cističnom fibrozom, uzrokovane bakterijom
Pseudomonas aeruginosa
-
Komplikovane infekcije urinarnog trakta i akutni pijelonefritis
-
Inhalacioni antraks (profilaksa nakon izlaganja uzročniku i lečenje).
Ciprofloksacin se može koristiti za lečenje teških oblika infekcija kod dece i adolescenata, u slučajevima gde se smatra da je to neophodno.
Lečenje treba da započne samo lekar sa iskustvom u lečenju pacijenata sa cističnom fibrozom i/ili u lečenju teških oblika infekcija kod dece i adolescenata (videti odeljke 4.4 i 5.1).
Doziranje
Doziranje zavisi od indikacije, težine i mesta infekcije, osetljivosti uzročnika na ciprofloksacin, renalne funkcije pacijenta, a kod dece i adolescenata i od telesne mase.
Trajanje lečenja zavisi od težine infekcije i kliničkog i bakteriološkog toka bolesti.
Lečenje infekcija uzrokovanih pojedinim bakterijama (npr. Pseudomonas aeruginosa, Acinetobacter ili Staphylococcus) može zahtevati primenu većih doza ciprofloksacina i istovremenu primenu drugih antibiotika.
Lečenje nekih infekcija (npr. pelvična inflamatorna bolest, intraabdominalne infekcije, infekcije kod pacijenata sa neutropenijom, infekcije kostiju i zglobova) može zahtevati istovremenu primenu još nekih antibakterijskih lekova u zavisnosti od uzročnika.
Odrasli
| Indikacije | Dnevna doza (u mg) | Ukupno trajanje lečenja (potencijalno uključujući i inicijalnu parenteralnu terapiju ciprofloksacinom) | |
| Infekcije donjih delova respiratornog trakta | 500 mg dva puta dnevno do 750 mg dva puta dnevno | 7-14 dana | |
| Infekcije gornjih delova respiratornog trakta | Akutna egzacerbacija hroničnog sinuzitisa | 500 mg dva puta dnevno do 750 mg dva puta dnevno | 7-14 dana |
| Hronični supurativni otitis media | 500 mg dva puta dnevno do 750 mg dva puta dnevno | 7-14 dana | |
| Maligni otitis externa | 750 mg dva puta dnevno | 28 dana do 3 meseca | |
| Infekcije urinarnog trakta (videti odeljak 4.4) | Nekomplikovani akutni cistitis | 250 mg dva puta dnevno do 500 mg dva puta dnevno | 3 dana |
| Kod žena u premenopauzi, može se primenjivati 500 mg u jednoj pojedinačnoj dozi | |||
| Komplikovani cistitis, nekomplikovani pijelonefritis | 500 mg dva puta dnevno | 7 dana | |
| Komplikovani pijelonefritis | 500 mg dva puta dnevno do 750 mg dva puta dnevno | Najmanje 10 dana; lečenje se može nastaviti i duže od 21 dana u nekim specifičnim situacijama (kao što je apsces) | |
| Bakterijski prostatitis | 500 mg do 750 mg dva puta dnevno | 2-4 nedelje (akutni), do 4-6 nedelja (hronični) | |
| Infekcije genitalnog trakta |
Gonokokni uretritis i cervicitis uzrokovani osetljivom bakterijom Neisseria gonorrhoeae |
500 mg kao pojedinačna doza | 1 dan (pojedinačna doza) |
|
Epididimo-orhitis i pelvična inflamatorna bolest uzrokovani osetljivom bakterijom Neisseria gonorrhoeae |
500 mg dva puta dnevno do 750 mg dva puta dnevno | najmanje 14 dana | |
| Infekcije gastrointestinalnog trakta i intraabdominalne infekcije | Dijareja uzrokovana patogenim bakterijama uključujući Shigella spp. (izuzev Shigella dysenteriae tip I) i empirijsko lečenje težih oblika putničke dijareje | 500 mg dva puta dnevno | 1 dan |
| Dijareja uzrokovana bakterijom Shigella dysenteriae tip I | 500 mg dva puta dnevno | 5 dana | |
| Dijareja uzrokovana patogenom bakterijom Vibrio cholerae | 500 mg dva puta dnevno | 3 dana | |
| Tifoidna groznica | 500 mg dva puta dnevno | 7 dana | |
| Intraabdominalne infekcije uzrokovane Gram-negativnim bakterijama | 500 mg dva puta dnevno do 750 mg dva puta dnevno | 5-14 dana | |
| Infekcije kože i mekih tkiva uzrokovane Gramnegativnim bakterijama | 500 mg dva puta dnevno do 750 mg dva puta dnevno | 7-14 dana | |
| Infekcije kostiju i zglobova | 500 mg dva puta dnevno do 750 mg dva puta dnevno | maksimalno 3 meseca | |
| Pacijenti sa neutropenijom koji imaju groznicu za koju se sumnja da je uzrokovana bakterijskom infekcijom (Ciprofloksacin istovremeno treba primeniti sa još nekim antibiotikom u skladu sa zvaničnim vodičem) | 500 mg dva puta dnevno do 750 mg dva puta dnevno | Terapiju treba nastaviti u toku celog perioda dok postoji neutropenija | |
| Profilaksa invazivnih infekcija izazvanih bakterijom Neisseria meningitidis | 500 mg kao pojedinačna doza | 1 dan (pojedinačna doza) | |
| Inhalacioni antraks (profilaksa nakon izlaganja uzročniku i lečenje), kod osoba koje mogu da primaju terapiju oralnim putem kada je to klinički odgovarajuće (lečenje je potrebno započeti što je pre moguće nakon suspektnog ili potvrđenog izlaganja patogenu) | 500 mg dva puta dnevno | 60 dana od potvrde izlaganja Bacillus anthracis | |
Deca i adolescenti
| Indikacije | Dnevna doza (u mg) | Ukupno trajanje lečenja (potencijalno uključujući i inicijalnu parenteralnu terapiju ciprofloksacinom) |
| Cistična fibroza | 20 mg/kg telesne mase dva puta dnevno, maksimalno 750 mg po dozi | 10 do 14 dana |
| Komplikovane infekcije urinarnog trakta i akutni pijelonefritis | 10 mg/kg telesne mase dva puta dnevno, maksimalno 750 mg po dozi | 10 do 21 dan |
| Inhalacioni antraks (profilaksa nakon izlaganja uzročniku i lečenje), kod osoba koje mogu da primaju terapiju oralnim putem kada je to klinički odgovarajuće (lečenje je potrebno započeti što je pre moguće nakon suspektnog ili potvrđenog izlaganja uzročniku) | 10 mg/kg telesne mase dva puta dnevno, maksimalno 500 mg po dozi | 60 dana od potvrde izlaganja Bacillus anthracis |
| Drugi teški oblici infekcija | 20 mg/kg telesne mase dva puta dnevno, maksimalno 750 mg po dozi | U zavisnosti od tipa infekcije |
Stariji pacijenti
Prilikom određivanja doze kod starijih pacijenata treba uzeti u obzir težinu infekcije i klirens kreatinina pacijenta.
Pacijenti sa oštećenom funkcijom bubrega i jetre
Preporučene početne doze i doze održavanja kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega su date u Tabeli:
| Klirens kreatinina (mL/min/1,73m2) | Koncentracija kreatinina u serumu (mikromol/L) | Oralno primenjena doza (mg) |
| > 60 | < 124 | Videti uobičajeno doziranje |
| 30-60 | 124-168 | 250-500 mg na svakih 12 sati |
| < 30 | >169 | 250-500 mg na svaka 24 sata |
| pacijenti na hemodijalizi | >169 | 250-500 mg na svaka 24 sata (nakon dijalize) |
| pacijenti na peritonealnoj dijalizi | >169 | 250-500 mg na svaka 24 sata |
Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre nije potrebno prilagođavanje doze. Nije utvrđeno doziranje kod dece sa oštećenom funkcijom bubrega/jetre.
Način primene
Oralna upotreba.
Film tablete treba progutati cele sa malo vode (ne žvakati). Mogu se uzimati nezavisno od obroka. Ukoliko se uzimaju na prazan stomak dolazi do brže resorpcije aktivne supstance. Ciprofloksacin tablete mogu se
uzimati tokom obroka koji sadrže mlečne proizvode ili pića obogaćena mineralima. Međutim, ciprofloksacin tablete ne treba uzimati sa mlečnim proizvodima (npr. mleko, jogurt) ili voćnim sokovima obogaćenim
mineralima (npr. sok od pomorandže obogaćen kalcijumom) ukoliko se ovakvi proizvodi koriste odvojeno od obroka. Samim tim, ciprofloksacin tablete treba uzimati ili 1 do 2 sata pre ili najmanje 4 sata nakon uzimanja mlečnih proizvoda ili voćnih sokova obogaćenim mineralima, što se preporučuje kod lekova koji sadrže kalcijum (videti odeljak 4.5).
U težim slučajevima ili ukoliko pacijent ima problema sa gutanjem tableta (npr. pacijenti na enteralnoj ishrani), preporučeno je započeti terapiju intravenskom primenom ciprofloksacina, dok ne bude moguć prelazak na oralnu terapiju.
Ciprofloksacin tablete se ne smeju drobiti i zbog toga nisu odgovarajući oblik za primenu kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata koji ne mogu progutati cele tablete.
Ako se propusti doza, treba je uzeti u bilo koje vreme, ali ne kasnije od 6 sati pre sledeće redovne doze. Ako do sledeće doze ostane manje od 6 sati, propuštenu dozu ne treba uzimati i lečenje treba nastaviti sa sledećom redovnom dozom kako je propisano. Ne treba uzimati duplu dozu da biste nadoknadili zaboravljenu dozu.
-
Preosetljivost na aktivnu supstancu, druge hinolone ili bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
-
Istovremena primena ciprofloksacina i tizanidina (videti odeljak 4.5).
Primenu ciprofloksacina treba izbegavati kod pacijenata kod kojih su se ranije javila ozbiljna neželjena dejstva prilikom primene lekova koji sadrže hinolone ili fluorohinolone (videti odeljak 4.8). Lečenje ovih pacijenata ciprofloksacinom sme se započeti samo ako nema drugih terapijskih mogućnosti, kao i nakon pažljive procene odnosa korist/rizik (videti takođe odeljak 4.3).
Teški oblici infekcija i mešovite infekcije izazvane Gram-pozitivnim i anaerobnim patogenima
Monoterapija ciprofloksacinom nije pogodna za lečenje teških infekcija i infekcija koje su izazvane Gram- pozitivnim ili anaerobnim patogenima. U ovim slučajevima istovremeno sa ciprofloksacinom moraju se primeniti i drugi odgovarajući antibiotici.
Streptokokne infekcije (uključujući Streptococcus pneumoniae)
Ciprofloksacin se ne preporučuje za lečenje streptokoknih infekcija zbog nedovoljne efikasnosti.
Infekcije genitalnog trakta
Gonokokni uretritis, cervicitis, epididimo-orhitis i pelvična inflamatorna bolest mogu biti uzrokovani sojevima N. gonorrhoeae rezistentnim na fluorohinolone.
Iz tog razloga, ciprofloksacin treba koristiti za lečenje gonokoknog uretritisa ili cervicitisa samo ukoliko se može isključiti Neisseria gonorrhoeae rezistentna na ciprofloksacin.
Za lečenje epididimo-orhitisa i pelvičnih inflamatornih bolesti, empirijsku primenu ciprofloksacina u kombinaciji sa drugim antibiotikom (npr. cefalosporinom) treba razmotriti, samo ukoliko se na osnovu lokalnih podataka može isključiti ciprofloksacin-rezistentna N. gonorrhoeae. Ukoliko se nakon tri dana lečenja ne postigne kliničko poboljšanje, potrebno je razmotriti druge terapijske mogućnosti.
Infekcije urinarnog trakta
Rezistencija E.coli na fluorohinolone, kao najčešćeg uzročnika urinarnih infekcija, varira u različitim zemljama Evrope. Savetuje se da se prilikom propisivanja ciprofloksacina uzme u obzir prevalenca lokalne rezistencije E.coli na fluorohinolone.
Očekuje se da je pojedinačna doza ciprofloksacina koja se može koristiti u nekomplikovanom cistitisu kod premenopauzalnih žena manje efikasna od lečenja koje traje duže. Sve ovo se mora uzeti u obzir s obzirom na porast rezistencije E.coli na fluorohinolone.
Intraabdominalne infekcije
Ograničeni su podaci o efikasnosti ciprofloksacina u lečenju postoperativnih intraabdominalnih infekcija.
Putnička dijareja
Prilikom izbora ciprofloksacina u terapiji putničke dijareje treba uzeti u obzir rezistenciju patogenih sojeva u zemlji koju je pacijent posetio.
Infekcije kostiju i zglobova
Ciprofloksacin treba koristiti u kombinaciji sa drugim antibakterijskim lekovima u zavisnosti od mikrobioloških rezultata.
Inhalacioni antraks
Upotreba kod ljudi je zasnovana na podacima na in vitro suspektibilnim podacima i na eksperimentalnim podacima na životinjama, uz ograničene podatke kod ljudi. Lekari treba da se rukovode nacionalnim i/ili internacionalnim smernicama za terapiju antraksa.
Deca i adolescenti
Upotreba ciprofloksacina kod dece i adolescenata treba da bude u skladu sa zvaničnim vodičima. Lečenje ciprofloksacinom treba da bude pod kontrolom lekara koji imaju iskustvo u lečenju cistične fibroze i/ili teških oblika infekcije kod dece i adolescenata.
Utvrđeno je da ciprofloksacin može izazvati artropatiju zglobova opterećenih težinom kod mladunaca. Podaci o bezbednosti primene iz randomizirane, dvostruko slepe studije, gde je ispitivana primena ciprofloksacina kod dece (ciprofloksacin: n=335; prosečni uzrast=6,3 godina; kontrolna grupa: n=349; prosečni uzrast=6,2 godine; raspon godina od 1 do 17 godina) pokazuju da je incidencija suspektne artropatije povezane sa upotrebom leka (zaključeno na osnovu kliničkih simptoma i znakova poremećaja zglobova), do 42. dana bila 7,2% i 4,6%. Nakon kontrolnog pregleda posle godinu dana incidencija je iznosila 9,0% i 5,7%. Povećanje, sa lekom povezane suspektne artropatije tokom vremena, nije bio statistički značajan između grupa. Lečenje ciprofloksacinom treba započeti samo nakon pažljive procene koristi i rizika, zbog mogućeg neželjenog dejstva na zglobove i okolna tkiva (videti odeljak 4.8).
Bronhopulmonalne infekcije kod pacijenata sa cističnom fibrozom
Kliničke studije su rađene kod dece i adolescenata uzrasta 5-17 godina. Ograničeni su podaci o lečenju dece uzrasta 1-5 godina.
Komplikovane infekcije urinarnog trakta i pijelonefritis
Upotrebu ciprofloksacina za lečenje komplikovanih urinarnih infekcija treba razmotriti kada se ne mogu koristiti drugi lekovi i ukoliko su u skladu sa rezultatima mikrobioloških analiza.
Kliničke studije su rađene kod dece i adolescenata uzrasta 1-17 godina.
Drugi specifični teški oblici infekcija
Ciprofloksacin je opravdano koristiti u drugim teškim oblicima infekcija u skladu sa zvaničnim vodičima ili nakon pažljive procene koristi i rizika kada se ne može koristiti druga terapija ili nakon neuspeha konvencionalne terapije i ukoliko mikrobiološke analize potvrde osetljivost na ovaj antibiotik.
Upotreba ciprofloksacina u specifičnim teškim oblicima infekcija, osim već pomenutih, nije ispitivana u kliničkim studijama i kliničko iskustvo je ograničeno. Iz tog razloga, savetuje se oprez prilikom lečenja pacijenata sa ovim infekcijama.
Preosetljivost
Preosetljivost i alergijske reakcije, uključujući anafilaktičke i anafilaktoidne reakcije se mogu javiti nakon primene jedne doze (videti odeljak 4.8) i mogu ugroziti život. Ukoliko se javi ovakva reakcija, prekinuti lečenje ciprofloksacinom i primeniti adekvatnu medicinsku terapiju.
Dugotrajna, onesposobljavajuća i potencijalno ireverzibilna ozbiljna neželjena dejstva
Zabeleženi su vrlo retki slučajevi dugotrajnih (koje traju mesecima ili godinama), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih ozbiljnih neželjenih dejstava koja zahvataju različite organske sisteme, a ponekad i više njih (poremećaji mišićno-koštanog sistema, poremećaji nervnog sistema, psihijatrijski poremećaji i poremećaji čula) kod bolesnika koji su primali hinolone i fluorohinolone nezavisno od njihove starosne dobi i prethodno prisutnih faktora rizika. Kod prvih znakova ili simptoma bilo kog ozbiljnog neželjenog dejstva primenu ciprofloksacina treba odmah prekinuti, a pacijentima savetovati da se obrate za savet lekaru koji im je propisao lek.
Tendinitis i ruptura tetiva
Generalno, ciprofloksacin ne bi trebalo koristiti kod pacijenata koji u anamnezi imaju poremećaj/oboljenje tetiva povezano sa lečenjem hinolonima. Međutim, u veoma retkim slučajevima, nakon mikrobiološke potvrde uzročnika i procene odnosa koristi i rizika, ciprofloksacin se može propisati ovim pacijentima za lečenje određenih težih oblika infekcija, posebno u slučaju neuspeha standardne terapije ili bakterijske rezistencije, kada mikrobiološki podaci opravdavaju upotrebu ciprofloksacina.
Prilikom upotrebe ciprofloksacina, čak i tokom prvih 48 sati od početka lečenja, može doći do pojave tendinitisa i rupture tetive (posebno Ahilove, ali i drugih), ponekad i obostrano. Zapaljenje i ruptura tetive se nekad mogu javiti i nekoliko meseci nakon prekida upotrebe ciprofloksacina. Rizik od tendinitisa i rupture tetive može biti povećan kod starijih pacijenata, pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, pacijenata nakon transplantacije čvrstih (solidnih) organima i pacijenata koji su istovremeno na terapiji kortikosteroidima. Zato se istovremena terapija kortikosteroidima mora izbegavati (videti odeljak 4.8).
Ukoliko se javi bilo koji znak tendinitisa (npr. bolni otok, zapaljenje), terapiju ciprofloksacinom treba prekinuti i razmotriti drugu mogućnost lečenja. Voditi računa da zahvaćen ekstremitet bude na odgovarajući način zbrinut (npr. imobilizacija). Ako se pojave znaci tendinopatije, ne smeju se primenjivati kortikosteroidi.
Pacijenti sa oboljenjem myasthenia gravis
Ciprofloksacin sa oprezom treba upotrebiti kod pacijenata sa myasthenia gravis, jer može doći do pogoršanja simptoma (videti odeljak 4.8).
Aneurizma i disekcija aorte, i regurgitacija / insuficijencija srčanih zalistaka
U epidemiološkim studijama zapažen je povećan rizik od pojave aneurizme i disekcije aorte, posebno kod starije populacije, i od aortne i mitralne insuficijencije (regurgitacije) nakon primene fluorohinolona. Zabeleženi su slučajevi aneurizme i disekcije aorte, ponekad sa rupturom kao komplikacijom (uključujući i slučajeve sa smrtnim ishodom), kao i slučajevi regurgitacije / insuficijencije bilo kog od srčanih zalistaka kod pacijenata koji su primenjivali fluorohinolone (videti odeljak 4.8).
Zbog toga se fluorohinoloni smeju primenjivati samo nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika i nakon razmatranja drugih terapijskih opcija kod pacijenata sa aneurizmom ili kongenitalnim oboljenjem srčanih zalistaka u porodičnoj anamnezi, ili kod pacijenata kojima je prethodno dijagnostikovana aneurizma i/ili disekcija aorte ili oboljenje srčanih zalistaka, ili kod kojih postoje drugi faktori rizika ili stanja koja predstavljaju predispoziciju:
-
za aneurizmu i disekciju aorte, kao i za regurgitaciju / insuficijenciju srčanih zalistaka (npr. poremećaji vezivnog tkiva kao što su Marfan-ov sindrom ili Ehlers-Danlos-ov sindrom, Tarnerov sindrom, Behçet-ova bolest, hipertenzija, reumatoidni artritis) ili dodatno,
-
za aneurizmu i disekciju aorte (npr. vaskularni poremećaji kao što su Takayasu-ov arteritis ili arteritis džinovskih ćelija, ili poznata ateroskleroza ili Sjögrenov sindrom) ili dodatno,
-
za regurgitaciju / insuficijenciju srčanog zaliska (npr. infektivni endokarditis).
Rizik od aneurizme i disekcije aorte, kao i njihove rupture, takođe se može povećati kod pacijenata koji su istovremeno na terapiji sistemskim kortikosteroidima.
Pacijentima treba savetovati da se u slučaju iznenadnog bola u predelu abdomena, grudi ili leđa odmah obrate lekaru u hitnoj medicinskoj službi.
Pacijente treba savetovati da hitno potraže medicinsku pomoć u slučaju akutne dispneje, novog početka srčanih palpitacija ili razvoja edema abdomena ili donjih ekstremiteta.
Poremećaji vida
Ukoliko se javi poremećaj vida ili se ispolji bilo kakvo oštećenje oka, potrebno je odmah konsultovati oftalmologa.
Fotosenzitivnost
Utvrđeno je da ciproflokacin izaziva fotosenzitivne reakcije. Pacijentima treba savetovati da izbegavaju izlaganje direktnoj sunčevoj svetlosti ili UV zračenju tokom terapije ciprofloksacinom (videti odeljak 4.8).
Epileptični napadi
Poznato je da ciprofloksacin, kao i ostali hinoloni, može izazvati konvulzije ili sniziti prag za njihovu pojavu. Bilo je pojedinačnih slučajeva prijavljenog statusa epilepticus-a. Ciprofloksacin treba koristiti sa oprezom kod pacijenata sa poremećajima CNS-a, koji mogu biti predispozicija za nastanak konvulzija. U slučaju pojave konvulzija, terapiju ciprofloksacinom treba prekinuti (videti odeljak 4.8).
Periferna neuropatija
Prijavljeni su slučajevi senzorne ili senzo-motorne polineuropatije koja uzrokuje paresteziju, hipoesteziju, dizesteziju ili slabost mišića) kod pacijenata koji su na terapiji hinolonima/fluorohinolonima. Pacijente koji su na terapiji ciprofloksacinom treba savetovati da pre nastavka lečenja obaveste svog lekara ako se jave simptomi neuropatije, kao što su bol, osećaj žarenja, peckanje, utrnulost, i/ili slabost, kako bi se sprečio razvoj potencijalno ireverzibilnog stanja (videti odeljak 4.8).
Psihijatrijske reakcije
Psihijatrijske reakcije se mogu javiti i nakon prve primene ciprofloksacina. U retkim slučajevima, depresija ili psihoze mogu progredirati do suicidalnih ideja/misli i dovesti do pokušaja ili čak izvršenja samoubistva. Ukoliko se jave depresija, psihotične reakcije, suicidalne misli ili ponašanje, treba odmah prekinuti terapiju ciprofloksacinom.
Kardiološki poremećaji
Potreban je oprez kada se fluorohinoloni, uključujući i ciprofloksacin, primenjuju kod pacijenata sa poznatim faktorima rizika za produženje QT intervala, kao što su, na primer:
-
kongenitalni produženi QT interval
-
istovremena primena lekova za koje se zna da produžavaju QT interval (npr. antiaritmici iz klase IA i III, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici)
-
nekontrolisan disbalans elektrolita (npr. hipokalemija, hipomagnezemija)
-
srčana oboljenja (npr. srčana insuficijencija, infarkt miokarda, bradikardija).
-
Stariji pacijenti i osobe ženskog pola mogu biti osetljivije na produženje QT intervala izazvano lekovima. Zbog toga je potreban oprez kod upotrebe fluorohinolona, uključujući i ciprofloksacin, kod ovih grupa pacijenata.
(Videti u odeljku 4.2 „Stariji pacijenti“, kao i odeljke 4.5, 4.8 i 4.9).
Poremećaj koncentracije glukoze u krvi
Kao i prilikom primene ostalih hinolona, može doći do promene koncentracije glukoze u krvi, uključujući hipoglikemiju i hiperglikemiju (videti odeljak 4.8), obično kod starijih pacijenata sa dijabetesom koji istovremeno primaju oralne hipoglikemike (npr. glibenklamid) ili insulin. Prijavljeni su slučajevi hipoglikemijske kome. Zbog toga je neophodno pažljivo praćenje koncentracije glukoze kod pacijenata sa dijabetesom.
Gastrointestinalni sistem
Pojava teške i uporne dijareje tokom ili nakon završetka lečenja (uključujući i nekoliko nedelja nakon lečenja) može ukazati na kolitis prouzrokovan upotrebom antibiotika (opasan po život sa mogućim smrtnim ishodom), koji zahteva hitnu terapiju (videti odeljak 4.8). U ovim slučajevima, neophodno je odmah prekinuti lečenje ciprofloksacinom i primeniti odgovarajuću terapiju. Kontraindikovana je primena antiperistaltičkih lekova.
Renalni i urinarni sistem
Prijavljeni su slučajevi kristalurije udruženi sa upotrebom ciprofloksacina (videti odeljak 4.8). Pacijenti koji su na terapiji ciprofloksacinom treba da budu dobro hidrirani. Trebalo bi izbegavati prekomernu alkalizaciju urina.
Oštećenje funkcije bubrega
S obzirom na to da se ciprofloksacin u velikoj meri izlučuje u nepromenjenom obliku putem bubrega, potrebno je prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, kao što je opisano u odeljku 4.2, da bi se izbegla pojava neželjenih dejstava zbog akumulacije leka.
Hepatobilijarni sistem
Prilikom upotrebe ciprofloksacina su zabeleženi slučajevi nekroze jetre i životno ugrožavajuće insuficijencije jetre (videti odeljak 4.8). U slučaju pojave bilo kakvih znakova i simptoma oboljenja jetre (kao što su anoreksija, žutica, tamna prebojenost urina, svrab, bol u abdomenu), lečenje treba prekinuti.
Deficit glukoza-6-fosfat dehidrogenaze
Kod pacijenata sa deficitom glukoza-6-fosfat dehidrogenaze bilo je slučajeva pojave hemolitičkih reakcija. Kod ovih pacijenata bi trebalo izbegavati primenu ciprofloksacina, osim ukoliko je procenjeno da korist prevazilazi potencijalni rizik za njegovu primenu. U ovom slučaju, potrebno je pratiti potencijalnu pojavu hemolize.
Rezistencija
U toku ili nakon lečenja ciprofloksacinom, mogu se izolovati bakterije koje pokazuju rezistenciju na ciprofloksacin, sa ili bez klinički vidljivih znakova superinfekcije. Poseban rizik postoji za selekciju ciprofloksacin rezistentnih bakterija u slučaju produženog lečenja i/ili u slučaju terapije nozokomijalnih infekcija i/ili infekcija uzrokovanih Staphylococcus-om i Pseudomonas spp.
Citohrom P450
Ciprofloksacin inhibira CYP1A2 i tako može povećati koncentracije u serumu istovremeno primenjenih supstanci koje se metabolišu preko ovog enzima (npr. teofilin, klozapin, olanazapin, ropinirol, tizanidin, duloksetin, agomelatin). U skladu sa tim, pacijente koji uzimaju ove lekove istovremeno sa ciprofloksacinom, neophodno je pažljivo pratiti radi uočavanja kliničkih znakova predoziranja i određivanja koncentracija u serumu (npr. teofilina), može da bude neophodno (videti odeljak 4.5). Istovremena primena ciprofloksacina i tizanidina je kontraindikovana.
Metotreksat
Istovremena upotreba ciprofloksacina i metotreksata se ne preporučuje (videti odeljak 4.5).
Interakcije sa laboratorijskim analizama
In vitro aktivnost ciprofloksacina na Mycobacterium tuberculosis može dati lažno negativne rezultate bakteriološkog ispitivanja u uzorcima uzetim od pacijenata koji su na terapiji ciprofloksacinom.
Uticaj drugih lekova na ciprofloksacin
Lekovi za koje se zna da produžavaju QT interval
Ciprofloksacin, kao i druge fluorohinolone, treba sa oprezom primenjivati kod pacijenata koji koriste lekove koji mogu produžiti QT interval (npr. antiaritmici iz klase IA i III, triciklični antidepresivi, makrolidi, antipsihotici) (videti odeljak 4.4).
Stvaranje helatnih kompleksa
Istovremena oralna upotreba ciprofloksacina i lekova i suplemenata minerala koji sadrže polivalentne katjone (npr. kalcijum, magnezijum, aluminijum, gvožđe), polimera koji vezuju fosfate (npr. sevelamer ili lantanum karbonat), sukralfata ili antacida, kao i lekova sa visokim puferskim kapacitetom (npr. didanozin tablete), koje sadrže magnezijum, aluminijum ili kalcijum, redukuju resorpciju ciprofloksacina. U skladu s tim, ciprofloksacin treba primenjivati 1-2 sata pre, ili najmanje 4 sata posle primene ovih lekova. Ovo ograničenje se ne odnosi na primenu antacida koji pripadaju grupi blokatora H2-receptora.
Hrana i mlečni proizvodi
Ishrana koja sadrži kalcijum ne utiče značajno na resorpciju ciprofloksacina nakon oralne primene. Zbog toga se tablete ciprofloksacina mogu uzimati uz obrok koji sadrži mlečne proizvode ili pića obogaćena mineralima. Međutim, u toku lečenja ciprofloksacinom treba izbegavati istovremenu upotrebu mlečnih proizvoda ili napitaka obogaćenim mineralima (npr. mleko, jogurt, kalcijumom obogaćen sok od pomorandže) ukoliko se oni uzimaju posebno i odvojeno od obroka zbog mogućeg smanjenja resorpcije ciprofloksacina.
Ciprofloksacin tablete treba uzimati ili 1 do 2 sata pre ili najmanje 4 sata nakon uzimanja mlečnih proizvoda ili voćnih sokova obogaćenim mineralima, ukoliko se oni uzimaju posebno i odvojeno od obroka, što se preporučuje i kod lekova koji sadrže kalcijum (videti odeljak 4.2, kao i prethodni tekst „Stvaranje helatnih kompleksa“).
Probenecid
Probenecid utiče na renalnu ekskreciju ciprofloksacina. Istovremena upotreba probenecida i cipofloksacina povećava koncentracije ciprofloksacina u serumu.
Metoklopramid
Metoklopramid ubrzava resorpciju ciprofloksacina (primenjenog oralnim putem) što dovodi do skraćenja vremena za dostizanje maksimalnih koncentracija u plazmi. Nisu zapaženi efekti na bioraspoloživost ciprofloksacina.
Omeprazol
Istovremena primena ciprofloksacina i lekova koji sadrže omeprazol, dovodi do blagog smanjenja vrednosti Cmax i PIK ciprofloksacina.
Uticaj ciprofloksacina na druge lekove
Tizanidin
Tizanidin se ne sme uzimati istovremeno sa ciprofloksacinom (videti odeljak 4.3). U kliničkoj studiji rađenoj kod zdravih ispitanika, zapaženo je povećanje koncentracija tizanidina u serumu (sedmostruko povećanje vrednosti Cmax; opseg: 4-21 put; desetostruko povećanje parametra vrednosti PIK; raspon: 6-24 puta) kada je primenjivan istovremeno sa ciprofloksacinom. Povećane koncentracije tizanidina u serumu mogu potencirati hipotenzivne i sedativne efekte.
Metotreksat
Renalni tubularni transport metotreksata može biti inhibiran istovremenom primenom ciprofloksacina, potencijalno dovodeći do povećanja koncentracije metotreksata u plazmi i povećanog rizika od toksičnih reakcija izazvanih metotreksatom. Istovremena upotreba metotreksata i ciprofloksacina se ne preporučuje (videti odeljak 4.4).
Teofilin
Istovremena primena ciprofloksacina i teofilina može dovesti do neželjenog povećanja koncentracije teofilina u serumu. Ovo može dovesti do neželjenih dejstava uzrokovanih primenom teofilina koja u retkim slučajevima mogu ugroziti život ili biti sa smrtnim ishodom. U toku istovremene primene potrebno je praćenje koncentracija teofilina u serumu i po potrebi redukcija doze teofilina (videti odeljak 4.4).
Drugi derivati ksantina
Kod istovremene primene ciprofloksacina i kofeina ili pentoksifilina (oksipentifilina), prijavljene su povećane koncentracije ovih derivata ksantina u serumu.
Fenitoin
Istovremena primena ciprofloksacina i fenitoina može dovesti do povećanja ili redukcije koncentracija fenitoina u serumu. Potrebno je praćenje koncentracija u serumu.
Ciklosporin
Primećeno je prolazno povećanje koncentracije kreatinina u serumu prilikom istovremene primene ciprofloksacina i ciklosporina. Zbog toga je potrebno redovno (dva puta nedeljno) kontrolisati koncentraciju kreatinina u serumu kod ovih pacijenata.
Antagonisti vitamina K
Istovremena primena ciprofloksacina sa antagonistom vitamina K može pojačati njegovo antikoagulantno dejstvo. Rizik može da varira u zavisnosti od vrste prisutne infekcije, starosti i opšteg stanja pacijenta, tako da je uticaj ciprofloksacina na povećanje vrednosti internacionalnog normalizovanog odnosa (engl. international normalised ratio, INR) teško proceniti. Preporučuje se često praćenje INR vrednosti tokom i kratko nakon istovremene primene ciprofloksacina i oralnih antikoagulantnih proizvoda (antagonista vitamina K, kao što su varfarin, acenokumarol, fenprokumon ili fluindion).
Duloksetin
U kliničkim studijama je pokazano da istovremena upotreba duloksetina i snažnih inhibitora CYP450 1A2 izoenzima kao što je fluvoksamin, može dovesti do povećanja vrednosti parametara PIK i Cmax duloksetina. Iako nema dostupnih kliničkih podataka o mogućim interakcijama sa ciprofloksacinom, mogu se očekivati slični efekti nakon istovremene primene (videti odeljak 4.4).
Ropinirol
Kliničko ispitivanje je pokazalo da istovremena upotreba ropinirola sa ciprofloksacinom, umerenim inhibitorom izoenzima CYP450 1A2, dovodi do povećanja vrednosti Cmax i PIK ropinirola za 60%, odnosno 84%, tim redom. Zbog toga se preporučuje praćenje neželjenih dejstava i odgovarajuće prilagođavanje doze ropinirola, tokom i neposredno nakon perioda istovremene primene sa ciprofloksacinom (videti odeljak 4.4).
Lidokain
Pokazano je da kod zdravih ispitanika istovremena primena lekova koji sadrže lidokain sa ciprofloksacinom, umerenim inhibitorom CYP450 1A2 izoenzima, redukuje klirens intravenski primenjenog lidokaina za 22%. Iako se terapija lidokainom dobro podnosi, prilikom istovremene primene sa ciprofloksacinom može doći do interakcije i pojave neželjenih dejstava.
Klozapin
Nakon istovremene primene doze od 250 mg ciprofloksacina i klozapina tokom 7 dana, koncentracije klozapina i N-desmetilklozapina u serumu su bile povećane za 29%, odnosno 31%. Savetuje se kliničko praćenje i odgovarajuće prilagođavanje doze klozapina u toku i neposredno nakon istovremene primene sa ciprofloksacinom (videti odeljak 4.4).
Sildenafil
Vrednosti Cmax i PIK sildenafila su bile povećane približno dva puta kod zdravih ispitanika nakon oralne primene doze 50 mg istovremeno sa dozom od 500 mg ciprofloksacina. Iz tog razloga potreban je oprez prilikom istovremenog propisivanja ciprofloksacina sa sildenafilom, uzimajući u obzir korist i rizike terapije.
Agomelatin
U kliničkim studijama je dokazano da fluvoksamin, kao snažan inhibitor CYP450 1A2 enzima, značajno inhibira metabolizam agomelatina dovodeći do 60 puta veće izloženosti agomelatinu. Iako nisu dostupni klinički podaci koji ukazuju na moguću interakciju sa ciprofloksacinom, koji je umereni inhibitor CYP450 1A2, mogu se očekivati slični efekti pri istovremenoj primeni (videti „Citohrom P450“ u odeljku 4.4).
Zolpidem
Istovremena primena zolpidema sa ciprofloksacinom može povećati koncentracije zolpidema u krvi, tako da se istovremena primena ne preporučuje.
Trudnoća
Dostupni podaci o upotrebi ciprofloksacina kod trudnica ne ukazuju na pojavu malformacija ili fetalne/neonatalne toksičnosti ciprofloksacina. Studije sprovedene na životinjama ne ukazuju na direktne ili indirektne štetne efekte u pogledu reproduktivne toksičnosti. Kod mladunaca i još nerođenih životinja primećeno je da izlaganje hinolonima imalo efekte na nezrelu hrskavicu, pa se zbog toga ne može isključiti štetni efekat ovog leka na oštećenje zglobne hrskavice kod jedinki kod kojih nije završen razvoj kao i štetan efekat na zglobnu hrskavicu kod nezrelog ljudskog organizma/fetusa (videti odeljak 5.3).
Kao mera predostožnosti, potrebno je izbegavati upotrebu ciprofloksacina tokom trudnoće.
Dojenje
Ciprofloksacin se izlučuje u majčino mleko. Zbog potencijalnog rizika od oštećenja zglobova, ciprofloksacin ne treba koristiti tokom dojenja.
Zbog neuroloških efekata, ciprofloksacin može uticati na brzinu reakcije, pa sposobnost upravljanja vozilom i rukovanja mašinama može biti smanjena.
Najčešće prijavljena neželjena dejstva su nauzeja i dijareja.
Neželjena dejstva prijavljena u kliničkim studijama i postmarketinškom praćenju ciprofloksacina (oralna, intravenska i sekvencijalna terapija) su klasifikovana po kategorijama učestalosti javljanja data u nastavku u Tabeli. Prilikom procenjivanja učestalosti uzeti su podaci prijavljeni i kod oralne i kod intravenske primene leka.
| Klasa sistema organa | Često (≥1/100do<1/10) | Povremeno (≥1/1000 do<1/100) | Retko(≥1/10000 do<1/1000) | Veoma retko (<1/10000) | Nepoznato (ne može se proceniti naosnovu dostupnih podataka) |
| Infekcije iinfestacije | Superinfekcijagljivicama | ||||
| Poremećaji krvi i limfnog sistema | Eozinofilija | Leukopenija Anemija Neutropenija Leukocitoza Trombocitopenija Trombocitemija | Hemolitička anemija Agranulocitoza Pancitopenija (životno ugrožavajuća) Depresija koštane srži (životnougrožavajuća) | ||
| Poremećaji imunskog sistema | Alergijske reakcije Alergijski edem/angioedem | Anafilaktička reakcija Anafilaktički šok (životno ugrožavajući) (videti odeljak 4.4)Reakcija slična serumskoj bolesti | |||
| Endokrini poremećaji | Sindrom neadekvatne sekrecije antidiuretskog hormona(SIADH) | ||||
| Poremećajimetabolizma i ishrane | Smanjen apetit | HiperglikemijaHipoglikemija, (videti odeljak 4.4) | Hipoglikemijskakoma (videti odeljak 4.4) | ||
| Psihijatrijski poremećaji ⃰ | Psihomotorna hiperaktivnost/ agitacija | Konfuzija i dezorijentacija Anksiozne reakcije Neuobičajeni snovi Depresija (potencijalno kulminira sa suicidalnim idejama/mislima ili pokušajem suicida i suicidom) (videti odeljak 4.4)Halucinacije | Psihotične reakcije (potencijalno kulminiraju sa suicidalnim idejama/mislima ili pokušajem suicida i suicidom) (videti odeljak 4.4) | Manija (uključujući hipomaniju) | |
| Poremećaji nervnog sistema ⃰ | Glavobolja Vrtoglavica Poremećaj spavanja Poremećaj čula ukusa | Parestezije i dizestezija Hipoestezije Tremor Konvulzije (uključujući statusepilepticus, videti odeljak 4.4) | Migrena Poremećaj koordinacije Poremećaj hoda Poremećaji olfaktornog nervaIntrakranijalna hipertenzija i | Periferna neuropatija i polineuropatija (videti odeljak 4.4) |
| Vertigo | pseudotumorcerebri | ||||
| Poremećaji oka ⃰ | Poremećaj vida (npr.diplopija) | Poremećajprepoznavanja boja | |||
| Poremećaj uha i labirinta ⃰ | Tinitus Gubitak sluha/Oštećenje sluha | ||||
| Kardiološki poremećaji** | Tahikardija | Ventrikularna aritmija, ''torsades de pointes'' (prijavljeni uglavnom kod pacijenata sa faktorima rizika za produženje QT intervala), produženje QT intervala na EKG- u (videti odeljke4.4 i 4.9) | |||
| Vaskularni poremećaji** | Vazodilatacija HipotenzijaSinkopa | Vaskulitis | |||
| Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji | Dispneja (uključujući astmatično stanje) | ||||
| Gastrointestinalni poremećaji | Nauzeja Dijareja | Povraćanje Gastrointestinalni i abdominalni boloviDispepsijaFlatulencija | Kolitis kao posledica upotrebe antibiotika (veoma retko sa mogućim smrtnim ishodom)(videti odeljak 4.4) | Pankreatitis | |
| Hepatobilijarni poremećaji | Povećane vrednosti transaminaza Povećane koncentracije bilirubina | Oštećenje funkcije jetreHolestatski ikterus Hepatitis | Nekroza jetre (veoma retko progredira do insuficijencije jetre koja je životno ugrožavajuća) (videti odeljak4.4) | ||
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Osip Pruritus Urtikarija | Fotosenzitivne reakcije (videti odeljak 4.4) | Petehije Erythema multiforme Erythema nodosumStevens-Johnson- ov sindrom (potencijalno životnougrožavajući) | Akutna generalizovana egzantematozna pustuloza (engl. Acute generalised exanthematous Pustulosis, AGEP) |
| Toksična epidermalna nekroliza (potencijalno životno ugrožavajuća) | Reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (engl. Drug Reaction with Eosinophilia and Systemic Symptoms,DRESS) | ||||
| Poremećaj mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva ⃰ | Mišićno-skeletni bol (npr. bol u ekstremitetima, leđima i grudima) Artralgija | Mialgija Artritis Povećan tonusmišića i grčevi u mišićima | Mišićna slabost Tendinitis Ruptura tetive (predominantno Ahilove tetive) (videti odeljak 4.4)Egzacerbacija simptoma myasthenia gravis (videti odeljak4.4) | ||
| Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | Oštećenje funkcije bubrega | Bubrežna insuficijencija Hematurija Kristalurija (videti odeljak 4.4)Tubulointersticijalni nefritis | |||
| Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene ⃰ | Astenija Groznica (povišena telesnatemperatura) | Edem Znojenje (hiperhidroza) | |||
| Ispitivanja | Povećane vrednosti alkalne fosfataze u krvi | Povećane vrednosti amilaze | Povećane vrednosti INR (kod pacijenata koji se leče antagonistima vitamina K) |
⃰ Prilikom primene hinolona i fluorohinolona zabeleženi su veoma retki slučajevi dugotrajnih (koje traju mesecima ili godinama), onesposobljavajućih i potencijalno ireverzibilnih ozbiljnih neželjenih dejstava koja zahvataju različite klase sistema organa i čula, ponekad i više njih (uključujući reakcije kao što su tendinitis, ruptura tetive, artralgija, bol u ekstremitetima, poremećaj hoda, neuropatije povezane sa parestezijom, depresija, umor, oštećenje pamćenja, poremećaji spavanja i oštećenje sluha, vida, čula ukusa i mirisa), u nekim slučajevima nezavisno od prethodno prisutnih faktora rizika (videti odeljak 4.4).
** Zabeleženi su slučajevi aneurizme i disekcije aorte, ponekad sa rupturom kao komplikacijom (uključujući i slučajeve sa smrtnim ishodom), kao i slučajevi regurgitacije / insuficijencije bilo kog od srčanih zalistaka kod pacijenata koji su uzimali fluorohinolone (videti odeljak 4.4).
Pedijatrijska populacija
Incidencija artropatija (artralgija, artritis), navedena prethodno, se odnosi na podatke prikupljene u studijama kod odraslim osobama. Kod dece, prijavljeno je da se artropatija često javlja (videti odeljak 4.4).
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Predoziranje sa 12 g ciprofloksacina bilo je praćeno blagim simptomima toksičnosti. Prijavljeno je akutno predoziranje sa 16 g koje je izazvalo akutnu bubrežnu insuficijenciju.
Simptomi predoziranosti su vrtoglavica, tremor, glavobolja, umor, konvulzije, halucinacije, konfuzija, nelagodnost u abdomenu, oštećenje funkcije bubrega i jetre, kao i kristalurija i hematurija. Bilo je i slučajeva reverzibilne bubrežne toksičnosti.
Pored rutinskih urgentnih mera, kao što je ispiranje želuca praćeno primenom medicinskog uglja, potrebno je praćenje bubrežne funkcije, praćenje urinarnog pH i po potrebi povećanje aciditeta radi prevencije kristalurije. Potrebno je održavati dobru hidrataciju pacijenta. Antacidi koji sadrže kalcijum i magnezijum teorijski mogu redukovati resorpciju ciprofloksacina kod predoziranja.
Samo mali deo ciprofloksacina (<10%) se može eliminisati hemodijalizom ili peritonealnom dijalizom.
U slučaju predoziranja, treba primeniti simptomatsku terapiju. Potrebno je sprovesti EKG monitoring, zbog moguće prolongacije QT intervala.
Farmakološki podaci - Marocen 500mg
Farmakoterapijska grupa: hinolonski antibakterijski lekovi, fluorohinoloni
ATC šifra: J01MA02 Mehanizam dejstva
Ciprofloksacin je fluorohinolonski antibiotik, koji antibakterijsku aktivnost ostvaruje inhibicijom tip II topoizomeraze (DNA-giraze) i topoizomeraze IV, koje su neophodne za replikaciju, transkripciju, reparaciju i rekombinaciju bakterijske DNK.
Odnos farmakokinetike i farmakodinamike (FK/FD)
Efikasnost uglavnom zavisi od odnosa između maksimalne koncentracije leka u serumu (Cmax) i minimalne inhibitorne koncentracije (MIC) ciprofloksacina za određenu bakteriju, kao i odnosa između površine ispod krive (PIK) i MIC.
Mehanizam rezistencije
In vitro rezistencija na ciprofloksacin može biti stečena kroz postepen proces određivanja mesta mutacije na DNK girazi i topoizomerazi IV. Stepen ukrštene rezistencije između ciprofloksacina i drugih fluorohinolona je različit. Pojedinačne mutacije ne moraju dovesti do kliničke rezistencije, ali višestruke mutacije generalno dovode do kliničke rezistencije na veliki broj ili sve aktivne supstance iz te grupe lekova.
Rezistencija nastala usled nepropustljivosti i/ili aktivnog mehanizma izbacivanja aktivne supstance iz ćelije (efluks pumpama), može imati različiti efekat na osetljivost na fluorohinolone, koji zavisi od fizičko- hemijskih svojstava samih fluorohinolona, ali i od afiniteta bakterijskog transportnog sistema za svaku aktivnu supstancu. Svi in vitro mehanizmi rezistencije su često primećeni i kod kliničkih izolata. Mehanizmi rezistencije koji inaktivišu druge antibiotike, kao promena propustljivosti membrane (česta kod Pseudomonas aeruginosa) i efluksni mehanizmi mogu uticati na osetljivost na ciprofloksacin.
Prijavljena je plazmidima posredovana rezistencija kodirana qnr-genima. Spektar antibakterijske aktivnosti
Date su granične vrednosti koncentracija („breakpoints”) na osnovu kojih se definišu osetljive, srednje
osetljive i rezistente vrste bakterija:
EUCAST (engl. European Committee on Antimicrobial Susceptibility Testing Recommendations) preporuke
| Mikroorganizmi | Osetljivost | Rezistencija |
| Enterobacteriaceae | S ≤ 0,25 mg/L | R > 0,5 mg/L |
| Salmonella spp. | S ≤ 0,06 mg/L | R > 0,06 mg/L |
| Pseudomonas spp. | S ≤ 0,5 mg/L | R > 0,5 mg/L |
| Acinetobacter spp. | S ≤ 1 mg/L | R > 1 mg/L |
| Staphylococcus spp.1 | S ≤ 1 mg/L | R > 1 mg/L |
| Haemophilus influenzae | S ≤ 0,06 mg/L | R > 0,06 mg/L |
| Moraxella catarrhalis | S ≤ 0,125 mg/L | R > 0,125 mg/L |
| Neisseria gonorrhoeae | S ≤ 0,03 mg/L | R > 0,06 mg/L |
| Neisseria meningitidis | S ≤ 0,03 mg/L | R > 0,03 mg/L |
| Granične vrednosti koncentracijabez obzira na vrstu* | S ≤ 0,25 mg/L | R > 0,5 mg/L |
1 Staphylococcus spp.- granične vrednosti koncentracija za ciprofloksacin se odnose na terapiju velikim dozama
*Granične vrednosti bez obzira na vrstu su određene uglavnom na osnovu FK/FD podataka i nezavisne su od minimalnih inhibitornih koncentracija za specifične vrste. Koriste se u slučaju terapije vrsta za koje nisu date granične vrednosti koncentracija, ali ne i za vrste za koje se ne preporučuju testovi osetljivosti.
Prevalenca stečene rezistencije može varirati geografski i sa vremenom za pojedine vrste, pa su poželjni lokalni podaci o rezistenciji, posebno u slučaju lečenja teških oblika infekcija. Po potrebi, treba potražiti stručni savet u slučaju kad je učestalost lokalne rezistencije takva da je efikasnost leka kod nekih tipova infekcija dovedena u pitanje.
Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmi
Bacillus anthracis (1)
Aerobni Gram-negativni mikroorganizmi
Aeromonas spp.
Brucella spp. Citrobacter koseri Francisella tularensis Haemophilus ducreyi Haemophilus influenzae*Legionella spp.
Moraxella catarrhalis*Neisseria meningitidis Pasteurella spp.
Salmonella spp.*
Shigella spp.*
Uobičajeno osetljive bakterije
Vrste grupisane prema osetljivosti na ciprofloksacin (za Streptococcus species videti odeljak 4.4):
| Vibrio spp.Yersinia pestisAnaerobni mikroorganizmiMobiluncusDrugi mikroorganizmi Chlamydia trachomatis ($) Chlamydia pneumoniae ($) Mycoplasma hominis ($)Mycoplasma pneumoniae ($) |
| Bakterije kod kojih se može javiti stečena rezistencija na ciprofloksacin |
| Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmi Enterococcus faecalis ($) Staphylococcus spp. *(2)Aerobni Gram-negativni mikroorganizmiAcinetobacter baumannii+ Burkholderia cepacia +* Campylobacter spp.+* Citrobacter freundii * Enterobacter aerogenes Enterobacter cloacae* Escherichia coli* Klebsiella oxytoca Klebsiella pneumoniae* Morganella morganii* Neisseria gonorrhoeae* Proteus mirabilis* Proteus vulgaris * Providencia spp.Pseudomonas aeruginosa * Pseudomonas fluorescens Serratia marcescens* Anaerobni mikroorganizmi Peptostreptococcus spp.Propionibacterium acnes |
| Prirodno rezistentne bakterije |
| Aerobni Gram-pozitivni mikroorganizmiActinomyces Enterococcus faecium Listeria monocytogenesAerobni Gram-negativni mikroorganizmi Stenotrophomonas maltophilia Anaerobni mikroorganizmiIzuzetak su prethodno navedeni Drugi mikroorganizmi Mycoplasma genitaliumUreaplasma urealitycum |
| *Klinička efikasnost u odobrenim indikacijama za osetljive vrste dokazana u kliničkim studijama+Stepen rezistencije ≥ 50% u jednoj ili više zemalja EU($) Prirodna srednja osetljivost u odsustvu stečenih mehanizama rezistencije(1)Sprovedene su studije na eksperimentalnim životinjama inficiranim inhalacijom spora Bacillus anthracis; studije su pokazale da primena antibiotika ubrzo nakon ekspozicije omogućavaju ispoljavanje bolesti, ukoliko je terapija kreirana tako da smanjuje broj spora kod organizama ispod infektivne doze. Preporučena doza kod ljudi se bazira prvenstveno na in vitro osetljivosti, i na eksperimentalnim podacima dobijenim na životinjama, uz ograničene podatke kod ljudi. Dvomesečna terapija odraslih pacijenataciprofloksacinom primenjenim oralnim putem u dozi od 500 mg dva puta dnevno, se smatra efikasnom u |
| prevenciji infekcije antraksa kod ljudi. Ordinirajući lekar treba da se pridržava nacionalnih i/ili internacionalnih smernica koje se odnose na terapiju antraksa.(2)Meticilin-rezistentni S.aureus veoma često pokazuje istovremenu rezistenciju na fluorohinolone. Stepen rezistencije na meticilin je oko 20-50% među svim stafilokokama i obično je veći u bolničkim izolatima. |
Resorpcija
Nakon oralne primene tableta, u pojedinačnoj dozi od 250 mg, 500 mg i 750 mg, ciprofloksacin se resorbuje brzo i obimno, uglavnom u tankom crevu, dostužući maksimalnu koncentraciju u serumu 1-2 sata kasnije.
Pojedinačna doza od 100-750 mg izaziva dozno-zavisnu maksimalnu koncentraciju u serumu (Cmax) između 0,56 i 3,7 mg/L. Koncentracije leka u serumu se povećavaju proporcionalno sa povećanjem doza do 1000 mg.
Apsolutna bioraspoloživost je približno 70-80%.
Pokazano je da oralna doza od 500 mg primenjivana na svakih 12 sati daje vrednost parametra površina ispod krive koja pokazuje odnos koncentracije i vremena (PIK) u serumu ekvivalentan površini ispod krive koja se dobija nakon intravenske infuzije 400 mg ciprofloksacina, date duže od 60 minuta, na svakih 12 sati.
Distribucija
Vezivanje ciprofloksacina za proteine plazme je malo (20-30%). Ciproflokscin je prisutan u plazmi, uglavnom u nejonizovanom obliku i ima veliki volumen distribucije u stanju ravnoteže, od 2-3 L/kg telesne mase. Ciprofloksacin dostiže velike koncentracije u različitim tkivima kao što su pluća (epitelijalna tečnost, alveolarni makrofagi, uzorak tkiva uzet za biopsiju), sinusi, inflamirane lezije (tečnost plika nakon ujeda španske mušice) i urogenitalni trakt (urin, prostata, endometrijum) gde ukupna koncentracija prevazilazi one koje se dostižu u plazmi.
Metabolizam
Detektovana su četiri metabolita koja su prisutna u malim koncentracijama: desetileneciprofloksacin (M1), sulfociprofloksacin (M2), oksociprofloksacin (M3) i formilciprofloksacin (M4). Metaboliti in vitro pokazuju aktivnost u manjem stepenu u poređenju sa aktivnom supstancom.
Poznato je da je ciprofloksacin umereni inhibitor CYP450 1A2 izoenzima. Eliminacija
Ciprofloksacin se najvećim delom izlučuje u nepromenjenom obliku preko urina, a u manjem delu i preko fecesa. Poluvreme eliminacije iz seruma kod osoba sa normalnom bubrežnom funkcijom je približno 4-7 sati.
| Ekskrecija ciprofloksacina (% od doze) | ||
| Oralna primena | ||
| Urin | Feces | |
| Ciprofloksacin | 44,7 | 25,0 |
| Metaboliti (M1-M4) | 11,3 | 7,5 |
Renalni klirens je od 180-300 mL/kg/h, a ukupni klirens je 480-600 mL/kg/h. Ciprofloksacin podleže glomerularnoj filtraciji i tubularnoj sekreciji. Kod teškog oštećenja funkcije bubrega dolazi do povećanja poluvremena eliminacije ciprofloksacina do 12 sati.
Nerenalni klirens ciprofloksacina uglavnom čini aktivna transintestinalna sekrecija i metabolizam. Preko žuči se izluči 1% doze. Ciprofloksacin je prisutan u velikoj koncentraciji u žuči.
Pedijatrijski pacijenti
Farmakokinetički podaci kod pedijatrijskih pacijenata su ograničeni.
U studiji rađenoj kod dece, vrednosti Cmax i PIK nisu bile zavisne od uzrasta (iznad 1 godine života). Nije zapaženo značajno povećanje Cmax i PIK vrednosti nakon višestrukog doziranja (10 mg/kg tri puta dnevno).
Kod desetoro dece sa teškom sepsom, Cmax vrednost je iznosila 6,1 mg/L (u opsegu 4,6-8,3 mg/L) nakon jednočasovne intravenske infuzije 10 mg/kg kod dece uzrasta mlađeg od 1 godine u poređenju sa 7,2 mg/L (u opseg 4,7-11,8 mg/L) za decu uzrasta 1-5 godina. Vrednosti PIK bile su 17,4 mg*h/L (u opsegu 11,8-32,0 mg*h/L) i 16,5 mg*h/L (u opsegu 11,0-23,8 mg*h/L).
Ove vrednosti su unutar raspona prijavljenog kod odraslih osoba u terapeutskim dozama. Bazirano na populacionim farmakokinetičkim analizama pedijatrijskih pacijenata sa različitim infekcijama, predviđeno srednje poluvreme eliminacije kod dece je približno 4-5 sati, a biološka raspoloživost oralne suspenzije varira u opsegu od 50 do 80%.
Farmaceutski podaci - Marocen 500mg
Jezgro film tablete:
-
Natrijum-skrobglikolat (tip A)
-
Celuloza, mikrokristalna
-
Kroskarmeloza-natrijum
-
Magnezijum-stearat
-
Povidon K25
-
Silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni.
Film (obloga) tablete:
-
Hipromeloza
-
Titan-dioksid E 171, C.I. 77891
-
Talk
-
Propilenglikol.
Unutrašnje pakovanje je PVC/PVdC-Aluminijumski blister sa 10 film tableta.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedan blister sa 10 film tableta (ukupno 10 film tableta) i Uputstvo za lek.
