Retko se javljala stečena hemolitička anemija; u slučaju pojave simptoma anemije, potrebno je proveriti hemoglobin i/ili hematokrit. Ukoliko se potvrdi anemija, uraditi testove za hemolizu. U slučaju da se potvrdi hemolitička anemija, prekinuti terapiju metildopom. Prekidom terapije, sa ili bez primene kortikosteroida, je obično dolazilo do brze remisije. Retko je, ipak, bilo i smrtnih slučajeva.

Kod nekih pacijenata na kontinuiranoj terapiji metildopom javljali su se pozitivni rezultati Coombs-ovog testa. Iz izveštaja različitih ispitivača, incidenca u proseku iznosi između 10% i 20%. Pozitivan Coombs-ov test se retko javlja u prvih 6 meseci terapije,a ukoliko se ne razvije u roku od 12 meseci, malo je verovatno da će se javiti kasnije sa nastavkom terapije. Razvoj zavisi i od veličine doze, sa najmanjom incidencom javljanja kod pacijenata koji dobijaju 1g ili manje metildope na dan. Test obično postaje negativan nedeljama ili mesecima nakon prekida terapije.

Prethodno znanje o pozitivnim Coombs-ovim reakcijama će pomoći u proceni ukrštenih reakcija u transfuziji. Ukoliko pacijent sa pozitivnom Coombs-ovom reakcijom ima inkompatibilnost ukrštenih reakcija po tipu minor, potrebno je sprovesti indirektni Coombs-ov test. Ukoliko je negativan, može se izvršiti

transfuzija krvi čija je kompatibilnost potvrđena ukrštenim reakcijama po tipu major. Ukoliko je pozitivan, odluku o transfuziji mora da donese hematolog.

Retko je prijavljena reverzibilna leukopenija, sa primarnim efektom na granulocite. Broj granulocita se vraća na normalu nakon prestanka terapije. Retko je dolazilo do reverzibilne trombocitopenije.

Povremeno se, u prve tri nedelje terapije, javljala povišena telesna temperatura, ponekad udružena sa eozinofilijom ili poremećajima testova funkcije jetre. Može se javiti i žutica, sa ili bez povišene telesne temperature. Javlja se obično unutar prva dva ili tri meseca terapije. Kod pojedinih pacijenata nalazi ukazuju na holestazu. U retkim slučajevima je prijavljena fatalna hepatička nekroza. Biopsija jetre, urađena kod nekoliko pacijenata sa disfunkcijom jetre, je pokazala mikroskopsku fokalnu nekrozu kompatibilnu sa preosetljivošću na lek. Pre terapije ovim lekom preporučljivo je uraditi testove funkcije jetre i leukocitarnu formulu i ponoviti ih u intervalima u toku prvih šest do dvanaest nedelja terapije, ili u slučaju neobjašnjive pojave povišene telesne temperature.

U slučaju pojave povišene telesne temperature, poremećaja funkcije jetre ili žutice, treba prekinuti terapiju. Ukoliko su posledice uzimanja metildope, temperatura i poremećaji u funkciji jetre će se normalizovati. Kod ovih pacijenata ne sme se opet koristiti metildopa. Metildopu treba sa oprezom koristiti kod pacijenata koji u anamnezi imaju disfunkciju jetre ili bolest jetre.

Kod pacijenata na metildopi, može biti potrebno smanjenje doze anestetika. Ukoliko se u toku anestezije javi hipotenzija, obično se može kontrolisati vazopresorima. Adrenergički receptori ostaju osetljivi u toku terapije metildopom.

Dijalizom se uklanja metildopa, iz tog razloga se nakon ove procedure može javiti hipertenzija.

Retko se mogu javiti nevoljni horeoatetozni pokreti pri primeni metildope kod pacijenata sa teškom bilateralnom cerebrovaskularnom bolešću. U slučaju pojave ovih pokreta terapiju treba prekinuti.

Interferencija sa laboratorijskim testovima:

Metildopa može uticati na merenje mokraćne kiseline u urinu metodom sa fosfovolframatom , serumskog kreatinina metodom sa alkalnim pikratom i AST-a (SGOT) kolorimetrijskom metodom. Nije prijavljen uticaj na spektrofotometrijske metode određivanja AST (SGOT).

S obzirom na to da metildopa fluorescira na istoj talasnoj dužini kao i kateholamini, može biti prijavljen lažno visok nivo kateholamina u urinu koji može uticati na postavljanje dijagnoze tumora koji sekretuju kateholamine kao što su feohromocitom ili paragangliom.

Važno je prepoznati ovaj fenomen pre nego što se pacijent sa mogućim feohromocitomom podvrgne operaciji. Metildopa ne utiče na merenje VMA (vanilmandelične kiseline) metodama koje konvertuju VMA u vanilin. Metildopa je kontraindikovana u terapiji pacijenata sa tumorima koji sekretuju kateholamine kao što su feohromocitom ili paragangliom.

Retko, nakon izlaganja urina vazduhu, nakon mokrenja, on može potamneti zbog razlaganja metildope ili njenih metabolita.

Lek sadrži laktozu, monohidrat. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ne smeju koristiti ovaj lek.

Može doći do pojave alergijske reakcije zbog prisustva azo-agenasa za bojenje (E110, E122, E151).