Semglee® 100j./mL rastvor za injekciju u napunjenom injekcionom penu

Terapija dijabetes melitusa kod odraslih, adolescenata i dece uzrasta od 2 godine i starije.

Doziranje

Lek Semglee sadrži insulin glargin, analog insulina, sa produženim delovanjem. Primenjuje se jednom dnevno u bilo koje doba dana, ali svaki dan u isto vreme.

Napunjeni injekcioni pen isporučuje insulin od 1 jedinice do maksimalne pojedinačne doze od 80 jedinica.

Režim doziranja (doza i vreme primene) treba individualno prilagoditi. Kod pacijenata sa dijabetes melitusom tipa 2, lek Semglee se takođe može dati zajedno sa oralnim antidijabeticima.

Jačina leka izražena je u jedinicama. Jedinice se isključivo odnose na lek Semglee i nisu iste kao internacionalne jedinice ili jedinice koje se koriste za izražavanje jačine drugih insulinskih analoga (videti odeljak 5.1).

Posebne populacije

Stariji pacijenti (≥ 65 godina)

Kod starijih pacijenata, progresivno pogoršanje funkcije bubrega može da dovede do stalnog smanjenja potrebe za insulinom.

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, potrebe za insulinom mogu biti smanjene zbog smanjenog metabolizma insulina.

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre, potrebe za insulinom mogu biti smanjene zbog smanjenog kapaciteta glukoneogeneze i smanjenog metabolizma insulina.

Pedijatrijska populacija

• Adolescenti i deca uzrasta 2 godine i starija

  Bezbednost i efikasnost leka Semglee utvrđena je kod adolescenata i dece uzrasta 2 godine i starije (videti odeljak 5.1). Režim doziranja (dozu i vreme) treba individualno prilagoditi.

• Deca mlađa od 2 godine

Bezbednost i efikasnost leka Semglee nisu ustanovljene. Nema dostupnih podataka.

Prelaz sa drugih insulina na lek Semglee

Kad se prelazi sa lečenja insulinom srednje dugog ili dugog delovanja na lečenje lekom Semglee, može biti potrebna promena doze bazalnog insulina uz istovremeno prilagođavanje prateće terapije antidijabeticima (dozu i vreme primene dodatnih regularnih insulina ili brzodelujućih analoga insulina odnosno dozu oralnih antidijabetika).

Prelazak sa primene NPH insulina dva puta dnevno na lek Semglee

Da bi se smanjio rizik od noćne i rane jutarnje hipoglikemije, pacijenti koji menjaju režim primene bazalnog insulina sa dva puta dnevno NPH insulina na režim primene leka Semglee jednom dnevno, treba da smanje svoju dnevnu dozu bazalnog insulina za 20-30% tokom prvih nedelja terapije.

Prelazak sa insulin glargina 300 jedinica/mL na Semglee

Lek Semglee i insulin glargin 300 jedinica/mL nisu bioekvivalentni i nisu direktno zamenljivi. Da bi se smanjio rizik od hipoglikemije, pacijenti koji menjaju režim primene bazalnog insulina sa režima 300 jedinica/mL insulin glargina jednom dnevno na režim primene leka Semglee jednom dnevno, treba da smanje svoju dozu za približno 20%.

Tokom prvih nedelja smanjenje treba, bar delimično, kompenzovati povećanjem doze insulina tokom obroka, a nakon ovog perioda režim treba individualno prilagoditi.

Preporučuje se pažljivo praćenje metabolizma za vreme prelaska i tokom prvih nekoliko nedelja nakon toga.

Sa poboljšanjem metaboličke kontrole i rezultujuće povećane osetljivosti na insulin, može biti neophodno dodatno prilagođavanje režima doziranja. Prilagođavanje doze može takođe biti neophodno, na primer, ako dođe do promene telesne mase pacijenta ili promena njegovih životnih navika, kod promene vremena primene doze insulina ili drugih okolnosti koje dovode do povećanih sklonosti ka nastanku hipo ili hiperglikemija (videti odeljak 4.4).

Pacijenti na velikim dozama insulina zbog prisustva antitela na humani insulin mogu imati bolji terapijski odgovor na lek Semglee.

Način primene

Lek Semglee se primenjuje supkutano.

Lek Semglee se ne sme primeniti intravenski. Produženo delovanje leka Semglee zavisi od njegove injekcije u potkožno tkivo. Intravenska primena uobičajene supkutane doze može da dovede do teške hipoglikemije.

Nema klinički značajnih razlika u koncentraciji insulina u serumu ili koncentraciji glukoze nakon primene leka Semglee u predelu abdomena, deltoidnog mišića ili butine. Injekciona mesta se moraju rotirati u okviru injekcione površine sa svakom sledećom injekcijom kako bi se smanjio rizik od lipodistrofije i kutane amiloidoze (videti odeljke 4.4 i 4.8).

Lek Semglee se ne sme mešati ni sa jednim drugim insulinom ili razblaživati. Mešanje ili razblaživanje može da dovede do promene njegovog profila vreme/dejstvo, a mešanje može izazvati taloženje leka.

Lek Semglee u napunjenom penu namenjen je isključivo za supkutanu primenu. Ako je potrebna primena pomoću šprica, potrebno je koristiti bočicu (videti odeljak 4.4).

Pre upotrebe pena, pažljivo pročitajte Uputstvo za upotrebu priloženo uz lek (videti odeljak 6.6).

*Lek Semglee, rastvor za injekciju u bočici, nije registrovan u Republici Srbiji.

Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Sledljivost

Da bi se poboljšala sledljivost bioloških lekova, treba jasno zabeležiti ime i broj serije primenjenog leka.

Upozorenja

Lek Semglee nije insulin izbora za lečenje dijabetičke ketoacidoze. U takvim slučajevima se preporučuje intravenska primena regularnog insulina.

U slučajevima nedovoljne kontrole glukoze ili sklonosti ka epozodama hiper- ili hipoglikemije, pridržavanje pacijenta propisanom režimu upotrebe, pravilan izbor injekcionih mesta i pravilna tehnika injiciranja, kao i svi drugi faktori, moraju biti razmotreni pre nego što se uzme u obzir prilagođavanje doze leka.

Prelazak pacijenta na drugu vrstu insulina ili insulin drugog proizvođača treba da bude urađeno pod strogim medicinskim nadzorom. Promene u jačini, nazivu insulina (proizvođača), vrsti (regularan, NPH, lente, dugodelujući itd.), poreklu (životinjski, humani, humani insulinski analog) i/ili načinu proizvodnje mogu dovesti do potrebe za promenom doze.

Hipoglikemija

Vreme pojave hipoglikemije zavisi od profila dejstva primenjenog insulina i zbog toga se može promeniti sa promenom režima lečenja. Zbog obezbeđivanja kontinuiranog oslobađanja insulina pri primeni leka Semglee, može se očekivati da će manje dolaziti do noćnih, a više do jutarnjih hipoglikemija.

Neophodan je naročit oprez i češća kontrola koncentracije glukoze u krvi preporučuju se kod pacijenata kod kojih hipoglikemijske epizode mogu biti od posebnog kliničkog značaja, kao što su pacijenti sa značajnom stenozom koronarnih arterija ili krvnih sudova koji snabdevaju mozak (rizik od srčanih ili cerebralnih komplikacija usled hipoglikemije), kao i kod pacijenata sa proliferativnom retinopatijom, naročito ako ona nije lečena fotokoagulacijom (rizik od prolazne amauroze uzrokovane hipoglikemijom).

Pacijenti treba da imaju u vidu okolnosti pod kojima su upozoravajući simptomi hipoglikemije manje izraženi. Upozoravajući simptomi hipoglikemije u određenim rizičnim grupama mogu da se promene, da budu manje izraženi ili da izostanu. To uključuje pacijente:

• kod kojih je kontrola glikemije značajno poboljšana,

• kod kojih se hipoglikemija razvija postupno,

• koji su starije životne dobi,

• nakon prelaska sa animalnih insulina na humani insulin,

• kod kojih je prisutna autonomna neuropatija,

• sa dugotrajnim dijabetesom u anamnezi,

• koji pate od psihijatrijskih oboljenja,

• koji su istovremeno na terapiji nekim drugim lekovima (videti odeljak 4.5).

  Takva stanja mogu da dovedu do teške hipoglikemije (sa mogućim gubitkom svesti) pre nego što pacijenti i postanu svesni hipoglikemije.

  Produženo delovanje subkutano primenjenog insulin glargina može odložiti oporavak od hipoglikemije.

  Ukoliko su nađene normalne ili smanjene vrednosti glikoziliranog hemoglobina, mora se uzeti u obzir mogućnost pojave rekurentnih, neprepoznatljivih (posebno noćnih) epizoda hipoglikemije.

  Za smanjenje rizika od pojave hipoglikemije najbitni su pridržavanje pacijenta doznom i dijetnom režimu, pravilan način primene insulina i prepoznavanje simptoma hipoglikemije. Faktori koji povećavaju sklonost prema hipoglikemiji zahtevaju posebno pažljivo praćenje, a može biti neophodno i prilagođavanje doze. U te faktore spadaju:

• promena mesta injiciranja. Pacijenti moraju biti upućeni da neprekidno menjaju mesto primene kako bi se smanjio rizik od nastanka lipodistrofije i kutane amiloidoze. Na mestima na kojima su se javile ove reakcije moguć je potencijalni rizik od odložene apsorpcije insulina i pogoršanja kontrole glikemije nakon primene injekcija insulina. Zabeleženo je da iznenadna promena mesta primene i primena na nezahvaćenom području dovode do hipoglikemije. Nakon promene mesta primene preporučuje se praćenje vrednosti glukoze u krvi, a može se razmotriti prilagođavanje doze antidijabetika,

• povećana osetljivost na insulin (npr. uklanjanjem faktora stresa),

• neuobičajena, povećana ili dugotrajna fizička aktivnost,

• interkurentna oboljenja (npr. povraćanje, dijareja),

• neodgovarajući unos hrane,

• propušteni obroci,

• konzumiranje alkohola,

• neki nekompenzovani endokrini poremećaji (npr. hipotireoidizam i insuficijencija adenohipofize ili kore nadbubrea),

• istovremena terapija nekim drugim lekovima (videti odeljak 4.5).

Interkurentna oboljenja

Kod interkurentnih oboljenja potreban je pojačan metabolički monitoring. U mnogim slučajevima indikovano je određivanje ketonskih tela u urinu, a često je neophodno i prilagođavanje doze insulina. Potrebe za insulinom često su povećane. Pacijenti sa tipom 1 dijabetesa moraju da nastave sa redovnim unosom barem male količine ugljenih hidrata, čak i kad nisu u stanju da jedu ili mogu da unesu samo malo hrane, ili kada povraćaju i slično, i nikada ne smeju da izostave upotrebu insulina.

Antitela na insulin

Primena insulina može dovesti do stvaranja antitela na insulin. U retkim slučajevima, pojava antitela na insulin može zahtevati prilagođavanje doze insulina u cilju korigovanja sklonosti ka hiper- odnosno hipoglikemiji (videti odeljak 5.1).

Rukovanje penom

Lek Semglee u napunjenom penu namenjen je isključivo za subkutanu primenu. Ako je potrebna primena pomoću šprica, potrebno je koristiti bočicu (videti odeljak 4.2).

Pre upotrebe leka Semglee, pena sa uloškom, pažljivo pročitati Uputstvo za upotrebu priloženo uz lek. Lek Semglee, pen treba koristiti kao što je preporučeno u Uputstvu za upotrebu (videti odeljak 6.6).

Medicinske greške

Prijavljeni su slučajevi medicinskih grešaka nenamerne primene drugih insulina, naročito kratkodelujućih insulina umesto insulin glargina. Oznake na insulinu se moraju proveriti pre svake injekcije kako ne bi došlo do medicinskih grešaka zbog zamene insulin glargina i drugih insulina.

Istovremena upotreba leka Semglee i pioglitazona

Prijavljeni su slučajevi srčane insuficijencije kod istovremene upotrebe pioglitazona i insulina, naročito kod pacijenata sa već postojećim faktorima rizika za razvoj srčane insuficijencije. Ovo treba imati u vidu ako se razmatra terapija koja podrazumeva kombinaciju pioglitazona i leka Semglee. Ako se kombinacija koristi,

kod pacijenata treba pratiti pojavu znakova i simptoma srčane insuficijencije poput porasta telesne mase i pojave edema.

Lečenje pioglitazonom treba prekinuti ako dođe do bilo kakvog pogoršanja kardioloških simptoma.

Pomoćne supstance

Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po dozi, tj. suštinski je „bez natrijuma“.

Brojne supstance utiču na metabolizam glukoze i mogu da zahtevaju prilagođavanje režima doziranja insulin glargina.

U supstance koje mogu da pojačaju dejstvo na smanjenje koncentracije glukoze u krvi i da povećaju sklonost ka hipoglikemiji spadaju oralni antidijabetici, inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE inhibitore), dizopiramid, fibrati, fluoksetin, inhibitori monoaminooksidaze (MAO inhibitore), pentoksifilin, propoksifen, salicilati i sulfonamidski antibiotici.

U supstance koje pak mogu da smanje dejstvo na smanjenje koncentracije glukoze u krvi spadaju kortikosteroidi, danazol, diazoksid, diuretici, glukagon, izoniazid, estrogeni i progesteroni, derivati fenotiazina, somatropin, simpatomimetički lekovi (npr. epinefrin [adrenalin], salbutamol, terbutalin), hormoni štitaste žlezde, atipični antipsihotici (npr. klozapin i olanzapin) i inhibitori proteaze.

Beta blokatori, klonidin, soli litijuma ili alkohol mogu ili da pojačaju ili da oslabe dejstvo insulina na smanjenje koncentracije glukoze u krvi. Pentamidin može uzrokovati hipoglikemiju, koja ponekad može biti praćena hiperglikemijom.

Osim toga, pod uticajem simpatikolitičkih lekova, kao što su beta blokatori, klonidin, gvanetidin i rezerpin, znaci adrenergičke kontraregulacije mogu da budu smanjeni ili da izostanu.

Trudnoća

Nema dostupnih kliničkih podataka o izloženosti kod trudnica insulin glarginu iz kontrolisanih kliničkih studija. Veliki broj podataka dobijenih ispitivanjem kod trudnica (više od 1000 ishoda trudnoća) ne ukazuje na postojanje specifičnih neželjenih dejstava na trudnoću niti na specifične malformacije i feto/neonatalnu toksičnost insulin glargina. Ispitivanja na životinjama ne ukazuju na reproduktivnu toksičnost. Može se razmotriti primena leka Semglee tokom trudnoće, ako je to klinički neophodno.

Neophodno je da pacijentkinje sa postojećim ili gestacijskim dijabetesom održavaju dobru metaboličku kontrolu tokom trudnoće, kako bi se sprečila pojava neželjenih ishoda povezanih sa hiperglikemijom. Potrebe za insulinom mogu biti smanjene tokom prvog trimestra, a obično se povećavaju u drugom i trećem trimestru trudnoće. Neposredno nakon porođaja potreba za insulinom brzo se smanjuje (povećan rizik od hipoglikemije). Veoma je važno pažljivo kontrolisati koncentraciju glukoze.

Dojenje

Nije poznato da li se insulin glargin izlučuje u majčino mleko. S obzirom na to da je insulin glargin peptid i da se u gastrointestinalnom traktu ljudi vari do aminokiselina, ne očekuje se metaboličko dejstvo ingestiranog insulin glargina kod novorođenčadi/odojčadi. Dojiljama će možda biti potrebno prilagođavanje doze insulina i dijeta.

Plodnost

Studije na životinjama ne ukazuju na direktna štetna dejstva na plodnost.

Sposobnost pacijenta da se koncentriše i reaguje može biti umanjena zbog hipo- ili hiperglikemije ili, na primer, zbog poremećaja vida. To može predstavljati rizik u situacijama u kojima su takve sposobnosti posebno važne (npr. vožnja ili rukovanje mašinama).

Pacijentima treba savetovati da preduzmu mere opreza kako bi izbegli hipoglikemiju tokom upravljanja vozilom. To je naročito važno kod osoba kod kojih su upozoravajući simptomi hipoglikemije slabije izraženi ili izostaju kao i kod osoba sa čestim epizodama hipoglikemije. Treba razmotriti da li je preporučljivo u takvim okolnostima upravljati vozilom ili raditi sa mašinama.

Sažetak bezbednosnog profila

Hipoglikemija (veoma često), po pravilu najčešća neželjena reakcija insulinske terapije, može nastupiti ako je doza insulina prevelika u odnosu na potrebe za insulinom (videti odeljak 4.4).

Tabelarni prikaz neželjenih reakcija

Sledeće neželjene reakcije povezane sa primenom leka zabeležena u kliničkim ispitivanjima prikazane su prema sistemima organa i u padajućem nizu prema učestalosti (veoma često: ≥ 1/10; često: ≥ 1/100 i < 1/10; povremeno: ≥ 1/1000 i < 1/100; retko: ≥ 1/10 000 i < 1/1000; veoma retko: < 1/10 000; nepoznato: ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

U okviru svake grupe učestalosti, neželjena dejstava su navedena prema opadajućem redosledu ozbiljnosti.

Opis odabranih neželjenih reakcija

Poremećaji metabolizma i ishrane

Teški napadi hipoglikemije, posebno ako se ponavljaju, mogu dovesti do neuroloških oštećenja. Dugotrajne ili teške epizode hipoglikemije mogu biti životno ugrožavajuće.

Kod mnogih pacijenata, znacima i simptomima neuroglikopenije prethode znaci adrenergičke kontraregulacije. Uopšteno, što je veći i brži pad koncentracije glukoze u krvi, to su izraženiji fenomen kontraregulacije i njegovi simptomi (videti odeljak 4.4).

Poremećaji imunskog sistema

Trenutne alergijske reakcije na insulin su retke. Ovakve reakcije na insulin (uključujući insulin glargin) ili pomoćne supstance mogu, na primer, biti povezane sa generalizovanim reakcijama kože, angioedemom, bronhospazmom, hipotenzijom i šokom koji mogu biti životno ugrožavajući.

Poremećaji oka

Izražena promena u regulaciji glikemije može dovesti do privremenog poremećaja vida zbog privremene promene turgiditeta i refrakcionog indeksa sočiva.

Dugoročno poboljšanje kontrole glikemije smanjuje rizik od progresije dijabetesne retinopatije. Međutim, intenziviranje insulinske terapije praćeno naglim poboljšanjem regulacije glikemije može biti povezano sa privremenim pogoršanjem dijabetesne retinopatije. Kod pacijenata sa proliferativnom retinopatijom, naročito ako nije lečena fotokoagulacijom, epizode teške hipoglikemije mogu dovesti do prolazne amauroze.

Poremećaji kože i potkožnog tkiva

Na mestu primene injekcije može doći do lipodistrofije i kutane amoloidoze, koja može da odloži lokalnu resorpciju insulina. Stalna promena mesta primene injekcije unutar preporučenih područja može da pomogne u ublažavanju ili sprečavanju takvih reakcija.

Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene

Reakcije na mestu primene injekcije uključuju crvenilo, bol, svrab, koprivnjaču, otok ili inflamaciju. Većina blagih reakcija na insulin na mestu injiciranja obično se povlači u roku od nekoliko dana do nekoliko nedelja.

U retkim slučajevima insulin može dovesti do retencije natrijuma i pojave edema, pogotovo ako je ranija slaba regulacija metabolizma poboljšana intenziviranom insulinskom terapijom.

Pedijatrijska populacija

Generalno, bezbednosni profil kod dece i adolescenata (uzrasta ≤ 18 godina) je sličan bezbednosnom profilu kod odraslih osoba.

Izveštaji o postmarketinškim neželjenim reakcijama obuhvatali su relativno češće reakcije na mestu primene injekcije (bol na mestu primene injekcije, reakciju na mestu primene injekcije) i reakcije kože (osip, urtikarija) kod dece i adolescenata (≤ 18 godina) nego kod odraslih.

Bezbednosni podaci iz kliničkih studija nisu dostupni za decu mlađu od 2 godine. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi

Predoziranje insulinom može dovesti do teške, a ponekad i dugotrajne i po život opasne hipoglikemije.

Terapija

Blage epizode hipoglikemije obično se mogu lečiti oralnim uzimanjem ugljenih hidrata. Može biti potrebno prilagođavanje doze leka, rasporeda obroka ili fizičke aktivnosti.

Teže epizode sa komom, konvulzijama ili neurološkim poremećajima mogu se lečiti intramuskularnom/subkutanom primenom glukagona ili intravenskom primenom koncentrovanog rastvora glukoze. Produžena upotreba ugljenih hidrata i praćenje pacijenta mogu biti neophodni, jer se posle očiglednog kliničkog oporavka, epizode hipoglikemije mogu ponovo pojaviti.