MEDAXONE® 1g prašak za rastvor za injekciju/infuziju
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Smernice
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - MEDAXONE 1g
Lek MEDAXONE je indikovan u terapiji sledećih infekcija kod odraslih i dece uključujući i novorođenčad rođenu u terminu:
-
bakterijski meningitis,
-
vanbolnički stečena pneumonija,
-
bolnička pneumonija,
-
akutni otitis media,
-
intraabdominalne infekcije,
-
komplikovane infekcije urinarnog trakta (uključujući pijelonefritis),
-
infekcije kostiju i zglobova,
-
komplikovane infekcije kože i mekih tkiva,
-
gonoreja,
-
sifilis,
-
bakterijski endokarditis.
Lek MEDAXONE se može koristiti:
-
u terapiji akutne egzacerbacije hronične opstuktivne bolesti pluća kod odraslih,
-
u terapiji diseminovane Lyme borreliosis (rana faza (stadijum II) i kasna faza (stadijum III)) kod odraslih i dece uključujući novorođenčad od 15. dana života,
-
za pre-operativnu profilaksu infekcija operativnog mesta,
-
kod pacijenata sa neutropenijom i povišenom telesnom temperaturom za koju se sumnja da je posledica bakterijske infekcije,
-
kod pacijenata sa bakterijemijom koja je povezana, ili se sumnja da je povezana sa nekom od prethodno navedenih infekcija.
Lek MEDAXONE treba primeniti u kombinaciji sa drugim antibakterijskim lekovima uvek kada postoji mogućnost da bakterija koja izaziva infekciju nije osetljiva na ceftriakson (videti odeljak 4.4).
Potrebno je uzeti u obzir lokalne zvanične smernice za pravilnu upotrebu antibakterijskih lekova.
Doziranje
Doza zavisi od težine infekcije, osetljivosti mikroorganizama, mesta i vrste infekcije, kao i od starosti i funkcije jetre i bubrega pacijenta.
Preporučene doze u tabelama koje slede predstavljaju uobičajene preporučene doze u ovim indikacijama. U posebno teškim slučajevima, potrebno je razmotriti primenu veće doze u preporučenom rasponu.
Odrasli i deca uzrasta preko 12 godina (≥ 50 kg)
| Doza ceftriaksona* | Učestalost primene** | Indikacije |
| 1-2 g | jednom dnevno | vanbolnički stečena pneumonija |
| akutna egzacerbacija hronične opstruktivne bolesti pluća | ||
| intraabdominalne infekcije | ||
| komplikovane infekcije urinarnog trakta (uključujući pijelonefritis) | ||
| 2 g | jednom dnevno | bolnička pneumonija |
| komplikovane infekcije kože i mekih tkiva | ||
| infekcije kostiju i zglobova | ||
| 2-4 g | jednom dnevno | lečenje pacijenata sa neutropenijom i povišenom telesnomtemperaturom za koju se sumnja da je posledica bakterijske infekcije |
| bakterijski endokarditis | ||
| bakterijski meningitis |
*Kod dokazane bakterijemije, treba razmotriti primenu doza na gornjoj granici preporučenog opsega.
**Može se razmotriti primena dva puta dnevno (svakih 12 sati) ako se primenjuju doze veće od 2 g dnevno.
Indikacije za odrasle i decu stariju od 12 godina (≥ 50 kg) koje zahtevaju poseban režim doziranja:
Akutni otitis media
Može se primeniti pojedinačna intramuskularna doza leka MEDAXONE 1-2 g.
Ograničeni podaci ukazuju na to da kod pacijenata sa teškim oblikom bolesti ili onih kod kojih je prethodna terapija bila neuspešna, lek MEDAXONE može biti efikasan kada se primenjuje intramuskularno u dozi od 1-2 g dnevno tokom 3 dana.
Preoperativna profilaksa infekcija operativnog mesta 2 g kao pojedinačna preoperativna doza.
Gonoreja
500 mg kao pojedinačna intramuskularna doza.
Sifilis
Uobičajene preporučene doze su 500 mg – 1 g jednom dnevno, koje se u slučaju neurosifilisa povećavaju do 2 g jednom dnevno tokom 10-14 dana. Preporuke doziranja kod sifilisa, uključujući i neurosifilis, zasnovane su ograničenim podacima. Treba uzeti u obzir nacionalne zvanične smernice.
Diseminovana Lyme borreliosis – rana faza (stadijum II) i kasna faza (stadijum III)
2 g jednom dnevno tokom 14-21 dana. Preporučeno trajanje lečenja varira i treba uzeti u obzir nacionalne zvanične smernice.
Pedijatrijska populacija
Novorođenčad, odojčad i deca uzrasta od 15 dana do 12 godina (< 50 kg)
Deci telesne mase od 50 kg ili više treba dati uobičajenu dozu za odrasle.
| Doza ceftriaksona* | Učestalost primene** | Indikacije |
| 50-80 mg/kg | jednom dnevno | intraabdominalne infekcije |
| komplikovane infekcije urinarnog trakta (uključujući pijelonefritis) | ||
| vanbolnički stečena pneumonija | ||
| bolnička pneumonija | ||
| 50-100 mg/kg(najviše 4 g) | jednom dnevno | komplikovane infekcije kože i mekih tkiva |
| infekcije kostiju i zglobova | ||
| terapija pacijenata sa neutropenijom koji imaju povišenu telesnu temperaturu za koju se sumnja da je posledica bakterijske infekcije | ||
| 80-100 mg/kg(najviše 4 g) | jednom dnevno | bakterijski meningitis |
| 100 mg/kg(najviše 4 g) | jednom dnevno | bakterijski endokarditis |
*Kod dokazane bakterijemije, treba razmotriti primenu doza na gornjoj granici preporučenog raspona.
**U slučaju primene doza većih od 2g dnevno treba razmotriti primenu od dva puta dnevno (svakih 12 sati).
Indikacije za novorođenčad, odojčad i decu uzrasta od 15 dana do 12 godina (< 50 kg) koje zahtevaju poseban režim doziranja:
Akutni otitis media
Za početno lečenje akutnog otitis media može se primeniti pojedinačna intramuskularna doza leka MEDAXONE od 50 mg/kg. Ograničeni podaci ukazuju na to da u slučajevima teških oblika bolesti ili kada je početna terapija bila neuspešna, ceftriakson može biti efikasan kada se daje intramuskularno u dozi od 50 mg/kg dnevno tokom 3 dana.
Preoperativna profilaksa infekcija operativnog mesta 50-80 mg/kg kao pojedinačna preoperativna doza.
Sifilis
Uobičajene preporučene doze su 75-100 mg/kg (maksimalno 4 g) jednom dnevno u tokom 10-14 dana. Preporuke za doze kod sifilisa, uključujući neurosifilis, temelje se na vrlo ograničenim podacima. Treba uzeti u obzir nacionalne vežeće smernice.
Diseminovana Lyme borreliosis - rana faza (stadijum II) i kasna faza (stadijumIII)
50-80 mg/kg jednom dnevno, tokom 14-21 dan. Razlikuje se preporučeno trajanje lečenja i treba uzeti u obzir nacionalne važeće smernice.
Novorođenčad starosti 0-14 dana
Lek MEDAXONE je kontraindikovan kod prevremeno rođene dece do postmenstrualnog perioda od 41 nedelje (gestacijski period + hronološki period).
| Doza ceftriaksona* | Učestalost primene | Indikacije |
| 20-50 mg/kg | jednom dnevno | intraabdominalne infekcije |
| komplikovane infekcije kože i mekih tkiva | ||
| komplikovane infekcije urinarnog trakta (uključujući pijelonefritis) | ||
| vanbolnički stečena pneumonija | ||
| bolnička pneumonija | ||
| infekcije kostiju i zglobova | ||
| lečenje pacijenata sa neutropenijom i povišenom telesnom temperaturom za koju se sumnja da je posledica bakterijske infekcije | ||
| 50 mg/kg | jednom dnevno | bakterijski meningitis |
| bakterijski endokarditis |
*Kod dokazane bakterijemije, treba razmotriti primenu doza na gornjoj granici preporučenog raspona. Ne sme se prekoračiti maksimalna doza od 50 mg/kg dnevno.
Indikacije za novorođenčad starosti 0-14 dana koje zahtevaju poseban režim doziranja:
Akutni otitis media
Za početno lečenje akutnog otitis media može se primeniti jedna intramuskularna doza leka MEDAXONE od 50 mg/kg.
Preoperativna profilaksa infekcija operativnog mesta Doza 20-50 mg/kg kao pojedinačna preoperativna doza.
Sifilis
Uobičajena preporučena doza je 50 mg/kg jednom dnevno tokom 10-14 dana. Preporuke za doze kod sifilisa, uključujući neurosifilis, temelje se na vrlo ograničenim podacima. Treba uzeti u obzir nacionalne važeće smernice.
Trajanje lečenja
Trajanje terapije varira u zavisnosti od toka bolesti. Kao što važi za terapiju antibioticima uopšte, primenu ceftriaksona treba nastaviti tokom 48-72 sata nakon što pacijent postane afebrilan ili se postigne eradikacija bakterija.
Starije osobe
Ukoliko je funkcija bubrega i jetre zadovoljavajuća, nije potrebno prilagođavanje doze za starije osobe.
Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre
Raspoloživi podaci ne ukazuju na potrebu za prilagođavanjem doze kod blagog do umerenog oštećenja funkcije jetre ukoliko funkcija bubrega nije oštećena.
Nema podataka iz ispitivanja kod pacijenata sa ozbiljnim oštećenjem jetre (videti odeljak 5.2).
Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega
Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega nema potrebe za smanjivanjem doze ceftriaksona ukoliko funkcija jetre nije oštećena. Jedino u slučajevima preterminalne insuficijencije bubrega (klirens kreatinina < 10 ml/min) ne sme se prekoračiti doza ceftriaksona od 2 g dnevno.
Kod pacijenata na dijalizi nije potrebna primena dodatnih doza nakon procesa dijalize. Ceftriakson se ne može ukloniti hemodijalizom ni peritonealnom dijalizom.
Savetuje se pažljivo kliničko praćenje bezbednosti i efikasnosti.
Pacijenti sa teškim oštećenjem funkcije jetre i bubrega
Kod pacijenata sa teškim poremećajem funkcije jetre i bubrega savetuje se pažljivo kliničko praćenje bezbednosti i efikasnosti.
Način primene
Intramuskularna primena
Lek MEDAXONE se može primeniti kao duboka intramuskularna injekcija. Intramuskularnu injekciju treba primeniti u mišićnu masu relativno velikog mišića i to ne više od 1g leka u jedno mesto.
Kako se kao rastvarač koristi lidokain, injekcioni rastvor se ne sme nikada primeniti intravenski (videti odeljak 4.3). Pre primene injekcije potrebno je proveriti slučajno intravensko injektovanje aspiracijom šprica. Treba pročitati i Sažetak karakteristika leka za lek lidokain.
Intravenska primena
Lek MEDAXONE se može primeniti i kao intravenska infuzija u trajanju od preko 30 minuta (preporučen način primene) ili kao spora intravenska injekcija u trajanju od preko 5 minuta. Intravenska intermitentna injekcija treba da se primenjuje u trajanju od 5 minuta, poželjno u veliku venu. Intravenske doze od 50 mg/kg kod odojčadi i dece uzrasta do 12 godina treba primeniti kao infuziju. Kod novorođenčadi, intravenske doze treba primenjivati u trajanju od preko 60 minuta kako bi se smanjio potencijalni rizik od bilirubinske encefalopatije (videti odeljke 4.3 i 4.4). Intramuskularnu primenu treba razmotriti kada intravenska primena nije moguća ili ne odgovara određenom pacijentu. Za doze veće od 2 g, lek treba primeniti intravenski.
Ceftriakson je kontraindikovan kod novorođenčadi (≤ 28 dana) ukoliko im je neophodna (ili se očekuje da će biti neophodna) terapija sa intravenskim rastvorom koji sadrži kalcijum, uključujući kontinuirane infuzije koje sadrže kalcijum, kao što je parenteralna ishrana, zbog rizika od precipitacije ceftriakson-kalcijuma (videti odeljak 4.3).
Rastvori koji sadrže kalcijum (npr. Ringerov ili Hartmanov rastvor) ne treba da se koriste za rekonstituciju ceftriaksona ili za dalje razblaživanje rekonstituisanog rastvora za intravensku primenu, zbog mogućeg stvaranja taloga. Talog ceftriakson-kalcijuma se takođe može javiti kada se ceftriakson pomeša sa rastvorima koji sadrže kalcijum, u istoj liniji za infuziju. Stoga se ceftriakson i rastvori koji sadrže kalcijum ne smeju mešati niti primenjivati istovremeno (videti odeljke 4.3, 4.4 i 6.2).
Za preoperativnu profilaksu infekcija operativnog mesta, ceftriakson treba dati 30-90 minuta pre hirurške intervencije.
Za uputstvo vezano za rekonstituciju leka pre upotrebe videti odeljak 6.6.
Preosetljivost na ceftriakson ili na bilo koji drugi cefalosporinski antibiotik.
Teška preosetljivost (npr. anafilaktička reakcija) na bilo koji drugi antibiotik beta-laktamske strukture (penicilini, monobaktami i karbapenemi) u anamnezi.
Ceftriakson je kontraindikovan kod:
-
prevremeno rođene dece do postmenstrualnog perioda od 41 nedelje (gestacijski period + hronološki period)*;
-
novorođenčadi rođene u terminu (uzrasta do 28 dana):
-
sa hiperbilirubinemijom, žuticom, ili kod kojih postoji hipoalbuminemija ili acidoza jer su ovo stanja kod kojih je verovatna izmena u vezivanju bilirubina*;
-
ukoliko je kod njih potrebna (ili se očekuje da bude potrebna) primena kalcijuma intravenski ili infuzija na bazi kalcijuma, zbog rizika od precipitacije soli ceftriakson-kalcijuma (videti odeljke 4.4, 4.8 i 6.2).
*In vitro studije su pokazale da ceftriakson može da istisne bilirubin sa njegovih mesta vezivanja za serumske albumine, vodeći ka mogućem riziku od bilirubinske encefalopatije kod ovih pacijenata.
Pre intramuskularne primene ceftriaksona rekonstituisanog rastvorom lidokaina moraju se isključiti kontraindikacije na lidokain (videti odeljak 4.4). Videti informacije o lidokainu u odgovarajućem Sažetku karakteristika leka, a naročito odeljak Kontraindikacije.
Rastvor ceftriaksona koji sadrži lidokain nikada ne sme biti primenjen intravenskim putem.
-
Reakcije preosetljivosti
Kao i sa svim beta-laktamskim antibioticima, prijavljivane su teške reakcije preosetljivosti povremeno sa smrtnim ishodom (videti odeljak 4.8). Reakcije preosetljivosti mogu takođe napredovati do Kunisovog sindroma, ozbiljne alergijske reakcije koja može dovesti do infarkta miokarda (videti odeljak 4.8). U slučaju pojave teških reakcija preosetljivosti terapija ceftriaksonom se mora odmah obustaviti i primeniti odgovarajuće mere hitne medicinske pomoći. Pre započinjanja terapije, potrebno je utvrditi da li pacijent u anamnezi ima teške reakcije preosetljivosti na ceftriakson, druge cefalosporine ili na bilo koju drugu vrstu beta-laktamskih antibiotika. Potreban je oprez ukoliko se ceftriakson primenjuje kod pacijenata sa blažim reakcijama preosetljivosti na druge beta-laktamske antibiotike u anamnezi.
Teške neželjene reakcije na koži (Stevens-Johnson-ov sindrom ili Lyell-ov sindrom/toksična epidermalna nekroliza) i reakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (engl. Drug Reaction with Eosinophilia and Systemic Symptoms, DRESS)) koje mogu biti životno ugrožavajuće ili sa smrtnim ishodom, su prijavljene u vezi sa terapijom ceftriaksonom; međutim njihova učestalost nije poznata (videti odeljak 4.8).
Interakcija sa proizvodima koji sadrže kalcijum
Opisani su slučajevi pojave precipitata ceftriakson-kalcijuma u plućima i bubrezima sa smrtnim ishodom, kod prevremeno rođene i novorođenčadi rođene u terminu uzrasta ispod jednog meseca. U najmanje jednom slučaju, pacijent je primao ceftriakson i kalcijum u različito vreme, kroz odvojene infuzione linije. U dostupnoj naučnoj literaturi ne postoje izveštaji o potvrđenoj intravaskularnoj precipitaciji kod pacijenata, osim novorođenčadi, na terapiji ceftriaksonom i rastvorima koji sadrže kalcijum ili bilo kojim drugim proizvodom na bazi kalcijuma. In vitro studije su pokazale da kod novorođenčadi postoji povećan rizik od precipitacije ceftriakson-kalcijuma u poređenju sa drugim starosnim grupama.
Kod svih pacijenata, bez obzira na starosnu grupu, ceftriakson se ne sme mešati ili istovremeno primenjivati sa bilo kojim rastvorom za intravensku primenu na bazi kalcijuma, čak i u slučaju primene putem različitih infuzionih linija ili na različitim mestima primene infuzije. Međutim, kod pacijenata uzrasta iznad 28 dana, ceftriakson i rastvori kalcijuma mogu se primenjivati uzastopno, jedan za drugim, ukoliko se koriste infuzione linije na različitim mestima ili ukoliko se infuzione linije menjaju ili detaljno ispiraju između infuzija korišćenjem fiziološkog rastvora, kako bi se izbegla precipitacija. Kod pacijenata kod kojih je potrebna kontinuirana infuzija rastvora za totalnu parenteralnu ishranu (TPI) koji sadrže kalcijum, lekar treba da razmotri upotrebu alternativnog antibiotika čija primena ne nosi sličan rizik od precipitacije. Ukoliko se primena ceftriaksona smatra neophodnom kod pacijenata kod kojih je potrebna kontinuirana parenteralna ishrana, TPI rastvori i ceftriakson se mogu primeniti istovremeno, ali putem različitih infuzionih linija na različitim mestima primene. Alternativno, infuzija TPI rastvora se može obustaviti u vreme primene infuzije ceftriaksona, uz ispiranje infuzionih linija između rastvora (videti odeljke 4.3, 4.8, 5.2 i 6.2).
Pedijatrijska populacija
Bezbednost i efikasnost primene ceftriaksona kod novorođenčadi, odojčadi i dece su utvrđene pri doziranju koje je opisano u delu Doziranje i način primene (videti odeljak 4.2). Ispitivanja su pokazala da ceftriakson, kao i neki drugi cefalosporini, može istisnuti bilirubin iz veze sa serumskim albuminima.
Lek MEDAXONE je kontraindikovan kod prevremeno i u terminu rođene novorođenčadi kod kojih postoji rizik od razvoja bilirubinske encefalopatije (videti odeljak 4.3).
Imunski posredovana hemolitička anemija
Kod pacijenata na terapiji cefalosporinima, uključujući ceftriakson, uočena je imunski posredovana hemolitička anemija (videti odeljak 4.8). Tokom terapije ceftriaksonom, kako kod dece tako i kod odraslih, prijavljeni su teški slučajevi hemolitičke anemije, uključujući i one sa smrtniim ishodom.
Ukoliko u toku terapije ceftriaksonom dođe do razvoja anemije, treba razmotriti dijagnozu anemije povezane sa primenom ceftriaksona, a primenu ovog leka obustaviti do utvrđivanja etiologije.
Dugoročna terapija
U slučaju produžene terapije potrebno je u redovnim vremenskim razmacima kontrolisati kompletnu krvnu sliku.
Kolitis/prekomerni rast neosetljivih mikroorganizama
Kolitis i pseudomembranozni kolitis povezani sa primenom antibiotika prijavljivani su pri primeni skoro svih antibiotika, uključujući ceftriakson, i mogu varirati u težini od blagog do životno ugrožavajućeg. Stoga, značajno je razmotriti ovu dijagnozu kod pacijenata kod kojih dođe do pojave dijareje tokom ili nakon primene ceftriaksona (videti odeljak 4.8). Treba razmotriti obustavljanje primene ceftriaksona i primenu specifične terapije za Clostridium difficile. Ne treba primenjivati lekove koji inhibiraju peristaltiku.
Kao i pri primeni drugih antibiotika, može doći do razvoja superinfekcija uzrokovanih neosetljivim mikroorganizmima.
Teška insuficijencija bubrega i jetre
U slučajevima teške insuficijencije bubrega i jetre savetuje se pažljivo kliničko praćenje bezbednosti i efikasnosti (videti odeljak 4.2).
Uticaj na serološke testove
Može doći do uticaja na Coombs-ov test, jer ceftriakson može dovesti do lažno pozitivnih rezultata ispitivanja. Ceftriakson takođe može dovesti do lažno pozitivnih rezultata za galaktozemiju (videti odeljak 4.8).
Neenzimske metode za određivanje glukoze u urinu mogu dati lažno pozitivne rezultate. Tokom terapije ceftriaksonom određivanje glukoze u urinu treba sprovesti korišćenjem enzimskih metoda (videti odeljak 4.8).
Prisustvo ceftriaksona može lažno smanjiti procenjenu vrednost glukoze u krvi utvrđenu korišćenjem nekih sistema za praćenje koncentracije glukoze u krvi. Potrebno je pratiti uputstvo za upotrebu svakog sistema. Ukoliko je potrebno, mogu se koristiti alternativne metode testiranja.
Natrijum
Ovaj lek sadrži 3,6 mmol (83 mg) natrijuma po dozi od 1 g, što odgovara 4,15% maksimalnog dnevnog unosa od 2 g natrijuma prema preporukama SZO za odraslu osobu.
To treba uzeti u obzir kod pacijenata koji su na ishrani sa malim unosom natrijuma.
Antibakterijski spektar
Ceftriakson ima ograničeni spektar antibakterijske aktivnosti pa monoterapija možda neće biti odgovarajuća za određene vrste infekcija osim u slučaju kada je uzročnik već potvrđen (videti odeljak 4.2). U slučaju polimikrobnih infekcija, gde patogeni na koje se sumnja uključuju mikroorganizme rezistentne na ceftriakson, potrebno je razmotriti primenu dodatnog antibiotika.
Upotreba lidokaina
U slučaju da se rekonstitucija vrši rastvorom lidokaina, dobijeni rastvor se može primeniti isključivo intramuskularno. Pre primene neophodno je razmotriti kontraindikacije, upozorenja i druge relevantne informacije u odgovarajućem Sažetku karakteristika leka za lidokain (videti odeljak 4.3). Rastvor sa lidokainom se nikada ne sme primeniti intravenskim putem.
Bilijarna litijaza
Kada se na sonogramu uoče senke, potrebno je razmotriti mogućnost postojanja precipitata ceftriakson-kalcijuma. Senke, za koje se pogrešno smatralo da su posledica kamena u žuči, su uočene pri sonogramu žučne kese pri čemu je njihova pojava bila češća pri primeni doza ceftriaksona od 1 g na dan ili više. Poseban oprez je potreban kod pedijatrijske populacije. Ovi precipitati se povlače po obustavi terapije ceftriaksonom. Retko su precipitati ceftriakson-kalcijuma povezivani sa pojavom simptoma. U slučajevima kada dođe do pojave simptoma, preporučuje se konzervativno nehirurško lečenje, dok lekar treba da razmotri obustavu terapije ceftriaksonom na osnovu procene odnosa koristi i rizika u svakom pojedinačnom slučaju (videti odeljak 4.8).
Bilijarna staza
Kod pacijenata na terapiji ceftriaksonom prijavljeni su slučajevi pankreatitisa, moguće kao posledica bilijarne opstrukcije (videti odeljak 4.8). Kod većine pacijenata postojali su faktori rizika za zastoj žuči i nastanak taloga u žučnoj kesi, npr. prethodno ozbiljnije lečenje, teška bolest i potpuna parenteralna ishrana. Ne može se isključiti mogućnost da je okidač ili kofaktor bilijarna precipitacija povezana sa primenom ceftriaksona.
Renalna litijaza
Prijavljeni su slučajevi renalne litijaze, koja je reverzibilna po obustavi primene ceftriaksona (videti odeljak 4.8). U slučajevima sa pojavom simptoma potrebno je uraditi ultrazvučni pregled. Primena kod pacijenata sa renalnom litijazom ili hiperkalciurijom u anamnezi treba da bude bazirana na proceni lekara o odnosu koristi i rizika u konkretnom slučaju.
Jarisch-Herxheimer-ova reakcija (JHR)
Kod pojedinih pacijenata sa spiroheta infekcijom može doći do ispoljavanja Jarisch-Herxheimer-ove reakcije (JHR) ubrzo nakon početka terapije. JHR se obično spontano povlači ili se može kontrolisati simptomatskom terapijom. Antibiotsku terapiju treba prekinuti ukoliko dođe do ovakve reakcije.
Encefalopatija
Prijavljena je encefalopatija pri upotrebi ceftriaksona (videti odeljak 4.8), posebno kod starijih pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljak 4.2) ili poremećaji centralnog nervnog sistema. Ako se sumnja da je encefalopatija povezana sa ceftriaksonom (npr. smanjen nivo svesti, izmenjeno mentalno stanje, mioklonus, konvulzije), treba razmotriti prekid terapije ceftriaksonom.
Rastvarače koji sadrže kalcijum (npr. Ringerov ili Hartmanov rastvor) ne treba koristiti za rekonstituciju ceftriaksona ili za dalje razblaženje rekonstituisanog rastvora za intravensku primenu, zbog mogućnosti nastajanja precipitata. Do precipitacije ceftriakson-kalcijuma takođe može doći pri mešanju ceftriaksona sa rastvorima koji sadrže kalcijum u istoj infuzionoj liniji. Ceftriakson se ne sme istovremeno primenjivati sa intravenskim rastvorima koji sadrže kalcijum, uključujući kontinuirane infuzije na bazi kalcijuma, kao što je parenteralna ishrana primenjena putem seta za infuziju sa Y injekcionim portom. Međutim, kod pacijenata isključujući novorođenčad, ceftriakson i rastvori koji sadrže kalcijum se mogu primeniti jedan za drugim ukoliko se infuzione linije detaljno isperu između infuzija korišćenjem kompatibilnog rastvora. In vitro studije sprovedene na plazmi odraslih i novorođenčadi koja je dobijena iz krvi pupčane vrpce su pokazale povećan rizik od precipitacije ceftriakson-kalcijuma kod novorođenčadi (videti odeljke 4.2, 4.3, 4.4, 4.8 i 6.2).
Istovremena primena oralnih antikoagulanasa može pojačati antagonizam vitamina K i rizik od pojave krvarenja. Preporučuje se učestalo praćenje INR vrednosti (engl. - International Normalised Ratio) i prilagođavanje doziranja antagoniste vitamina K u skladu sa tim, kako tokom tako i nakon terapije ceftriaksonom (videti odeljak 4.8).
Postoje kontradiktorni podaci o mogućem povećanju renalne toksičnosti aminoglikozida kada se koriste istovremeno sa cefalosporinima. U ovakvim slučajevima izrazito se preporučuje praćenje vrednosti aminoglikozida i funkcije bubrega u kliničkoj praksi.
U jednoj in vitro studiji primećen je antagonistički efekti kod kombinacije hloramfenikola i ceftriaksona. Klinički značaj ovog podatka nije poznat.
Nisu prijavljene interakcije između ceftriaksona i oralnih preparata koji sadrže kalcijum, kao ni interakcije između intramuskularno primenjenog ceftriaksona i lekova na bazi kalcijuma (za intravensku ili oralnu primenu).
Kod pacijenata na terapiji ceftriaksonom može doći do pojave lažno pozitivnih rezultata Coombs-ovog testa.
Ceftriakson, kao i drugi antibiotici, može izazvati lažno pozitivne rezultate za galaktozemiju.
Takođe, neenzimske metode za određivanje glukoze u urinu mogu dati lažno pozitivne rezultate. Zbog ovoga je za vreme terapije ceftriaksonom potrebno određivati koncentraciju glukoze u urinu primenom enzimskih metoda.
Nije primećeno oštećenje funkcije bubrega nakon istovremene primene velikih doza ceftriaksona i jakih diuretika (npr. furosemid).
Istovremena primena probenecida ne umanjuje eliminaciju ceftriaksona.
Trudnoća
Ceftriakson prolazi kroz placentalnu barijeru. Postoje ograničeni podaci o upotrebi ceftriaksona kod trudnica. Ispitivanja na životinjama ne ukazuju na direktna ili indirektna štetna dejstva u pogledu embrio-fetalnog, perinatalnog i postnatalnog razvoja (videti odeljak 5.3). Ceftriakson treba primeniti tokom trudnoće, posebno u prvom trimestru, samo ukoliko korist premašuje rizik.
Dojenje
Ceftriakson se u malim koncentracijama izlučuje u majčino mleko, ali pri primeni terapijskih doza kod majke ne očekuju se efekti na odojče koje doji. Međutim, ne može se isključiti rizik od dijareje i gljivične infekcije mukoznih membrana. Treba uzeti u obzir mogućnost senzibilizacije. Odluka o tome da li da se prekine dojenje ili da se prekine/odloži terapija ceftriaksonom mora se doneti uzimajući u obzir korist od dojenja za dete i korist od terapije ceftriaksonom za ženu.
Plodnost
Studije reproduktivne toksičnosti nisu dale dokaze o štetnim uticajima na plodnost muškaraca ili žena.
Tokom terapije ceftriaksonom može doći do pojave neželjenih dejstava (npr. vrtoglavica) koja mogu uticati na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama (videti odeljak 4.8). Pacijenti treba da budu oprezni kada upravljaju vozilima ili rukuju mašinama.
Najčešće prijavljena neželjena dejstva ceftriaksona su eozinofilija, leukopenija, trombocitopenija, dijareja, osip i povećanje vrednosti enzima jetre. Učestalost neželjenih dejstava na ceftriakson utvrđena je iz podataka kliničkih studija. Za klasifikaciju učestalosti korišćena je sledeća konvencija:
veoma česta (≥1/10); česta (≥1/100 do <1/10);
povremena (≥1/1000 do <1/100); retka (≥1/10000 do <1/1000); veoma retka (<1/10000);
nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).
| Klasa sistemaorgana | Često | Povremeno | Retko | Nepoznata učestalosta |
| Infekcije i infestacije | Genitalne gljivičneinfekcije | Pseudomembranozni kolitisb | Superinfekcijab | |
| Poremećaji krvi i limfnog sistema | EozinofilijaLeukopenija Trombocitopenija | GranulocitopenijaAnemija Koagulopatija | Hemolitička anemijab Agranulocitoza |
| Poremećaji imunskog sistema | Anafilaktički šok Anafilaktička reakcija Anafilaktoidna reakcija Hipersenzitivnostb Jarisch-Herxheimer-ova reakcija b | |||
| Poremećaji nervnog sistema | Glavobolja Vrtoglavica | Encefalopatija | Konvulzije | |
| Poremećaji uha ilabirinta | Vertigo | |||
| Kardiološki poremećaji | Kunisov sindrom | |||
| Respiratorni, torakalni imedijastinalni poremećaji | Bronhospazam | |||
| Gastrointestinalni poremećaji | Dijarejab Meke stolice | Mučnina Povraćanje | Pankreatitisb StomatitisGlositis | |
| Hepatobilijarni poremećaji | Povećana vrednost enzimajetre | Precipitacija u žučnoj kesibKernikterus HepatitisᶜHepatitis holestatskib,ᶜ | ||
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Osip | Svrab | Urtikarija | Stevens-Johnson-ov sindrombToksična epidermalna nekrolizab Multiformni eritemAkutna generalizovana engzantematozna pustulozaReakcija na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima(DRESS)b |
| Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | Hematurija Glukozurija | OligurijaPrecipitacija u bubrezima reverzibilnog karaktera | ||
| Opšti poremećaji ireakcije na mestu primene | FlebitisBol na mestuprimene injekcije Pireksija | Edem Drhtavica | ||
| Ispitivanja | Povećana vrednostkreatinina u krvi | Lažno pozitivni rezultati Coombs-ovog testab Lažno pozitivni rezultati za galaktozemijubLažno pozitivni rezultati neenzimskih metoda zaodređivanje glukozeb |
a Zasnovano na postmarketinškim izveštajima. Imajući u vidu da su ove reakcije dobrovoljno prijavljene u populaciji nepoznatog obima, nije moguće s pouzdanošću proceniti njihovu učestalost koja je stoga kategorizovana kao nepoznata.
b Videti odeljak 4.4.
ᶜ Obično reverzibilan nakon prekida terapije ceftriaksonom
Opis odabranih neželjenih dejstava
Infekcije i infestacije
Pojava dijareje nakon primene ceftriaksona može biti povezana sa Clostridium difficile. Potrebno je sprovesti odgovarajuću nadoknadu tečnosti i elektrolita (videti odeljak 4.4).
Precipitacija soli ceftriakson-kalcijuma
Retko su prijavljivane teške i u nekim slučajevima neželjene reakcije sa smrtnim ishodom kod prevremeno i u terminu rođene novorođenčadi (uzrasta ispod 28 dana) koja su bila na intravenskoj terapiji ceftriaksonom i kalcijumom. Precipitati soli ceftriakson-kalcijuma primećeni su nakon smrti u plućima i bubrezima. Veliki rizik od precipitacije kod novorođenčadi je posledica njihovog malog volumena krvi i dužeg poluvremena eliminacije ceftriaksona u poređenju sa odraslim osobama (videti odeljke 4.3, 4.4 i 5.2).
Slučajevi precipitacije ceftriaksona u urinarnom traktu prijavljeni su uglavnom kod dece na terapiji velikim dozama (npr. ≥ 80 mg/kg/dan ili kada ukupna doza prevazilazi 10 g) i kod koje su postojali drugi faktori rizika (npr. dehidratacija, nepokretnost pacijenta). Ovaj događaj može biti asimptomatski ili praćen simptomima, i može dovesti do opstrukcije uretre i postrenalne akutne renalne insuficijencije, ali je obično reverzibilan nakon obustavljanja terapije ceftriaksonom (videti odeljak 4.4).
Uočena je precipitacija ceftriakson-kalcijuma u žučnoj kesi, uglavnom kod pacijenata na terapiji dozama većim od uobičajenih preporučenih doza. Prospektivne studije kod dece pokazale su različitu incidencu precipitacije pri intravenskoj aplikaciji, u nekim studijama i preko 30%. Čini se da je incidenca manja pri primeni spore infuzije (20-30 minuta). Ova pojava je obično asimptomatska, ali je u retkim slučajevima precipitacija praćena pojavom kliničkih simptoma kao što su bol, mučnina i povraćanje. Kod ovakvih slučajeva preporučuje se simptomatska terapija. Precipitacija je obično reverzibilna nakon obustavljanja primene ceftriaksona (videti odeljak 4.4).
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Farmakološki podaci - MEDAXONE 1g
Farmakoterapijska grupa: Antibakterijski lekovi za sistemsku primenu; cefalosporini, III generacija
ATC šifra: J01DD04
Mehanizam dejstva
Ceftriakson inhibira sintezu ćelijskog zida bakterije nakon vezivanja za penicilin vezujuće proteine (engl. penicillin binding proteins, PBPs). Ovo dovodi do prekida biosinteze zida ćelije (peptidoglikana), što dovodi do lize bakterijske ćelije i njene smrti.
Mehanizam rezistencije
Rezistencija bakterija na ceftriakson može biti posledica jednog ili više sledećih mehanizama:
-
hidroliza delovanjem beta-laktamaza, uključujući beta-laktamaze proširenog spektra (engl. extended spectrum beta-lactamases, ESBLs), karbapenemaza i Amp C enzima koji mogu biti indukovani ili stabilno derepresovani kod određenih aerobnih Gram-negativnih vrsta bakterija;
-
smanjeni afinitet penicilin vezujućih proteina za ceftriakson;
-
nepropustljivost spoljašnje membrane Gram-negativnih bakterija;
-
bakterijske efluks pumpe.
Testiranje graničnih vrednosti osetljivosti
Kriterijumi za tumačenje minimalne inhibitorne koncentracije (engl. minimum inhibitory concentration, MIC) za testiranje osetljivosti koje je utvrdio Evropski odbor za ispitivanje antimikrobne osetljivosti (engl. European Committee for Antimicrobial Sensitivity Testing, EUCAST) prikazani su na sledećem linku: https://www.ema.europa.eu/documents/other/minimum-inhibitory-concentration-mic-breakpoints_en.xlsx
Klinička efikasnost kod specifičnih mikroorganizama
Prevalenca stečene rezistencije za određene vrste mikroorganizama može varirati i geografski i vremenski, pa je poželjno imati lokalne informacije o rezistenciji, posebno u lečenju teških infekcija. Po potrebi, treba tražiti mišljenje eksperta kada je lokalna prevalenca rezistencije takva da je korist od primene ceftriaksona barem u nekim vrstama infekcija upitna.
| UOBIČAJENO OSETLJIVE VRSTE |
| Gram-pozitivni aerobiStaphylococcus aureus (osetljiv na metilicin)£ Staphylococci koagulaza negativni (osetljiv na metilicin)£ Streptococcus pyogenes (grupa A)Streptococcus agalactiae (grupa B) Streptococcus pneumoniae Viridans grupa StreptococciGram-negativni aerobi Borrelia burgdorferi Haemophilus influenzae Haemophilus parainfluenzae Moraxella catarrhalis Neisseria gonorrhoea Neisseria meningitidis Proteus mirabilis Providencia spp.Treponema pallidum |
| VRSTE KOD KOJIH STEČENA REZISTENCIJA MOŽE BITI PROBLEM |
| Gram-pozitivni aerobi Staphylococcus epidermidis+ Staphylococcus haemolyticus+Staphylococcus hominis+ |
| Gram-negativni aerobi Citrobacter freundii Enterobacter aerogenes Enterobacter cloacae Escherichia coli% Klebsiella pneumoniae% Klebsiella oxytoca% Morganella morganii Proteus vulgarisSerratia marcescens |
| Anaerobi Bacteroides spp. Fusobacterium spp.Peptostreptococcus spp.Clostridium perfringens |
| PRIRODNO REZISTENTNI ORGANIZMI |
| Gram-pozitivni aerobiEnterococcus spp.Listeria monocytogenes |
| Gram-negativni aerobi Acinetobacter baumannii Pseudomonas aeruginosa Stenotrophomonas maltophilia |
| AnaerobiClostridium difficile |
| Ostali |
| Chlamydia spp.Chlamydophila spp.Mycoplasma spp.Legionella spp.Ureaplasma urealyticum |
£ Sve stafilokoke rezistentne na meticilin su rezistentne na ceftriakson.
+ Stopa rezistencije veća od 50% u najmanje jednom od regiona.
% Sojevi koji proizvode ESBL (engl. extended spectrum beta-lactamases) su uvek rezistentni.
Resorpcija
Intramuskularna primena
Srednja vrednost maksimalnih koncentracija ceftriaksona nakon intramuskularne injekcije je približno polovina koncentracije uočene nakon intravenske primene ekvivalentnih doza. Maksimalna koncentracija u plazmi nakon primene pojedinačne intramuskularne doze od 1 g je oko 81 mg/l i postiže se 2-3 sata nakon primene. Površina ispod krive (engl. area under the curve, AUC) koncentracija u plazmi-vreme nakon intramuskularne primene je ekvivalentna onoj koja nastaje po intravenskoj primeni ekvivalentne doze.
Intravenska primena
Nakon primene 500 mg i 1 g ceftriaksona putem intravenske bolus injekcije, srednje vrednosti maksimalnih koncentracija u plazmi su oko 120 i 200 mg/l redom. Nakon primene 500 mg, 1 g i 2 g ceftriaksona putem intravenske infuzije, koncentracije u plazmi su približno 80, 150 i 250 mg/l.
Distribucija
Volumen distribucije ceftriaksona je 7-12 l. Koncentracije koje su značajno iznad MIC za najznačajnije patogene su utvrđene u tkivima uključujući pluća, srce, bilijarni trakt/jetru, tonzile, srednje uho i nazalnu mukozu, kosti, kao i cerebrospinalnu, pleuralnu, prostatnu i sinovijalnu tečnost. Pri ponovljenoj primeni uočeno je uvećanje od 8-15% srednje vrednosti maksimalne koncentracije (Cmax), dok se stanje ravnoteže u većini slučajeva postiže u okviru 48-72 sata, u zavisnosti od načina primene.
Prodiranje u pojedina tkiva
Ceftriakson prodire kroz moždane ovojnice. Stepen penetracije je najveći kada postoji zapaljenje moždanih ovojnica. Srednja vrednost koncentracija ceftriaksona u cerebrospinalnoj tečnosti iznosi do 25% od koncentracije u plazmi kod pacijenata sa bakterijskim meningitisom, u poređenju sa 2% od koncentracije u plazmi kod pacijenata kod kojih ne postoji zapaljenje moždanih ovojnica. Maksimalne koncentracije ceftriaksona u cerebrospinalnoj tečnosti se postižu za oko 4-6 sati nakon primene putem intravenske injekcije.
Ceftriakson prolazi placentalnu barijeru i izlučuje se u majčino mleko u malim koncentracijama (videti odeljak 4.6).
Vezivanje za proteine
Ceftriakson se reverzibilno vezuje za albumine. Vezivanje za proteine plazme iznosi oko 95% pri koncentracijama u plazmi manjim od 100 mg/l. Vezivanje je podložno zasićenju pa se udeo vezanog ceftriaksona smanjuje pri povećanju koncentracija (do 85% pri koncentraciji u plazmi od 300 mg/l).
Biotransformacija
Ceftriakson se ne metaboliše sistemski, ali biva konvertovan u neaktivne metabolite pod uticajem crevne flore.
Eliminacija
Klirens iz plazme ukupnog ceftriaksona (vezanog i nevezanog) je 10-22 ml/min. Renalni klirens je 5-12 ml/min. 50-60% ceftriaksona se izluči nepromenjeno urinom, primarno glomerularnom filtracijom, dok 40-50% biva izlučeno nepromenjeno putem žuči. Poluvreme eliminacije ukupnog ceftriaksona kod odraslih je oko 8 sati.
Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre
Kod pacijenata sa poremećajem funkcije bubrega ili jetre farmakokinetika ceftriaksona je samo minimalno izmenjena sa blagim produženjem poluvremena eliminacije (manje od dva puta), čak i kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega.
Relativno blago produženje poluvremena eliminacije kod oštećenja funkcije bubrega se objašnjava kompenzatornim povećanjem nerenalnog klirensa, što je posledica smanjenog vezivanja za proteine plazme i posledičnog povećanja nerenalnog klirensa ukupnog ceftriaksona.
Kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre poluvreme eliminacije ceftriaksona nije produženo usled kompenzatornog povećanja renalnog klirensa. Ovo je takođe posledica povećanja udela nevezanog ceftriaksona u plazmi što doprinosi uočenom paradoksalnom povećanju ukupnog klirensa leka, sa povećanjem u volumenu distribucije koje je paralelno povećanju ukupnog klirensa.
Stariji pacijenti
Kod pacijenata starijih od 75 godina prosečno poluvreme eliminacije je obično 2 do 3 puta duže nego kod mladih odraslih osoba.
Pedijatrijska populacija
Poluvreme eliminacije ceftriaksona je produženo kod novorođenčadi. Od rođenja do 14 dana, koncentracije slobodnog ceftriaksona mogu biti dodatno uvećane posredstvom faktora kao što su smanjena glomerularna filtracija i izmenjeno vezivanje za proteine. Tokom detinjstva, poluvreme eliminacije je kraće od onog kod novorođenčadi ili odraslih.
Plazma klirens i volumen distribucije ukupnog ceftriaksona su veći kod novorođenčadi, odojčadi i dece u poređenju sa odraslim osobama.
Linearnost/nelinearnost
Farmakokinetika ceftriaksona je nelinearna; svi osnovni farmakokinetički parametri izuzev poluvremena eliminacije su dozno zavisni ukoliko su bazirani na ukupnim koncentracijama leka, pa je njihovo povećanje manje od proporcionalnog sa povećanjem doze. Nelinearnost zavisi od zasićenja u vezivanju za proteine plazme pa je stoga uočena za ukupni ceftriakson u plazmi, ali ne i za slobodni (nevezani) ceftriakson.
Odnos farmakokinetike i farmakodinamike leka
Kao i sa drugim beta-laktamskim antibioticima, farmakokinetički-farmakodinamski indeks koji pokazuje najbolju korelaciju sa in vivo efikasnošću je procenat intervala doziranja u kome koncentracija nevezanog ceftriaksona ostaje iznad MIC za određenu ciljnu vrstu (tj. %T > MIC).
Farmaceutski podaci - MEDAXONE 1g
Na osnovu literaturnih podataka, ceftriakson nije kompatibilan sa amsakrinom, vankomicinom, flukonazolom i aminoglikozidima.
Rastvori koji sadrže ceftriakson se ne smeju mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku 6.6.
Naročito, rastvarače koji sadrže kalcijum (npr. Ringerov ili Hartmanov rastvor) ne treba koristiti za rekonstituciju ceftriaksona ili za dalje razblaženje rekonstituisanog rastvora za intravensku primenu, zbog mogućnosti nastajanja precipitata. Ceftriakson se ne sme mešati ili istovremeno primenjivati sa rastvorima koji sadrže kalcijum, uključujući totalnu parenteralnu ishranu (videti odeljke 4.2, 4.3, 4.4 i 4.8).
Ukoliko je potrebno istovremeno primenjivati još jedan antibiotik sa lekom MEDAXONE, za primenu ne treba koristiti isti špric ili isti infuzioni rastvor.
Rok upotrebe: 3 godine.
Rok upotrebe nakon rekonstitucije: preporučuje se da se rastvor dobijen rekonstitucijom upotrebi odmah. Ukoliko se ne upotrebi odmah, vreme i uslovi čuvanja pre korišćenja su odgovornost korisnika i ne bi trebalo da budu duži od 24 sata na temperaturi od 2-8 °C, osim ukoliko je rekonstitucija sprovedena u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima. Hemijska i fizička stabilnost u toku upotrebe su dokazane u periodu od 6 sati na temperaturi do 25°C i u periodu od 24 sata na temperaturi do 2-8 °C.
Ovaj lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja. Čuvati bočice u spoljašnjem pakovanju, radi zaštite od svetlosti.
Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije, videti odeljak 6.3.
Unutrašnje pakovanje je bezbojna staklena (tip I) bočica kapaciteta 10 ml, sa gumenim čepom prečnika 20 mm i aluminijumskom kapicom (sa ili bez plastičnog flip-off poklopca).
Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 10 bočica i Uputstvo za lek.
(i druga uputstva za rukovanje lekom)
Koncentracija rastvora za intravensku injekciju: 100 mg/ml. Koncentracija rastvora za intravensku infuziju: 50 mg/ml.
Rekonstitucija praška za injekciju/infuziju
Rekonstituciju treba sprovesti pod odgovarajućim uslovima, korišćenjem adekvatnih mera predostrožnosti u cilju prevencije kontaminacije mikroorganizmima. Preporučuje se da se rastvor upotrebi neposredno nakon njegove pripreme. Hemijska i fizička stabilnost u toku upotrebe su dokazane u periodu od 6 sati na temperaturi do 25 °C i u periodu od 24 sata na temperaturi do 2-8 °C. Rastvor dobijen rekonstitucijom je bistar, bledo žut do boje ćilibara.
Intramuskularna injekcija
Za rekonstituciju 1 g ceftriaksona upotrebljava se 3,5 ml 1% rastvora lidokain-hidrohlorida. Pripremljeni rastvor se primenjuje dubokom intramuskularnom injekcijom. Ukoliko doza prevazilazi 1 g, treba je podeliti na jednake delove i primeniti na različitim mestima.
Rastvori sa lidokainom se ne smeju primenjivati intravenskim putem.
Intravenska injekcija
Za rekonstituciju 1 g ceftriaksona upotrebljava se 10 ml vode za injekcije. Injekciju treba aplikovati najmanje 2-4 minuta, direktno u venu ili putem venske infuzije.
Intravenska infuzija
Za rekonstituciju 1 g ceftriaksona upotrebljava se 20 ml jednog od sledećih rastvora koji ne sadrže kalcijum:
-
5% ili 10% rastvor glukoze;
-
0,9% rastvor natrijum-hlorida;
-
rastvor 0,45% natrijum-hlorida i 2,5% glukoze;
-
6% rastvor dekstrana u 5% glukozi;
-
6% rastvor hidroksietil skroba.
Infuziju treba primeniti u periodu od najmanje 30 minuta.
Rastvarače koji sadrže kalcijum (npr. Ringerov ili Hartmanov rastvor) ne treba koristiti za rekonstituciju ceftriaksona ili za dalje razblaženje rekonstituisanog rastvora za intravensku primenu, zbog mogućnosti nastajanja precipitata. Do precipitacije ceftriakson-kalcijuma takođe može doći pri mešanju ceftriaksona sa rastvorima koji sadrže kalcijum u istoj infuzionoj liniji. Stoga se ceftriakson i rastvori na bazi kalcijuma ne smeju mešati ili istovremeno primenjivati (videti odeljke 4.3, 4.4 i 6.2).
Rekonstituciju treba sprovesti uz odgovarajuće aseptične mere opreza. Po rekonstituciji potrebno je vizuelno proveriti eventualno prisustvo stranih čestica u dobijenom rastvoru. Ukoliko se one primete, rastvor treba odbaciti. Preporučuje se da se rastvor dobijen rekonstitucijom upotrebi odmah. Hemijska i fizička stabilnost u toku upotrebe su dokazane u periodu od 6 sati na temperaturi do 25°C i u periodu od 24 sata na temperaturi do 2-8 °C.
Bočice leka MEDAXONE su za jednokratnu upotrebu.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.