LORSILAN® 1mg tableta
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Smernice
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - LORSILAN 1mg
-
Simtomatska kratkotrajna terapija anksioznosti, stanja psihičke napetosti, uznemirenosti ili nesanice prouzrokovane anksioznošću;
-
Sedacija pre dijagnostičkih procedura, kao i pre i posle hirurških zahvata.
Napomena: Nije za sva stanja anksioznosti, psihičke napetosti, uznemirenosti ili nesanice potrebna terapija lekovima. Često su to simptomi fizičke ili mentalne bolesti i mogu se otkloniti drugim merama ili lečenjem osnovne bolesti. Anksioznost, stanja psihičke napetosti i uznemirenosti prouzrokovana svakodnevnim stresom ne bi trebalo da se leče lekovima za smirenje, kao što je lorazepam. Primena lorazepama kao leka za spavanje, opravdana je samo kako bi se postiglo dejstvo benzodiazepina primenjenih tokom dana.
Doziranje
Doziranje i trajanje lečenja lorazepamom je individualno i prilagođava se u odnosu na individualne reakcije, područje indikacije i težinu bolesti. Treba primenjivati najmanju terapijski efikasnu dozu, što kraći
vremenski period.
Lečenje anksioznosti, psihičke napetosti, uznemirenosti ili nesanice prouzrokovane anksioznošću:
Uobičajena doza je između 0,5 mg do 2,5mg lorazepama dnevno, podeljeno u 2 do 3 doze ili kao jedna večernja doza. U pojedinačnim slučajevima, naročito pri bolničkom lečenju, dnevna doza se može povećati do najviše 7,5 mg, uzimajući u obzir sve mere opreza.
Dnevna doza za terapiju nesanice (0,5 mg – 2,5 mg lorazepama) se može uzeti kao pojedinačna doza, pola sata pre odlaska na spavanje.
Sedacija pre dijagnostičkih procedura i pre i posle hirurških zahvata:
1 do 2,5 mg lorazepama veče pre i/ili 2 do 4 mg otprilike 1 do 2 sata pre intervencije. Nakon završetka hirurškog zahvata 1 do 2,5 mg u odgovarajućim intervalima.
Deca i adolescenti:
Kod dece doza mora da bude smanjena na odgovarajući način. Pojedinačna doza od 0,5 mg do 1 mg, odnosno 0,05 mg/kg telesne mase, ne sme da bude prekoračena.
Stariji ili iscrpljeni pacijenti:
Kod starijih ili iscrpljenih pacijenata smanjiti početnu dnevnu dozu za otprilike 50% i prilagoditi dozu potrebama i toleranciji na lek (videti odeljak 4.4).
Pacijenti sa oštećenom funkcijom jetre:
Pacijentima sa teškom insuficijencijom jetre treba pažljivo prilagoditi dozu u zavisnosti od odgovora pacijenta na lek. Kod ovih pacijenata mogu biti dovoljne i manje doze.
Napomena:
Za različito doziranje, dostupno je više farmaceutskih oblika različite jačine lorazepama, kao aktivne supstance.
Način primene:
Tablete treba progutati sa malo tečnosti, nezavisno od obroka.
Kada se lorazepam primenjuje u lečenju nesanice, ne treba da se uzima na pun želudac, jer će doći do odloženog dejstva leka i u zavisnosti od dužine spavanja, dejstvo leka se može očekivati sledeće jutro.
Pri lečenju akutnih stanja, primenu lorazepama treba ograničiti na pojedinačne doze u što kraćem vremenskom periodu.
Pri lečenju hroničnih bolesti, dužina primene leka zavisi od kliničkog toka bolesti. Nakon dve nedelje primene leka, lekar bi trebao da razmotri da li je potrebno postepeno smanjenje doze i/ili da utvrdi da li i dalje postoji indikacija za lečenje lekom lorazepam.
Dugotrajna primena (duža od nedelju dana) i nagli prekid terapije, mogu dovesti do privremenog i pojačanog povratka nesanice, anksioznosti, napetosti, psihičkog nemira i uzbuđenja. Stoga se lečenje ne sme naglo prekinuti, već postepenim smanjivanjem doze.
Preosetljivost na aktivnu supstancu, ostale lekove iz grupe benzodiazepina ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1 i ukoliko postoji istorija zavisnosti.
Lek LORSILAN ne sme da se primenjuje kod pacijenata sa mijastenijom gravis, spinocerebelarnom ataksijom, akutnim trovanjem alkoholom ili depresorima CNS-a (kao što su lekovi za terapiju nesanice, analgetici, neuroleptici, antidepresivi i litijum), kao i kod pacijenata sa respiratornim poremećajima (kao što su sleep apnea sindrom, hronična opstruktivna bolest pluća).
Lek LORSILAN se ne sme primenjivati kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina, osim ukoliko ne
postoji jasna indikacija za sedaciju pre dijagnostičkih, kao i pre i nakon hirurških procedura. Deca ispod 6 godina ne smeju da se leče lekom LORSILAN.
Rizik od istovremene primene sa opioidima
Istovremena primena leka LORSILAN i opioida može da dovede do sedacije, respiratorne depresije, kome i smrti. Zbog ovih rizika, istovremena primena sedativa, kao što su benzodiazepini, zajedno sa opioidima mora biti rezervisana samo za one pacijente za koje ne postoji alternativna mogućnost lečenja. Ukoliko se pak donese odluka da se propišu istovremeno lorazepam i opioidi, treba primeniti terapijski najnižu, efikasnu dozu i trajanje terapije treba da bude što kraće (videti odeljak 4.2).
Neophodno je pažljivo pratiti pacijente kako bi videli da li se razvijaju znaci i simptomi respiratorne depresije i sedacije. Zbog toga se preporučuje da se pacijent ili lica koja ih neguju, obaveste o mogućnosti nastanka gore navedenih simptoma (videti odeljak 4.5).
Kod pacijenata sa depresijom može se očekivati pojava pogoršanja simptoma depresije. Terapija benzodiazepinima može da zamaskira suicidne namere kod ovih pacijenata tako da oni ne treba da uzimaju ovu terapiju bez odgovarajuće terapije antidepresivima.
Na početku terapije, lekar bi trebalo da kontroliše reakciju pacijenta na lek, kako bi što pre utvrdio moguće predoziranje. Ovo se posebno odnosi na decu, starije pacijente i pacijente lošeg opšteg stanja. Ovi pacijenti mogu biti posebno osetljivi na efekte lorazepama, zbog toga moraju da budu pod čestim nadzorom tokom lečenja.
Iako funkcija bubrega ne utiče na bioraspoloživost i metabolizam lorazepama (samo ga teško oštećenje funkcije jetre značajno menja) potrebno je da se ovaj lek uzima sa oprezom zbog mogućeg pojačanja osetljivost na njegovo dejstvo. Oprez je naročito potreban kod starijih pacijenata, kod kojih postoji povećan rizik od pada.
Iako lorazepam spada u grupu benzodiazepina sa srednjim poluvremenom eliminacije, kada se koristi u terapiji nesanice, efekat mamurluka se može pojaviti pri primeni većih doza i nakon kraćeg perioda spavanja. Zbog toga treba da se obezbedi adekvatno vreme dužine trajanja sna (između 7 i 8 sati).
Pored toga, pacijentima treba da se daju instrukcije u pogledu svakodnevnog ponašanja, uzimajući u obzir njihove životne navike i rutinu (na primer u skladu sa zanimanjem).
Zabeležena je pojava povremenih paradoksalnih reakcija prilikom primene benzodiazepina (videti odeljak 4.8). Takve reakcije češće su kod dece i starijih pacijenata. Ukoliko dođe do pojave paradoksalnih reakcija, treba prekinuti primenu lorazepama.
Kao i kod svih benzodiazepina, primena lorazepama može da pogorša hepatičnu encefalopatiju. Zbog toga lorazepam treba da se primenjuje sa oprezom kod pacijenata sa teškom insuficijencijom jetre i/ili hepatičnom encefalopatijom.
Stariji pacijenti
Lorazepam treba primenjivati sa oprezom kod starijih pacijenata zbog rizika od sedacije i/ili mišićno-koštane slabosti, što može dovesti do povećanog rizika od padova sa ozbiljnim posledicama kod ove populacije pacijenata. Kod starijih pacijenata treba smanjiti dozu (videti odeljak 4.2).
Upozorenja
Primena benzodiazepina, uključujući i lorazepam, može da dovede do respiratorne depresije sa fatalnim ishodom.
Lorazepam je supstanca koja potencijalno dovodi do zavisnosti. Uzimanje dnevne doze tokom nekoliko nedelja, već dovodi do rizika od nastanka fizičke i psihičke zavisnosti. Ovo se odnosi ne samo zloupotrebu, naročito velikih doza, već i na primenu doza u terapijskom opsegu. Rizik se povećava sa trajanjem terapije i doziranjem i veći je kod pacijenata sa anamnezom zloupotrebe alkohola ili droga i kod pacijenata sa teškim poremećajima ličnosti. Benzodiazepini treba da se propisuju kratak vremenski period (2 do 4 nedelje).
Lečenje benzodiazepinima može da se nastavi samo kod jasnih indikacija i nakon pažljive procene koristi lečenja od rizika od navikavanja i zavisnosti. Ne preporučuje se dugotrajna primena lorazepama (videti odeljak 4.8).
Zabeležene su teške anafilaktičke/anafilaktoidne reakcije prilikom primene benzodiazepina. Prijavljeni su slučajevi pojave angioedema koji je zahvatio jezik, glotis ili larinks, nakon uzimanja prve ili narednih uobičajenih doza benzodiazepina. Kod nekih pacijenata koji su uzimali benzodiazepine zabeleženi su simptomi kao što su dispnea, zatvaranje grla, mučnina i povraćanje.
Neki pacijenti zahtevali su urgentnu medicinsku pomoć. Ukoliko dođe do pojave angioedema koji zahvata jezik, glotis ili larinks, opstrukcija disajnog puta koja nastane može biti fatalna. Pacijenti kod kojih dođe do razvoja angioedema nakon primene benzodiazepina, ne smeju ponovo da uzimaju ovaj lek.
Ovaj lek sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom ne smeju koristiti ovaj lek.
Istovremena primena lorazepama sa drugim depresorima CNS-a (kao što su: neuroleptici, anksiolitici, antidepresivi, hipnotici/sedativi, anestetici, beta blokatori, opioidni analgetici, sedativni antihistaminici, antiepileptici) i alkoholom, može da dovede do pojačanog depresornog efekta na CNS.
Opioidi
Istovremena upotreba sedativa, kao što su benzodiazepini, sa opioidima povećava rizik od nastanka sedacije, respiratorne depresije, kome i smrti, zbog pojačanog depresivnog efekta na centralni nervni sistem. Neophodno je ograničiti doziranje i trajanje istovremene upotrebe (videti odeljak 4.4).
Efekti miorelaksanasa i analgetika mogu biti pojačani.
Istovremena primena klozapina i lorazepama može da dovede do jake sedacije, hipersalivacije i poremećaja kordinacije.
Istovremena primena lorazepama sa valproatom može da dovede do povećanja koncentracije lorazepama u plazmi i smanjenja klirensa lorazepama. Doza lorazepama treba da se smanji za oko 50% kada se primenjuje sa valproatom.
Istovremena primena lorazepama sa probenecidom može da dovede do bržeg početka delovanja leka ili do produženog efekta usled povećanja poluvremena eliminacije i smanjenja ukupnog klirensa. Doza lorazepama treba da se smanji za oko 50% kada se primenjuje sa probenecidom.
Primena teofilina ili aminofilina može da dovede do smanjenja sedativnog dejstva benzodiazepina, uključujući lorazepam.
Iako se kod pacijenta koji su na istovremenoj terapiji drugim lekovima ne može precizno odrediti način interakcije sa benzodiazepinima, potrebno je preduzeti posebne mere opreza na početku lečenja.
Trudnoća
Lorazepam se ne sme koristiti tokom trudnoće, jer nema dovoljno podataka koji se odnose na primenu lorazepama kod trudnica.
Lekar treba da upozori pacijentkinje koje planiraju trudnoću da u slučaju da zatrudne tokom terapije lorazepamom, treba odmah da obaveste lekara o trudnoći, a on će dalje odlučiti o prestanku lečenja lorazepamom.
Nekoliko studija ukazuje da primena benzodiazepina tokom prvog trimestra trudnoće, povećava rizik od nastanka kongenitalnih malformacija, povezanih sa primenom benzodiazepina. Zabeleženi su slučajevi malformacija i mentalne retardacije kod beba usled prenatalne izloženosti zbog predoziranja i trovanja.
Zabeleženi su simptomi obustave leka kod novorođenčadi čije su majke uzimale benzodiazepine nekoliko nedelja pre porođaja ili duže posle rođenja. Simptomi kao što su smanjena aktivnost, oslabljen mišićni tonus,
hipotermija, hipotonija, respiratorna depresija, apnea, problemi sa hranjenjem i neadekvatan metabolički odgovor na hladan stimulus (tzv. „sindrom mlitave bebe“) zabeleženi su kod novorođenčadi čije su majke primale benzodiazepine tokom kasne faze trudnoće ili prilikom porođaja (videti odeljke 5.2 i 5.3).
Dojenje
Lorazepam ne sme da se primenjuje kod dojilja pošto se izlučuje u majčino mleko, osim ako očekivana korist za majku prevazilazi mogući rizik za odojče (videti odeljak 5.2). Kod novorođenčadi majki koje su uzimale benzodiazepine javili su se sedacija i nesposobnost sisanja. Decu majki koje doje, a uzimale su benzodiazepine, treba pažljivo pratiti zbog farmakološkog dejstva benzodiazepina (kao što su sedacija i razdražljivost).
Lek ima snažan uticaj na psihofizičke sposobnosti; za vreme terapije nije dozvoljeno upravljanje vozilima ni rukovanje mašinama.
Lorazepam može značajno da smanji sposobnost aktivnog učestvovanja u saobraćaju i rukovanja mašinama, iako je propisan u terapijskim dozama. Ovo se posebno odnosi na njegovu istovremenu primenu sa alkoholom.
Kod primene benzodiazepina neželjena dejstva se obično javljaju na početku terapije (prilikom visokih doza i kod pacijenata pomenutih u odeljcima 4.3 i 4.4). Ona mogu spontano prestati ili imaju tendenciju smanjivanja i povlačenja prilikom smanjenja doze.
| Klasa sistema organa | Veoma česta (≥1/10) | Česta (≥1/100do <1/10) | Povremen a(≥1/1000do<1/100) | Retka (≥1/10000do<1/1000) | Veoma retka (<1/10000) | Nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka) |
| Poremećaji krvi i limfnog sistema | Trombocitopenija Agranulocitoza Pancitopenija | |||||
| Poremećaji nervnog sistema* | Sedacija Umor Pospanost | Ataksija Konfuzija Depresija Demaskira nje simptoma depresije Ošamućen ost | Promene libidaImpotencij aSmanjen orgazam | Produženo vreme reakcije Ekstrapiramidalni simptomiTremor Vrtoglavica Poremećaji vida(diplopija i zamućen vid) Dizartrija/nerazumljiv govorGlavobolja Konvulzije/epileptični napadiAmnezija Dezinhibicija Euforija Koma Suicidalne ideje/pokušaj samoubistva |
| Poremećaj pažnje/koncentracije Poremećaj ravnoteže Paradoksalne reakcije uključuju: strah, uzbuđenost, uznemirenost, agresivno ponašanje (neprijateljstvo, agresija, bes), poremećaji sna/insomnija, seksualno uzbuđenje, halucinacije.Ukoliko se pojave neki od ovih simptomatreba prekinuti primenu leka LORSILAN | ||||||
| Vaskularni poremećaji | Hipotenzija, mali pad krvnog pritiska | |||||
| Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji | Respiratorna depresija (dozno zavisna), apnea, pogoršanje apnee u snu, pogoršanje opstruktivne bolesti pluća | |||||
| Gastrointestin alni poremećaji | Mučnina | Konstipacija, povećanje vrednosti bilirubina, žutica, porast vrednosti transaminaza i alkalne fosfataze | ||||
| Poremećaji kože i potkožnog tkiva | Alergijske reakcije na koži, alopecija | |||||
| Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | Astenija i mišićna slabost | Reakcije preosetljivosti, anafilaktička/anafilakt oidna reakcija, angioedem, sindrom neadekvatne sekrecije antidiuretskog hormona (SIADH), hiponatremija, hipotermija. |
Dejstvo benzodiazepina na CNS je depresorno i dozno zavisno. Pri većim dozama dolazi do pojave teže depresije CNS-a.
Zavisnost
Nakon prekida terapije lorazepamom, naročito naglog, simptomi obustave (kao što su poremećaji sna i intezivni snovi) mogu da se pojave čak i posle samo nekoliko dana primene lorazepama. Anksioznost,
napetost, nemir i unutrašnji nemir mogu da se vrate u pogoršanoj formi (rebound fenomen). Prijavljeni su i drugi simptomi nakon prekida terapije benzodiazepinima koji uključuju: glavobolju, depresiju, konfuziju, razdražljivost, znojenje, disforiju, ošamućenost, derealizaciju, poremećaje ponašanja, hiperakuziju, trnjenje/peckanje ekstremiteta, preosetljivost na svetlo, buku i fizički kontakt, poremećaji percepcije, nevoljni pokreti, mučnina, povraćanje, dijareja, gubitak apetita, halucinacije/delirijum, konvulzije/epileptični napadi, tremor, grčevi u stomaku, mijalgija, agitacija, palpitacije, tahikardija, napadi panike, vrtoglavica, hiperrefleksija, kratkotrajna amnezija i hipertermija.
U slučajevima hronične primene lorazepama kod pacijenata koji imaju prethodno dijagnostikovane epileptične napade ili kod pacijenata koji uzimaju antidepresive, nagli prekid terapije lorazepamom može da dovede do pojačanja konvulzija/epileptičnih napada. Rizik od pojave simptoma obustave leka se povećava sa dužinom primene leka i povećanjem doze. Ovi simptomi mogu da se izbegnu postepenim smanjivanjem doze.
Postoje dokazi o nastanku tolerancije na sedativno dejstvo benzodiazepina.
Može da dođe do zloupotrebe lorazepama, naročito su pacijenati koji imaju istoriju zavisnosti od alkohola ili od drugih lekova izloženi riziku.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
U lečenju predoziranja bilo kojim lekom treba imati na umu da je možda uzeo više različitih lekova. U postmarketinškim ispitivanjima predoziranje lorazepamom uglavnom se dešavalo u kombinaciji sa alkoholom i/ili nekim drugim lekom.
Simptomi
Predoziranje benzodiazepinima se obično manifestuje različitim stepenima depresije centralnog nervnog sistema različitog stepena ozbiljnosti i kreću se od pospanosti do kome. U blagim slučajevima, simptomi uključuju pospanost, mentalnu konfuziju, letargiju, ataksiju, dizartriju, paradokslanu reakciju, hipotoniju mišića i hipotenziju. U slučajevima teške intoksikacije, simptomi mogu da uključuju i centralnu respiratornu i centralnu cirkulatornu depresiju, gubitak svesti i smrtni ishod (zahteva praćenje na intezivnoj nezi!).
Izraženi nemir zabeležen je kod pacijenata u fazi smanjenja intoksikacije. Lečenje
Preporučeno je simptomatsko lečenje i sprovođenje opštih suportivnih mera prilikom predoziranja; vitalni znaci moraju da se prate.
Ukoliko postoji rizik od aspiracije ne preporučuje se indukcija povraćanja. Ako se ingestija desila nedavno, treba primeniti indukciju povraćanja i/ili gastričnu lavažu. Primena aktivnog aktivnog uglja takođe može da ograniči resorpciju leka. U slučaju respiratornog kolapsa koristiti pomoćna sredstva za respiraciju. Supstitucija plazme može da se koristi u lečenju hipotenzije.
Flumazenil, antagonist benzodiazepina, može da se primeni kod hospitalizovanih pacijenata u terapiji predoziranja benzodiazepinima. Lekar treba da bude upoznat da postoji rizik od pojave epileptičnih napada, koji su povezani sa lečenjem flumazenilom. Lorazepam podleže dijalizi u malom stepenu.
Farmakološki podaci - LORSILAN 1mg
Farmakoterapijska grupa: Psiholeptici; derivati benzodiazepina
ATC šifra: N05BA06
Lorazepam je psihotropna supstanca koja pripada grupi 1,4-benzodiazepina koja smanjuje napetost, nemir i anksioznost i ima sedativno i hipnotičko dejstvo. Pored toga, lorazepam pokazuje mioreleksantno i antiepileptično dejstvo.
Lorazepam ima visoki afinitet za specifične receptore u centralnom nervnom sistemu. Benzodiazepinski receptori su u bliskoj funkcionalnoj vezi sa receptorima inhibitornog neurotransmitera gama-aminobuterne kiseline (GABA). Nakon što se veže za receptor, lorazepam pojačava dejstvo inhibitorne GABA-nergičke transmisije.
Resorpcija
Lorazepam se skoro u potpunosti resorbuje iz gastrointestinalnog trakta nakon oralne primene. Pri dozi od 2 mg, poluvreme resorpcije varira između 10,8 i 40,4 minuta.
Kada se uzima 2 ili 4 mg lorazepama, posle 1 do 2,5 sata, prosečne vrednosti maksimalne koncentracije (Cmax) su između 16,9 i 27,6 nanogram/mL, odnosno 51,3 i 58 nanogram/mL.
Kada se 2mg lorazepama primenjuje oralno, bioraspoloživost leka u odnosu na bioraspoloživost prilikom intravenske primene iznosi 94,1%.
Distribucija
Volumen distribucije iznosi 1,3 L/kg. Stepen vezivanja lorazepama za proteine plazme, primarno za albumine, iznosi 80,4 do 93,2%, što je nešto više u odnosu na vrednosti utvrđene za glavni metabolit, lorazepam glukuronid od 65 do 70%.
Koncentracije lorazepama i konjugata koji se nalaze u cerebrospinalnoj tečnosti značajno su niže od njihovih koncentracija u plazmi (u proseku, manje od 5% odgovarajućih koncentracija u plazmi).
Lorazepam i lorazepam glukuronid prolaze kroz placentu i ulaze u fetalnu cirkulaciju i amnionsku tečnost.
Lorazepam i lorazepam glukuronid se u malim količinama izlučuju u majčino mleko. Maksimalna izmerena koncentracija u serumu porodilje iznosi oko 13% lorazepama i oko 20% lorazepam glukuronida.
Biotransformacija
Glavni metabolit lorazepama, koji se u potpunosti biotransformiše, je glukuronid i u eksperimentima na životinjama se pokazao farmakološki gotovo inaktivnim.
Nakon intramuskularne injekcije 4 mg lorazepama, koncentracija glukuronida, sa poluvremenom eliminacije od oko 3,8 sati, može da se izmeri već nakon nekoliko minuta. Najveća koncentracija ovog metabolita beleži se 4 sata nakon primene i održava se oko 8 sati.
Eliminacija
Podaci iz više studija pokazuju da je poluvreme eliminacije oko 12 do 16 sati. Poluvreme eliminacije glukuronida je od 12,9 do 16,2 sata.
Prilikom uzimanja 3 mg lorazepama dnevno, koncentracija u stanju dinamičke ravnoteže se dostiže nakon 2 do 3 dana. Minimalna koncentracija u stanju dinamičke ravnoteže u proseku iznosi 25,3 nanogram/mL, ali su zabeležene značajne individualne razlike (17,1 do 43,8 nanogram/mL). Poređenje perioda poluvremena
eliminacije, mereno posle jedne primene i mereno u wash-out fazi (14,9 sati naspram 14,2 sata), pokazuje da lorazepam ne inhibira, niti indukuje njegovu degradaciju. Pokazalo se da odnos akumulacije (PIK vrednost 8. dana/PIK vrednost 1. dana) iznosi 1.88.
Posle primene 2 mg 14C-lorazepama, tokom 120 sati nakon doziranja nađeno je 87,8% radioaktivnosti u
urinu i 6,6% u fecesu. Manje od 0,5% doze lorazepama izlučuje se urinom kao nepromenjen lorazepam. Glavni metabolit u urinu nakon 120 sati je glukuronid (74,5% doze).
U prvim danima života, poluvreme eliminacije može biti 2 do 4 puta duže u odnosu na vrednosti poluvremena eliminacije majke. Osim ovih prvih dana, terminalno poluvreme eliminacije ne pokazuje značajnu starosnu zavisnost.
Oštećenje funkcije bubrega
U slučaju bubrežne insuficijencije, resorpcija, klirens i eliminacija lorazepama su praktično nepromenjene, dok se eliminacija farmakološki neaktivnog glukuronida značajno usporava. Sa porastom oštećenja bubrežne funkcije i nakupljanjem lorazepam glukuronida, povećava se eliminacija iz žučnih puteva.
Hemodijaliza praktično nije uticala na farmakokinetiku nekonjugovanog lorazepama, dok je neaktivni glukuronid u značajnoj količini uklonjen iz plazme.
Oštećenje funkcije jetre
Klirens lorazepama se ne menja značajno u slučaju bolesti jetre (hepatitis, ciroza). Teška oštećenja funkcije jetre mogu da dovedu do produženog terminalnog poluvremena eliminacije.
Farmaceutski podaci - LORSILAN 1mg
LORSILAN, 1 mg, tablete:
laktoza, monohidrat (kristalna prosejana); laktoza, monohidrat (osušena raspršivanjem); celuloza, mikrokristalna;
poliakrilin-kalijum;
silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat.
LORSILAN, 2,5 mg, tablete:
laktoza, monohidrat (kristalna prosejana); laktoza, monohidrat (osušena raspršivanjem); celuloza, mikrokristalna;
poliakrilin-kalijum;
silicijum-dioksid, koloidni, bezvodni; magnezijum-stearat;
boja, hinolin žuto Al-lak (E104).
Čuvati na temperaturi do 25ºC, u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti.
LORSILAN, 1 mg, tablete:
Unutrašnje pakovanje leka je PVC/PE/PVDC//Al blister koji sadrži 30 tableta.
Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 blister sa 30 tableta (ukupno 30 tableta) i Uputstvo za lek.
LORSILAN, 2,5 mg, tablete:
Unutrašnje pakovanje leka je PVC/PE/PVDC//Al blister koji sadrži 20 tableta.
Spoljašnje pakovanje leka je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 blister sa 20 tableta (ukupno 20 tableta) i Uputstvo za lek.