Vazopamid 1.5mg tableta sa produženim oslobađanjem

Esencijalna hipertenzija kod odraslih.

Tabletu treba uzimati jednom dnevno, najbolje ujutru. Treba je progutati celu, sa vodom i ne sme se žvakati. Prilikom primene većih doza ne pojačava se antihipertenzivno dejstvo indapamida, ali dolazi do pojačane ekskrecije soli putem urina.

Posebne populacije:

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega (videti odeljke 4.3 i 4.4):

Kod teške bubrežne insuficijencije (klirens kreatinina manji od 30 mL/min), lečenje indapamidom je kontraindikovano. Tiazidni i njima srodni diuretici su u punoj meri efikasni samo kada je funkcija bubrega normalna ili minimalno oštećena.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljke 4.3 i 4.4):

Terapija je kontraindikovana kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre.

Stariji pacijenti (videti odeljak 4.4):

Kod starijih osoba, vrednost kreatinina u plazmi se mora prilagoditi u odnosu na godine starosti, telesnu masu i pol. Stariji pacijenti se mogu lečiti lekom Vazopamid ukoliko im je funkcija bubrega normalna ili minimalno umanjena.

Pedijatrijska populacija:

Primena leka Vazopamid se ne preporučuje kod dece i adolescenata zbog nedostatka podataka o bezbednosti i efikasnosti.

Način primene:

Lek je namenjen za oralnu upotrebu.

• Preosetljivost na indapamid, druge sulfonamide ili na bilo koju od pomoćnih supstanci koje ulaze u sastav leka (videti odeljak 6.1).

• Teška bubrežna insuficijencija.

• Hepatička encefalopatija ili teško oštećena funkcija jetre.

• Hipokalemija.

Posebna upozorenja

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre, tiazidni diuretici i njima slični mogu uzrokovati hepatičku encefalopatiju, a posebno u slučajevima poremećaja ravnoteže elektrolita. Ukoliko do ovoga dođe mora se odmah prekinuti sa primenom diuretika.

Fotosenzitivnost

Zabeleženi su slučajevi fotosenzitivnih reakcija prilikom upotrebe tiazidnim i njima srodnim diureticima (videti odeljak 4.8). Ako se jave fotosenzitivne reakcije tokom terapije, preporučuje se prekid terapije. Ako se smatra da je ponovna primena diuretika neophodna, preporučuje se zaštita izloženih površina od sunca ili od veštačkog UVA zračenja.

Posebne mere opreza

Balans tečnosti i elektrolita

Koncentracija natrijuma u plazmi

Koncentracija natrijuma u plazmi se mora meriti pre početka terapije, a zatim i u pravilnim intervalima tokom terapije. Smanjenje koncentracije natrijuma u plazmi u početku može da prođe bez simptoma, zbog čega je neophodno redovno pračenje njegovih koncentracija u plazmi.. Kod starijih i pacijenata sa cirozom jetre koncentraciju natrijuma treba pratiti i češće (videti odeljke 4.8 i 4.9). Svaki diuretik može da dovede do hiponatremije, ponekad sa veoma ozbiljnim posledicama. Hiponatremija sa hipovolemijom može biti odgovorna za dehidrataciju i ortostatsku hipotenziju. Istovremeni gubitak hloridnih jona može dovesti do sekundarne kompenzatorne metaboličke alkaloze: incidenca i stepen ovog efekta su blagi.

Koncentracija kalijuma u plazmi

Glavni rizik prilikom terapije tiazidima i sličnim diureticima predstavlja gubitak kalijuma sa hipokalemijom. Rizik od pojave hipokalemije (< 3,4 mmol/L) mora se blagovremeno sprečiti među visokorizičnim pacijenatima, npr. kod starijih pacijenata, kod neuhranjenih pacijenata i/ili kod pacijenata koji uzimaju više lekova istovremeno, kod cirotičnih pacijenata sa edemima i ascitesom, kod pacijenata sa bolestima koronarnih arterija i srčanom insuficijencijom. Kod ovih pacijenata hipokalemija povećava kardiotoksičnost glikozida digitalisa i rizik od pojave aritmija.

Pacijenti sa produženim QT intervalom takođe su pod povećanim rizikom, bez obzira na to da li je uzrok ovog stanja urođen ili izazvan lekovima. Hipokalemija (kao i bradikardija) predstavlja predisponirajući faktor za pojavu teških aritmija, naročito potencijalno fatalne aritmije tipa „torsades de pointes“.

U svim gore navedenim slučajevima treba češće pratiti koncentracije kalijuma u plazmi. Prvo merenje koncentracije kalijuma u plazmi radi se tokom prve nedelje terapije.

Ukoliko se zabeleži niska koncentracija kalijuma, potrebna je korekcija.

Koncentracija kalcijuma u plazmi

Tiazidni i njima srodni diuretici mogu da dovedu do smanjene ekskrecije kalcijuma urinom, kao i do blagog i prolaznog povećanja koncentracije kalcijuma u plazmi. Značajna hiperkalcemija može da bude posledica prethodno neprepoznatog hiperparatiroidizma.

Treba prekinuti sa terapijom diureticima pre ispitivanja paratiroidne funkcije.

Koncentracija glukoze u krvi

Praćenje koncentracije glukoze u krvi je važno kod dijabetičara, naročito ako je prisutna hipokalijemija.

Koncentracija mokraćne kiseline

Hiperurikemični pacijenti imaju povećanu sklonost ka napadima gihta.

Bubrežna funcija i diuretici

Tiazidni i njima srodni diuretici maksimalno su efikasni samo kada je funkcija bubrega normalna ili minimalno oštećena (koncentracija kreatinina u plazmi manja od 25 mg/L, tj. 220 mikromola/L kod odraslih). Kod starijih pacijenata ove vrednosti kreatinina u plazmi treba prilagoditi u zavisnosti od godina starosti, telesne mase i pola.

Hipovolemija, koja nastaje sekundarno kao posledica gubitka vode i natrijuma zbog dejstva diuretika, na početku terapije dovodi do smanjenja glomerularne filtracije. Ovo može da dovede do povećanja koncentracije uree i kreatinina u plazmi. Ova prolazna funkcionalna bubrežna insuficijencija ne izaziva posledice kod pacijenta sa normalnom funkcijom bubrega, ali može da pogorša već postojeću bubrežnu insuficijenciju.

Sportisti

Sportisti treba da imaju u vidu da ovaj lek sadrži supstance koje mogu da daju pozitivnu reakciju na doping testu.

Pomoćna supstanca sa potvrđenim dejstvom:

Lek Vazopamid sadrži laktozu, monohidrat. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.

Kombinacije lekova koje se ne preporučuju

Litijum

Istovremena primena litijuma i indapamida dovodi do povećanja koncentracije litijuma u plazmi sa znacima predoziranja, kao u slučaju dijete sa smanjenim unosom natrijuma (smanjena ekskrecija litijuma urinom).

Međutim, ukoliko je neophodno koristiti diuretike u terapiji, potrebno je pažljivo pratiti koncentraciju litijuma u plazmi i prilagoditi dozu ukoliko je to neophodno.

Kombinacije lekova koje zahtevaju poseban oprez

Lekovi koji izazivaju „torsades de pointes“:

• antiaritmici Ia grupe (hinidin, hidrohinidin, dizopiramid);

• antiaritmici III grupe (amjodaron, sotalol, dofetilid, ibutilid);

• neki antipsihotici:

  • fenotiazini (hlorpromazin, ciamemazin, levomepromazin, tioridazin, trifluoperazin),

  • benzamidi (amisulprid, sulpirid, sultoprid, tiaprid),

  • butirofenoni (droperidol, haloperidol).

• drugi lekovi: bepridil, cisaprid, difemanil eritromicin i.v., halofantrin, mizolastin, pentamidin, sparfloksacin, moksifloksacin, vinkamin i.v.

Povećan je rizik od nastanka ventrikularnih aritmija, pre svega “torsades de pointes” (hipokalemija je faktor rizika).

Pre nego što se uvede ova kombinacija lekova, potrebno je pratiti hipokalemiju i korigovati je, ako je potrebno. Potrebno je kliničko praćenje, praćenje elektrolita u plazmi i EKG pri istovremenoj upotrebi ovih lekova.

Kada postoji hipokalemija, pacijenti bi trebalo da uzimaju lekove koji ne izazivaju „torsades de pointes“.

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (sistemski), uključujući selektivne inhibitore COX-2, velike doze salicilata (≥ 3 g/dnevno):

Moguće je smanjenje antihipertenzivnog dejstva indapamida.

Rizik od akutne bubrežne insuficijencije postoji kod dehidriranih pacijenata (smanjena glomerularna filtracija). Potrebno je je hidriranje pacijenta i. Praćenje funkcije bubrega od početka terapije.

Inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE inhibitori):

Kada se započne sa terapijom ACE inhibitorima, može doći do iznenadne hipotenzije i/ili akutne bubrežne insuficijencije kod pacijenata koji već imaju sniženu koncentraciju natrijuma (posebno kod pacijenata sa stenozom bubrežne arterije).

Kod pacijenata sa hipertenzijom, kada prethodna terapija diureticima dovede do smanjenja koncentracije natrijuma, neophodno je:

• prekinuti terapiju diureticima 3 dana pre započinjanja terapije ACE inhibitorima i ponovo, ukoliko je neophodno, u terapiju uvesti diuretike koji ne štede kalijum

  ili

• primeniti manje početne doze ACE inhibitora, a zatim postepeno dozu povećavati.

Kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom terapiju treba započeti sa veoma malim dozama ACE inhibitora, a preporučuje se da to bude nakon smanjenja doze diuretika koji ne štede kalijum.

Kod svih pacijenata funkciju bubrega (koncentracija kreatinina u plazmi) treba pratiti tokom prvih nedelja po započinjanju terapije ACE inhibitorima.

Drugi lekovi koji uzrokuju hipokalemiju: amfotericin B (i.v.),glukokortikoidi i mineralo-kortikoidi (sistemski), tetrakosaktidi, stimulativni laksativi:

Rizik od hipokalemije je povećan (aditivni efekat).

Potrebno je pratiti koncentraciju kalijuma u plazmi i ukoliko je neophodno, korigovati. Posebno treba biti oprezan kod pacijenata koji istovremeno primenjuju glikozide digitalisa. Ovi pacijenti treba da primenjuju nestimulativne laksative.

Baklofen

Povećan je antihipertenzivni efekat.

Potrebno je da pacijenti unose dosta tečnosti; funkciju bubrega treba pratiti od samog početka terapije.

Preparati digitalisa

Hipokalemija povećava rizik od toksičnog efekta digitalisa.

Potrebno je pratiti koncentraciju kalijuma u plazmi i EKG, a ukoliko je neophodno, prilagoditi terapiju.

Kombinacije lekova koje zahtevaju posebnu pažnju

Alopurinol

Istovremena primena alopurinola i indapamida može povećati učestalost hipersensitivnih reakcija na alopurinol.

Kombinacije lekova koje treba uzeti u razmatranje prilikom primene terapije

Diuretici koji štede kalijum (amilorid, spironolakton, triamteren)

Racionalna primena korisna je kod nekih pacijenata, ipak ne može se isključiti mogućnost pojave hipokalemije (posebno kod pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom i šećernom bolešću) ili hiperkalemije. Potrebno je pratiti koncentraciju kalijuma u plazmi i EKG, a ukoliko je neophodno, prilagoditi terapiju.

Metformin

Povećan je rizik od laktatne acidoze indukovane metforminom zbog moguće funkcionalne bubrežne insuficijencije povezane sa primenom diuretika, a posebno sa diureticima Henleove petlje. Pacijenti ne smeju da uzimaju metformin ukoliko koncentracija kreatinina pređe vrednosti od 15 mg/L (135 mikromola/L) kod muškaraca i 12 mg/L (110 mikromola/L) kod žena.

Kontrastna sredstva na bazi joda

Kod pacijenata koji su dehidrirali zbog primene diuretika, povećan je rizik od akutne bubrežne insuficijencije, posebno ukoliko se koriste velike doze kontrastnih sredstava na bazi joda.

Pacijenta treba rehidrirati pre primene jedinjenja na bazi joda. Antidepresivi slični imipraminu, neuroleptici

Pojačan je antihipertenzivni efekat i rizik od ortostatske hipotenzije (aditivni efekat).

Soli kalcijuma

Rizik od hiperkalcemije je posledica smanjene eliminacije kalcijuma urinom.

Ciklosporin, takrolimus

Postoji rizik od povećanja koncentracije kreatinina u plazmi bez promene koncentracije ciklosporina u krvi, čak i kada nije prisutan gubitak vode/natrijuma.

Kortikosteroidi, tetrakosaktidi (sistemski)

Antihipertenzivni efekat može biti smanjen (retencija vode i natrijuma usled primene kortikosteroida).

Trudnoća

Ne postoje podaci ili postoji ograničen broj podataka (manje od 300 trudnoća) o upotrebi indapamida kod trudnica. Produžena izloženost tiazidima tokom trećeg trimestra trudnoće može smanjiti zapreminu plazme kod majke kao i uteroplacentarni protok krvi, što može izazvati feto-placentalnu ishemiju sa rizikom da dođe do oštećenja u razvoju fetusa.

Ispitivanja na životinjama ne ukazuju na direktne ili indirektne štetne efekte u pogledu reproduktivne toksičnosti (videti odeljak 5.3).

Kao meru predostrožnosti, treba izbegavati upotrebu indapamida u trudnoći.

Dojenje

Nema dovoljno podataka o izlučivanju indapamida/metabolita u humano mleko. Mogu se javiti preosetljivost na derivate sulfonamida i hopikalemija. Ne može se isključiti rizik za novorođenče/odojčad.

Indapamid je usko povezan sa tiazidnim diureticima čija upotreba u periodu laktacije dovodi do smanjenja ili čak supresije laktacije.

Indapamid ne treba koristiti u periodu dojenja.

Plodnost

Studije reproduktivne toksičnosti su pokazale da nema uticaja na plodnost mužijaka i ženki pacova (videti odeljak 5.3). Ne očekuje se nikakav uticaj na plodnost kod ljudi.

Indapamid ne utiče na budnost, ali u pojedinim slučajevima može doći do pojave različitih reakcija koje su u vezi sa padom krvnog pritiska, posebno na početku terapije ili kada se terapiji doda drugi antihipertenzivni lek.

Zbog toga, sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama može biti smanjena.

Sažetak bezbednosnog profila

Najčešće prijavljivane neželjene reakcije su reakcije preosetljivosti, uglavnom dermatološke, kod pacijenata sa predispozicijom za alergijske i asmatične reakcije, kao i makulopapularne ospe. Tokom kliničkih ispitivanja, hipokalemija (koncentracija kalijuma u plazmi <3,4 mmol/L) se javila kod 10% pacijenata,

<3,2 mmol/L kod 4% pacijenata nakon 4 do 6 nedelja terapije. Nakon 12 nedelja terapije, prosečno smanjenje vrednosti kalijuma u plazmi bilo je 0,23 mmol/L.Većina neželjenih reakcija povezanih sa kliničkim i laboratorijskim parametrima su dozno-zavisne.

Tabelarni prikaz neželjenih dejstava

Neželjena dejstva koja mogu da se jave tokom terapije indapamidom razvrstana su prema učestalosti u sledeće grupe:

• veoma često (≥ 1/10),

  - često (≥ 1/100 do < 1/10),

  - povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100),

  - retko (≥ 1/10000 do < 1/1000),

  - veoma retko (< 1/10000),

• nepoznato (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi

Indapamid ne dovodido toksičnosti u dozama do 40 mg, tj. do doze koja je približno 27 puta veća od terapijske.

Znakovi akutnog trovanja uglavnom se manifestuju poremećajem balansa vode i elektrolita (hiponatremija, hipokalemija).Od kliničkih pojava moguće su mučnina, povraćanje, hipotenzija, grčevi, vertigo, ošamućenost, konfuzija, poliurija ili oligurija sve do anurije (kao posledica hipovolemije).

Lečenje

Početne mere podrazumevaju brzu eliminaciju unetog leka (lekova) ispiranjem želuca i/ili primenom aktivnog uglja, a neposredno posle toga u bolničkoj ustanovi treba uspostaviti balans vode i elektrolita.