Beriate® 1000i.j./10mL prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Interakcije sa
Ograničenja
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Beriate 1000i
Terapija i prevencija krvarenja kod pacijenata sa hemofilijom A (kongenitalna deficijencija faktora VIII). Ovaj lek se može koristiti i u terapiji stečene deficijencije faktora VIII.
Terapiju treba započeti pod nadzorom lekara sa iskustvom u lečenju hemofilije. Praćenje terapije
Tokom trajanja terapije, savetuje se adekvatno određivanje vrednosti faktora VIII kako bi se pravilno odredila doza koju treba primeniti i učestalost ponavljanja infuzija. Kod svakog pacijenta može se razlikovati terapijski odgovor na faktor VIII, kao i dostignute vrednosti poluvremena eliminacije i recovery vrednosti.
Može biti potrebno prilagođavanje doze izračunate na osnovu telesne mase kod pacijenata sa premalom ili prekomernom telesnom masom. Naročito u slučaju velikih hirurških intervencija, nezamenljivo je precizno praćenje supstitucione terapije putem analize koagulacije (aktivnost faktora VIII u plazmi).
Kod pacijenata treba pratiti da li je došlo do stvaranja inhibitora faktora VIII. Videti takođe odeljak 4.4.
Doziranje
Doza i dužina supstitucione terapije zavise od stepena deficijencije faktora VIII, od lokalizacije i obima krvarenja i kliničkog stanja pacijenta.
Broj primenjenih jedinica faktora VIII se izražava u internacionalnim jedinicama (i.j.) prema trenutnom standardu Svetske zdravstvene organizacije za proizvode koji sadrže faktor VIII. Aktivnost faktora VIII u plazmi se izražava ili u procentima (u odnosu na normalne vrednosti u humanoj plazmi) ili u internacionalnim jedinicama (prema Internacionalnom Standardu za faktor VIII u plazmi).
Aktivnost 1 i.j. faktora VIII je ekvivalentna količini faktora VIII u 1 mL normalne humane plazme. Terapija po potrebi
Izračunavanje potrebne doze faktora VIII se bazira na empirijski utvrđenoj činjenici da 1 i.j. faktora VIII po
kg telesne mase povećava aktivnost faktora VIII u plazmi za oko 2% (2 i.j./dL) od normalne aktivnosti. Potrebna doza se određuje pomoću sledeće formule:
Potreban broj jedinica = telesna masa (kg) x željeno povećanje aktivnosti faktora VIII [% ili i.j./dL] x 0,5
Doza koju treba primeniti i učestalost primene uvek treba da budu usmereni ka postizanju kliničke efikasnosti za svaki pojedinačni slučaj.
U slučaju sledećih hemoragijskih događaja, aktivnost faktora VIII ne sme da padne ispod datog nivoa aktivnosti u plazmi (izraženog u % od normalne aktivnosti ili i.j./dL) tokom odgovarajućeg perioda primene leka.
Sledeća tabela služi kao vodič za doziranje tokom epizoda krvarenja i hirurških intervencija:
| Stepen krvarenja/ Vrsta hirurške intervencije | Potreban nivo aktivnosti faktora VIII(% ili i.j./dL) | Učestalost doziranja (sati)/trajanje terapije (dani) |
| Krvarenja | ||
| Rane hemartroze, krvarenje u mišićima ili krvarenje u usnoj duplji | 20 - 40 | Ponoviti na svakih 12 do 24 sata. Najmanje 1 dan sve do povlačenja epizode krvarenja praćene bolom ili do izlečenja. |
| Obimnija hemartroza, krvarenja u mišićima ili hematom | 30 - 60 | Ponoviti primenu na svakih 12 do 24 sata tokom 3 do 4 dana ili duže, do povlačenja bola i akutnog stanja. |
| Životno ugrožavajuća krvarenja | 60 - 100 | Ponoviti primenu na svakih 8 do 24 sata do stabilizovanja stanja. |
| Hirurške intervencije | ||
| Manje hirurške intervencije, uključujući vađenjezuba | 30 - 60 | Svaka 24 sata, najmanje 1 dan, do izlečenja. |
| Velike hirurške intervencije | 80 - 100(pre- i post- operativno) | Ponoviti primenu svakih 8 - 24 sata do adekvatnog zarastanja rane, zatim nastaviti lečenje najmanje još 7 dana kako bi se održala aktivnost faktora VIII na 30% - 60% (i.j./dL). |
Profilaksa
Za dugotrajnu profilaksu krvarenja kod pacijenata sa teškim oblikom hemofilije A, uobičajene doze iznose 20 do 40 i.j. faktora VIII po kg telesne mase primenjeno u intervalima od 2 do 3 dana. U nekim slučajevima, posebno kod mlađih pacijenata, može biti neophodna primena u kraćim vremenskim intervalima ili primena većih doza.
Pedijatrijska populacija
Doziranje kod dece se određuje u odnosu na telesnu masu, na isti način kao i kod odraslih. Učestalost primene se uvek određuje prema kliničkoj efikasnosti za svakog pacijenta posebno. Postoji određeno iskustvo u terapiji dece mlađe od 6 godina (videti odeljak 5.1).
Način primene
Za intravensku upotrebu.
Za uputstvo o rekonstituciji leka pre primene, videti odeljak 6.6.
Preparat treba zagrejati do sobne temperature ili temperature tela pre primene. Primeniti putem injekcije ili infuzije sporo, intravenski, brzinom koja odgovara pacijentu. Brzina injekcije ili infuzije ne treba da bude veća od 2 mL po minutu.
Pacijenta treba osmatrati tokom primene. Ukoliko dođe do bilo kakve reakcije u vezi sa primenom leka Beriate, smanjiti brzinu infuzije ili prekinuti infuziju ukoliko to zahteva kliničko stanje pacijenta (videti takođe odeljak 4.4).
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.
Sledljivost
Kako bi se poboljšala sledljivost bioloških lekova, potrebno je jasno zabeležiti naziv i broj serije primenjenog leka.
Preosetljivost
Moguće su reakcije preosetljivosti alergijskog tipa. Ukoliko se pojave simptomi preosetljivosti, pacijente treba savetovati da odmah prekinu primenu leka i da se obrate svom lekaru. Pacijenta treba upoznati sa ranim
znacima reakcija preosetljivosti uključujući i urtikariju, generalizovanu urtikariju, stezanje u grudima, zviždanje u grudima (engl. wheezing), hipotenziju i anafilaksu.
U slučaju šoka, treba sprovesti važeće standardne preporuke za terapiju šoka. Inhibitori
Formiranje neutrališućih antitela (inhibitora) na faktor VIII je poznata komplikacija u terapiji pacijenata sa hemofilijom A. Ovi inhibitori su obično IgG imunoglobulini usmereni protiv prokoagulantne aktivnosti faktora VIII i njihova vrednost se izražava u Bethesda jedinicama (BU) po mL plazme a određuje korišćenjem modifikovanog testa. Rizik od razvoja inhibitora je u korelaciji sa težinom bolesti kao i sa izloženošću faktoru VIII, a najveći je u prvih 50 dana izloženosti i moguć je tokom čitavog života iako je rizik manje čest.
Klinički značaj razvoja inhibitora će zavisiti od titra inhibitora, pri čemu inhibitori sa malim titrom predstavljaju manji rizik za pojavu nedovoljnog kliničkog odgovora u odnosu na inhibitore sa velikim titrom.
Generalno, kod svih pacijenata lečenih lekovima koji sadrže faktor koagulacije VIII potrebno je pažljivo pratiti pojavu inhibitora i to pomoću odgovarajućih kliničkih pregleda i laboratorijskih testova. Ako se ne postignu očekivane vrednosti faktora VIII u plazmi, ili ako odgovarajućom dozom nije moguće kontrolisati krvarenje, mora se sprovesti testiranje na prisutnost inhibitora faktora VIII. Kod pacijenata koji imaju veliku vrednost inhibitora, terapija faktorom VIII može biti bezuspešna pa treba razmotriti druge terapijske opcije. Lečenje ovih pacijenata treba da vode lekari koji imaju iskustvo u lečenju hemofilije i inhibitora faktora VIII.
Kardiovaskularni događaji
Kod pacijenata sa utvrđenim kardiovaskularnim faktorima rizika, supstituciona terapija faktorom VIII može povećati kardiovaskularni rizik.
Komplikacije povezane sa kateterom
Ako je potreban centralni venski kateter (engl. central venous access device, CVAD), treba uzeti u obzir rizik od komplikacija povezanih sa centralnim venskim kateterom, koje uključuju lokalne infekcije, bakterijemiju i trombozu na mestu primene katetera.
Bezbednost od prenosa virusa
Standardne mere za prevenciju infekcija usled primene lekova koji su dobijeni iz humane krvi ili plazme uključuju selekciju donora, skrining pojedinačnih donacija i pulova (engl. pool) plazme na specifične markere infekcije i uvođenje efektivnih postupaka u procesu proizvodnje za inaktivaciju/uklanjanje virusa. Uprkos ovome, kada se primenjuju lekovi dobijeni iz humane krvi ili plazme, mogućnost transmisije infektivnih agenasa ne može se u potpunosti isključiti. Ovo se takođe odnosi na nepoznate ili novootkrivene viruse i druge patogene.
Mere koje se sprovode su efektivne u uklanjanju virusa sa omotačem kao što su virus humane imunodeficijencije (HIV), virus hepatitisa B (HBV) i virus hepatitisa C (HCV), kao i virusa bez omotača kao što su virus hepatitisa A (HAV) i parvovirus B19.
Kod pacijenata koji redovno/ponovljeno primaju lekove koji sadrže humani faktor koagulacije VIII proizveden iz plazme, treba razmotriti odgovarajuću vakcinaciju (protiv hepatitisa A i B).
Pedijatrijska populacija
Navedena upozorenja i mere opreza odnose se i na odrasle i na decu.
Sadržaj natrijuma
Lek Beriate sadrži do 2,75 mg (0,12 mmol) natrijuma po 1 mL.
Lek Beriate, 250 i.j./2,5 mL sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po bočici, tj suštinski je “bez natrijuma”.
Lek Beriate 500 i.j./5 mL sadrži manje od 1 mmol natrijuma (23 mg) po bočici, tj suštinski je “bez natrijuma”.
Lek Beriate 1000 i.j./10 mL sadrži 27,55 mg natrijuma po bočici, što odgovara 1,4% maksimalnog dnevnog unosa od 2 g natrijuma prema preporukama SZO za odraslu osobu.
Nisu prijavljene interakcije između lekova koji sadrže faktor VIII i drugih lekova.
Nisu sprovedena ispitivanja uticaja faktora VIII na reprodukciju na životinjama. Trudnoća i dojenje
Budući da se hemofilija A retko javlja kod žena, iskustva o primeni faktora VIII tokom trudnoće i dojenja
nisu dostupna.
Zbog toga, faktor VIII treba koristiti tokom trudnoće i dojenja samo ukoliko je to jasno indikovano. Plodnost
Nema dostupnih podataka o uticaju leka na plodnost.
Sažetak bezbednosnog profila
Reakcije preosetljivosti ili alergijske reakcije (koje mogu da uključe angioedem, osećaj peckanja i žarenja na mestu primene infuzije, jezu, nalete crvenila praćene osećajem vrućine, generalizovanu urtikariju, glavobolju, osip, hipotenziju, letargiju, mučninu, nemir, tahikardiju, stezanje u grudima, trnjenje, povraćanje, zviždanje u grudima) su veoma retko primećene i mogu u nekim slučajevima napredovati do teške anafilakse (uključujući šok).
Do razvoja neutrališućih antitela (inhibitora) može doći kod pacijenata sa hemofilijom A koji su lečeni faktorom VIII, uključujući lek Beriate. Ako se pojave takvi inhibitori, stanje se može manifestovati kao nedovoljan klinički odgovor. U takvim slučajevima, preporučuje se da se kontaktira specijalizovani centar za hemofiliju.
Tabelarni prikaz neželjenih reakcija
Neželjene reakcije navedene u nastavku ovog odeljka zasnovane su na postmarketinškom iskustvu, kao i naučnoj literaturi.
U tabeli u nastavku su prikazana neželjena dejstva u skladu sa MedDRA klasifikacijom sistema organa. Učestalost je definisana na osnovu sledeće konvencije:
veoma česta (≥1/10); česta (≥1/100 do <1/10); povremena (≥1/1000 do <1/100); retka (≥1/10000 do
<1/1000); veoma retka (<1/10000), nepoznata (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).
| MedDRA SOC | Neželjena reakcija | Učestalost |
| Poremećaji krvi i limfnog sistema | Inhibicija FVIII | Povremeno (PTPs) *Veoma često (PUPs) * |
| Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | Groznica | Veoma retko |
| Poremećaji imunskog sistema | Preosetljivost (alergijske reakcije) | Veoma retko |
*Učestalost se zasniva na studijama sprovedenim na svim lekovima koji sadrže FVIII koje obuhvataju pacijente sa teškom hemofilijom A. PTPs = pacijenti koji su ranije lečeni (engl. previously-treated patients), PUPs = pacijenti koji nisu ranije lečeni (engl. previously-untreated patients)
Za podatke o bezbednosti od prenosa virusa pogledati odeljak 4.4. Pedijatrijska populacija
Očekuje se da su učestalost, tip i težina neželjenih reakcija kod dece iste kao kod odraslih.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Farmakološki podaci - Beriate 1000i
Farmakoterapijska grupa: Antihemoragici, faktori koagulacije krvi
ATC šifra: B02BD02
Kompleks faktor VIII/von Willebrand-ov faktor sastoji se iz dva molekula (faktor VIII i von Willebrand-ov faktor) sa različitim fiziološkim funkcijama.
Kada se primeni kod pacijenta sa hemofilijom, faktor VIII se vezuje sa von Willebrand-ovim faktorom u cirkulaciji.
Aktivirani faktor VIII deluje kao kofaktor aktiviranom faktoru IX i ubrzava konverziju faktora X u aktivirani faktor X. Aktivirani faktor X pretvara protrombin u trombin. Trombin pretvara fibrinogen u fibrin i dolazi do formiranja koaguluma. Hemofilija A je nasledni poremećaj koagulacije krvi, povezan sa polom, koji nastaje usled smanjenog nivoa faktora VIII:C i rezultira profuznim krvarenjem u zglobovima, mišićima ili krvarenjima iz unutrašnjih organa, bilo spontano ili kao posledica slučajne ili hirurške traume. Supstitucionom terapijom se povećava nivo faktora VIII u plazmi čime se privremeno koriguje deficit faktora VIII i sklonost ka krvarenju.
Pored uloge zaštitnog proteina faktora VIII, von Willebrand-ov faktor posreduje i u adheziji trombocita na mesta vaskularne povrede i učestvuje u agregaciji trombocita.
Podaci o terapiji 16 dece uzrasta do 6 godina su dostupni i dobijeni rezultati o kliničkoj efikasnosti i bezbednosti odgovaraju podacima kod odraslih osoba.
Važno je napomenuti da godišnja stopa krvarenja (engl. Annualized bleeding rate, ABR) nije uporediva između različitih koncentrata faktora i kod različitih kliničkih ispitivanja.
Nakon intravenske primene, aktivnost faktora VIII se smanjuje mono ili bieksponencijalno. Terminalno poluvreme eliminacije varira od 5 do 22 sata, sa srednjom vrednošću od oko 12 sati. Primenom 1 i.j. faktora VIII po kg telesne mase (incremental recovery), povećava se aktivnost faktora VIII za oko 2% sa interindividualnom varijabilnošću (1,5-3%). Srednje vreme zadržavanja (SVZ) je 17 sati (standardna devijacija 5,5 sati), površina ispod krive nakon ekstrapolacije (PIK) je 0,4 h x kg/mL (standardna devijacija 0,2), srednji klirens je 3 mL/h/kg (standardna devijacija 1,5 mL/h/kg).
Pedijatrijska populacija
Postoje ograničeni podaci o farmakokinetici leka u pedijatrijskoj populaciji.
Farmaceutski podaci - Beriate 1000i
Prašak:
glicin
kalcijum-hlorid
natrijum-hidroksid (u malim količinama) za podešavanje pH saharoza
natrijum-hlorid
Priloženi rastvarač:
voda za injekcije
Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, rastvaračima i razblaživačima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku 6.1.
3 godine.
Rok upotrebe nakon rekonstitucije:
Hemijska i fizička stabilnost rekonstituisanog leka je dokazana u toku 8 sati na 25 ºC. Sa mikrobiološkog aspekta, lek treba upotrebiti odmah. Ukoliko se ne primeni odmah, čuvati ga u bočici do 8 sati na temperaturi do 25 ºC. Nakon što se prenese u špric, lek treba odmah upotrebiti.
Čuvati u frižideru (na temperaturi od 2 °C do 8 °C). Ne zamrzavati. Čuvati u originalnom pakovanju, radi zaštite od svetlosti.
U okviru roka upotrebe, lek Beriate se može čuvati na temperaturi do 25 °C, imajući u vidu da ukupni period čuvanja na temperaturi do 25 °C ne bude duži od mesec dana. Pojedinačni periodi čuvanja na sobnoj temperaturi treba da budu dokumentovani, a ukupni period čuvanja leka na temperaturi do 25 °C ne sme da bude duži od jednog meseca.
NEMOJTE IZLAGATI bočice toploti direktno. Bočice se ne smeju zagrevati iznad temperature tela (37 ºC). Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije leka, videti odeljak 6.3.
Beriate, 250 i.j./2,5 mL, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju
Unutrašnje pakovanje je bočica od bezbojnog stakla (staklo tipa I), zatvorena pod vakuumom sa bromobutilnim gumenim čepom, aluminijumskim prstenom i plastičnim flip-off poklopcem (polipropilen). Spoljašnje pakovanje sadrži:
1 bočicu sa praškom
1 bočicu sa 2,5 mL vode za injekcije 1 filter transfer set 20/20
Set za primenu leka (unutrašnja kutija):
1 špric za jednokratnu upotrebu (5 mL)
1 set za venepunkciju
2 alkoholne maramice
1 nesterilni flaster Uputstvo za lek
Beriate, 500 i.j./5 mL, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju
Unutrašnje pakovanje je bočica od bezbojnog stakla (staklo tipa I), zatvorena pod vakuumom sa bromobutilnim gumenim čepom, aluminijumskim prstenom i plastičnim flip-off poklopcem (polipropilen). Spoljašnje pakovanje sadrži:
1 bočicu sa praškom
1 bočicu sa 5 mL vode za injekcije 1 filter transfer set 20/20
Set za primenu leka (unutrašnja kutija):
1 špric za jednokratnu upotrebu (5 mL)
1 set za venepunkciju
2 alkoholne maramice
1 nesterilni flaster Uputstvo za lek
Beriate, 1000 i.j./10 mL, prašak i rastvarač za rastvor za injekciju/infuziju
Unutrašnje pakovanje je bočica od bezbojnog stakla (staklo tipa II), zatvorena pod vakuumom sa bromobutilnim gumenim čepom, aluminijumskim prstenom i plastičnim flip-off poklopcem (polipropilen). Spoljašnje pakovanje sadrži:
1 bočicu sa praškom
1 bočicu sa 10mL vode za injekcije 1 filter transfer set 20/20
Set za primenu leka (unutrašnja kutija):
1 špric za jednokratnu upotrebu (10 mL)
1 set za venepunkciju
2 alkoholne maramice
1 nesterilni flaster Uputstvo za lek
(i druga uputstva za rukovanje lekom)
Način primene
Opšte instrukcije
-
Rastvor treba da bude bistar ili slabo opalescentan. Povremeno se u bočici može pojaviti nekoliko pahuljica ili čestica. Filter uključen u transfer set „Mix2Vial“ uklanja te čestice. Filtracija ne utiče na doziranje. Nakon filtriranja i izvlačenja (videti u nastavku) rekonstituisanog proizvoda u špric, potrebno je da se rekonstituisani proizvod u špricu proveri vizuelno na prisustvo čestica i promenu boje pre primene. Ne koristiti rastvore koji su zamućeni ili sadrže ostatke dok su u špricu (talog, čestice).
-
Nakon što se rekonstituisani proizvod prenese u špric, treba ga odmah upotrebiti. Ne čuvati lek u špricu.
-
Rekonstitucija i izvlačenje se moraju izvoditi pod aseptičnim uslovima.
Rekonstitucija:
Rastvarač izneti na sobnu temperaturu. Uveriti se da su zaštitni čepovi sa bočice sa praškom i bočice sa rastvaračem uklonjeni, očišćeni rastvorom antiseptika i osušeni pre otvaranja pakovanja transfer seta
„Mix2Vial”.
1 1. Otvoriti Mix2Vial pakovanje uklanjanjem zaštitne folije.Ne vaditi Mix2Vial iz blister pakovanja! 2 2. Staviti bočicu sa rastvaračem na ravnu, čistu površinu, i čvrsto držati bočicu. Uzeti Mix2Vial u blister pakovanju i gurnuti oštar vrh na kraju plavog adaptera pravo nadole kroz čep bočice sa rastvaračem. 3 3. Pažljivo ukloniti blister pakovanje sa Mix2Vial seta držeći za obod, povlačeći vertikalno naviše. Uverite se da je uklonjeno samo blister pakovanje, a ne i Mix2Vial set. 4 4. Postaviti bočicu sa lekom na ravnu i čvrstu površinu. Okrenuti bočicu sa rastvaračem na koju je dodat Mix2Vial set i gurnuti oštar vrh na kraju providnog adaptera pravo nadole kroz čep bočice sa lekom. Rastvarač će se automatski izliti u bočicu sa lekom. 5 5. Jednom rukom držati stranu Mix2Vial seta na kojoj je bočica sa lekom, a drugom rukom držati stranu bočice sa rastvaračem i pažljivo, odvrtanjem u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu, razdvojiti set na dva dela. Odbaciti bočicu sa rastvaračem na koju je dodat plavi Mix2Vial adapter. 6 6. Laganim, kružnim pokretima bočice sa praškom izvršiti potpuno rastvaranje praška u bočici na koju je dodat providni adapter. Ne mućkati. 7 7. Uvući vazduh u prazan, sterilan špric. Držeći bočicu sa praškom uspravno, povezati špric sa Mix2Vial Luer Lock konektorom zavrtanjem u pravcu kazaljke na satu. Ubaciti vazduh u bočicu sa praškom. Izvlačenje i primena:
8 8. Držeći pritisnut klip šprica, okrenuti sistem za 180 stepeni i uvući rastvor u špric pritiskanjem klipa polako unazad. 9 9. Sada kada je rastvor prebačen u špric, čvrsto držati telo šprica (tako da klip šprica bude okrenut nadole) i razdvojiti Mix2Vial providni adapter od šprica odvrtanjem u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu. Za injekciju leka Beriate preporučljiva je primena plastičnih raspoloživih špriceva jer rastvori ovog tipa imaju tendenciju prijanjanja za brušene staklene površine svih staklenih špriceva.
Rastvor primeniti sporo intravenski (videti odeljak 4.2), vodeći računa da krv ne ulazi u špric ispunjen lekom.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.