Monkasta® 10mg film tableta
Informacije o izdavanju lekova
Lista RFZO
Režim izdavanja
Ostale informacije
Naziv leka
Sastav
Farmaceutski oblik
Proizvođač
Nosilac odobrenja
Poslednje ažuriranje SmPC-a
Koristite aplikaciju Mediately
Dobijte informacije o lekovima brže.
Više 36k ocene
SmPC - Monkasta 10mg
Lek Monkasta je indikovan u terapiji astme, kao dopunska terapija kod pacijenata sa blagom do umerenom perzistentnom astmom, koja nije adekvatno kontrolisana inhalacionim kortikosteroidima i kod kojih primena kratkodelujućih β-agonista "po potrebi" ne obezbeđuje odgovarajuću kliničku kontrolu astme.
Kod ovih astmatičnih pacijenata kod kojih je indikovana primena montelukasta u terapiji astme, ovaj lek, takođe, može olakšati simptome sezonskog alergijskog rinitisa.
Lek Monkasta je indikovan i u profilaksi astme kod koje je predominantna komponenta bronhokonstrikcija izazvana fizičkim naporom (vežbanjem).
Doziranje
Kod odraslih i adolescenata uzrasta 15 i više godina, koji imaju astmu ili astmu udruženu sa sezonskim alergijskim rinitisom, preporučena doza je jedna tableta od 10 mg dnevno, koju se uzima uveče.
Opšte preporuke:
Terapijsko dejstvo leka Monkasta na parametre koji ukazuju kontrolu astme pojavljuje se u toku jednog dana.
Pacijente treba savetovati da nastave da uzimaju lek Monkasta čak i kada se postigne kontrola astme, kao i tokom perioda pogoršanja astme. Lek Monkasta se ne sme uzimati istovremeno sa drugim lekovima koji sadrže istu aktivnu supstancu, montelukast.
Terapija lekom Monkasta u odnosu na druge lekove za terapiju astme:
Lek Monkasta se može dodati postojećim lekovima koje pacijent primenjuje u terapiji astme.
Inhalacioni kortikosteroidi:
Terapija lekom Monkasta se može koristiti kao dodatna terapija, kada primena inhalacionih kortikosteroida i kratkodelujućih beta-agonista „po potrebi" ne obezbeđuje odgovarajuću kliničku kontrolu astme. Inhalacioni kortikosteroid ne sme biti naglo zamenjen lekom Monkasta (videti odeljak 4.4).
Posebne populacije pacijenta
Stariji pacijenti
Nije neophodno prilagođavanje doze kod starijih pacijenata.
Oštećenje funkcije bubrega ili jetre
Nije neophodno prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega ili blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre. Nema podataka koji se odnose na primenu leka kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre (videti odeljak 5.2)
Pol
Ista doza leka se primenjuje kod pacijenata muškog i ženskog pola.
Pedijatrijska populacija
Nemojte primenjivati lek Monkasta, 10 mg, film tablete, kod dece mlađe od 15 godina. Bezbednost i efikasnost montelukast film tableta od 10 mg, kod dece mlađe od 15 godina, nisu utvrđene.
Deca uzrasta od 6 do 14 godina (sve do punih 15 godina)
Za primenu montelukasta u ovoj populaciji pacijenata predviđene su tablete za žvakanje jačine 5 mg.
Deca uzrasta od 2 do 5 godina (sve do punih 6 godina)
Za primenu montelukasta u ovoj populaciji pacijenata predviđene su tablete za žvakanje jačine 4 mg ili montelukast granule od 4 mg.
Deca uzrasta od 6 meseci do 1 godine (sve do pune 2 godine)
Za primenu montelukasta u ovoj populaciji pacijenata predviđene su granule od 4 mg.
Način primene
Za oralnu primenu.
Lek Monkasta, film tablete, 10 mg, može se uzimati nezavisno od obroka.
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili bilo koju od pomoćnih supstanci (videti odeljak 6.1).
Pacijente treba savetovati da nikada ne koriste montelukast u terapiji akutnog napada astme i da za ovu svrhu imaju spremne odgovarajuće lekove, namenjene za ovu svrhu. Ukoliko se javi akutni napad, treba upotrebiti kratkodelujući inhalacioni β-agonist. Pacijenti treba što pre da konsultuju lekara ukoliko im je potrebno da više puta inhaliraju kratkodelujuće β-agoniste nego što je to uobičajeno.
Inhalacioni ili oralni kortikosteroidi ne smeju biti naglo zamenjeni montelukastom.
Nema podataka koji pokazuju da doza oralnih kortikosteroida može biti smanjena kada se montelukast primenjuje istovremeno.
U retkim slučajevima, kod pacijenata na terapiji antiastmatičnim lekovima, uključujući montelukast, može se javiti sistemska eozinofilija koju ponekad prate klinički znaci vaskulitisa, koji odgovaraju Churg-Strauss sindromu, stanju koje se često leči sistemskom primenom kortikosteroida. Ponekad, ovi slučajevi mogu biti povezani sa redukcijom ili ukidanjem oralnih kortikosteroida u terapiji. Iako nije potvrđena kauzalna veza sa antagonistima leukotrijenskih receptoralekari treba da obrate pažnju na eozinofiliju, osip sa simptomima vaskulitisa, pogoršanje plućnih simptoma, kardiološke komplikacije i/ili neuropatiju, kada se pojave kod njihovih pacijenata. Pacijente kod kojih se razviju ovi simptomi treba ponovo pregledati i odrediti odgovarajuću terapiju.
Terapija montelukastom ne menja potrebu pacijenata sa astmom osetljivom na aspirin da izbegavaju uzimanje aspirina i ostalih nesteroidnih antiinflamatornih lekova.
Zabeleženi su neuropsihijatrijski događaji kod odraslih, adolescenata i dece koji su uzimali lek montelukast u svojoj terapiji (videti odeljak 4.8). Pacijenti i lekari moraju biti upozoreni na pojavu bilo kog neuropsihijatrijskog ispada. Pacijente i/ili negovatelje treba uputiti na to da obaveste lekara ukoliko dođe do ovih promena. Prilikom propisivanja ovog leka, lekari bi trebalo pažljivo da procene odnos koristi i rizika u nastavku lečenja lekom Monkasta, ukoliko dođe do ovakvih ispada.
Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama
Lek Monkasta sadrži laktozu. Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na galaktozu, nedostatkom laktaze ili glukozno-galaktoznom malapsorpcijom, ne smeju koristiti ovaj lek.
Montelukast se može primenjivati sa ostalim lekovima koji se rutinski koriste u profilaksi i hroničnom lečenju astme. U istraživanjima interakcija između lekova, preporučena klinička doza montelukasta nije imala klinički značajne efekte na farmakokinetiku sledećih lekova: teofilina, prednizona, prednizolona, oralnih kontraceptiva (etinilestradiol/noretindron 35/1), terfenadina, digoksina i varfarina.
Površina ispod krive (PIK) za montelukast je smanjena za oko 40% kod pacijenata kojima se istovremeno daje fenobarbital. S obzirom na to da se montelukast metaboliše posredstvom enzima CYP 3A4, 2C8 i 2C9 poseban oprez treba imati kod dece kod koje se montelukast daje uporedo sa induktorima CYP 3A4, 2C8 i 2C9 kao što su fenitoin, fenobarbital i rifampicin.
In vitro studije su pokazale da je montelukast snažan inhibitor enzima CYP 2C8. Međutim, podaci o kliničkoj interakciji lekova koji se odnose na montelukast i rosiglitiazon (predstavnik lekova koji se metabolišu posredstvom CYP 2C8) pokazali su da montelukast ne inhibira CYP 2C8 in vivo. Zbog toga se ne očekuje da će montelukast značajno utiče na metabolizam lekova u čijem metabolizmu učestvuje ovaj enzim (npr. paklitaksel, rosiglitiazon i repaglinid).
In vitro studije su pokazale da je montelukast supstrat enzima CYP 2C8, a u manjoj meri i enzima 2C9 i 3A4. U kliničkom ispitivanju interakcije lekova, u kojoj su ispitivani montelukast i gemfibrozil (inhibitori CYP 2C8 i 2C9), gemfibrozil je povećao sistemsku izloženost montelukastu 4,4 puta. Pri istovremenoj primeni sa gemfibrozilom ili drugim snažnim inhibitorima CYP 2C8, nije potrebno prilagođavati uobičajenu dozu montelukasta, ali lekar treba da ima na umu mogućnost povećanja ispoljavanja neželjenih reakcija.
Na osnovu in vitro podataka, ne očekuju se klinički značajne interakcije sa manje potentnim inhibitorima CYP 2C8 (npr. trimetoprim). Prilikom istovremene primene montelukasta sa itrakonazolom, jakim inhibitorom CYP 3A4, nije došlo do značajnog povećanja sistemske izloženosti montelukastu.
Upotreba tokom trudnoće
Ispitivanja na životinjama nisu pokazala štetno dejstvo leka u trudnoći niti štetan efekat na razvoj embriona/ploda.
Ograničeni podaci o primeni leka u trudnoći ne ukazuju na povezanost između uzimanja leka montelukast i pojave malformacija (na primer defekti udova) koje su u retkim slučajevima zabeležene u postmarketinškim podacima širom sveta.
Lek Monkasta se može primenjivati tokom trudnoće samo ako se proceni da je primena ovog leka apsolutno neophodna.
Upotreba tokom dojenja
Ispitivanja na pacovima su pokazala da se montelukast izlučuje mlekom ženki pacova (videti odeljak 5. 3). Nije poznato da li se montelukast/metaboliti leka izlučuju u majčino mleko.
Lek Monkasta mogu primenjivati dojilje samo ako se proceni da je primena ovog leka apsolutno neophodna.
Montelukast nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Međutim, pojedinci su prijavljivali pospanost ili vrtoglavicu.
Montelukast je procenjivan u sledećim kliničkim ispitivanjima:
-
film tablete od 10 mg, kod otprilike 4000 odraslih i adolescenata sa astmom, starosti 15 godina i starijih.
-
film tablete od 10 mg, kod otprilike 400 odraslih i adolescenata sa astmomsa sezonskim alergijskim rinitisom, starosti 15 godina i starijih.
-
tablete za žvakanje od 5 mg, kod otprilike 1750 pedijatrijskih pacijenata sa astmom, starosti od 6 do 14 godina.
Kod pacijenata lečenih montelukastom sledeće, sa lekom povezane, neželjene reakcije u kliničkim studijama su prijavljene često (≥1/100, <1/10) i sa većom učestalošću u odnosu na pacijente koji su uzimali placebo:
Klasa sistema organa Odrasli i adolescenti starosti 15 godina i stariji (dve studije koje sutrajale 12 nedelja; n=795) Pedijatrijski pacijenti starosti od 6 do 14 godina (jedna studija od 8 nedelja;n=201) (dve studije od 56 nedelja; n=615) Poremećaji nervnogsistema glavobolja glavobolja Gastrointestinalniporemećaji abdominalni bol U toku dugotrajnog lečenja, u kliničkim ispitivanjima sa ograničenim brojem pacijenata, u trajanju do dve godine kod odraslih pacijenata, i do 12 meseci kod pedijatrijskih pacijenata starosti 6 do 14 godina, bezbednosni profil se nije menjao.
Tabela prikaza neželjenih reakcija
Neželjene reakcije prijavljene tokom post-marketinškog praćenja su razvrstane po sistemima organa u tabeli ispod. Kategorije učestalosti su određene na osnovu relevantnih kliničkih studija.
Sistem organa Neželjena reakcija Učestalost Infekcije i infestacije Infekcije gornjih disajnih puteva† Veoma česta Poremećaji krvi i limfnog sistema Pojačana sklonost ka krvarenju Retka Trombocitopenija Veoma retka Poremećaji imunskog sistema Reakcije preosetljivosti uključujućianafilaksu Povremena Hepatička eozinofilna infiltracija Veoma retka Psihijatrijski poremećaji Poremećaji sna uključujući noćne more, nesanicu, somnambulizam, uznemirenost, agitaciju uz agresivno i neprijateljsko ponašanje, depresija, psihomotornahiperaktivnost (uključujući iritabilnost, nemir, tremor§) Povremena poremećaj pažnje, slabljenje memorije,tikovi Retka Halucinacije, dezorijentacija, suicidalne misli i ponašanje (suicidalnost),opsesivno-kompulzivni simptomi disfemija Veoma retka Poremećaji nervnog sistema Vrtoglavica, pospanost,parestezija/hipoestezija, konvulzija Povremena Kardiološki poremećaji Palpitacije Retka Respiratorni, torakalni i mediastinalni poremećaji Epistaksa Povremena Churg-Strauss Sindrom (CSS) (videtiodeljak 4.4) Veoma retka Pulmonarna eozinofilija Veoma retka Gastrointestinalni poremećaji Dijareja‡, nauzeja‡, povraćanje‡ Česta Suvoća usta, dispepsija Povremena Hepatobilijarni poremećaji Povećane vrednosti transaminaza userumu (ALT, AST) Česta Hepatitis (uključujući holestazni, hepatocelularni hepatitis i oštećenja jetremešovitog tipa) Veoma retka Poremećaji kože i potkožnog tkiva Osip‡ Česta Pojava modrica, urtikarija, svrab Povremena Angioedem Retka Erythema nodosum, erythema multiforme Veoma retka Poremećaji mišićno-koštanogsistema i vezivnog tkiva Artralgija, mialgija, uključujući mišićnegrčeve Povremena Poremećaji bubrega i urinarnogsistema Enureza kod dece Povremena Opšti poremećaji i reakcije namestu primene leka Pireksija‡ Česta Astenija/zamor, opšta slabost, edem Povremena Kategorije učestalosti su definisane za svaku neželjenu reakciju koja je prijavljena u bazi podataka odgovarajućih kliničkih istraživanja. [Veoma česte, (≥10), Česte (≥1/100, <1/10), povremene (≥1/1000,<1/100), retke (≥1/10000, <1/1000), veoma retke (<1/10000)]† Ove neželjene reakcije prijavljene kao "veoma česte" kod pacijenata koji su dobijali montelukast, prijavljene su i kao "veoma česte" kod pacijenata koji su dobijali placebo u kliničkim studijama.‡ Ove neželjene reakcije prijavljene kao "česte" kod pacijenata koji su dobijali montelukast, prijavljene su i kao "česte" kod pacijenata koji su dobijali placebo u kliničkim studijama.§Kategorija učestalosti: retka Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd
Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
website: www.alims.gov.rs
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Kod ispitivanja hroničnih slučajeva astme, montelukast se primenjivao u dozi do 200 mg/dan, tokom 22 nedelje, a u kratkotrajnim ispitivanjima, montelukast se primenjivao u dozi do 900 mg/dan, tokom jedne nedelje, bez klinički značajnih neželjenih reakcija.
Postoje izveštaji o akutnom predoziranju montelukastom koji su dobijeni na osnovu post-marketinškog iskustva i kliničkih ispitivanja. Ovi izveštaji su uključili odrasle i decu i uzimanje doze do 1000 mg (oko 61 mg/kg kod deteta starosti 42 meseca). Dobijeni klinički i laboratorijski nalazi bili su konzistentni sa bezbednosnim profilom kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata. Nije bilo neželjenih reakcija u većini prijavljenih slučajeva predoziranja.
Simptomi prilikom predoziranja
Neželjene reakcije koje su se najčešće pojavljivale su bile konzistentne sa bezbednosnim profilom montelukasta i uključivale su abdominalni bol, somnolenciju, žeđ, glabolju, povraćanje i psihomotornu hiperaktivnost.
Terapija kod predoziranja
Nisu dostupni specifični podaci o terapiji predoziranja montelukastom. Nije poznato da li je montelukast moguće ukloniti peritonealnom dijalizom, ili hemodijalizom.
Farmakološki podaci - Monkasta 10mg
Farmakoterapijska grupa: Lekovi koji se primenjuju u opstruktivnim bolestima disajnih puteva; antagonisti leukotrijenskih receptora
ATC šifra: R03DC03 Mehanizam dejstva
Cisteinil leukotrijeni (LTC4, LTD4, LTE4) su potentni inflamatorni eikosanoidi koji se oslobađaju iz različitih
ćelija, uključujući mastocite i eozinofile. Ovi važni proastmatični medijatori vezuju se za cisteinil leukotrijenske receptore (CysLT). CysLT tip-1 (CysLT1) receptor pronađen je kod ljudi, u disajnim putevima (uključujući glatke mišićne ćelije i makrofage disajnih puteva) i u drugim proinflamatornim ćelijama (uključujući eozinofile i određene matične ćelije mijeloidne loze). CysLT-i povezani su sa patofiziologijom astme i alergijskog rinitisa. Kod astme, u dejstva posredovana leukotrijenima spadaju bronhokonstrikcija, mukozna sekrecija, vaskularna permeabilnost i nakupljanje eozinofila. Kod alergijskog rinitisa, CysLT-i se oslobađaju iz nazalne mukoze nakon izlaganja alergenu, tokom reakcija, kako rane tako i kasne faze i povezani su sa simptomima alergijskog rinitisa. Pokazano je da intranazalna izloženost CysLT-ima povećava otpor u nazalnom delu disajnih puteva, kao i simptome nazalne opstrukcije.
Farmakodinamski efekti
Montelukast predstavlja supstancu aktivnu nakon oralne primene koja se visokim afinitetom i selektivnošću vezuje za CysLT1 receptor. U kliničkim studijama pokazano je da montelukast, i to već u dozama od 5 mg, inhibira bronhokonstrikciju nastalu usled inhalacije LTD4. U roku od 2 sata od oralne primene leka zapažena je bronhodilatacija. Bronhodilatatorni efekt β-agoniste aditivan je na efekat montelukasta. Montelukast
inhibira i ranu i kasnu fazu bronhokonstrikcije izazvanu antigenima. Montelukast je, u poređenju sa placebom, smanjio broj eozinofila u perifernoj krvi kod odraslih i pedijatrijskih pacijenata. U zasebnoj studiji, terapija montelukastom značajno je smanjila broj eozinofila u disajnim putevima (mereno u sputumu) i u perifernoj krvi, pri čemu je poboljšana klinička kontrola astme.
Klinička efikasnost i bezbednost
U studijama koje su sprovedene kod odraslih u dozi od 10 mg jednom dnevno, u poređenju sa placebom, pokazao je značajno poboljšanje vrednosti jutarnjeg forsiranog ekspirijumskog volumena tokom prve sekunde -FEV1 (10,4% prema 2,7%, u odnosu na početne vrednosti), vrednosti jutarnje stope vršnog ekspirijumskog protoka (engl. peak expiratory flow rate PEFR) (24,5 L/min prema 3,3 L/min, u odnosu na početne vrednosti), kao i značajno smanjenje u ukupnoj primeni β-agonista (-26,1% prema -4,6% u odnosu na početne vrednosti). Poboljšanje skora simptoma astme u toku dana i noći, prema oceni pacijenta, bilo je značajno veće u odnosu na placebo.
Studije kod odraslih pokazale su dodatni efekat uz primenu montelukasta na klinički efekat inhalacionih kortikosteroida (% promene u odnosu na početne vrednotis za kombinaciju inhalacioni beklometazon i montelukast naspram primene samog beklometazona: FEV1: 5,43% prema 1,04%; primena β-agoniste: - 8,70% prema 2,64%). U poređenju sa inhalacionim beklometazonom (200 mikrograma dva puta dnevno pomoću komore - spejsera) montelukast je pokazao brži inicijalni odgovor, iako je u studiji koja je trajala 12 nedelja beklometazon obezbedio bolji prosečan efekat terapije (% promene u odnosu na početne vrednosti za montelukast naspram beklometazon za FEV1: 7.49% prema 13.3%; primena β-agoniste: -28,28% prema - 43,89%). Međutim, u poređenju sa beklometazonom, kod velikog procenta pacijenata koji su bili na terapiji montelukastom postignut je sličan klinički odgovor (npr. kod 50% pacijenata koji su bili na terapiji beklometazonom postignuto je poboljšanje FEV1 od oko 11% ili više u odnosu na početne vrednosti, dok je kod oko 42% pacijenata koji su bili na terapiji montelukastom postignut isti odgovor).
Sprovedeno je kliničko ispitivanje kako bi se procenila primena montelukasta u simptomatskoj terapiji sezonskog alergijskog rinitisa, kod asmatičnih pacijenata iz populacije odraslih i adolescenata uzrasta 15 i više godina sa konkomitantnim sezonskim alergijskim rinitisom. U ovom ispitivanju, tablete montelukasta od 10 mg primenjene jednom dnevno pokazale su statistički značajno poboljšanje skora dnevnih simptoma rinitisa (engl. Daily Rhinitis Symptoms Score) u poređenju sa placebom. Skor dnevnih simptoma rinitisa jeste prosečna vrednost skora nazalnih simtoma tokom dana (engl. Daytime Nasal Symptoms Score) (nazalna kongestija, rinoreja, kijanje, nazalni svrab) i skora nazalnih simptoma tokom noći (engl. Night-time Nasal Symptoms Score) (nazalna kongestija nakon buđenja, teškoće pri uspavljivanju, kao i buđenje tokom noći). Opšta procena alergijskog rinitisa od strane pacijenta i lekara pokazala je značajno poboljšanje u poređenju sa placebom. Evaluacija efikasnosti kod astme nije bila primarni cilj ovog ispitivanja.
U osmonedeljnoj studiji sa pedijatrijskim pacijentima uzrasta 6-14 godina, montelukast 5 mg jednom dnevno, u poređenju sa placebom, značajno je poboljšao respiratornu funkciju (FEV1 8,71% prema 4,16% u odnosu na početne nivoe; jutarnja PEFR 27,9 L/min naspram 17,8 L/min u odnosu na početne vrednosti) i smanjio primenu β-agonista „po potrebi" (-11,7% naspram +8,2% u odnosu na početne vrednosti).
Značajna redukcija bronhokonstrikcije izazvane naporom ( engl. exercise induced bronchoconstriction -EIB) pokazana je u studiji kod odraslih koja je trajala 12 nedelja (maksimalno smanjenje FEV1 bilo je 22,33% u montelukast grupi naspram 32,40% u placebo grupi; vreme oporavka do 5% u odnosu na početne vrednosti FEV1 bilo je 44,22 minuta u montelukast grupi i 60,64 minuta u placebo grupi). Ovaj efekat bio je konzistentan u toku 12 nedelja trajanja studije. Smanjenje EIB takođe je pokazano u kratkotrajnoj studiji sa pedijatrijskim pacijentima (maksimalno smanjenje FEV1 vrednosti 18,27% prema 26,11%; vreme oporavka do 5% od početne vrednosti FEV1 bilo je 17,76 minuta prema 27,98 minuta). U obe studije efekat je potvrđen na kraju doznog intervala pri doziranju jednom dnevno.
Kod astmatičnih pacijenata sa preosetljivošću na aspirin koji su istovremeno dobijali inhalacione i/ili oralne kortikosteroide, terapija montelukastom u poređenju sa placebom, rezultirala je značajnim poboljšanjem u kontroli astme (promena FEV1 8,55% naspram -1,74% u odnosu na početne vrednosti i smanjenje ukupne upotrebe β-agonista od -27,78% prema 2,09% u odnosu na početne vrednosti).
Resorpcija.
Montelukast se brzo resorbuje nakon oralne primene. Srednja vrednost maksimalne koncentracije u plazmi (Cmax) postiže se za 3 sata (Tmax) nakon primene film tableta od 10 mg kod odraslih u uslovima gladovanja. Prosečna bioraspoloživost nakon oralne primene je 64%. Na bioraspoloživost nakon oralne primene i na Cmax ne utiče standardni obrok. Bezbednost i efikasnost su pokazane u kliničkim ispitivanjima u kojima je film tablete od 10 mg primenjivana bez obzira na vreme obroka.
Cmax se postiže 2 sata nakon primene tableta za žvakanje od 5 mg kod odraslih u uslovima gladovanja. Prosečna bioraspoloživost nakon oralne primene je 73%, a smanjuje je standardizovan obrok na 63%.
Distribucija.
Montelukast se vezuje za proteine plazme u stepenu većem od 99%. Volumen distribucije u stanju ravnoteže za montelukast je u proseku 8-11 L. Studije na pacovima sa radioobeleženim montelukastom ukazuju na to da montelukast minimalno prolazi krvno-moždanu barijeru. Dodatno, koncentracije radioobeleženog materijala u tkivima 24 sata posle doziranja bile su minimalne u svim drugim tkivima.
Biotransformacija.
Montelukast se ekstezivno metaboliše. U studijama uz primenu terapijskih doza, koncentracije metabolita u plazmi u stanju ravnoteže kod odraslih i kod dece bile su ispod granica detekcije.
Citohrom P450 2C8 je najznačajniji enzim u metabolizmu montelukasta. Pored toga, CYP 3A4 i 2C9 mogu biti u manjoj meri uključeni u metabolizam montelukasta, iako je pokazano da itrakonazol, inhibitor CYP 3A4, nije uticao na promenu farmakokinetičkih varijabli montelukasta kod zdravih ispitanika koji su uzimali
10 mg montelukasta dnevno. Na osnovu rezultata in vitro ispitivanja na mikrozomima humane jetre, terapijske koncentracije montelukasta u plazmi ne inhibiraju citohrome P450 3A4, 2C9, 1A2, 2A6, 2C19 i 2D6. Doprinos metabolita u ostvarivanju terapijskog dejstva montelukasta je minimalan.
Eliminacija.
Plazma klirens montelukasta kod zdravih odraslih osoba iznosi u proseku 45 mL/min. Nakon oralne primene radioaktivno obeleženog montelukasta, 86% radioaktivnosti se može detektovati u fecesu prikupljenom tokom 5 dana i < od 0,2% se detektuje u urinu. Zajedno sa podacima o oralnoj biorapoloživosti, ovi podaci ukazuju da se montelukast i njegovi metaboliti skoro ekskretuju putem žuči.
Posebne populacije pacijenata.
Nije neophodno prilagođavanje doze kod starijih osoba ili kod pacijenata sa blagom do umerenim oštećenjem funkcije jetre. Nisu sprovedena ispitivanja kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega. Kako se montelukast i njegovi metaboliti eliminišu bilijarnim putem, ne očekuje se da prilagođavanje doze kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega bude neophodno. Nema podataka o farmakokinetici montelukasta kod pacijenata sa teškim oštećenim funkcije jetre (Child-Pugh skor >9).
Nakon primene visokih doza montelukasta (20 do 60 puta većih od preporučenih doza za odrasle) uočeno je smanjenje koncentracije teofilina u plazmi. Ovaj efekat nije zapažen nakon primene preporučene doze od 10 mg jednom dnevno.
Farmaceutski podaci - Monkasta 10mg
Pomoćne supstance u jezgru tablete:
Celaktoza:
-
Alfa-laktoza, monohidrat;
-
Celuloza, prašak; Celuloza, mikrokristalna; Kroskarmeloza-natrijum; Magnezijum-stearat.
Pomoćne supstance u filmu tablete:
Boja Opadry Orange 03H32599:
-
Hipromeloza;
-
Titan-dioksid E171;
-
Talk;
-
Propilenglikol;
-
Gvožđe(III)-oksid, žuti E172;
-
Gvožđe(III)-oksid, crveni E172.
Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. Ovaj lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja.
Unutrašnje pakovanje je blister (OPA/Al/PVC//Al) koji sadrži 7 film tableta.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalaze 4 blistera sa po 7 film tableta (ukupno 28 film tableta) i Uputstvo za lek.