Lek Cefapan je cefalosporinski antibiotik koji je aktivan nakon oralne primene. U in vitro uslovima pokazao je baktericidnu aktivnost protiv širokog spektra Gram-pozitivnh i Gram-negativnih mikroorganizama. Lek Cefapan je indikovan za lečenje sledećih akutnih infekcija uzrkovanih mikroorganizmima osteljivim na cefiksim:

• Infekcije gornjih disajnih puteva, uključujući i otitis media i druge infekcije gornjeg respiratornog trakta gde je poznato ili se sumnja da je uzročnik rezistentan na druge najčešće primenjivane antibiotike, kao i kod infekcija gde neuspeh terapije predstavlja veliki rizik za pacijenta.
• Infekcije donjih disajnih puteva, kao što je bronhitis.
• Infekcije urinarnog trakta, kao što su cistitis, cistouretritis, i nekomplikovani pijelonefritis.

Klinička efikasnost cefiksima je potvrđena kod infekcija izazvanih najčešćim patogenim bakterijama kao što su Streptococcus pneumoniae, Streptococcus pyogenes, Escherichia coli, Proteus mirabilis, Klebsiella species, Haemophilus influenzae (beta-laktamaza pozitivni i negativni sojevi), Branhamella catarrhalis (beta-laktamaza pozitivni i negativni sojevi) i Enterobacter species. Lek Cefapan je izuzetno stabilan u prisustvu beta-laktamaza.

Većina sojeva enterokoka (Streptoccocus faecalis, grupa D streptokoka) i stafilokoka (uključujući koagulaza pozitivne i negativne sojeve, kao i meticilin otporne sojeve) je otporna na cefiksim. Takođe, većina sojeva Pseudomonas, Bacteroides fragalis, Listeria monocytogenes i Clostridia je otporna na cefiksim.

Uobičajeno trajanje terapije je 7 dana. Po potrebi može se produžiti do 14 dana.

Doziranje
Odrasli i deca starija od 10 godina (telesne mase veće od 50 kg)
Preporučena doza za odrasle je 200-400 mg dnevno u zavisnosti od težine infekcije, kao pojedinačna doza ili podeljena u dve jednake doze.
Lek Cefapan je dostupan u jačini od 400 mg. Za postizanje doze od 200 mg treba uzeti drugi lek odgovarajuće jačine koji je dostupan na tržištu Republike Srbije.

Stariji pacijenti
Starijim pacijentima se mogu primeniti iste doze koje se preporučuju za odrasle. Potrebno je proceniti funkciju bubrega i prilagoditi dozu u slučaju teškog oštećenja funkcije bubrega (videti „Doziranje kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega”).

Deca mlađa od 10 godina
Primena leka Cefapan, 400 mg, film tableta se ne preporučuje kod dece mlađe od 10 godina. Kod ove uzrasne grupe preporučuje se primena cefiksima u obliku oralne suspenzije.
Bezbednost i efikasnost primene cefiksima nije utvrđena kod dece mlađe od 6 meseci.

Doziranje kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega
Lek Cefapan se može primenjivati kod pacijenata koji imaju oštećenu funkciju bubrega. Kod pacijenata sa klirensom kreatinina od 20 mL/min ili većim, primenjuju se uobičajene doze i režim doziranja. Kod pacijenata kod kojih je klirens kreatinina manji od 20 mL/min, kao i kod pacijenata koji su na hroničnoj ambulantnoj peritonealnoj dijalizi ili hemodijalizi, preporučuje se da se ne prelazi doza od 200 mg jednom dnevno.

Način primene:
Za oralnu upotrebu.
Prisustvo hrane ne utiče značajno na resorpciju cefiksima.

Preosetljivost na cefiksim, cefalosporinske antibiotike ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

Encefalopatija

Beta-laktami, uključujući cefiksim, mogu povećati rizik za razvoj encefalopatije (koja uključuje pojavu konvulzija, zbunjenosti, oštećenja svesti, poremećaje kretanja), posebno u slučaju predoziranja ili oštećenja funkcije bubrega.

Teške neželjene reakcije na koži

Teške neželjene reakcije na koži kao što su toksična epidermalna nekroliza, Stevens-Johnson-ov sindrom i osip izazvan lekom sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (engl. Drug Reaction with Eosinophilia and Systemic Symptoms - DRESS sindrom) prijavljeni su kod nekih pacijenata koji su koristili cefiksim. U slučaju da dođe do ispoljavanja neželjenih reakcija na koži, primena leka cefiksim se mora prekinuti i primeniti odgovarajuća terapija i/ili preduzeti odgovarajuće mere.

Lek Cefapan treba primenjivati oprezno kod pacijenata sa poznatom preosetljivošću na druge lekove.

Preosetljivost na peniciline

Kao i ostali cefalosporini i cefiksim se treba primenjivati veoma oprezno kod pacijenata sa poznatom preosetljivošću na peniciline, jer postoje podaci o delimično ukrštenoj preosetljivosti između penicilina i cefalosporina.

Zabeleženi su slučajevi teških neželjenih reakcija (uključujući i anafilaksu) na obe grupe lekova. Ukoliko dođe do pojave alergijske reakcije pri primeni cefiksima, potrebno je prekinuti primenu leka i primeniti odgovarajuće terapijske mere.

Hemolitička anemija

Prilikom primene cefalosporina (kao klase antibiotika) prijavljena je lekom izazvana hemolitička anemija, koja je uključivala i teške slučajeve sa smrtnim ishodom. Takođe su prijavljeni slučajevi hemolitičke anemije nakon ponovne primene cefalosporina kod pacijenata koji su prethodno već imali hemolitičku anemiju izazvanu cefalosporinima (uključujući i cefiksim).

Akutna insuficijencija bubrega

Kao i drugi cefalosporini, cefiksim može da dovede do akutne insuficijencije bubrega, uključujući tubulointersticijalni nefritis kao osnovno patološko stanje. Kada dođe do akutne insuficijencije bubrega, terapiju cefiksimom treba prekinuti i preduzeti odgovarajuću terapiju i/ili mere.

Oštećenje funkcije bubrega

Lek Cefapan treba primenjivati veoma oprezno kod pacijenata sa značajno oštećenom funkcijom bubrega (videti „Doziranje kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega”).

Pedijatrijska populacija

Bezbednost primene cefiksima kod prevremeno rođene dece i novorođenčadi nije utvrđena.

Terapija antibioticima širokog spektra dejstva menja fiziološku floru u kolonu i omogućava rast klostridija. Studije su pokazale da je toksin koji proizvodi Clostridium difficile primarni razlog pojave dijareje izazvane antibioticima. Pseudomembranozni kolitis je povezan sa upotrebom antibiotika širokog spektra dejstva (uključujući makrolide, polusintetske peniciline, linkozamide i cefalosporine); zato je veoma važno uzeti u obzir ovu dijagnozu kod pacijenata kod kojih se javi dijareja kao posledica primene antibiotika. Simptomi pseudomembranoznog kolitisa se mogu javiti tokom ili nakon terapije antibiotikom.

Terapija pseudomembranoznog kolitisa obuhvata sigmoidoskopiju, odgovarajuća bakteriološka ispitivanja, nadoknadu tečnosti, elektrolita i proteina. Ukoliko se kolitis nastavi i nakon obustavljanja primene antibiotika, ili ako su simptomi veoma teški, vankomicin oralno primenjen je lek izbora za pseudomembranozni kolitis izazvan C. difficile. Drugi uzroci kolitisa treba da se isključe.

Antikoagulansi

Kao i kod ostalih cefalosporina, kod nekoliko pacijenata koji su primenjivali cefiksim je zabeleženo

produženje protrombinskog vremena. Zato je potreban oprez kod pacijenata koji primenjuju antikoagulantnu terapiju.

Cefiksim treba da se primenjuje sa oprezom kod pacijenata koji primaju kumarinski tip antikoagulansa, npr. varfarin, kalijum. S obzirom na to da cefiksim može pojačati delovanje antikoagulanasa, može se javiti produženje protrombinskog vremena sa ili bez krvarenja.

Drugi oblici interakcija

Lažno pozitivna reakcija na glukozu u urinu može se javiti ako se koriste Benedict-ov ili Fehling-ov rastvor, tablete bakar sulfata, ali ne i sa testovima zasnovanim na enzimskim reakcijama glukoza-oksidaze.

Lažno pozitivni direktni Coombs-ov test zabeležen je tokom lečenja cefalosporinskim antibioticima. Posebno je važno utvrditi da li je pozitivan Coombs-ov test posledica uzimanja leka.

Ispitivanja uticaja na reproduktivne karakteristike su sprovedena kroz studije na miševima i pacovima sa dozama cefiksima do 400 puta većim od doza upotrebljenih kod ljudi. Ova ispitivanja nisu pružila dokaze da primena ovog leka dovodi do poremećaja plodnosti ili negativnog uticaja na fetus. Kod kunića, sa dozama do 4 puta većim od doza upotrebljenih kod ljudi, nije bilo dokaza da je cefiksim teratogen; zabeležena je učestala pojava pobačaja i smrti majke što je očekivana posledica poznate preosetljivosti kunića na promene mikroflore creva izazvane antibioticima. Ne postoje odgovarajuća dobro kontrolisana ispitivanja kod trudnica. Lek Cefapan zato ne treba primenjivati kod trudnica i dojilja, osim ukoliko lekar smatra da je to neophodno.

U slučaju pojave neželjenog dejstva kao što je encefalopatija (koja može da uključuje konvulzije, konfuziju, oštećenje svesti, poremećaje kretanja), pacijent ne treba da upravlja vozilima niti da rukuje mašinama.

Cefiksim se uglavnom dobro podnosi. Najveći deo neželjenih reakcija koja su prijavljena tokom kliničkih studija su blaga i prolazna.

Navedene su sledeće neželjene reakcije:

Prethodno navedene neželjene reakcije su se javile tokom kliničkih studija i/ili tokom postmarketinškog praćenja.

*Dijareja je obično povezana sa primenom većih doza. Neki slučajevi umerene do teške dijareje su prijavljeni, što je ponekad opravdavalo prekid terapije. Terapiju lekom Cefapan treba prekinuti ukoliko se javi uporna dijareja.

**Ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka. Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava

kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Postoji rizik od encefalopatije u slučajevima primene beta-laktamskih antibiotika, uključujući cefiksim, naročito u slučaju predoziranja ili insuficijencije bubrega.

Neželjena dejstva koja su se javila pri primeni doze do 2 g cefiksima, kod zdravih osoba nisu se razlikovala po profilu od onih uočenih kod pacijenata lečenih preporučenim dozama. Cefiksim se ne može eliminisati u klinički značajnom obimu pomoću dijalize.

Ne postoji specifični antidot. Preporučuju se opšte suportivne mere.