Sobycor® 10mg film tableta

Hipertenzija.

Koronarna bolest srca (angina pektoris).

Terapija stabilne, hronične srčane insuficijencije sa redukovanom sistolnom funkcijom leve komore kao dodatak ACE inhibitorima, diureticima i po potrebi kardiotoničnim glikozidima (za dodatne informacije videti odeljak 5.1).

Hipertenzija/Angina pektoris Odrasli pacijenti

Doziranje treba individualno prilagoditi, naročito uzimajući u obzir brzinu pulsa i terapijski odgovor. Preporučena inicijalna terapijska doza je 5 mg dnevno. Uobičajena dnevna doza je 10 mg jednom dnevno, a maksimalna preporučena doza je 20 mg jednom dnevno.

Stariji pacijenti

Preporuka je da se terapija započne najmanjom mogućom dozom. Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre:

Kod pacijenata sa poremećajem funkcije jetre ili bubrega, blagog do umerenog inteziteta, obično nije potrebno prilagođavanje doze. Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega (klirens kreatinina <20 mL/min) i kod pacijenata sa teškim poremećajem funkcije jetre, dnevna doza ne sme da pređe 10 mg

bisoprolola.

Iskustvo sa upotrebom bisoprolola kod pacijenata na dijalizi je ograničeno. Međutim, ne postoji dokaz koji bi uputio na potrebu za promenom režima doziranja.

Prekid terapije

Terapija ne sme biti naglo prekinuta (videti odeljak 4.4). Dozu treba postepeno smanjivati za polovinu doze u nedeljnim intervalima.

Stabilna hronična srčana insuficijencija

Standardna terapija hronične srčane insuficijencije sastoji se od ACE inhibitora (ili blokatora receptora angiotenzina u slučaju intolerancije na ACE inhibitore), beta blokatora, diuretika i po potrebi, kardiotoničkih glikozida. Pacijent mora da ima dijagnozu stabilne srčane insuficijencije (bez akutne insuficijencije) kada se započinje terapija bisoprololom.

Preporuka je da terapiju vodi lekar sa iskustvom u lečenju hronične srčane insuficijencije.

Faza titracije

Terapija stabilne hronične insuficijencije srca sa bisoprololom zahteva fazu titracije.

Terapija bisoprololom treba da se započne postepenim povećavanjem doze, prema sledećem režimu: 1,25 mg jednom dnevno tokom jedne nedelje, ukoliko se dobro podnosi, dozu povećati na

2,5 mg jednom dnevno tokom sledećih nedelju dana, ukoliko se dobro podnosi, dozu povećati na 3,75 mg jednom dnevno tokom sledećih nedelju dana, ukoliko se dobro podnosi, dozu povećati na 5 mg jednom dnevno naredne 4 nedelje, ukoliko se dobro podnosi, dozu povećati na

7,5 mg jednom dnevno naredne 4 nedelje, ukoliko se dobro podnosi, dozu povećati na 10 mg bisoprolola jednom dnevno, što je doza održavanja.

Maksimalna preporučena doza je 10 mg jednom dnevno.

Može se javiti prolazno pogoršanje srčane insuficijencije, hipotenzija ili bradikardija tokom i posle perioda titracije.

Tokom faze titracije preporučuje se pažljivo praćenje vitalnih funkcija pacijenta (srčani ritam, krvni pritisak) i simptoma pogoršanja srčane insuficijencije. Simptomi mogu da se jave već tokom prvih dana započinjanja terapije.

Modifikacija terapije

Ukoliko se maksimalna preporučena doza loše podnosi, treba razmotriti postepeno smanjivanje doze.

U slučaju prolaznog pogoršanja srčane insuficijencije, hipotenzije ili bradikardije, savetuje se ponovno razmatranje doziranja istovremeno primenjivanih lekova. Takođe, možda će biti neophodno privremeno smanjenje doze bisoprolola ili se može uzeti u obzir čak i obustavljanje terapije.

Ponovno uvođenje i/ili povećanje doze bisoprolola uvek treba da se razmotriti kada stanje pacijenta postane ponovo stabilno.

Dužina trajanja terapije

Terapija stabilne hronične srčane insuficijencije bisoprololom je najčešće dugotrajna terapija. Terapija lekom Sobycor se ne sme naglo obustaviti, jer može da dovede do prolaznog pogoršanja zdravstvenog stanja pacijenta, pogotovu kod pacijenata sa ishemijskom bolesti srca.

Preporučuje se postepeno smanjenje dnevne doze leka.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega ili jetre:

Nema podataka o farmakokinetici bisoprolola kod pacijenata sa hroničnom srčanom insuficijencijom i oštećenjem funkcije jetre ili bubrega. Zbog toga, povećanje doze kod ovih pacijenata treba sprovoditi sa dodatnim oprezom.

Stariji pacijenti

Nije potrebno prilagođavanje doze.

Pedijatrijska populacija

Nema iskustava sa primenom bisoprolola kod dece i adolescenata, zbog toga se ne preporučuje primena ovog leka kod dece.

Način primene Oralna primena.

Tablete bisoprolola treba uzeti ujutro i mogu se uzimati uz obrok. Treba ih progutati sa dovoljno tečnosti i ne smeju se žvakati.

Bisoprolol je kontraindikovan kod pacijenata sa:

• akutnom insuficijencijom srca ili tokom epizoda dekompenzovane srčane insuficijencije koja zahteva

  i.v. inotropnu terapiju,

• kardiogenim šokom,

• AV blokom II i III stepena (bez pejsmejkera),

• "sick sinus" sindromom,

• sinoatrijalnim blokom,

• simptomatskom bradikardijom sa manje od 60 otkucaja/min pre početka terapije,

• simptomatskom hipotenzijom (sistolni krvni pritisak niži od 100 mmHg),

• teškom bronhijalnom astmom,

• teškim oblicima okluzivne bolesti perifernih arterija u kasnim fazama ili teškim oblicima Raynaud-

  ovog sindroma,

• nelečenim feohromocitomom (videti odeljak 4.4),

• metaboličkom acidozom (videti odeljak 6.1).

• preosetljivošću na bisoprolol ili na bilo koju od pomoćnih supstanci (navedenih u odeljku 6.1).

Posebna upozorenja

Primenjuje se isključivo kod pacijenata sa hroničnom srčanom insuficijencijom:

Terapiju stabilne hronične srčane insuficijencije sa bisoprololom treba započeti sa posebnom fazom titracije (videti odeljak 4.2).

Primenjuje se kod svih indikacija:

Posebno kod pacijenata sa ishemijskom bolešću srca, iako je jasno indikovano – prekid terapije bisoprololom ne sme biti nagao, jer može dovesti do akutnog pogoršanja stanja srca (videti odeljak 4.2).

Mere opreza

Primenjuje se isključivo kod pacijenata sa hipertenzijom i anginom pektoris:

Bisoprolol se mora primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa hipertenzijom ili anginom pektoris i postojećom srčanom insuficijencijom.

Primenjuje se isključivo kod pacijenata sa hroničnom srčanom insuficijencijom:

Započinjanje i prekid terapije stabilne hronične srčane insuficijencije sa bisoprololom zahteva redovno praćenje. Za doziranje i način primene leka, videti odeljak 4.2.

Nema terapijskog iskustva sa terapijom bisoprololom kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom i sledećim oboljenjima i stanjima:

• insulin zavisnim dijabetes melitusom (tip I),

• teškim oštećenjem funkcije bubrega,

• teškim oštećenjem funkcije jetre,

• restriktivnom kardiomiopatijom,

• kongenitalnom bolešću srca,

• hemodinamski značajnim organskim oboljenjem valvula,

• infarktom miokarda u prethodna 3 meseca.

Odnosi se na sve indikacije:

Postoji rizik od infarkta miokarda i iznenadne smrti kod naglog prekida terapije lekom kod pacijenata sa koronarnom srčanom bolešću (videti odeljak 4.2).

Bisoprolol se mora primenjivati sa oprezom kod:

• bronhospazma (bronhijalna astma, opstruktivna oboljenja disajnih puteva).

  Kod bronhijalne astme i drugih hroničnih opstruktivnih bolesti pluća sa pratećim simptomima, uporedo je potrebna i terapija bronhodilatatorima. U pojedinim slučajevima istovremene terapije sa bisoprololom, može doći do povećanja otpora u disajnim putevima kod pacijenata sa astmom, tako da se mora povećati doza beta²-simpatomimetika;

• dijabetes melitusa sa velikim fluktuacijama koncentracije glukoze u krvi. Simptomi hipoglikemije

  (npr. tahikardija, paltitacije ili znojenje) mogu da budu zamaskirani;

• stroge dijete i/ili posta;

• pacijenata na terapiji desenzitizacije koja je u toku. Kao i drugi beta blokatori, bisoprolol može da poveća osetljivost prema alergenima kao i težinu anafilaktičke reakcije. Moguće je da terapija adrenalinom ne dovede uvek do očekivanih terapijskih efekata;

• AV bloka I stepena;

• Prinzmetal-ove angine: Primećeni su slučajevi koronarnog spazma. Uprkos visokoj beta 1- selektivnosti, napadi angine pektoris ne mogu se u potpunosti sprečiti kada se bisoprolol primenjuje kod pacijenata sa Prinzmetal-ovom anginom;

• okluzivne bolesti perifernih arterija. Može doći do pogoršanja simptoma, naročito na početku terapije;

• opštea anestezije

  Kod pacijenata koji će biti podvrgnuti opštoj anesteziji beta blokada smanjuje incidencu aritmija i ishemije miokarda tokom indukcije i intubacije, kao i u postoperativnom periodu. Trenutno se preporučuje održavanje beta blokade perioperativno.Anesteziolog mora da zna da je pacijent lečen ji beta blokatorima zbog potencijalnih interakcija sa drugim lekovima, koje mogu da dovedu do bradiaritmija, slabljenja refleksne tahikardije i smanjene refleksne sposobnosti kompenzovanja gubitka krvi. Ukoliko je neophodno da se obustavi terapija beta blokatorima pre hirurške intervencije, ona

  treba postepeno da se smanjuje i da se potpuno ukine 48 sati pre anestezije.

  Kombinacija bisoprolola sa antagonistima kalcijumovih kanala kao što su verapamil ili diltiazem, klase I antiaritmijskih lekova i sa antihipertenzivima centralnog dejstva, nije preporučena, (videti odeljak 4.5).

  Iako kardioselektivni (beta¹) beta blokatori mogu imati manje dejstvo na funkciju pluća u odnosu na neselektivne beta-blokatore, kao i za sve beta blokatore, potrebno je izbegavati njihovu primenu kod pacijenata sa opstruktivnim bolestima disajnih puteva, osim ukoliko postoje opravdani klinički razlozi za njihovu upotrebu. Kada takvi razlozi postoje, bisoprolol treba koristiti sa oprezom.

  Kod pacijenata sa opstruktivnim bolestima disajnih puteva, lečenje bisoprololom treba započeti sa najnižom mogućom dozom i kod pacijenata treba pažljivo pratiti na pojavu novih simptoma (npr. dispneja,

  nelagodnost pri vežbanju, kašalj). Kod bronhijalne astme ili drugih hroničnih opstruktivnih plućnih bolesti sa simptomima bolesti, indikovana je istovremena terapija bronhodilatatorima. Povremeno se kod pacijenata sa astmom može javiti povećanje otpora u disajnim putevima, tako da se može povećati doza beta²-agonista.

  Pacijentima sa psorijazom ili onima sa psorijazom u anamnezi, treba primeniti beta blokatore (npr. bisoprolol) nakon pažljive procene odnosa koristi i rizika.

  Kod pacijenata sa feohromocitomom bisoprolol treba primeniti samo nakon blokade alfa receptora. U toku terapije bisoprololom simptomi tirotoksikoze mogu biti prikriveni.

Kombinacije koje se ne preporučuju

Odnosi se isključivo na pacijente sa hroničnom srčanom insuficijencijom

Antiaritmici klase I (npr. kinidin, disopiramid, lidokain, fenitoin, flekainid, propafenon): Dejstvo na vreme atrioventrikularne sprovodljivosti može biti pojačano, kao i negativno inotropno dejstvo.

Odnosi se na sve indikacije

Antagonisti kalcijuma tipa verapamila i u manjoj meri, tipa diltiazema: Negativan uticaj na kontraktilnost, i

atrio-ventrikularno sprovođenje. Intravenska primena verapamila kod pacijenata na terapiji beta blokatorima

može da dovede do izrazite hipotenzije i atrioventrikularnog bloka.

Antihipertenzivni lekovi koji deluju centralno kao što su klonidin i drugi (npr. metildopa, moksonidin, rilmenidin): Istovremena primena centralno delujućih antihipertenzivnih lekova može da dovede do pogoršanja srčane insuficijencije usled smanjenja centralnog simpatičkog tonusa (smanjenje srčane frekvence, srčanog minutnog volumena, vazodilatacija). Nagli prekid terapije, posebno neposredno pre završetka terapije beta blokatorom može da poveća rizik od "rebound " hipertenzije.

Kombinacije koje treba koristiti sa oprezom

Odnosi se isključivo na pacijente sa hipertenzijom i anginom pektoris

Antiaritmici klase I (npr. kinidin, dizopiramid, lidokain, fenitoin, flekainid, propafenon): Dejstvo na vreme atrioventrikularne sprovodljivosti može biti pojačano, kao i negativno inotropno dejstvo.

Odnosi se na sve indikacije

Antagonisti kalcijuma dihidropiridinskog tipa (npr. felodipin, amlodipin): Istovremena primena može da poveća rizik od hipotenzije, kao i povećani rizik od daljeg pogoršanja funkcije ventrikularne pumpe kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom.

Antiaritmici klase III (npr. amjodaron): Dejstvo na vreme atrioventrikularne sprovodljivosti može biti pojačano.

Lokalni beta blokatori za spoljašnju primenu (npr. kapi za oči kod terapije glaukoma) mogu pojačati sistemske efekte bisoprolola.

Parasimpatomimetici: Istovremena primena može da produži vreme atrioventrikularne sprovodljivosti i poveća rizik od bradikardije.

Insulin i oralni antidijabetici: Pojačan hipoglikemijski efekat. Blokada beta adrenergičkih receptora može da maskira simptome hipoglikemije.

Anestetici: Slabljenje refleksne tahikardije i pojačan rizik od hipotenzije (za dodatne informacije o opštoj anesteziji videti odeljak 4.4).

Kardiotonični glikozidi: Produženo vreme AV sprovođenja, smanjenje srčane frekvence. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL): smanjuju hipotenzivni efekat bisoprolola.

Beta simpatomimetički lekovi (β-simpatomimetici) (npr. izoprenalin, dobutamin): Kombinacija sa bisoprololom može da smanji efekte oba leka.

Simpatomimetici koji aktiviraju i beta i alfa adrenoceptore (npr. noradrenalin, adrenalin): Kombinacija sa bisoprololom može da demaskira alfa adrenergički posredovane vazokonstriktorne efekte ovih lekova dovodeći do porasta krvnog pritiska i pogoršanja intermitentne klaudikacije. Smatra se da su ove interakcije verovatnije kod neselektivnih beta-blokatora.

Istovremena primena sa antihipertenzivnim lekovima kao i sa drugim lekovima za snižavanje krvnog pritiska (npr. triciklični antidepresivi, barbiturati, fenotiazini) može da poveća rizik od hipotenzije.

Kombinacije koje treba razmotriti

Meflokin: Povećan rizik od nastanka bradikardije.

Inhibitori monoaminooksidaze (osim MAO-B inhibitora): Pojačano hipotenzivno dejstvo beta blokatora, ali takođe i rizik od hipertenzivne krize.

Rifampicin: Moguće je blago smanjenje poluvremena eliminacije bisoprolola zbog indukcije enzima koji učestvuju u hepatičkom metabolizmu. Obično ne zahteva prilagođavanje doze.

Derivati ergotamina: Pogoršanje poremećaja periferne cirkulacije.

Trudnoća

Bisoprolol ispoljava farmakološka dejstva koja mogu imati štetno dejstvo na trudnoću i/ili fetus/novorođenče. Generalno, β-blokatori adrenoreceptora redukuju placentalnu perfuziju, što može da se dovede u vezu sa zastojem u rastu, intrauterinom smrti fetusa, pobačajem ili prevremenim porođajem. Neželjena dejstva (npr. hipoglikemija ili bradikardija) mogu da se jave kod fetusa ili novorođenčeta. Ukoliko je lečenje ß-blokatorima adrenoreceptora neophodno, izbor su selektivni ß1- blokatori adrenoreceptora.

Bisoprolol ne treba uzimati tokom trudnoće, osim ukoliko je to neophodno. Ukoliko se smatra da je terapija bisoprololom neophodna, mora da se prati ultraplacentarni protok krvi i rast ploda. U slučaju da dođe do štetnih dejstava na trudnoću ili na fetus,, potrebno je razmotriti alternativne terapijske mere. Stanje novorođenčeta se mora pažljivo pratiti. Simptomi hipoglikemije i bradikardije se obično javljaju u toku prva tri dana života.

Dojenje

Nema podataka o izlučivanju bisoprolola u majčino mleko ili o bezbednosti izlaganja odojčadi bisoprololu. Zbog toga se ne preporučuje dojenje tokom primene bisoprolola.

Nisu sprovedene studije o uticaju ovog leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. U jednoj studiji sa pacijentima koji su imali koronarno srčano oboljenje, pokazalo se da bisoprolol nije uticao na sposobnost upravljanja vozilom. U zavisnosti od individualnog odgovora pacijenta, može da dođe do smanjene sposobnosti za upravljanje vozilom ili rukovanje mašinama. O ovome treba naročito voditi računa na početku terapije i nakon promene leka, kao i kod primene leka u kombinaciji sa alkoholom.

Neželjena dejstva koja mogu da se jave tokom terapije sa bisoprololom razvrstana su po učestalosti u sledeće grupe:

• veoma često (≥ 1/10),

- često (≥ 1/100 do < 1/10),

- povremeno (≥ 1/1.000 do < 1/100),

- retko (≥ 1/10.000 do < 1/1.000),

- veoma retko (< 1/10.000),

- nepoznato (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka).

Unutar svake grupe učestalosti neželjena dejstva su prikazana po opadajućem stepenu ozbiljnosti. Učestalost neželjenih dejstava na pojedine sisteme organa:

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi

Kod predoziranja (npr. dnevna doza 15 mg umesto 7,5 mg) zabeleženi su AV blok trećeg stepena, bradikardija i vrtoglavica. Uopšte, najčešći očekivani znaci kod predoziranja beta blokatorima su bradikardija, hipotenzija, bronhospazam, akutna srčana insuficijencija i hipoglikemija. Do danas je prijavljeno samo nekoliko slučajeva predoziranja (maksimum: 2000 mg) bisoprololom kod pacijenata koji boluju od hipertenzije i/ili koronarne bolesti srca, kod kojih se javila bradikardija i/ili hipotenzija. Svi pacijenti su se oporavili.

Postoji široka interindividualna razlika u osetljivosti na pojedinačno datu visoku dozu bisoprolola i pacijenti sa srčanom insuficijencijom su verovatno veoma osetljivi. Zbog toga je obavezno da se kod ovih pacijenata terapija započne postepenim povećavanjem doze u skladu sa šemom koja je data u odeljku 4.2.

Terapija

Ukoliko dođe do predoziranja, treba odmah obustaviti terapiju bisoprololom i treba primeniti simptomatsku i suportivnu terapiju. Ograničeni podaci ukazuju da se bisoprolol teško uklanja dijalizom. Na osnovu očekivanih farmakoloških dejstava i preporuka za druge beta-blokatore, sledeće opšte mere treba da budu preduzete ukoliko to klinička slika zahteva.

Bradikardija: Intravenska primena atropina. Ukoliko je odgovor neadekvatan, treba dati sa oprezom izoprenalin ili drugi lek sa pozitivnim hronotropnim osobinama. U izvesnim okolnostima, može biti neophodna implementacija pacemaker-a.

Hipotenzija: Treba primeniti intravensku nadoknadu tečnosti i vazopresore. Intravenska primena glukagon takođe može biti od koristi.

AV blok (drugog i trećeg stepena): Pacijente treba pažljivo pratiti i lečiti infuzijom izoprenalina ili transvenskom ugradnjom srčanog pacemaker-a.

Akutno pogoršanje srčane insuficijencije: Primeniti intravenski diuretike, inotropne lekove i vazodilatatore.

Bronhospazam: Primeniti terapiju bronhodilatatorima kao što su orciprenalin, beta²-simpatomimetici i/ili aminofilin.

Hipoglikemija: intravenski primeniti glukozu.