Rapidol® S 400mg kapsula, meka

Lek Rapidol S se koristi u simptomatskoj terapiji bola kod lakših formi artritisa, reumatskog bola, bolova u mišićima, bolova u leđima, neuralgija, migrene, glavobolje, zubobolje, postoperativnog bola, dismenoreje, u terapiji simptoma povišene telesne temperature, prehlade i gripa.

Lek je namenjen odraslima i adolescentima starijim od 12 godina.

Doziranje

Lek je namenjen isključivo za kratkotrajnu primenu.

Treba koristiti najmanju efektivnu dozu u što kraćem vremenskom periodu potrebnom za ublažavanje simptoma (videti odeljak 4.4).

Ako se simptomi ne povlače ili se pogoršaju ili ako je potrebno lečenje duže od 3 dana pacijent treba da se posavetuje sa svojim lekarom.

Adolescenti uzrasta od 12 - 18 godina: Jedna kapsula, meka do tri puta na dan, sa dovoljno vode.

Odrasli: Jedna kapsula, meka do tri puta na dan, sa dovoljno vode.

Između dva uzimanja leka treba da prođe najmanje četiri sata. Ne treba uzeti više od 3 kapsule, meke tokom 24 sata.

Način primene

Oralna upotreba.

Kapsule ne žvakati. Pacijentima sa osetljivim želucem se preporučuje da uzimaju lek uz obrok.

• Preosetljivost na ibuprofen ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

• Pacijenti koji su ranije imali reakcije preosetljivosti (npr. astma, rinitis, angioedem ili urtikarija) povezane sa upotrebom acetilsalicilne kiseline ili drugih nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL).

• Aktivni ili u istoriji bolesti poznati rekurentni peptički ulkus/hemoragija (dve ili više izdvojenih epizoda sa dokazanom ulceracijom ili krvarenjem).

• Istorija gastrointestinalnog krvarenja ili perforacije u vezi sa primenom leka iz grupe NSAIL.

• Teška srčana insuficijencija (NYHA klasa IV), teška insuficijencija bubrega, teška insuficijencija jetre (videti odeljak 4.4).

• Poslednji trimestar trudnoće.

Pojava neželjenih dejstva može se smanjiti primenom najmanje efektivne doze leka tokom najkraćeg vremenskog perioda potrebnog za ublažavanje simptoma (videti gastrointestinalne i kardiovaskularne rizike u nastavku).

Kod starijih pacijenata postoji povećana učestalost neželjenih reakcija na lekove iz grupe NSAIL, naročito gastrointestinalno krvarenje i perforacija, koja može biti sa smrtnim ishodom.

Respiratorni poremećaji:

Kod pacijenata sa bronhijalnom astmom ili koji su prethodno u istoriji bolesti imali bronhijalnu astmu ili alergijska oboljenja, može doći do bronhospazma.

Drugi NSAIL:

Treba izbegavati istovremenu primenu ibuprofena sa drugim lekovima iz grupe NSAIL, uključujući COX-2 selektivne inhibitore (videti odeljak 4.5).

Sistemski eritemski lupus (SLE) i mešovita bolest vezivnog tkiva:

Kod pacijenata sa SLE i mešovitom bolešću vezivnog tkiva, postoji povećan rizik za nastanak aseptičnog meningitisa (videti odeljak 4.8).

Uticaj na bubrege:

Kod oštećenja funkcije bubrega, pošto se funkcija bubrega može pogoršati (videti odeljke 4.3 i 4.8). Postoji rizik od oštećenja funkcije bubrega kod dehidrirane dece i adolescenata.

Renalna tubularna acidoza i hipokalemija mogu se javiti nakon akutnog predoziranja i kod pacijenata koji su dugo uzimali lekove ibuprofena u velikim dozama (obično duže od 4 nedelje), uključujući doze koje prelaze preporučenu dnevnu dozu.

Uticaj na jetru:

Insuficijencija jetre (videti odeljke 4.3. i 4.8.)

Uticaj na kardiovaskularni i cerebrovaskularni sistem:

Slučajevi Kounis-ovog sindroma prijavljeni su kod pacijenata koji su lečeni lekom Rapidol S. Kounis-ov sindrom definiše se kao skup kardiovaskularnih simptoma nastalih kao posledica alergijske ili reakcije preosetljivosti povezane sa konstrikcijom koronarnih arterija koja može dovesti do infarkta miokarda.

Kod pacijenata sa hipertenzijom i/ili srčanom insuficijencijom u istoriji bolesti potreban je redovan nadzor i pružanje saveta, jer su zabeleženi slučajevi zadržavanja tečnosti, hipertenzije i edema povezani sa terapijom lekovima iz grupe NSAIL.

Kliničke studije ukazuju da upotreba ibuprofena, naročito u velikim dozama (2400 mg dnevno), može biti povezana sa malo povećanim rizikom od nastanka arterijskih trombotičkih događaja, (npr. infarkt miokarda

ili moždani udar). Sveukupno, epidemiološke studije ne ukazuju na to da su male doze ibuprofena (npr. ≤ 1200 mg dnevno) povezane sa povećanim rizikom od arterijskih trombotičkih događaja.

Pacijenti sa nekontrolisanom hipertenzijom, kongestivnom srčanom insuficijencijom (NYHA II-III), utvrđenim ishemijskim oboljenjem srca, perifernom arterijskom bolešću i/ili cerebrovaskularnim oboljenjem treba da uzimaju ibuprofen samo nakon pažljive procene, dok velike doze (2400 mg/dan) treba izbegavati.

Neophodno je pažljivo razmatranje pre započinjanja dugotrajne terapije kod pacijenata sa faktorima rizika za razvoj kardiovaskularnih događaja (npr. hipertenzija, hiperlipidemija, dijabetes melitus, pušenje), naročito ako su potrebne velike doze ibuprofena (2400 mg/dan).

Poremećaj plodnosti kod žena:

Postoje ograničeni podaci o tome da lekovi koji inhibiraju sintezu ciklooksigenaze/prostaglandina mogu da izazovu poremećaj plodnosti kod žena uticajem na ovulaciju. Upotreba ovih lekova se ne preporučuje kod žena koje pokušavaju da zatrudne. Efekat je reverzibilan nakon prekida terapije.

Uticaj na gastrointestinalni (GI) trakt:

Lekove iz grupe NSAIL treba propisivati sa oprezom kod pacijenata sa GI oboljenjem u anamnezi (ulcerativni kolitis, Kronova bolest) jer može doći do pogoršanja ovih stanja (videti odeljak 4.8).

Gastrointestinalno krvarenje, ulceracije i perforacije, koji mogu dovesti do smrtnog ishoda, prijavljeni su za sve lekove iz grupe NSAIL u bilo kom trenutku tokom terapije, sa ili bez upozoravajućih simptoma ili prethodnog postojanja GI događaja u anamnezi.

Rizik od gastrointestinalnog krvarenja, ulceracija ili perforacija je veći sa povećanjem doze leka iz grupe NSAIL, kod pacijenata sa anamnezom ulkusne bolesti, naročito ukoliko je praćena komplikacijama kao što je krvarenje ili perforacija (videti odeljak 4.3) i kod starijih pacijenata. Kod ovih pacijenata potrebno je započeti terapiju najmanjom mogućom dozom.

Pacijenti sa gastrointestinalnim oboljenjem u anamnezi, naročito stariji pacijenti, treba da prijave bilo koji neuobičajen abdominalni simptom (naročito GI krvarenje) i to naročito na početku terapije.

Potreban je oprez kod pacijenata koji istovremeno primaju lekove koji mogu povećati rizik od nastanka ulceracija ili krvarenja, kao što su kortikosteroidi, antikoagulansi kao što je varfarin, selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina ili antitrombotici kao što je acetilsalicilna kiselina (videti odeljak 4.5).

Ukoliko dođe do GI krvarenja ili ulceracija kod pacijenata koji primaju lekove koji sadrže ibuprofen, terapiju treba odmah obustaviti.

Teške kožne neželjene reakcije (engl. Severe Cutaneous Adverse Reactions, SCARs):

Teške kožne neželjene reakcije (SCARs) uključujući eksfolijativni dermatitis, multiformni eritem, Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS), toksičnu epidermalnu nekrolizu (TEN), reakciju na lek sa eozinofilijom i sistemskim simptomima (DRESS), i akutnu generalizovanu egzantematoznu pustulozu (AGEP), koje mogu biti opasne po život ili imati smrtni ishod, prijavljene su u vezi s primenom ibuprofena (videti odeljak 4.8). Većina tih reakcija se dogodila tokom prvog meseca lečenja.

Ako se pojave znakovi i simptomi koji ukazuju na te reakcije, primenu ibuprofena treba odmah obustaviti i razmotriti drugu terapiju (prema potrebi).

Maskiranje simptoma osnovnih infekcija:

Ovaj lek može da maskira simptome infekcije, što može odložiti početka odgovarajućeg lečenja i time do pogoršanja ishoda infekcije. Ovo je primećeno kod vanbolnički stečene bakterijske pneumonije i bakterijskih komplikacija povezanih sa varičelama. Kada se ovaj lek koristi za sniženje povišene telesne temperature ili ublažavanje bolova povezanih sa infekcijom, preporučuje se praćenje infekcije. U vanbolničkim uslovima, pacijent treba da se konsultuje sa lekarom ako simptomi perzistiraju ili se pogoršaju.

U izuzetnim slučajevima, mogu se pojaviti teške infekcije kože i mekih tkiva i njihove komplikacije tokom infekcije varičelom. U ovom trenutku se ne može isključiti doprinos NSAIL u pogoršanju ovih infekcija. Iz tog razloga se savetuje izbegavanje primene leka Rapidol S tokom infekcije varičelom.

Lek Rapidol S sadrži sorbitol, tečni, delimično dehidratisan (E420).

Treba uzeti u obzir aditivno dejstvo istovremeno primenjenih lekova koji sadrže sorbitol (ili fruktozu) i unos sorbitola (ili fruktoze) ishranom.

Sadržaj sorbitola u lekovima za oralnu primenu može uticati na bioraspoloživost drugih lekova za oralnu primenu koji se primenjuju istovremeno.

Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije fruktoze ne smeju koristiti ovaj lek.

Treba izbegavati upotrebu ibuprofena (kao i bilo kog drugog leka iz grupe NSAIL) u kombinaciji sa:

• Acetilsalicilnom kiselinom: istovremena upotreba ibuprofena i acetilsalicilne kiseline se generalno ne preporučuje zbog mogućeg povećanog rizika od nastanka neželjenih dejstava, osim u slučaju kada je lekar savetovao malu dozu acetilsalicilne kiseline (ne više od 75 mg dnevno) (videti odeljak 4.4). Eksperimentalni podaci pokazuju da ibuprofen može kompetitivno da inhibira dejstvo malih doza acetilsalicilne kiseline na agregaciju trombocita kada se primenjuju istovremeno. Iako se ovi podaci ne mogu sa sigurnošću ekstrapolirati na kliničku praksu, ne može se isključiti mogućnost da dugotrajna i redovna upotreba ibuprofena može smanjiti kardioprotektivno dejstvo malih doza acetilsalicilne kiseline. Ne očekuje se klinički relevantan uticaj pri povremenoj upotrebi ibuprofena (videti odeljak 5.1);

• Drugim NSAIL uključujući selektivne COX-2 inhibitore: izbegavati istovremenu upotrebu zbog povećanog rizika od nastanka neželjenih dejstava (videti odeljak 4.4).

  Ibuprofen treba da se koristi sa oprezom u kombinaciji sa:

• Kortikosteroidima: može biti povećan rizik od gastrointestinalne ulceracije ili krvarenja (videti odeljak 4.4).

• Antihipertenzivima (ACE inhibitiori, angiotenzin II antagonisti) i diuretici: jer lekovi iz grupe NSAIL mogu umanjiti delovanje ovih lekova. Kod nekih pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega (npr. dehidrirani pacijenti ili stariji pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega), istovremena upotreba ACE inhibitora ili angiotenzin II antagonista i lekova koji inhibiraju ciklooksigenazu može dovesti do daljeg oštećenja funkcije bubrega, uključujući moguću akutnu bubrežnu insuficijenciju, koja je obično reverzibilna. Ove interakcije treba razmotriti kod pacijenata koji istovremeno uzimaju inhibitore ciklooksigenaze i ACE inhibitore ili angiotenzin II antagoniste. Zbog toga, kombinaciju sa ovim lekovima treba primenjivati sa oprezom, naročito kod starijih. Pacijenti treba da budu odgovarajuće hidrirani i treba razmotriti praćenje funkcije bubrega nakon početka istovremene terapije i kasnije u određenim vremenskim intervalima. Diuretici mogu da povećaju rizik od nefrotoksičnosti lekova iz grupe NSAIL.

• Antikoagulansima: lekovi iz grupe NSAIL mogu pojačati dejstva antikoagulanasa, npr. varfarina (videti odeljak 4.4).

• Antiagregacionim lekovima i selektivnim inhibitorima ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI): ovi lekovi mogu povećati rizik od gastrointestinalnog krvarenja (videti odeljak 4.4).

• Kardiotoničnim glikozidima: lekovi iz grupe NSAIL mogu pogoršati srčanu insuficijenciju, smanjiti brzinu glomerularne filtracije (GFR) i povećati koncentraciju kardiotoničnih glikozida u plazmi.

• Litijumom: postoje dokazi da može doći do povećanja koncentracije litijuma u plazmi.

• Metotreksatom: postoje dokazi da može doći do povećanja koncentracije metotreksata u plazmi.

• Ciklosporinom: povećan rizik od nefrotoksičnosti.

• Mifepristonom: lekove iz grupe NSAIL ne treba uzimati 8-12 dana nakon uzimanja mifepristona jer mogu smanjiti dejstvo mifepristona.

• Takrolimusom: moguć povećan rizik od nefrotoksičnosti kada se lekovi iz grupe NSAIL uzimaju istovremeno sa takrolimusom.

• Zidovudinom: povećan rizik od hematološke toksičnosti kada se lekovi iz grupe NSAIL daju sa zidovudinom. Postoji dokaz o povećanom riziku od hemartroza i hematoma kod HIV (+) pacijenata sa hemofilijom koji istovremeno primaju zidovudin i ibuprofen.

• Hinolonskim antibioticima: istraživanja na životinjama ukazuju da lekovi iz grupe NSAIL mogu povećati rizik od konvulzija koje su povezane sa primenom hinolonskih antibiotika. Kod pacijenata koji koriste lekove iz grupe NSAIL i hinolone može doći do povećanog rizika od pojave konvulzija.

Trudnoća

Inhibicija sinteze prostaglandina može nepovoljno da deluje na trudnoću i/ili na embrio/fetalni razvoj. Podaci dobijeni u epidemiološkim studijama ukazuju na povećan rizik od spontanih pobačaja, srčanih malformacija i gastrošize posle upotrebe inhibitora sinteze prostaglandina u ranoj trudnoći. Rizik od pojave kardioloških malformacija je povećan sa manje od 1% do približno 1,5%. Pretpostavlja se da se rizik povećava sa povećanjem doze i dužine terapije. Kod životinja primena inhibitora sinteze prostaglandina povećava pre- i post-implantacione gubitke i embrio/fetalnu smrtnost. Pored toga, povećana je incidenca različitih malformacija, uključujući i kardiovaskularne, kod životinja koje su dobijale inhibitore sinteze prostaglandina u periodu organogeneze.

Od 20. nedelje trudnoće i nadalje, primena ibuprofena može izazvati oligohidramnion koji je rezultat poremećene funkcije bubrega fetusa. Ovo se može desiti ubrzo nakon početka lečenja i obično je reverzibilno nakon prekida terapije. Pored toga, bilo je izveštaja o konstrikciji ductus arteriosus-a nakon lečenja u drugom trimestru, od kojih se većina povukla nakon prestanka primene terapije. Zbog toga, lek Rapidol S ne treba koristiti tokom prvog i drugog trimestra trudnoće, osim ukoliko je neophodno. Ako lek Rapidol S koristi, žena koja pokušava da zatrudni ili tokom prvog i drugog trimestra trudnoće, doza treba da bude što manja, a trajanje lečenja što je moguće kraće. Prenatalni monitoring radi otkrivanja moguće pojave oligohidramniona i konstrikcije ductus arteriosus-a treba razmotriti nakon izloženosti ibuprofenu tokom nekoliko dana počevši od 20. gestacijske nedelje i nadalje. Terapiju lekom Rapidol S treba prekinuti ako se otkrije oligohidramnion ili konstrikcija ductus arteriosus-a.

Tokom trećeg trimestra trudnoće svi inhibitori sinteze prostaglandina mogu izložiti fetus sledećim rizicima:

• kardiopulmonalnoj toksičnosti (prevremena konstrikcija/zatvaranje ductus arteriosus-a i plućna hipertenzija)

• poremećaju funkcije bubrega, koji može napredovati do insuficijencije bubrega sa oligohidroamnionom.

  Kod majke i deteta, na kraju trudnoće, inhibitori sinteze prostaglandina mogu izazvati:

• moguće produženje vremena krvarenja, antiagregacijsko dejstvo koje se može javiti i nakon primene veoma malih doza,

• inhibiciju kontrakcija uterusa što može odložiti ili produžiti porođaj.

  Usled toga, lek Rapidol S je kontraindikovn u trećem trimestru trudnoće.

  Dojenje

  Prema podacima iz ograničenih studija, ibuprofen može da se izluči u veoma maloj količini u majčino mleko pri kojoj je uticaj na odojče malo verovatan.

  Videti odeljak 4.4, deo koji se odnosi na žensku plodnost.

Ne očekuje se uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama pri primeni preporučenih doza i tokom preporučenog trajanja terapije.

Neželjena dejstva ibuprofena navedena su u tabeli u nastavku i svrstana su prema klasi sistema organa i prema učestalosti pojavljivanja. Učestalost neželjenih dejstava je definisana na sledeći način: veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 do < 1/10), povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100), retko (≥ 1/10000 do < 1/1000), veoma

retko (<1/10000), nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). U svakoj grupi prema učestalosti javljanja, neželjena dejstva su navedena prema opadajućoj ozbiljnosti.

Navedena neželjena dejstva odnose se na primenu ibuprofena u dozama do 1200 mg dnevno, tokom kratkotrajne primene. Pri dugotrajnoj primeni u hroničnim stanjima mogu se javiti dodatna neželjena dejstva.

Najčešća neželjena dejstva ibuprofena su gastrointestinalni poremećaji. Neželjena dejstva su dozno-zavisna, posebno je rizik od pojave gastrointestinalnog krvarenja zavisan od doze i dužine terapije.

Kliničke studije ukazuju da upotreba ibuprofena, posebno velikih doza (2400 mg dnevno) može biti povezana sa malim povećanjem rizika od arterijskih trombotičkih događaja (npr. infarkta miokarda ili moždanog udara) (videti odeljak 4.4).

Opis odabranih neželjenih dejstava

1 Reakcije preosetljivosti su prijavljene nakon primene ibuprofena. One mogu uključivati (a) nespecifične alergijske reakcije i anafilaksu, (b) reakcije respiratornog trakta npr. astma, pogoršanje astme, bronhospazam ili dispnea, i (c) različite reakcije na koži, uključujući osipe različitog tipa, pruritus, urtikariju, purpuru, angioedem i ređe eksfolijativne i bulozne dermatoze (uključujući epidermalnu nekrolizu i multiformni eritem).

2 Patogeni mehanizam aseptičnog meningitisa indukovanog lekom nije u potpunosti razjašnjen. Međutim, dostupni podaci u vezi sa aseptičnim meningitisom povezanim sa upotrebom lekova iz grupe NSAIL ukazuju na reakciju preosetljivosti (zbog vremenske povezanosti sa uzimanjem leka i nestanka simptoma nakon prekida primene leka). Napomena: uočeni su pojedini slučajevi aseptičnog meningitisa za vreme terapije ibuprofenom kod pacijenta sa postojećim autoimunskim poremećajima (kao što su sistemski eritemski lupus i mešovito oboljenje vezivnog tkiva) sa simptomima kao što su: ukočenost vrata, glavobolja, mučnina, povraćanje, povišena telesna temperatura, dezorijentacija.

* Nakon stavljanja leka u promet su prijavljeni bubrežna tubularna acidoza i hipokalemija, obično nakon produžene upotrebe aktivne supstance ibuprofen u dozama većim od preporučenih.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Kod dece, unos doze veće od 400 mg/kg ibuprofena može izazvati simptome predoziranja. Kod odraslih, odgovor na dozu nije tako jasno određen. Poluvreme eliminacije kod predoziranja je 1,5 do 3 sata.

Simptomi

Kod većine pacijenata koji su uzeli klinički značajne količine leka iz grupe NSAIL doći će do mučnine, povraćanja, epigastričnog bola ili ređe dijareje. Takođe, mogu se javiti tinitus, glavobolja i gastrointestinalno krvarenje. Kod ozbiljnijeg trovanja, toksičnost se manifestuje i kroz simptome u centralnom nervnom sistemu koji uključuju pospanost, povremeno uzbuđenje i dezorijentaciju ili komu.

Povremeno se kod pacijenata javljaju konvulzije.

U slučaju ozbiljnog trovanja može se javiti metabolička acidoza, protrombinsko vreme/INR može biti produženo, verovatno zbog interferencije sa dejstvom faktora koagulacije u krvi.

Mogu se javiti akutna bubrežna insuficijencija i oštećenje jetre. Kod astmatičara je moguće pogoršanje astme.

Produžena upotreba u dozama većim od preporučenih može dovesti do teške hipokalemije i renalne tubularne acidoze. Simptomi mogu uključivati smanjen stepen svesti i opštu slabost (videti odeljak 4.4 i odeljak 4.8).

Terapija

Sprovedene mere treba da budu simptomatske i suportivne i uključe mere za oslobađanje disajnih puteva i praćenje srčanih i vitalnih funkcija dok ne postanu stabilne.

Uzeti u obzir oralnu primenu aktivnog uglja ili ispiranje želuca ako se pacijent javi u roku od sat vremena od uzimanja potencijalno toksične doze. Ako su konvulzije česte ili produžene trebalo bi ih lečiti intravenskom primenom diazepama ili lorazepama. Astmu treba lečiti bronhodilatatorima.