Ketonal® Rapid 50mg granule za oralni rastvor

Odrasli

Lek Ketonal Rapid je indikovan kod odraslih za simptomatsko lečenje bola i zapaljenja kod stanja kao što su:

• posttraumatsko zapaljenje

• bolna i zapaljenska stanja u stomatologiji, otorinolaringologiji, urologiji i pulmologiji

• bolni osteoartritis

• reumatoidni artritis

• ankilozirajući spondilitis

• vanzglobni reumatizam

  Pedijatrijska populacija

  Lek Ketonal Rapid je indikovan kod adolescenata uzrasta 16 godina i starijih za simptomatsko i kratkotrajno lečenje bola i zapaljenja, sa ili bez povišene telesne temperature, kao na primer kod stanja koja zahvataju osteoartikularni sistem, post-operativni bol i otitis.

Doziranje

Neželjena dejstva leka se mogu smanjiti na minimum upotrebom najmanje efektivne doze za najkraće moguće vreme koje je potrebno za kontrolu simptoma (videti odeljak 4.4).

Odrasli i adolescenti uzrasta 16 godina i stariji

Jedna dvodelna kesica koja odgovara dozi od 50 mg ketoprofena, do tri puta na dan (što odgovara 80 mg ketoprofen-lizinata, do tri puta na dan).

Maksimalna dnevna doza ketoprofena je 200 mg. Pre početka lečenja dozom od 200 mg na dan neophodno je pažljivo proceniti odnos rizika i koristi, veće doze se ne preporučuju (videti odeljak 4.4).

Stariji pacijenti

Lekar treba pažljivo da odredi dozu i može propisati dozu manju od prethodno navedenih, ukoliko je neophodno (videti odeljak 4.4).

Pedijatrijska populacija

Ovaj lek nije namenjen za upotrebu kod dece i adolescenata mlađih od 16 godina.

Oštećenje funkcije jetre

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre preporučuje se smanjenje početne doze i lečenje ovih pacijenata najmanjom efektivnom dozom održavanja (videti odeljak 4.4.).

Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre primena ketoprofena je kontraindikovana (videti odeljak 4.3.).

Oštećenje funkcije bubrega

Kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije bubrega preporučuje se smanjenje početne doze i lečenje pacijenata najmanjom efektivnom dozom održavanja. Individualno prilagođavanje doze bi trebalo razmotriti tek nakon uspostavljanja dobre podnošljivosti početne doze. Potrebno je pratiti funkciju bubrega (videti odeljak 4.4.).

Kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije bubrega primena ketoprofena je kontraindikovana (videti odeljak 4.3.).

Način primene Oralna upotreba.

Otvaranjem kesice na mestu označenom sa „pola doze“, dobija se doza od 25 mg ketoprofena (što odgovara 40 mg ketoprofen-lizinata).

Otvaranjem kesice na mestu označenom sa „puna doza“, dobija se doza od 50 mg ketoprofena (što odgovara 80 mg ketoprofen-lizinata).

Za pripremu oralnog rastvora, videti odeljak 6.6. Rastvor treba uzeti uz obrok.

− Preosetljivost na aktivnu supstancu, na acetilsalicilnu kiselinu (ASK) ili bilo koji drugi nesteroidni antiinflamatorni lek (NSAIL), ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

To uključuje reakcije preosetljivosti u anamnezi kao što su bronhospazam, napadi astme, rinitis, urtikarija ili druge reakcije alergijskog tipa na ketoprofen, acetilsalicilnu kiselinu ili neki drugi nesteroidni antiinflamatorni lek (NSAIL).

Kod takvih pacijenata zabeležene su teške anafilaktičke reakcije, retko sa smrtnim ishodom (videti odeljak 4.8).

− Bronhijalna astma u anamnezi.

− Aktivan peptički ulkus ili gastrointestinalno krvarenje, ulceracije ili perforacije, bilo kada u anamnezi.

− Crohn-ova bolest ili ulcerozni kolitis.

− Teška srčana insuficijencija.

− Teška insuficijencija jetre.

− Teška insuficijencija bubrega.

− Hemoragijska dijateza.

− Treći trimestar trudnoće.

Upozorenja

Neželjena dejstva se mogu svesti na minimum primenom najmanje efektivne doze tokom što kraćeg vremenskog perioda neophodnog za kontrolu simptoma (videti odeljak 4.2, kao i gastrointestinalne i kardiovaskularne rizike u nastavku).

Mora se izbegavati istovremena upotrebu ketoprofena i drugih NSAIL, uključujući i selektivne inhibitore ciklooksigenaze-2.

Gastrointestinalna (GI) krvarenja, ulceracije i perforacije: gastrointestinalna krvarenja, ulceracije ili perforacija u gastrointestinalnom sistemu, koji mogu imati i smrtni ishod prijavljeni su kod svih NSAIL, bilo kada tokom terapije, sa ili bez upozoravajućih simptoma ili ozbiljnih gastrointestinalnih događaja u prethodnoj anamnezi.

Određeni epidemiološki podaci ukazuju da ketoprofen može biti povezan sa velikim rizikom od ozbiljne gastrointestinalne toksičnosti, u odnosu na druge NSAIL, naročito u velikim dozama (videti takođe odeljak 4.3).

Potreban je oprez kod pacijenata koji su istovremeno na terapiji lekovima koji mogu povećati rizik od ulceracije ili krvarenja, kao što su oralni kortikosteroidi, antikoagulansi (npr. varfarin), selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) ili antiagregacioni lekovi kao što je acetilsalicilna kiselina (ASK) ili nikorandil (videti odeljak 4.5).

Kod pacijenata sa anamnestičkim podacima o ranijem ulkusu, naročito ako je došlo do komplikacija u vidu krvarenja ili perforacije (videti odeljak 4.3), kao i kod starijih pacijenata, rizik od gastrointestinalnog krvarenja, ulceracija ili perforacije se povećava sa povećanjem doze NSAIL. Kod ovih pacijenata terapiju treba započeti najmanjom mogućom dozom.

Kod ovih pacijenata je potrebno razmotriti kombinovanu terapiju sa protektivnim lekovima (npr. misoprostol ili inhibitori protonske pumpe), kao i kod pacijenata kojima je potrebna istovremena terapija malim dozama acetilsalicilne kiseline ili drugim lekovima koji mogu da povećaju gastrointestinalni rizik (videti nastavak i odeljak 4.5).

Pacijente koji u anamnezi imaju gastrointestinalne toksičnosti, naročito starije pacijente, treba upozoriti da prijave lekaru bilo koje neuobičajene abdominalne simptome (naročito gastrointestinalno krvarenje), naročito na početku lečenja.

Stariji pacijenti: kod starijih pacijenata postoji veća učestalost neželjenih reakcija na NSAIL, posebno gastrointestinalno krvarenje i perforacije, koje mogu imati smrtni ishod.

Kada se gastrointestinalno krvarenje ili ulceracije jave kod pacijenata koji uzimaju ketoprofen, terapiju treba odmah prekinuti.

Ozbiljne reakcije na koži, ponekad sa smrtnim ishodom, uključujući eksfolijativni dermatitis, Stevens- Johnson-ov sindrom i toksičnu epidermalnu nekrolizu, veoma retko su prijavljene uz primenu NSAIL (videti odeljak 4.8). Najveći rizik od pojave ovih reakcija je na samom početku terapije i u većini slučajeva reakcije se javljaju tokom prvog meseca terapije. Primenu ketoprofena treba prekinuti pri prvoj pojavi osipa na koži, oštećenja sluzokože ili drugih znakova preosetljivosti.

Kliničke studije i epidemiološki podaci ukazuju na to da primena nekih NSAIL (naročito u velikim dozama i tokom dugotrajnog lečenja) može biti povezana sa povećanim rizikom od arterijskih trombotičnih događaja (npr. infarktom miokarda ili moždanim udarom). Nema dovoljno podataka koji bi mogli da isključe ovaj rizik za ketoprofen.

Zabeležen je povećan rizik za arterijske trombotične događaje kod pacijenata kod kojih se nesteroidinim antiinflamatornim lekovima (NSAIL) (navedeno ne obuhvata acetilsalicilnu kiselinu) leči perioperativni bol pri hirurškom zahvatu ugradnje bajpasa (engl. coronaty artery bypass surgery, CABG).

Pedijatrijska populacija

Kod nekih pedijatrijskih pacijenata na terapiji ketoprofen-lizinatom zabeležena su gastrointestinalna krvarenja, povremeno teška, i ulceracije (videti odeljak 4.8). Zbog toga ovaj lek treba primenjivati pod strogim lekarskim nadzorom, a lekar treba da proceni režim doziranja od slučaja do slučaja.

Ovaj lek nije namenjen za decu i adolescente mlađe od 16 godina. Mere opreza

Na početku terapije, potrebno je pažljivo pratiti funkciju bubrega kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom, cirozom i nefrozom, kod pacijenata koji su na terapiji diureticima, kod pacijenata sa hroničnim oštećenjem funkcije bubrega, naročito ako su u pitanju stariji pacijenti. Kod ovih pacijenata, primena ketoprofena može indukovati smanjenje renalnog protoka krvi uzrokovanog inhibicijom prostaglandina i dovesti do dekompenzacije bubrega.

Neophodan je oprez kod pacijenata sa hipertenzijom i/ili blagom do umerenom kongestivnom srčanom insuficijencijom u anamnezi, s obzirom na to da su prijavljeni slučajevi zadržavanja tečnosti i nastanka edema povezani sa NSAIL terapijom.

Kao i kod drugih NSAIL, ako postoji infektivno oboljenje, treba napomeniti da antiinflamatorne, analgetičke i antipiretičke osobine ketoprofena mogu maskirati uobičajene znake progresije infekcije (npr. povišenu telesnu temperaturu).

Kod pacijenata sa poremećenim funkcionalnim testovima jetre ili sa anamnezom oboljenja jetre, periodično treba određivati vrednosti transaminaza, naročito tokom dugotrajne terapije. Ukoliko se primeti značajno povećanje tih parametara, terapiju ketoprofenom treba prekinuti.

Pri primeni ketoprofena opisani su retki slučajevi žutice i hepatitisa. Primena NSAIL, može poremetiti plodnost kod žena (videti odeljak 4.6).

Kod pacijenata sa astmom praćenom hroničnim rinitisom, hroničnim sinuzitisom i/ili nazalnom polipozom postoji veća verovatnoća za nastanak alergijskih reakcija na acetilsalicilnu kiselinu i/ili NSAIL nego kod ostalih katergorija pacijenata. Primena ketoprofena može dovesti do astmatičnih napada ili bronhospazma, posebno kod pacijenata alergičnih na acetilsalicilnu kiselinu ili NSAIL (videti odeljak 4.3).

Može doći do pojave hiperkalemije, naročito kod pacijenata sa dijbetesom, insuficijencijom bubrega i/ili pri istovremenoj terapiji lekovima koji dovode do hiperkalemije (videti doeljak 4.5.). U ovim slučajevima potrebno je pratiti koncentraciju kalijuma.

Kao i kod svih lekova iz grupe NSAIL, primenu ketoprofena treba pažljivo razmotriti kod pacijenata sa nekontrolisanom hipertenzijom, kongestivnom srčanom insuficijencijom, dijagnostikovanom ishemijskom bolešću srca, perifernom arterijskom bolešću i/ili cerebrovaskularnoim bolešću. Takođe, pre početka dugotrajne terapije, potrebno je pažljivo razmotriti primenu ketoprofena kod pacijenata sa faktorima rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti (npr. hipertenzija, hiperlipidemija, diabetes mellitus, pušenje).

U slučaju pojave poremećaja vida, kao što je zamagljen vid, terapiju treba prekinuti.

Lek Ketonal Rapid sadrži manje od 1 mmol (23 mg) natrijuma po kesici, tj. suštinski je „bez natrijuma“.

Ne preporučuju se kombinacije sa sledećim lekovima

Ostali lekovi iz grupe NSAIL (uključujući selektivne inhibitore ciklooksigenaze-2) i velike doze salicilata

Povećan je rizik od gastrointestinalnih ulceracija i krvarenja.

Antikoagulansi (heparin i antagonisti vitamina K (kao što je varfarin) i inhibitori agregacije trombocita (kao što su tiklopidin i klopidogrel), inhibitori trombina (kao što je dabigatran), direktni ihnibitori faktora Xa (kao što su apiksaban, rivaroksaban, edoksaban))

Povećan je rizik od krvarenja (videti odeljak 4.4). Ako se ne može izbeći istovremena primena, pacijenta treba pažljivo klinički pratiti.

Litijum

Istovremena primena litijuma i ketoprofena može uzrokovati smanjenu eliminaciju litijuma putem bubrega i posledično povećanje koncentracije litijuma u serumu do toksičnih vrednosti. Kada je neophodno, koncentracije litijuma u serumu treba pažljivo pratiti i prilagoditi dozu litijuma tokom i nakon terapije NSAIL.

Metotreksat u dozama od 15 mg/nedeljno ili više

Povećan je rizik za nastanak hematološke toksičnosti metotreksata, naročito ako se primenjuju velike doze (>15 mg/nedeljno), što može biti povezano sa istiskivanjem metotreksata sa mesta vezivanja za protein plazme i njegovog smanjenog renalnog klirensa.

Hidantoini (npr. fenitoin) i sulfonamidi

Toksično dejstvo ovih lekova može biti povećano.

Potreban je oprez kod primene ketoprofena u kombinaciji sa sledećim lekovima

Lekovi i terapeutske grupe lekova koje mogu dovesti do pojave hiperkalemije (tj. kalijumove soli, diuretici koje štede kalijum, ACE inhibitori i antagonisti angiotenzina II, NSAIL, heparini (male molekulske mase ili nefrakcionisani), ciklosporin, takrolimus i trimetoprim).

Rizik od hiperkalemije može se povećati kada se prethodno navedeni lekovi primenjuju istovremeno.

ACE inhibitori i antagonisti angiotenzina II

Kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega (npr. dehidrirani pacijenti ili stariji pacijenti) istovremena primena ACE inhibitora ili antagonista angiotenzina II i lekova koji inhibiraju ciklooksigenazu može dovesti do daljeg pogoršanja funkcije bubrega, uključujući i moguću akutnu renalnu insuficijenciju.

Kortikosteroidi

Povećan rizik od gastrointestinalnih ulceracija ili krvarenja (videti odeljak 4.4).

Diuretici

Pacijenti, a naročito dehidrirani pacijenti koji uzimaju diuretike su pod povećanim rizikom od razvoja renalne insuficijencije kao posledice smanjenja renalnog protoka krvi uzrokovanog inhibicijom prostaglandina. Ove pacijente treba rehidrirati pre započinjanja istovremene primene ova dva leka i pratiti funkciju bubrega kada se započne sa terapijom (videti odeljak 4.4).

Metotreksat u dozama manjim od 15 mg/nedeljno

Tokom prvih nedelja kombinovane terapije ketoprofenom i metotreksatom, potrebno je jednom nedeljno kontrolisati kompletnu krvnu sliku. Ako kod pacijenata postoje bilo kakve promene funkcije bubrega ili ako se radi o starijim pacijentima, kontrolu kompletne krvne slike je potrebno raditi češće.

Pentoksifilin

Istovremena primena sa ketoprofenom može povećati rizik od krvarenja. Potrebno je češće kliničko praćenje, kao i češće određivanje vremena krvarenja.

Tenofovir

Istovremena primena tenofovirdisoproksil fumarata i NSAIL-a može povećati rizik od insuficijencije bubrega.

Nikorandil

Istovremena primena nikorandila i NSAIL-a može povećati rizik od ozbiljnih komplikacija kao što su gastrointestinalne ulceracije, perforacije i hemoragija (videti odeljak 4.4).

Kardiotonični glikozidi

NSAIL mogu pogoršati srčanu insuficijenciju, smanjiti brzinu glomerularne filtracije i povećati koncentraciju glikozida u plazmi. Međutim, farmakokinetička interakcija ketoprofena i digoksina nije dokazana.

Zidovudin

Rizik od povećane toksičnosti na crvena krvna zrnca zbog delovanja na retikulocite, sa teškom anemijom koja se javlja nedelju dana nakon započinjanja terapije lekom iz grupe NSAIL. Potrebna je kontrola kompletne krvne slike i retikulocita 1-2 nedelje nakon započinjanja lečenja sa ketoprofen-lizinatom.

Derivati sulfonilureje

NSAIL mogu povećati hipoglikemijski efekat sulfonilureja istiskujući ih sa mesta vezivanja na proteinima plazme.

Kombinacije sa sledećim lekovima treba razmotriti

Antihipertenzivi (beta blokatori, inhibitori amngiotenzin-konvertujućeg enzima, diuretici)

Može biti smanjeno antihipertenzivno dejstvo (NSAIL inhibiraju vazodilatatorno delovanje prostaglandina).

Ciklosporin, takrolimus

Rizik od aditivnih nefrotoksičnih efekata, posebno kod starijih pacijenata.

Probenecid

Istovremena primena probenecida može u značajnoj meri da smanji klirens ketoprofena iz plazme.

Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI)

Povećan rizik od gastrointestinalnog krvarenja (videti odeljak 4.4).

Trombolitici

Povećan rizik od krvarenja.

Trudnoća

Inhibicija sinteze prostaglandina može štetno delovati na trudnoću i/ili embrio/fetalni razvoj. Podaci iz epidemioloških studija ukazuju na povećan rizik od pobačaja i malformacija srca i gastroshize nakon upotrebe inhibitora sinteze prostaglandina tokom rane trudnoće. Apsolutni rizik za kardiovaskularne malformacije je povećan sa manje od 1%, na približno 1,5%. Veruje se da se rizik povećava sa povećanjem doze i trajanjem terapije. Kod životinja je pokazano da primena inhibitora sinteze prostaglandina dovodi do povećanja gubitka ploda pre i posle implantacije, kao i porasta embrio-fetalne smrti. Pored toga, povećana incidenca različitih malformacija, uključujući kardiovaskularne, prijavljena je kod životinja koje su dobijale inhibitore sinteze prostaglandina tokom perioda organogeneze. Tokom prvog i drugog trimestra trudnoće, ketoprofen ne treba primenjivati osim ako je to zaista neophodno. Ako se ketoprofen primenjuje kod žena koje pokušavaju da zatrudne, ili tokom prvog ili drugog trimestra trudnoće, treba primenjivati male doze, a trajanje terapije treba svesti na najmanju moguću meru.

Tokom trećeg trimestra trudnoće, svi inhibitori sinteze prostaglandina mogu izložiti

• fetus riziku od:

  • kardiopulmonalne toksičnosti (sa prevremenim zatvaranjem ductus arteriosus-a i plućnom hipertenzijom);

  • oštećenja funkcije bubrega, koja može napredovati do insuficijencije bubrega sa oligohidramnozom;

• majku i novorođenče na kraju trudnoće riziku od:

  • mogućeg produženja vremena krvarenja i antiagregacionog efekta koji se mogu javiti čak i kod primene veoma malih doza;

  • inhibicije kontrakcija uterusa što dovodi do odloženog ili produženog porođaja.

Kao posledica svega navedenog, primena ketoprofena je kontraindikovana tokom trećeg trimestra trudnoće. Dojenje

Nema dostupnih podataka o izlučivanju ketoprofena u majčino mleko. Ne preporučuje se primena

ketoprofena kod dojilja.

Plodnost

Primena NSAIL može smanjiti plodnost kod žena i ne preporučuje se ženama koje žele da zatrudne. Kod žena koje imaju poteškoća da zatrudne, ili žena koje su na ispitivanjima zbog neplodnosti, treba razmotriti obustavu primene NSAIL.

Lek Ketonal Rapid nema ili ima zanemarljiv uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama.

Međutim, pacijente treba upozoriti na mogućnost pojave neželjenih dejstava kao što su pospanost, vrtoglavice, konvulzije ili zamagljen vid i savetovati ih da ne voze niti upravljaju mašinama ako se ovi simptomi jave.

Najčešće uočeni neželjeni događaji su gastrointestinalne prirode. Mogu se javiti: peptički ulkusi, perforacije ili gastrointestinalno krvarenje, ponekad sa smrtnim ishodom, naročito kod starijih (videti odeljak 4.4).

Nakon primene prijavljeni su mučnina, povraćanje, dijareja, nadutost, konstipacija, dispepsija, abdominalni bol, melena, hematemeza, ulcerozni stomatitis, egzacerbacija kolitisa i Kronove bolesti (videti odeljak 4.4). Gastritis je prijavljen sa manjom učestalošću.

Povraćanje, dijareja i reakcije preosetljivosti prijavljene su u kliničkim ispitivanjima sprovedenim kod odojčadi i dece.

Klasifikacija očekivanih učestalosti:

Veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do <1/10); povremeno (≥1/1000 do < 1/100); retko (≥1/10000 do

<1/1000); veoma retko (<1/10000); nepoznata učestalost (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Sledeće neželjene reakcije su prijavljene prilikom primene ketoprofena kod odraslih:

Klinička ispitivanja i epidemiološki podaci ukazuju na to da pojedini NSAIL (posebno u velikim dozama i tokom dužeg perioda) mogu biti povezani sa povećanim rizikom od arterijskih trombotičnih događaja (na primer infarkt miokarda ili moždani udar) (videti odeljak 4.4).

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Simptomi

Prijavljeni su slučajevi predoziranja sa dozama do 2,5 g ketoprofena. U većini slučajeva, uočeni simptomi su bili benigni i ograničeni na letargiju, pospanost, mučninu, povraćanje i epigastrični bol.

Lečenje

Nema specifičnog antidota za predoziranje ketoprofenom.

U slučajevima kod kojih se sumnja na masivno predoziranje, pacijente treba odmah poslati u bolnicu. Mora se hitno izvršiti gastrična lavaža.

Potrebno je uvođenje simptomatske i suportivne terapije, radi kompenzacije dehidracije, i nadziranje izlučivanja urina i korigovanje acidoze, ukoliko je prisutna.

Funkciju bubrega i jetre potrebno je pažljivo pratiti. Ako je prisutna insuficijencija bubrega, hemodijaliza može biti korisna za uklanjanje leka iz cirkulacije.