Klindamicin HF 300mg/2mL rastvor za injekciju/infuziju

Lek Klindamicin HF, rastvor za injekciju/infuziju indikovan je za lečenje ozbiljnih infekcija uzrokovanih osetljivim mikroorganizmima na ovaj lek.

Klindamicin ne prolazi hematoencefalnu barijeru u dovoljnoj količini da bi postigao terapijske koncentracije u cerebrospinalnoj tečnosti.

Doziranje

Doziranje kod odraslih

Uobičajena dnevna doza za lečenje intraabdominalnih infekcija, pelvičnih infekcija kod žena i drugih komplikovanih ili teških infekcija iznosi 1800 - 2700 mg, podeljeno u dve, tri ili četiri jednake doze.

U lečenju manje komplikovanih infekcija izazvanih osetljivijim uzročnicima preporučena dnevna doza iznosi 1200 - 1800 mg, podeljeno u 3 - 4 jednake doze. U infekcijama koje ugrožavaju život pacijenta uspešno se primenjuju doze do 4800 mg na dan.

Primena pojedinačne intramuskularne injekcije u dozama većim od 600 mg se ne preporučuje, kao ni primena jednočasovne infuzije u pojedinačnoj dozi višoj od 1200 mg.

Alternativno, prva doza klindamicina se može dati kao brza infuzija, a nakon toga kao kontinuirana intravenska infuzija.

Pedijatrijska populacija

Klindamicin treba dozirati na osnovu ukupne telesne mase bez obzira na gojaznost. Ukupna dnevna doza ne treba da prelazi maksimalnu preporučenu dnevnu dozu za odrasle.

Doziranje kod dece (starijih od 1 meseca)

Ozbiljne infekcije: 15-25 mg/kg/dan podeljeno u tri ili četiri jednake doze.

Veoma teške infekcije: 25-40 mg/kg/dan podeljeno u tri ili četiri jednake doze. U teškim infekcijama preporuka je da se deci, bez obzira na telesnu masu, ne daje manje od 300 mg/dan.

Doziranje kod novorođenčadi (uzrasta do 1 meseca)

15-20 mg/kg/dan podeljeno u 3 do 4 jednake doze, primenjenih intramuskularno ili intravenski. Kod prevremeno rođenih beba je potrebno smanjiti dozu.

*Bezbednost i odgovarajuće doziranje kod odojčadi starosti manje od mesec dana nisu do kraja utvrđeni (videti odeljak 4.4).

Doziranje kod starijih

Farmakokinetičke studije su pokazale da ne postoje klinički značajne razlike u kinetici klindamicina nakon oralne i parenteralne primene kod starijih i mlađih osoba sa očuvanom funkcijom jetre i očuvanom funkcijom bubrega (u skladu sa uzrastom). Zbog toga nije potrebno prilagođavati dozu klindamicina kod starijih osoba sa očuvanom funkcijom jetre i bubrega (u skladu sa uzrastom) (videti odeljak 5.2).

Doziranje kod pacijenata sa oštećenom funkcijom bubrega

Nije neophodno podešavanje doze kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega.

Doziranje kod pacijenata sa oštećenom funkcijom jetre

Nije neophodno podešavanje doze kod pacijenata sa insuficijencijom jetre.

Način primene

Parenteralna primena (intramuskularna i intravenska primena).

Pre intravenske primene leka Klindamicin HF, rastvor za injekciju/infuziju se mora razblažiti i dati u intravenskoj infuziji u trajanju od 10-60 minuta (videti na kraju odeljka „Način primene i priprema rastvora za infuziju“).

Ukoliko se lek Klindamicin HF primenjuje intramuskularno, nije potrebno prethodno razblaživanje.

Način primene i priprema rastvora za infuziju

Koncentracija klindamicina u rastvoru za infuziju ne bi trebalo da bude veća od 18 mg/mL, a brzina primene infuzije ne bi trebalo da prelazi 30 mg/min.

Klindamicin-fosfat je kompatibilan sa rastvorom 5% glukoze i rastvorom 0,9% natrijum-hlorida. Uobičajena priprema rastvora za intravensku primenu i trajanje infuzije su dati u Tabeli:

• preosetljivost na klindamicin, linkomicin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku 6.1.

• primena kod pacijenata sa dijarejom ili inflamatornom bolešću creva.

Preosetljivost

Teške reakcije preosetljivosti, uključujući teške kožne reakcije, kao što su reakcije na lekove praćene eozinofilijom i sistemskim simptomima (sindrom DRESS), Stevens-Johnson-ov sindrom (SJS), toksična

epidermalna nekroliza (TEN) i akutna generalizovana egzantematozna pustuloza (AGEP) su prijavljene kod pacijenata koji su na terapiji klindamicinom. Ako postoji preosetljivost ili teška kožna reakcija, terapiju sa klindamicinom treba prekinuti i započeti odgovarajuću terapiju (videti odeljke 4.3 i 4.8).

Mere opreza

Dijareja povezana sa Clostridium difficile

Klindamicin treba primenjivati samo za lečenje ozbiljnih infekcija. Prilikom razmatranja terapije klindamicinom lekar treba da razmotri tip infekcije, ali i potencijalni rizik od nastanka dijareje koja se može javiti, jer su zabeleženi slučajevi kolitisa u toku, kao i dve do tri nedelje nakon prestanka primene klindamicina.

Studije pokazuju da je toksin koji proizvodi klostridija (posebno C. difficile) glavni uzročnik kolitisa izazvanog antibioticima.

Kolitis je bolest koja može imati klinički spektar od blage, vodene dijareje to teške, dugotrajne dijareje, praćene leukocitozom, groznicom ili teškim abdominalnim grčevima (koji mogu biti povezani sa prolaskom krvi i mukusa). Ukoliko se ne primeni odgovarajuća terapija, može doći do razvoja peritonitisa, šoka i toksičnog megakolona, koji može imati smrtni ishod.

Kolitis izazvan antibioticima može imati teži tok kod starijih ili oslabljenih pacijenata. Dijagnoza se obično postavlja na osnovu kliničke slike, ali može biti potkrepljena i endoskopskom potvrdom pseudomembranoznog kolitisa. Prisustvo bolesti dalje je moguće potvrditi pregledom kulture stolice na Clostridium difficile, kao i testiranjem uzoraka stolice na toksine Clostridium difficile.

Upotreba antibiotika dovodi do poremećaja normalne crevne flore i prekomernog rasta Clostridium difficile. Kolitis nastao zbog Clostridium difficile je prijavljen prilikom upotrebe skoro svih antibiotika, uključujući i klindamicin.

Clostridium difficile proizvodi toksine A i B koji doprinose razvoju dijareje povezane sa Clostridium difficile

(CDAD) i primarni je uzrok kolitisa povezanog sa upotrebom antibiotika.

Važno je uvek uzeti u obzir dijagnozu CDAD kod pacijenata koji su na terapiji antibioticima. Dijareja može progredirati do kolitisa, uključujući pseudomembranozni kolitis (videti odeljak 4.8), a koji po težini kliničke slike može varirati od blagog do kolitisa sa smrtnim ishodom.

Ukoliko se posumnja ili se potvrdi nastanak dijareje ili kolitisa povezanog sa primenom antibiotika, treba hitno obustaviti dalju primenu antibiotika, uključujući i klindamicin, i primeniti odgovarajuće terapijske mere. Lekovi koji inhibiraju peristaltiku creva su kontraindikovani u ovoj situaciji.

Poseban oprez je potreban prilikom primene klindamicina kod pacijenata koji u istoriji bolesti imaju neko gastrointestinalno oboljenje, a posebno kolitis.

Neosetljivi organizmi

Upotreba klindamicin-fosfata može dovesti do prekomernog rasta neosetljivih organizama, posebno kvasaca.

Produžena upotreba antibiotika, pa i klindamicina, može dovesti do superinfekcije mikroorganizmima rezistentnim na te antibiotike.

Difuzija klindamicina u cerebrospinalnu tečnost

Klindamicin ne prolazi hematoencefalnu barijeru u dovoljnoj količini da bi postigao terapijske koncentracije u cerebrospinalnoj tečnosti, pa ga ne bi trebalo primenjivati u terapiji meningitisa.

Testovi funkcije jetre i bubrega tokom produžene terapije

U slučaju produžene terapije potrebno je periodično praćenje krvne slike, kao i testova funkcije jetre i bubrega. Ovakav monitoring se preporučuje i kod odojčadi starosti manje od godinu dana. Bezbednost i odgovarajuće doziranje kod odojčadi starosti manje od mesec dana nisu do kraja utvrđeni.

Akutna bubrežna oboljenja, uključujući akutnu bubrežnu insuficijenciju, zabeležena su retko.

Kod pacijenata koji pate od već postojeće bubrežne disfunkcije ili uzimaju istovremeno nefrotoksične lekove, treba razmotriti praćenje bubrežne funkcije (videti odeljak 4.8).

Ukrštena rezistencija

Postoji mogućnost za nastanak ukrštene rezistencije sa makrolidima i linkozaminima za neke bakterijske sojeve, pa je potreban oprez (videti odeljak 5.1).

Upotreba kod pacijenata sa atopijskim sindromom

Klindamicin treba primenjivati s oprezom kod atopičnih osoba, npr. sa astmom ili alergijom.

Upotreba kod pacijenata koji uzimaju oralne kontraceptive

Antibiotici mogu redukovati efikasnost oralnih kontraceptiva, pa treba razmotriti dodatne mere kontracepcije.

Bolus injekcija

Prilikom intravenske primene, klindamicin-fosfat se mora razblažiti i dati u obliku infuzije, u toku 10-60 minuta, kao što je navedeno u odeljku 4.2.

Posebna upozorenja o pomoćnim supstancama

Benzilalkohol

Lek Klindamicin HF, rastvor za injekciju/infuziju sadrži benzilalkohol (videti odeljak 2). Konzervans benzilalkohol može izazvati reakcije preosetljivosti.

Intravenska primena benzilalkohola povezana je sa ozbiljnim neželjenim reakcijama i smrtnim ishodom kod pedijatrijskih pacijenata uključujući novorođenčad („sindrom dahtanja“).

Iako uobičajene terapijske doze ovog leka sadrže količine benzilalkohola koje su značajno manje od onih koje mogu izazvati „sindrom drhtanja”, nije poznato kolika je minimalna količina benzilalkohola kod koje se može javiti toksičnost. Lekove koji sadrže benzilalkohol ne bi trebalo koristiti kod novorođenčadi, osim ukoliko to nije neophodno i ne postoje druge terapijske opcije. Veća je verovatnoća za pojavu toksičnih efektata kod prevremeno rođenih beba i kod odojčadi male telesne mase.

Nemojte koristiti duže od nedelju dana kod male dece (mlađe od 3 godine), osim ukoliko je neophodno.

Važno je uzeti u obzir ukupnu količinu primljenog benzilalkohola iz svih izvora, a ukoliko se lek primenjuje u velikim dozama, potreban je poseban oprez, kod osoba sa oštećenom funkcijom jetre ili bubrega, kao i kod trudnica ili dojilja, zbog povećanog rizika od akumulacije leka i razvoja toksičnosti (metabolička acidoza).

Benzilalkohol može proći placentu (videti odeljak 4.6).

Natrijum

Lek Klindamicin HF, rastvor za injekciju/infuziju sadrži manje od 1 mmoL (23 mg) natrijuma u jednoj ampuli od 2 mL, tj. suštinski je „bez natrijuma”.

Klindamicin primenjen parenteralnim putem može da izazove neuromuskularnu blokadu i na taj način da pojača dejstvo lekova koji blokiraju neuromišićnu sinapsu, pa je stoga potreban oprez kod pacijenata koji su na terapiji ovim lekovima.

Postoji ukrštena rezistencija sa linkomicinom.

In vitro studije kompatibilnosti uz monitoring od 24 sata, na sobnoj temperaturi, koristeći koncentracije ne veće od 6 mg/mL, nisu pokazale inaktivaciju ili fizičku inkompatibilnost prilikom primene klindamicin- fosfata sa intravenskim rastvorima koji sadrže natrijum-hlorid, glukozu ili kalijum.

Sledeći lekovi su fizički inkompatibilni sa klindamicin-fosfatom: ampicilin-natrijum, fenitoin-natrijum, barbiturati, aminofilin, kalcijum-glukonat, magnezijum-sulfat, ceftriakson-natrijum, difenilhidantion, idarubicin i ranitidin-hidrohlorid. Rastvori soli klindamicina imaju nizak pH i sa razlogom se može očekivati inkompatibilnost sa alkalnim lekovima ili lekovima koji su nestabilni na niskoj pH.

Antagonisti vitamina K

Zabeležene su promene testova koagulacije (produženje protrombinskog vremena i INR-a) i/ili pojačano krvarenje kod pacijenata koji su istovremeno primali klindamicin i antagoniste vitamina K (varfarin, acenokumarol, fluindion). Neophodan je stoga češći monitoring testova koagulacije kod pacijenata koji su na terapiji nekim od antagonista vitamina K.

Istovremena primena klindamicina sa inhibitorima jetrinih izoenzima CYP3A4 i CYP3A5

Klindamicin se prevashodno metaboliše preko izoenzima CYP3A4, a u manjoj meri preko CYP3A5 do glavnog metabolita klindamicin-sulfoksida i sporednog metabolita N-desmetilklindamicina. Iz tog razloga, inhibitori CYP3A4 i CYP3A5 mogu smanjiti klirens klindamicina, dok induktori ovih izoenzima mogu uticati na povećanje klirensa klindamicina. Ukoliko se istovremeno sa klindamicinom primenjuju jaki induktori izoenzima CYP3A4, kao što je rifampicin, potrebno je pratiti da li je eventualno došlo do smanjenja efikasnosti klindamicina.

In vitro studije ukazuju da klindamicin ne inhibira CYP1A2, CYP2C9, CYP2C19, CYP2E1 ili CYP2D6 izoenzim, a samo umereno inhibira CYP3A4. Iz tog razloga, ne očekuju se klinički značajne interakcije između klindamicina i lekova koji se metabolišu putem ovih izoenzima.

Trudnoća

Studije reproduktivne toksičnosti sprovedene na pacovima i kunićima sa oralno i potkožno primenjenim klindamicinom, nisu ukazale na postojanje štetnog uticaja na plodnost, ili na fetus, osim u dozama koje su uzrokovale maternalnu toksičnost. Rezultati dobijeni iz studija na životinjama ne mogu se uvek ekstrapolirati na ljude.

Klindamicin prolazi kroz placentu kod žena. Nakon ponovljenog doziranja, koncentracije u amnionskoj tečnosti su bile približno 30% koncentracija u krvi majke.

Lek Klindamicin HF, rastvor za injekciju/infuziju sadrži benzilalkohol kao konzervans. Benzilalkohol može proći placentu (videti odeljak 4.4).

U kliničkim studijama sprovedenim kod trudnica, sistemska primena klindamicina tokom drugog i trećeg trimestra nije bila povezana sa povećanom incidencom kongenitalnih anomalija. Nisu sprovedene adekvatne kliničke studije kod trudnica u prvom trimestru trudnoće.

Klindamicin se može koristiti u trudnoći samo ukoliko lekar proceni da je to neophodno.

Dojenje

Klindamicin se izlučuje u majčino mleko (videti odeljak 5.2), a neželjena dejstva (npr. dijareja, krv u stolici i osip) su uočena kod novorodenčadi/odojčadi čije su majke na terapiji klindamicinom i koje doje.

Lek Klindamicin HF, rastvor za injekciju/infuziju sadrži benzilalkohol kao konzervans (videti odeljak 4.4).

Mora se doneti odluka da li da se prekine dojenje ili da se prekine terapija/uzdrži od terapije klindamicinom, uzimajući u obzir korist dojenja za dete i korist terapije za majku.

Plodnost

Studije plodnosti sprovedene na pacovima koji su dobijali klindamicin u oralnom obliku nisu pokazale nikakav štetan uticaj klindamicina na plodnost ili sposobnost parenja.

Lek Klindamicin HF nema ili ima zanemarljiv uticaja na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanje mašinama.

Sledeća tabela sadrži neželjene reakcije zabeležena u kliničkim studijama u periodu postmarketinškog praćenja koja su razvrstana po klasama sistema organa i učestalosti. Učestalost je definisana sledećom konvencijom: veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 do < 1/10), povremeno (≥ 1/1000 do < 1/100), retko (≥ 1/10000 do < 1/1000) i veoma retko (<1/10000) i nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). U okviru svake grupe učestalosti, neželjena dejstva su navedena prema opadajućoj ozbiljnosti.

* Neželjene reakcije zabeležene u periodu postmarketinškog praćenja

† Neželjene reakcije se odnose samo na na farmaceutske oblike leka za injekcionu primenu #videti odeljak 4.4

§Retko prijavljene reakcije nakon previše brze intravenske primene (videti odeljak 4.2). Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd

Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website: www.alims.gov.rs

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Nema specifičnih mera lečenja za slučaj predoziranosti klindamicinom.

Poluvreme eliminacije iz seruma je 2,4 sata. Hemodijaliza i peritonealna dijaliza nisu efikasne u otklanjanju klindamicina iz krvi.

Ukoliko se javi alergijska reakcija, primenjuju se uobičajene hitne terapijske mere, uključujući primenu kortikosteroida, adrenalina i antihistaminika.